1432 replies to this topic

[mrd]

Uh, pa izgleda da se nismo razumeli. Zbog samo jednog slucaja, sve ovo?

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovde stvarno nesto ne stima. Da li je norveska zajednica povrsna i zatvorena ili nije, da li se ljudi sa stranim diplomama pozivaju na intervju ili ne, da li ti se kolege javljaju na ulici ili gledaju kroz tebe kao kroz duha, da li norveska zajenica ima svoje zablude i goranicenja ili ih imaju samo retki pojedinci (sve citati iz tvojih gornjih postova!).... Ili si ti samo imao los dan, pa ces se sada vratiti na cvece i leptirice u najdemokratskijem i najotvorenijem drustvu na svetu (ako treba, naci cu i taj citat)?

Propade ti politika, a sve u zelki da ga srusis da se oseca jos gore. Amerika i EngEska bice zemlja proleterska. Ode vozzz.

 

Ako te neko pita nesto nemoj da ga zakucavas na prvu loptu. 

[vilhelmina]

Sta ti znas o boravisnim dozvolama, kad si je dobila jednostavnom aplikacijom, a posle nisu hteli da ti budu ziranti na kreditnoj aplikaciji. Mutis po obicaju, draga moje.

 

Kad si se vec po ko zna koji put ovako grubo umesao u moj privatni zivot, da razjasnimo do kraja.

Ja jesam svoju prvu privremenu boravisnu dozvolu dobila na osnovu veze s covekom kojeg sam upoznala na studentskoj razmeni u Vilhelmini 1984 godine. Prve dve godine smo bili u vezi na daljinu, uz nekoliko njegovih poseta, ali ja nisam mogla da se odlucim za preseljenje u Svedsku i zivoti su nam krenuli razlicitim pravcima. Ipak, kontakt smo odrzali i ponuda je sve vreme stajala otvorena. Prihvatila sam je 20 godina kasnije. Medjutim, veza nije uspela da se odrzi, ni prvi ni zadnji kojima se to desilo, i to ne bi bilo nista strasno. Strasno je to sto se covek obratio migracionom s jasnim zahtevom da nas proteraju, optuzivsi nas za ruzne stvari.

Poslu, i to bas onom cistackom kojem se tako rado izrugujes, mogu da zahvalim sto smo se ipak nekako odrzali i stigli gde smo sada. A bilo je bas gadno, jer nisam bila u pitanju samo ja, vec i dvoje dece.

Nadam se da ti je sada jasno da stalnu boravisnu nisam dobila na osnovu veze, vec na osnovu posla. Zato znam o cemu pricam, a znam i o cemu prica melankolic (doduse, samo onih dana kad ga klepi po glavi, pa ga posle prodje).

[melankolic]

Nije mene ništa klepilo po glavi nego pokušavam da se držim teme i budem objektivan. Identitet se formira ne samo kroz pozitivna nego i kroz negativna iskustva. Neko ko je dobio boravišnu na osnovu veze sa čovekom koji ju je posle proganjao a onda uspela da se izvuče sa poslom čistačice (sve terajući druge od Swe jer moraju da zadovolje visoke kriterijume koja je i ona morala da zadovolji), pri čemu je niko nije terao da se zadrži u Swe nego je mogla da se vrati na Balkan kojem realno i pripada, poslednja ima prava da bilo kome govori o klepanju po glavi. (mislim, ono, veza na daljinu, papiri i druge šeme; mani me te priče)

Edited by melankolic, 10 May 2015 - 11:39.

[darth bane]

Hajde da se ne pravimo naivni da ne znamo o čemu pričamo.

Govorimo o jednoj istoj boljki domaćina svuda u svetu koji se bune da im stranci uzimaju posao.

Druga stvar, postoje zakoni o radu i tačno se zna ko pripada kojoj platnoj kategoriji. Tako da konkretno ovde godine radnog iskustva nemaju neki prevelik značaj na visinu zarade.Bitna je pozicija.

E sad ako većina poslodavaca misli da stranci sa domaćim autorizacijama nisu zaslužili da ih pozovu ni na intervju, onda to jeste problem.

Ja sam pokusavao ranije, u nekim od nasih predjasnjih diskusija da pomenem ovaj problem, medjutim... nije islo ! 

[darth bane]

Uh cega sve ima ovde, i gradjanina drugog reda i nedostatak kontrole nad svojim zivotom, i jos ubaci kreditnu istoriju koju sam pomenula 

Cisto sumnjam Vili da bi meni ta kreditna istorija bila toliko iritantna da sam dosla u US iz SR, medjutim ja sam dosla iz UK gde sam imala sve samo ne status gradjanina drugog reda, klasicno prostiranje crvenog tepiha po pitanju finansija. 

I meni nije jasno zasto mesas visegodsnji naporni rad i dokazivanje sa prilagodjavanjem novoj okolini za emigrante? Ili je valjda naporni rad i dokazivanje rezervisano za emigrante dok ne postignu neki status a onda mogu i da malo foliraju? 

Sredjivanje papira nije bas gubitak kontrole nad svojim zivotom, zivot je toliko vise od sredjivanja imigrantskog statusa, ali je naravno olaksavajuce kad je gotovo.

 

Meni nije bas najjasnije sta ti ocekujes od forumasa, neki savet po pitanju drustvenih fenomena? Ti se u stvari ne bavis drustvenim fenomenima nego konkretno odnosom u drustvu prema imigrantima. Posto niko od nas ne zivi u NOR, jedino na sta taj razgovor moze da se svede je da nam objasnjavas kako je drustvo u NOR povrsno i zatvoreno i kako lose tretiraju dosljake. 

Ono sto ti se prica kroz licne price i jesu neki pristupi po pitanju kulturnih razlika, i kako se istima pristupa.

 

Da nisi malo ti povrsan, ako neke ljude na koje si naisao tretiras kao celo drustvo? Generalno ne nalaze se ljudi koji ti odgovaraju, a i ti njima u kratkom roku.

Drugo, ti si dosljak, i ti ces morati da see prilagodis, domaci nemaju potrebe da se trude, dok ne budes makar jednom nogom u toj kulturi, onda ce se i truditi. Ksenofobicna Srbija ce se polomiti oko dosljaka da bi ga manje vise zagledali kao retku zver, ili pokazivali, i taj ce uvek biti dosljak. U evropskim razvijenim zemljama bices dosljak neko vreme, i kad se uklopis u kulturu, jezijk i napravis veze ti ces biti domaci.

 

Moj otac se doselio u SR pre mog rodjenja, i jos uvek nije njihov i domaci   Daj sebi malo vise vremena da upoznas novo drustvo oko sebe.

 

Ovo pre svega nije tacno ! Radi se o ... engleski izraz za to je " atitude" ! Oni po " default-u" misle da su iznad tebe - rasa nadnaravna! Primer: ja mogu otici  kao Srbin, u bilo koje selo u Hrvatskoj ( namerno naglasavam Hrvatsku) - i verovali ili ne, za 10-15 dana steci cu bar jednog dobrog prijatelja ! S druge strane ako odem u DWTS-ov Totonto , npr. ili vas Malme, ili Sydney .... danima i nocima mogu da se vrtim okolo-naokolo , niko mi nece ni " Hello" reci ( osim ako nemam neki " biznis" s njim - ili s njom, tj. da nesto kupim : robu ili uslugu)! Razlika je po pitanju ... ljudskosti i covecnosti. Ni manje ni vise.

[blond]

Ovo pre svega nije tacno ! Radi se o ... engleski izraz za to je " atitude" ! Oni po " default-u" misle da su iznad tebe - rasa nadnaravna! Primer: ja mogu otici  kao Srbin, u bilo koje selo u Hrvatskoj ( namerno naglasavam Hrvatsku) - i verovali ili ne, za 10-15 dana steci cu bar jednog dobrog prijatelja ! S druge strane ako odem u DWTS-ov Totonto , npr. ili vas Malme, ili Sydney .... danima i nocima mogu da se vrtim okolo-naokolo , niko mi nece ni " Hello" reci ( osim ako nemam neki " biznis" s njim - ili s njom, tj. da nesto kupim : robu ili uslugu)! Razlika je po pitanju ... ljudskosti i covecnosti. Ni manje ni vise.

Toronto, Malme, Sidnej… iju, di je sve covek iso i nije naso nijednog prijatelja…

[cyberwor/L/d]

Nasao sam drustvo, osim posla, u tri kluba: motociklistickom, sahovskom i teniskom. Svuda dobro prihvacen, ljudi se vesele kad me vide.

 

To je ovde jedan od najboljih nacina da se sretnu ljudi. Pisala sam negde (na Skandinaviji?) da su skandinavske zemlje svetski prvaci u broju dobrovoljnih udruzenja, klubova i slicnih mesta za organizovano praktikovanje interesovanja, aktivizma, hobija. A to nije slucajno.

 

Pre svega, zamisli ovu veliku geografsku povrsinu a malo stanovnika i to razbacanih. Pa na to dodaj intovertnost koju etnolozi smatraju jednom od karakteristika svedskog mentaliteta. Onda takva mesta postaju vazna i opustena platforma na kojoj ljudi mogu da se sretnu a da ne vuku jedni druge za rukav (plase se nametljivosti kao djavo od krsta pa sve hodaju kao po jajima). Ima jedan poznati svedski etnolog koji je napisao knjigu Swedish Mentality i u njoj je vrlo ilustrativno objasnio tu svedsku introvertnost. He himself je vrlo ekstrovertan. Imala sam zadovoljstvo da slusam njegova predavanja.

 

Spoiler

U nastavku, generalizujem zarad ilustrativnosti u pokusaju da opisem neke stvari. Ali hajde, da stavim disclaimer i kazem ono sto se podrazumeva – ima svakakvih ljudi. Eto, i svedski etnolog koji pise o introvertnim Svedjanima je personifikacija ekstrovertnosti. Uostalom, ja imam takvih ekstrovertnih Svedjana u svom okruzenju.

 

Onda na tu introvertnost dodaj strah od konflikta i non-communication to strangers. Ovo potonje je signum agrarnog drustva. Nekad se zivelo po selima, a sva sela rastrkana po ovom prostranstvu, pa se u selu drzali jedni drugih a oni iz drugih sela su bili strangers i potencijalna opasnost. Ta kultura se jako dugo odrzala cak i u svedskim gradovima. Etnolozi racunaju da je tek u poslednjih 20-ak godina pocela da se razvija gradska kultura u gradovima. To zahvaljujuci otvaranju prema kontinentu i svetu (ulazak u EU i otvaranje trzista je prekretnica). Sada je to in sa raznim kontinentalnim manirima a pre 20 godina je to bio kuriozitet. Kad se samo setim nekih bagatela od navika koje su im bile nezamislive/egzoticne/strane. A sada se utrkuju da nahvataju a touch of the whole world.

 

Ima dosta uporednih etnoloskih studija izmedju Svedske i USA. Ti Svedjanina da obaspes sa endless compliments za dobro uradjen posao on se sav zbuni i krene da stisava tu bujicu umanjujuci svoj znacaj. Ovde vazi, "Noble deeds are done in silence." U Americi sasvim suprotno. Well, pretpostavljas onda sta se desava u kontaktu izmedju introvertnih i ekstrovertnih? Ovi introvertni zapravo isprepadani i nenavikli a ekstrovertni nervozni pa se naljute. Klasicno medjusobno nerazumevanje i nenaviknuto oko. I od toga ispadne sto cuda i tenzija. Treba tu vremena dok se neke stvari ne iznivelisu. Pa tek relativno nedavno su se malo opustili domicilni medjusobno pa lakse ostvaruju kontakte. Vec cetvrt velka posmatram razvoj te spontanosti. Meni je to simpa. Sada su kao postali cool. Samo drzis palvceve i bodris - go girl/boy, go!!!

 

No, kad se opna probije onda su Skandinavci vrlo prijatni prijatelji, saradnici, poznanici, strangers-i. Respekt prema licnom integritetu i licni space je vazan. Treba posmatrati i razumeti neke stvari (pre svega socijalne kodove). I treba vremena. Sve je to step by step.

 

 

Sto rece pomenuti etnolog, Åke Daun - kultura je corbica koju kuva [ljudska] priroda.

 

Medjuljudski kontakti i odnosi su uvek ples za dvoje.

[darth bane]

Toronto, Malme, Sidnej… iju, di je sve covek iso i nije naso nijednog prijatelja…

Blond... nisi me razumeo. Hteo sam da kazem nesto drugo. Nisam ja bitan u toj prici.

[ControlFreak]

Meni je uzelo malo vremena, ali sam brzo shvatila njihov nacin ophodjenja prema stvaranju prijateljstva. I potpuno ga podrzavam i sama primenjujem. Neko je pomenuo kako mi na Balkanu volimo strance, pa se trudimo, so on, a oni ovde su drugaciji prema strancima. Ovde su mnogo prakticniji, ljubazni samo do mere do koje je potrebno i razumno . Zasto bi ulagali ili ulazili dublje u roku od odmah u neke odnose sa novim poznanstvom. Ljudi koji zive tu, odrasli sa svojim prijateljima, vecinom se ophode tako, ne zato sto ih ne vole ili Im sutra nece postati najveci prijatelji, nego sto je u mnogobrojnom svetu to vrlo logicno.

[vilhelmina]

Nije mene ništa klepilo po glavi nego pokušavam da se držim teme i budem objektivan. Identitet se formira ne samo kroz pozitivna nego i kroz negativna iskustva. Neko ko je dobio boravišnu na osnovu veze sa čovekom koji ju je posle proganjao a onda uspela da se izvuče sa poslom čistačice (sve terajući druge od Swe jer moraju da zadovolje visoke kriterijume koja je i ona morala da zadovolji), pri čemu je niko nije terao da se zadrži u Swe nego je mogla da se vrati na Balkan kojem realno i pripada, poslednja ima prava da bilo kome govori o klepanju po glavi. (mislim, ono, veza na daljinu, papiri i druge šeme; mani me te priče)

 

Potpuno neverovatno i vrlo, vrlo nisko.

Zelim ti svu srecu s norveskim kolegama-nacistima, da formiras identitet u skladu s njihovim zeljama i kriterijumima, pa da te prihvate kao najrodjenijeg. Na dobrom si putu, uspeces ti mnogo ranije nego sto se nadas.

Navaljao si se ovih dana svega i svacega, eno ti gore sabranih dela (post 1410). Znam da ti nije lako, ali veruj mi, nece ti biti lakse ni od toga zla koje si sasuo u ovom gore postu. Samo ce te jos gore otrovati.

Edited by vilhelmina, 10 May 2015 - 15:41.

[ControlFreak]

Prerano sam kliknula na post, pa da nastavim. Ovde je stanovnistvo koje je na svome i koje vec ima svoj izabran krug prijatelja, mozda nekome u prvi mah hladno, zato sto ga nije pozvalo na kafu u svoju kucu. Ako se stavite u njihove cipele, objasnite cemu potreba? Ovde ljudi jako puno rade, jako, puno....slobodno vreme je vrlo dragoceno vecini i vecinom posveceno najblizima. Evo, npr. Imam trenutno manji problem sa koleginicom kojoj sam supervisor. Svasta joj se desilo u par meseci, otac umro, tinejdzerka cerka operisala, izostajala s posla. Plasi se da ce da izgubi posao, pa u poslednje vreme krenula da mi salje tekst poruke van radnog vremena. Alo...ne odgovaram, ne interesuje me. Ima da cekas do ponedeljka u 8. Na poslu samo profesionalno, mogu biti ljubazna, fina, ali neces postati moj najbolji prijatelj, jer sutra mozes da odes. Licni zivot i prijateljstva, to je nesto sto ja biram.

[mrd]

Ovo pre svega nije tacno ! Radi se o ... engleski izraz za to je " atitude" ! Oni po " default-u" misle da su iznad tebe - rasa nadnaravna! Primer: ja mogu otici  kao Srbin, u bilo koje selo u Hrvatskoj ( namerno naglasavam Hrvatsku) - i verovali ili ne, za 10-15 dana steci cu bar jednog dobrog prijatelja ! S druge strane ako odem u DWTS-ov Totonto , npr. ili vas Malme, ili Sydney .... danima i nocima mogu da se vrtim okolo-naokolo , niko mi nece ni " Hello" reci ( osim ako nemam neki " biznis" s njim - ili s njom, tj. da nesto kupim : robu ili uslugu)! Razlika je po pitanju ... ljudskosti i covecnosti. Ni manje ni vise.

XAXAXA!

Di si zaboravio dusu. Zamisli samo zaputis sa u Jackson, a tamo te Srbi upucaju na mestu, jerbo slave uskrs. 

 

Ti si be sveTski covek. Kako je bilo u Anchorage-u. Da li su te i tamo pozdravljali, ili si samo sa belim medvedima mogao?

[mrd]

Spoiler

Potpuno neverovatno i vrlo, vrlo nisko.

Zelim ti svu srecu s norveskim kolegama-nacistima, da formiras identitet u skladu s njihovim zeljama i kriterijumima, pa da te prihvate kao najrodjenijeg. Na dobrom si putu, uspeces ti mnogo ranije nego sto se nadas.

Navaljao si se ovih dana svega i svacega, eno ti gore sabranih dela (post 1410). Znam da ti nije lako, ali veruj mi, nece ti biti lakse ni od toga zla koje si sasuo u ovom gore postu.

 Samo ce te jos gore otrovati.

Ovo je sada licno iskustvo, o demonu koji te progoni. Moras da pustis demona napolje. 

[mrd]

Prerano sam kliknula na post, pa da nastavim. Ovde je stanovnistvo koje je na svome i koje vec ima svoj izabran krug prijatelja, mozda nekome u prvi mah hladno, zato sto ga nije pozvalo na kafu u svoju kucu. Ako se stavite u njihove cipele, objasnite cemu potreba? Ovde ljudi jako puno rade, jako, puno....slobodno vreme je vrlo dragoceno vecini i vecinom posveceno najblizima. Evo, npr. Imam trenutno manji problem sa koleginicom kojoj sam supervisor. Svasta joj se desilo u par meseci, otac umro, tinejdzerka cerka operisala, izostajala s posla. Plasi se da ce da izgubi posao, pa u poslednje vreme krenula da mi salje tekst poruke van radnog vremena. Alo...ne odgovaram, ne interesuje me. Ima da cekas do ponedeljka u 8. Na poslu samo profesionalno, mogu biti ljubazna, fina, ali neces postati moj najbolji prijatelj, jer sutra mozes da odes. Licni zivot i prijateljstva, to je nesto sto ja biram.

Ova bold je sustina. Bog cage bih na nekoga trosio vreme, koga nemam, kad mi je mnogo prijatnije da budem sa ljudima koji su mi vec bliski. U celoj prepiski nisam procitao da je nekome jasno da su i domaci u slicnoj poziciji, kao i imigrant. Oni takodje nista ne znaju o navikama i kulturi pridoslog, pa se shodno tome i ponasaju.

Recimo mene je u pocetku bunilo to sto mi se cesto ne jave, ali sam shvatio da treba vreme da se priviknu, a jos vise vremena da pokusavaju da te primete kad su u nekoj svojoj privatnoj zurbi. Kad malo vratim film, slicno je bilo i tamo odakle sam dosao. Kad zuris nikoga ne vidis, vec samo odradjujes zadatke.

Oni koji imaju klince to mogu da primete mnogo bolje, posto su decica sva zajedno, a kultura upoznavanja se onda i najbolje primecuje.

[angelia]

 

Ovde stvarno nesto ne stima. Da li je norveska zajednica povrsna i zatvorena ili nije, da li se ljudi sa stranim diplomama pozivaju na intervju ili ne, da li ti se kolege javljaju na ulici ili gledaju kroz tebe kao kroz duha, da li norveska zajenica ima svoje zablude i goranicenja ili ih imaju samo retki pojedinci (sve citati iz tvojih gornjih postova!).... Ili si ti samo imao los dan, pa ces se sada vratiti na cvece i leptirice u najdemokratskijem i najotvorenijem drustvu na svetu (ako treba, naci cu i taj citat)?

A nije dozvoljeno imati los dan?

 

Prerano sam kliknula na post, pa da nastavim. Ovde je stanovnistvo koje je na svome i koje vec ima svoj izabran krug prijatelja, mozda nekome u prvi mah hladno, zato sto ga nije pozvalo na kafu u svoju kucu. Ako se stavite u njihove cipele, objasnite cemu potreba? Ovde ljudi jako puno rade, jako, puno....slobodno vreme je vrlo dragoceno vecini i vecinom posveceno najblizima. Evo, npr. Imam trenutno manji problem sa koleginicom kojoj sam supervisor. Svasta joj se desilo u par meseci, otac umro, tinejdzerka cerka operisala, izostajala s posla. Plasi se da ce da izgubi posao, pa u poslednje vreme krenula da mi salje tekst poruke van radnog vremena. Alo...ne odgovaram, ne interesuje me. Ima da cekas do ponedeljka u 8. Na poslu samo profesionalno, mogu biti ljubazna, fina, ali neces postati moj najbolji prijatelj, jer sutra mozes da odes. Licni zivot i prijateljstva, to je nesto sto ja biram.

Odlicno opisano.Ja valjda imam srece sto se savrseno uklapam u taj sistem, jer mrzim da gubim vreme na ljude koje mozda sutra necu videti.

Uz to dosta radim, zato sam i pomenula da mi nije jasno - pogotovo u pocetku kad pokusavas da se sto bolje etablirash - da brines o drustvenim fenomenima, i da li te neko gleda ovako ili onako.

 

Iskreno receno, ja sam ovde i nasla mir od razlicitih ljudi koji ti guraju nos u privatan zivot zato sto misle da mogu i da je to dozvoljeno, i prijateljski