61 replies to this topic

[veciti putnik 2]

Razmisljah se da li je ova tema prikladnija na ekonomiji ali, kao sto svi znamo, reforme pre svega zavise od politicara, tako da je ovo pitanje itekako politicko. Svi smo svedoci da su nam reforme neophodne i to na svim poljima. Po meni prvi i osnovni je reforma u izbornom sistemu koji je blago receno nakaradan ( cenzus 5% za stranke - 5% za koalicije * neprihvatljivo!?! za zdrav razum). Svedoci smo i da su neke reforme pokrenute ali avaj... docekane su na noz. Jaki su "ne-reformatori", korenje su duboko pustili i tesko je to iscupati jednim potezom. Koliko Vi podrzavate reforme i koji su prioriteti? 

[Div]

Razmisljah se da li je ova tema prikladnija na ekonomiji ali, kao sto svi znamo, reforme pre svega zavise od politicara, tako da je ovo pitanje itekako politicko. Svi smo svedoci da su nam reforme neophodne i to na svim poljima. Po meni prvi i osnovni je reforma u izbornom sistemu koji je blago receno nakaradan ( cenzus 5% za stranke - 5% za koalicije * neprihvatljivo!?! za zdrav razum). Svedoci smo i da su neke reforme pokrenute ali avaj... docekane su na noz. Jaki su "ne-reformatori", korenje su duboko pustili i tesko je to iscupati jednim potezom. Koliko Vi podrzavate reforme i koji su prioriteti? 

 

Od onoga što se može promeniti zakonima, najvažnije su promene u pravosuđu, nikakvi zkoni ne vrede ako ih ne primenjujemo, još manje ako ih primenjujemo selektivno. Sudska odluka koja se donosi deset godina je bezvredna.

Reforma pravosuđa je osnov za reforme u privredi, ekonomiji.

Onda dolaze te, nazovimo ih političke reforme. Nema tog izbornog sistema koji garantuje da će najbolji biti izabrani, izborni zakon me ne sprečava da glasam za Vučića, niti Vučića može da spreči ad se kandiduje.

[veciti putnik 2]

. Nema tog izbornog sistema koji garantuje da će najbolji biti izabrani, izborni zakon me ne sprečava da glasam za Vučića, niti Vučića može da spreči ad se kandiduje.

 

nema, ali postoji... vecinski izborni sistem omogucava ravnomernu zastupljenost gradova i njihovih predstavnika u parlamentu a ne samo lidere... time bi i odgovornost tih predstavnika bila veca. Ako znam ko predstavlja moj grad u skupstini i ako za to vreme ne vidim nikakve pomake u razvoju grada, siguran sam da za njega vise niko nece glasati. Tako se i sam poslanik bori za interese grada a samim tim i za svoje interese... svim politicarima je u biti da sto duze zadrze svoje "fotelje". 

Edited by veciti putnik 2, 16 February 2014 - 13:59.

[Div]

nema, ali postoji... vecinski izborni sistem omogucava ravnomernu zastupljenost gradova i njihovih predstavnika u parlamentu a ne samo lidere... time bi i odgovornost tih predstavnika bila veca. Ako znam ko predstavlja moj grad u skupstini i ako za to vreme ne vidim nikakve pomake u razvoju grada, siguran sam da za njega vise niko nece glasati. Tako se i sam poslanik bori za interese grada a samim tim i za svoje interese... svim politicarima je u biti da sto duze zadrze svoje "fotelje". 

Pisali smo skoro o tome na ovom forumu, na nekoj drugoj temi. Imali smo većinski sistem na prvim višestranačkim izborima i imali smo SPS sa 190 poslanika, a sa manje od 50% glasova. Taj sistem omogućava da jedna partija i uz ovaveznu izlaznost od 50%, osvoji 100% mandata sa 25% i 1 glas. U praksi i sa manje. Da je to neki savršeni sistem imali bismo idealne predsednike opština i gradonačelnike. 

Valjao bi neki kombinovani sistem, ali nije prioritet, samo bi gubili vreme ako bi opet ušli u priču o promeni sistema, to je isto kao rekonstrukcije vlade, prevremeni izbori, kao nešto se menja, u stvari se gubi vreme, izbegava sučavanje sa stvarnim problemima.

[Mama_mia]

Razmisljah se da li je ova tema prikladnija na ekonomiji ali, kao sto svi znamo, reforme pre svega zavise od politicara

 

...recimo da ne zavisi od politicara vec od onog dela javnog mnjenja, koje uglavnom nije raspolozeno za bilo kakve promene cak i kada su one evidentno promene na bolje, jer potrebno je sacuvati nesto sto bi se reformom izgubilo

znaci treba locirati deo javnog a mocnog dela javnog mnjenja i khm...nesto uraditi povodom njih,

jer ce u protivnom oni nesto uraditi povodom reformatora...kao sto se ( ovo potonje) oduvek desavalo ne samo kod nas vec planetarno...

[Dolly Buster]

Mislim da je ljudima muka od reči Reforme, pošto se to pominje već 30 godina a život je i dalje loš.

 

Ideja koju SNSmradikali zastupaju kada je reč o Reformama, je da se smanji životni standard.

 

To je njihova zamisao, i 25. februara očekujem da Zavod sa statistiku objavi da su plate u padu.

[Schrodinger]

Reforme su konceptualno jednostavne:

- rasformirati svemocne tajne sluzbe, otvoriti dosijee, lustrirati saradnike sluzbe i zlikovce koji su krsili ljudska prava, zabraniti stranke za koje se pokaze da su vecinski osnovane u DB/VBA;

- izabrati ZAISTA casne sudije, a ne ove zavisne od izvrsne vlasti i stranaka, povecati efikasnost pravosudja;

- ubrzati evropske integracije i pod hitno otpoceti pregovore o ulasku u NATO;

- prestati sa dinkicevskom praksom intervencionisticke ekonomije i "dovodjenja investitora", zavrsiti privatizaciju sto pre i sto efikasnije.

Naravno, znam da to nije realisticno, ali zato sam i napisao konceptualno jednostavno, u praksi nemoguce jer je ovo i dalje totalitarno drustvo, sa ogromnom nepismenoscu i bez kriticne mase obrazovanih ljudi.

[Torium]

Reforme su konceptualno jednostavne:

- rasformirati svemocne tajne sluzbe, otvoriti dosijee, lustrirati saradnike sluzbe i zlikovce koji su krsili ljudska prava, zabraniti stranke za koje se pokaze da su vecinski osnovane u DB/VBA;

- ubrzati evropske integracije i pod hitno otpoceti pregovore o ulasku u NATO;

 

Ti glasas za SPO? Oni se zalazu za ovo....

 

Mnogo je drugova i drugarica po svim strankama i u svim drzavnim strukturama da bi ikao ikada verovao da ce se desiti reforme ovog tipa...

Kod nas je kult jednog krvozednog diktatora suvise jak da bi se osudio sistem koji je on napravio, taj sistem koji su stvarali drugovi je da bi zadrzao svoj pozicije izazvao gradjanski rat i dok je narod ginuo sistem je jacao pozicije za potomke koji dolaze....

[Atreid]

Reforme su konceptualno jednostavne:

- rasformirati svemocne tajne sluzbe, otvoriti dosijee, lustrirati saradnike sluzbe i zlikovce koji su krsili ljudska prava, zabraniti stranke za koje se pokaze da su vecinski osnovane u DB/VBA;

- izabrati ZAISTA casne sudije, a ne ove zavisne od izvrsne vlasti i stranaka, povecati efikasnost pravosudja;

- ubrzati evropske integracije i pod hitno otpoceti pregovore o ulasku u NATO;

- prestati sa dinkicevskom praksom intervencionisticke ekonomije i "dovodjenja investitora", zavrsiti privatizaciju sto pre i sto efikasnije.

Naravno, znam da to nije realisticno, ali zato sam i napisao konceptualno jednostavno, u praksi nemoguce jer je ovo i dalje totalitarno drustvo, sa ogromnom nepismenoscu i bez kriticne mase obrazovanih ljudi.

 

Interesantno, slazem se tobom apsolutno sa prve tri stavke. Nema sta, to je neophodno uraditi. Posebno je prva stavka kljucna za bilo kakav prosperitet i razvoj jednog pristojnog demokratskog drustva. Medjutim, sa trecom stavkom se ne slazem nikako, posebno u svijetlu itervencionisticke politike na trzistu, koje su izvele i izvode brojne zapadne zeme ukljucujuci i Ameriku. Za privatizaciju je potreban potpuno drugi pristup. Pokrenuti tako nesto sto ti kazes, u ovom trenutku, je ravno ekonomskom samoubistvu.

Edited by Atreid, 17 February 2014 - 03:09.

[Dolly Buster]

Što više državnog intervencionizma, to je propalija privreda.

 

U totalno planskim ekonomijama vidimo krajnju bedu. A slobodno tržište donosi prosperitet.

 

Tačno je da postoje neke prosperitetne zemlje sa izvesnom dozom intervencije, ali to samo znači da bi bile još prosperitetnije kad bi se i ta doza intervencije obustavila.

[AgroUrban]

@Atreid, objasni mi onda zasto ti glasas za Cedu? o_O

 

@Dolly, da americka vlada nije intervenisala u vreme krize i da je pustila da propadnu GM i odredjene velike banke koje su spasili to nikako ne bi znacilo da bi Amerika bila jos prosperitetnija vec bi verovatno izbili socijalni nemiri.

E sad, to je valjda bilo birati izmedju dva zla pa su valjda sracunali da je bolje da intervenisu ovaj put sto ne znaci da tako treba da rade stalno.

Jbg, svaki sistem ima prednosti i mane, ljudi nisu savrseni pa tako nista sto osmisle ili naprave ne moze da bude savrseno, moze samo da bude bolje ili losije od neceg drugog. (Npr: Kapitalisticki sistem funkcionise bolje od komunistickog...)

[Atreid]

@Atreid, objasni mi onda zasto ti glasas za Cedu? o_O

 

Pa valjda je to ocigledno, zbog one prve tri stavke sto napisa Schrodinger. Koje takodje smatram vrlo bitnim, ali kako ih na forumu niko ozbiljno ne osporava, tako nije ni bilo neke ozbiljnije diskusije na te tri teme.

 

Niti jedna stranka u Srbiji ne zastupa apsolutno ono sto ja vidim kao problem (ili rijesenje) i ne treba gajiti iluzije u tom smislu, ali ovo je za sad najblize nekim mojim licnim prioritetima.

 

@Dolly, da americka vlada nije intervenisala u vreme krize i da je pustila da propadnu GM i odredjene velike banke koje su spasili to nikako ne bi znacilo da bi Amerika bila jos prosperitetnija vec bi verovatno izbili socijalni nemiri.

E sad, to je valjda bilo birati izmedju dva zla pa su valjda sracunali da je bolje da intervenisu ovaj put sto ne znaci da tako treba da rade stalno.

Jbg, svaki sistem ima prednosti i mane, ljudi nisu savrseni pa tako nista sto osmisle ili naprave ne moze da bude savrseno, moze samo da bude bolje ili losije od neceg drugog. (Npr: Kapitalisticki sistem funkcionise bolje od komunistickog...)

 

Da, samo sto su 'GM i odredjene privatne banke' privatno vlasnistvo. To se uvijek zaboravlja. Amerika je sa tim spasavanjem (a i ostale zemlje) odustale ood doktrine liberalne ekonomije, da se trziste samo regulise. Izrazito je glubo traziti da Srbija primjenjuje tu ideologoju od koje je i USA odustala. Pri tome, oni su odabrali spasavati privatne firme od para svih poreskih obveznika, dok su grad Detroit ostavili na cjedilu i njegove gradjane. Ozbiljni je to problem, nego sto se ovako cini, jer pokazuje upravo to, da su USA i zapadne drzave odustala od doktrine apsolutno liberalne ekonomije. Ovo uredjenje sto je sada, ja i ne znam dal' su smislili neko ime, ali nije ono sto je bilo prije 2008. godine.

 

Necu sad i o tome da su tim cinom demokratske slobode i demokratski nacin odlucivanja ugrozeni, i da su demokratski sistem vlasti sveli na najobicniji servis krupnog kapitala.

Edited by Atreid, 17 February 2014 - 13:38.

[GlennGould]

Reforme su konceptualno jednostavne:

- rasformirati svemocne tajne sluzbe, otvoriti dosijee, lustrirati saradnike sluzbe i zlikovce koji su krsili ljudska prava, zabraniti stranke za koje se pokaze da su vecinski osnovane u DB/VBA;

...

 

Da, evo i kojim putem. Odgovorom na ovo "pitanje".

Bez njega, nema buducnosti...

 

Đinđić u evropskoj agendi

Saša Ilić | 17/02/2014

 
Dramaturgija postmiloševićevskog nasilja

 
Nepuna tri meseca nakon smrti advokata Srđe Popovića, a svega tri dana od “istorijskog momenta” otvaranja pregovora Srbije sa EU, srbijanske političke elite su se suočile sa Popovićevom ostavštinom, koja je ovog puta došla kao zahtev iz Brisela, a ticala se rasvetljavanja političke pozadine atentata na premijera Zorana Đinđića. Svakako je bilo zanimljivo vlastima i njihovim medijskim satelitima da posmatraju donkihotovsko istrajavanje Srđe Popovića na ovom pitanju svih pitanja.

 

I taman kada je sa Popovićevim odlaskom izgledalo kao da se to breme “skinulo sa vrata”, krajem januara ove jubilarne godine, iz Evropskog parlamenta je stigla vest od direktora Direktorata Evropske komisije za proširenje Kristijana Danijelsona da je dobio pismo od četvoro parlamentaraca za zahtevom da se Srbiji tokom pregovora o pridruživanju postavi isti onaj zahtev na kome je insistirao godinama i Srđa Popović. Naime, četvoro evropskih parlamentaraca – Aron Dežan, (EPP), Marija Elena Kopa (Socijaldemokrati), Marje Kornelisen (Zeleni) i Jelko Kacin (Liberali) – potpisali su pismo sa ovim zahtevom i datirali ga na dan otvaranja pregovora sa Srbijom. Sadržina ovog pisma je dospela u javnost koji dan kasnije, kada se već utišala Dačićeva i Vučićeva euforija oko istorijskog posla koji su oni obavili za Srbiju. Ovako formulisan zahtev, međutim, trebalo je da sugeriše i to, da pored “oduševljenja” sveta ovom dvojicom evropejaca postoji ozbiljna skepsa prema načinu na koji se “dubinske reforme” sprovode u Srbiji.

 

Odmah po otvaranju pisma koje je bacilo senku na istorijsku sreću, mediji su anketirali neke domaće političare šta misle o tome da li bi to zaista moglo postati prepreka na putu ka Evropskoj uniji. Svoje viđenje stvari, izneo je pre svih Branko Ružić, ministar zadužen za evrointegracije Srbije. On se, naime, složio da je to “legitiman politički stav evroparlamentaraca” ali je isto tako rekao da to “ne može biti jedan od uslova za zatvaranje poglavlja 23. i 24. ukoliko se na jedan objektivan i studiozan način ne utvrdi da je jedna takva pozadina postojala”. U prevodu, njegov odgovor bi trebalo da znači kako EU može tražiti šta hoće, ali ukoliko naše pravosuđe nalazi da političke pozadine nije bilo – jer je ubistvo premijera bilo samo stvar “mafijaškog obračuna” – onda nema problema: Put nam je otvoren. Ni ostali anketirani političari nisu rekli ništa pametno. Funkcioner SNS Marko Đurić se složio da je uvođenje vladavine prava veoma važno, Slavica Đukić Dejanović je rekla da je to naša obaveza, a Borko Stefanović iz DS-a da je žalosno “što ubistvo premijera deset godina nije rešeno”. Na kraju se ministar pravde Nikola Selaković obavezao da će jednom za svagda rešiti tu stvar. Jelko Kacin je u najnovijem intervjuu, koji je objavljen u Dnevniku, pozdravio Selakovićevu odluku, ne znajući da je službenik Ministarstva pravde Nikola Savić, na desetogodišnjicu atentata, postavio na svojh facebook profil sliku puške iz koje je ubijen premijer Đinđić. Oko toga se digla velika bura, ali na kraju se sve završilo odlukom ministra Selakovića da svog službenika kazni sa 11.000 dinara. Toliko taj prekršaj košta po cenovniku domaćeg pravosuđa. Takođe, ni politički stavovi ministra Selakovića nisu daleko od Savićevih, a ono o čemu govori Kacin, ističući važnost Kopenhaških kriterijuma za članstvo u EU, mora da mu deluje nadrealno. Ali Kacin je u tome vrlo jasan. On ističe da se “moraju raščistiti sva otvorena pitanja vezana za delovanje službi bezbednosti i njihovih veza sa organizovanim kriminalom i političkim strukturama”, kao i to da su “svi ovi elementi zastupljeni u atentatu na Đinđića”.

 

Atentat na premijera Đinđića zaista funkcioniše kao paradigma delovanja zločinačkog sistema koji je u Srbiji ostao vitalan do današnjih dana; kao sprega politike, tajkunskog novca, dela policije i vojske, bezbednosnih službi, čiji su eksponenti u javnosti neki intelektualci, delovi crkve, pravosuđa i preko devedeset posto medija. Nakon pada Miloševića i ulaska u dvovlašće između saveznih (Koštunica) i republičkih institucija (Đinđić), te odustajanja od lustracije, otpočeo je dugoročan plan rehabilitacije starih struktura skopčan sa odmazdom zbog petog oktobra. Prvi čin ove tragedije bio je sam atentat na premijera, dok je potom usledio proces ubrzanog razaranja Demokratske stranke i njene politike koju je oličavao sam Đinđić. Sa dolaskom Borisa Tadića na čelo DS-a i države vratio se i jedan deo stare elite koja je sa njim, kao na staroj Coraxovoj karikaturi, u koloni, ponovo ušla u Skupštinu Srbije. Dobrica Ćosić je ponovo dobio na važnosti, Kosovo je opet postalo skupocena srpska reč, a rat u Bosni – sveti rat za srpske teritorije. Sledeći čin ove tragedije usledio je sa kohabitacijom između Tadića i Koštunice, u usvajanju Ustava iz 2006, pa u rehabilitaciji Miloševićevog SPS. Boris Tadić je potom otvorio novi poligon za jačanje desnice i nacionalizma u Srbiji, omogućivši narastanje Dveri, Obraza, te limitiranje prava LGBT-a pod izgovorom ugrožene bezbednosti. Naposletku je posredno učestvovao i u konačnoj rehabilitaciji kadrova najodgovornijih za ratne zločine i genocid u Srebrenici – u transformaciji SRS. Da tragedija bude još dublja, sa pojavom “preobraćenog” Aleksandra Vučića, koji hoda po svetu poštapajući se parabolama o mišolovci i besplatnom siru, kanceru i reformskom aspirinu, došlo je do lansiranja medijskog spina o “novom Đinđiću”, koga su istovremeno proglasili “najmoćnijim čovekom u Srbiji”.

 

Glavni problem ove drame bez katarze uočio je sam Đinđić, nakon što je na njega pokušan atentat kod hale Limes. Kritikujući odluku suda da atentatora pusti, rekao je da “sud treba da odluči da li je nešto tačno ili nije tačno, i da ako na kraju sud pusti Al Kaponea, onda je Al Kapone jedan uvaženi građanin, a to što svi znaju da je on kriminalac, to je samo literatura”. Tako je i politička pozadina atentata na premijera Đinđića u Srbiji još uvek samo deo literature. Ista stvar je i sa zločinima koje je počinio Miloševićev režim. Zahtev evropskih parlamentaraca stoga postaje mnogo teži i ozbiljniji nego što se ministru Selakoviću na prvi pogled čini. Jer šta će se dogoditi ukoliko se na sudu bude ustanovilo ono što se pre nekoliko dana čulo u presudi “Šakalima”, pred Posebnim odeljenjem Višeg suda za ratne zločine u Beogradu. Ovaj sud je, naime, ustanovio da je istina to da se tu nije radilo ni o kakvoj paravojnoj formaciji, već o jedinici Vojske Jugoslavije. Šta će se dogoditi ako se ispostavi da je isti slučaj sa “Škorpionima”, koje je premijer Dačić na otvaranju izložbe Bogujevci/Vizuelna istorija okarakterisao kao otpadnike koji to nisu “uradili u ime Srbije niti ih je neko za to ovlastio”? Šta ako ista ta Srbija “nije ovlastila” ni Crvene beretke da blokiraju auto-put? Srđa Popović je ustanovio da je postojala jaka veza između “Srbije koja nikoga nije ovlastila” da čini zločine u ratovima i ubistva (njenog) prvog demokratskog premijera. Između bankarskog aparatčika i nesmejanog čoveka u beloj košulji sa kalašnjikovim, fotografisanog u selu Svinjare na Kosovu. Isti autorski pečat je vidljiv i u demontiranju Demokratske stranke nakon ubistva Zorana Đinđića. Stoga su martovski izbori koji nam predstoje samo poslednji čin tog dugog procesa.

 
Peščanik.net, 17.02.2014.

[Dolly Buster]

@Dolly, da americka vlada nije intervenisala u vreme krize i da je pustila da propadnu GM i odredjene velike banke koje su spasili to nikako ne bi znacilo da bi Amerika bila jos prosperitetnija vec bi verovatno izbili socijalni nemiri.

 

Piter Šif u svojoj knjizi daje sledeću ilustraciju:

 

Zamislimo da je došao cirkus u neki grad. Odjednom svi cirkuzanti obeduju u lokalnom restoranu, i promet restorana skače 300%.

Vlasnik odlučuje da proširi restoran, dovodi nove radnike i iznajmljuje još prostora.

 

Međutim, jednog dana cirkus napušta grad. Odjednom posao pada na prvobitne nivoe. Sad mu ne trebaju novi randici ni novi prostor, jer je sve opalo -70%.

 

E sad -- državni intervencionizam bi značio da treba "spasiti ta radna mesta," kroz subvencije!

 

Ali to je skroz pogrešno, uopšte ne treba spašavati nepotrebna mesta, nego ih uskladiti sa stvarnim zahtevima tržišta.

[Dolly Buster]

Izrazito je glubo traziti da Srbija primjenjuje tu ideologoju od koje je i USA odustala

 

Nije, jer ako primeniš moju teoriju, koja glasi "više kapitalizma je uvek bolje," onda dobijaš sledeći rezultat:

 

1. Ako su Amerikanci primenili socijalizam, siromašniji su nego što bi bili bez njega.

2. Ako Srbija primeni socijalizam, biće siromašnija.