1326 replies to this topic

[ravnicar]

Saradnja na projektima nije nikad problem, ali to je dobrovoljno, kao i ucesce u njima. Ipak, ne bih mogla da zamislim da drzava to na neki nacin potice, jer bi se onda postavljala kao nadredjena njima, a ona to nije. Nadleznosti su odvojene, i tako je do daljnjeg.

Ne bih mogla da zamislim ni neku opsezniju saradnju u oblastima koje predstavljaju osnovnu delatnost opstina. To jesu skolstvo i socijala  (znaci, opsta briga o deci, starima, hendikepiranima, ovisnicama i beskucnicima). U tim delovima, opstine placaju jedne drugima za uslugu, ali to se bas ne bi bi moglo nazvati saradnjom. Ako neka skola ne postoji u odredjenoj opstini, ona je duzna da deci koja tamo zele da idu to i plati, ali neke zajednicke skole ne postoje. Ili ako neka opstina nema staracki dom, ona ce placati onima koji ispunjavaju uslove da borave u domu na teritoriji druge opstine. Cist racun, duga ljubav .

Neke zajednicke organizacione forme ne bi dosle u obzir. Mislim da bi bilo prekomplikovano.

Zdravstvo je nadleznost okruga i opstine nemaju nista s tim. Saobracaj i turizam su zajednicka nadleznost okruga i drzave, opet slabo to ima veze s opstinama. Oko turizma je cesto problem - drzava izuzme neko podrucje i proglasi ga npr nacionalnim parkom, cime opstina gubi prihod. Onda se to resava bilateralno.

 

Kao sto rekoh, jasna podela nadleznosti ima i dobre i lose strane. Neke stvari (mnoge) se lakse resavaju na lokalnom nivou, a i kad se radi o saradnji, dobro je da svaka opstina jednako vredi, bez obzira na velicinu i ekonomsku snagu. Medjutim neke stvari su previse vazne da bi se prepustile opstinama. To su u svakom slucaju skolstvo i briga o starima. Po svoj prilici ce to ipak morati da predje na visi nivo. Steta je iz mnogo razloga, ali je neminovno.

 

Da, to 'dobrovoljno' je i rečeno u tekstovima.

 

U temama o zdravstvu koji govore o nekim reformama i integracijama pominju se i okruzi i opštine ali mi neki delovi teksta nisu baš razumljivi. Ipak to traži malo bolje poznavanje sistema da bi neko poput mene slozio sve kockice.

[ravnicar]

Kako ne vidis svrhu? Poceli smo od komentarisanja ideje za smanjenje radnog vremena radi povecanja efikasnosti i produktivnosti. Vili je reagovala da su ti faktori nebitni i da su to 'ljudi, nisu klikeri'. Ocigledno je na osnovu ovog tvog posta posto si citao te analize, da su oni itekako pristupili problematici kao poslovanju preduzeca.

 

Znam tačno gde ste se razišle i zašto.

 

Na samom početku priče o mogućem smanjenju radnog vremena, ona je istakla da je to bio isključivo politički motivisan predlog uz obražloženje zašto i kako. Odmah si je poklopila tvrdnjom da je pravi razlog povećanje produktivnosti i od tad ne napuštaš taj kurs, rastavljajući diskusiju na tebi svojsten način.

 

A to oko nebitnosti onih faktora, pa kakav si model merenja ponudila i ne čudi me reakcija. Proizvod po radnom satu kao da je u pitanju fabrika kugličnih ležajeva a ne kompleksan sistem od 5 segmenata raspodeljen na 290 opština sa gomilom važnih unutrašnjih varijabila i to uz obrazloženje tipa - ma to se računa prosto, same osnove ekonomije.

 

Ili u Švedskoj pojma nemaju šta su osnove ekonomije ili je to priličan problem sa kojim se bore već dve pune godine i još uvek nejasnim rezultatima. 

 

Da li problemu pristupaju prema svojoj političkoj agendi ili kao preduzeću, podsetiču te da taj problem trenutno rešava država pa ako je vidiš kao preduzeće ne vredi dalje raspravljati. Zna se šta je država a šta fabrika kugličnih ležajeva.

[angelia]

Znam tačno gde ste se razišle i zašto.

 

Znam i ja, na razdvajanju idealistickog levicarenja i realnog pragmatizma.

 

Ja sam je poklopila zato sto je objasnjenje bilo takvo u svim textovima i izjavama, uz to je i logicno.

 

A ako si ocekivao da joj strucno i opsezno objasnim komplexnost managementa,   samo pogledaj kako je shvatila ostale pojmove i to jos pojednostavljeno. 

[darth bane]

Znam i ja, na razdvajanju idealistickog levicarenja i realnog pragmatizma.

 

Ja sam je poklopila zato sto je objasnjenje bilo takvo u svim textovima i izjavama, uz to je i logicno.

 

A ako si ocekivao da joj strucno i opsezno objasnim komplexnost managementa,   samo pogledaj kako je shvatila ostale pojmove i to jos pojednostavljeno. 

 

Da. Ti bi htela da radnici rade dok ne crknu!

[mrd]

Da. Ti bi htela da radnici rade dok ne crknu!

Bilo bi dobro samo da rade svoj posao, a manje da rade pauzu. Medjutim radnici bi samo da budu na pauzi.

Edited by mrd, 20 April 2014 - 05:08.

[angelia]

Da. Ti bi htela da radnici rade dok ne crknu!

Sta ti pricas?!?! Niko se ne rodi kao menadzer.

ovo je tako pretenciozan komentar da bi bilo kakav odgovor bio moja privatna prica. Izvini ali ja dolazim iz radnicke porodice, moji najblizi su poceli od 0 kao i ja. Ponekad se zezamo u porodici, da je moj otac masin-bravar kao Tito. Iskreno, vise je stolar.

 

Radila sam tokom godina sa radnicima u razlicitim zemljama- i nikom nisam pozelela da crkne, samo da radi svoj posao. Oni koji rade napreduju, oni koji zabusavaju ostaju radnici. Danas znam dosta ljudi koji su poceli od nule a zavrsili u menadzmentu.

 

Svi ti ljudi imaju razlicit background, neki imaju fakultete, nevezano za sta rade danas, neki su strucni, neki nisu - imaju talenat.

 

Svi imaju nesto zajednicko, zelju da nauce nesto novo oslobodjeno od ideoloskih nebuloza.

 

Za Vili definicija da kapital treba da ima drustvenu komponentu, je biser. Za ljude koji se bave biznisom to je ocigledno.

[melankolic]

Dobro, šta zaključismo? Da li je loše ili ne to što se u Swe pokušava kroz smanjenje broja radnih sati povećati produktivnost?

[vilhelmina]

Kako ne vidis svrhu? Poceli smo od komentarisanja ideje za smanjenje radnog vremena radi povecanja efikasnosti i produktivnosti. Vili je reagovala da su ti faktori nebitni i da su to 'ljudi, nisu klikeri'. Ocigledno je na osnovu ovog tvog posta posto si citao te analize, da su oni itekako pristupili problematici kao poslovanju preduzeca.

 

Netacno. Vili je reagovala rekavsi da produktivnost i efikasnost nisu osnovni motivi za ideju o skracenju radnog vremena, ako su uopste nekakvi motivi. To sto je jedan sitni lokalni politicar potegao primer Toyote da bi zvucao uverljivije, je nesto sto su svetski mediji izabrali da prenesu kao bitno, no to je veoma pogresno tumacenje. Naime, protiv ovog skracenja su stranke koje o produktivnosti i efikasnosti ne prestaju da pricaju, dakle one "gradjanske" koje su trenutno na vlasti i strogo se distanciraju od bilo kakvih levih ideja. Dakle, stranke koje se zalazu za liberalizam i slobodno trziste. A ova stranka koja je predlozila skracenje radnog vremena, zalaze se i za uskracivanje prava na profit privatnim firmama u javnom sektoru. Kako ti to ide zajedno?

 

 

U svakom slucaju obrnuli smo pun krug da bi se vratili na: naravno da svi faktori poslovanja postoje, manje ili bolje sprovedeni, samo sto Vili i dalje ne razume zasto to nije isto kao i privatni zivot.

 

Pocevsi od logicne razlike, te socijalne organizacije koje ti opisujes su neformalne, i razlikuju se od formalno pravnih lica i organizacija. Organizacije su pravno odgovorne, i definisane zakonskim okvirom, dok tvoje drustvo koje putuje zajedno nije. Da ne ulazim dublje u objasnjenje, ovo ti je najprostije.

 

Sad se malo pravimo, blesavi, a? Opisala sam vrlo jednostavnu organizaciju jednog drustvanca koje je resilo da putuje, da bih ti pokazala da principi koje si navela i tu deluju. Naravno da to veze nema s preduzecem. Medjutim, ja sam navela i primere vrlo formalnih organizacija, koje takodjer primenjuju te principe, i pri tome snose odgovornost, a nisu preduzeca, bas kao ni opstina.

Dakle, sta je s NVO i politickim partijama? Jesu organizacije, ali nisu preduzeca. Zasto bi onda opstinu prikljucili preduzecima, a njih ne?

 

Cini mi se da se ti u silnoj zelji da pojednostavis pojam preduzeca, da bi ga po svaku cenu priblizila pojmu opstine i izjednacila ga s njim, sve vise udaljavas od svog cilja, pricajuci o bilo kojoj formalnoj organizaciji. Svaka mora da ima onih pet karakteristika koje si gore navela, ali ne mora svaka da bude preduzece.

Zanimljivo kako si se uhvatila onog drustvanca, a ovo preskocila. Sad imas priliku da to popravis i izjasnis se: Da li NVO i politicke partije funkcionisu kao preduzeca? Ako da, onda mozemo i opstine tako da posmatramo. Ali ako ne, teze ces objasniti po cemu je jedna opstina bliza preduzecu, nego njima.

 

Ti. Potseticu te da su to tvoje reci da opstine ne rade kao preduzece jer su 'to ljudi nisu klikeri'. A ako ne tvrdis suprotno cemu ovo pitanje kako se onda grupa ljudi razlikuje od organizacije, i ovolike strane ubedjivanja da mi objasnis kako opstine ne funkcionisu po tim principima? Mogla si jos u startu da kazes 'u pravu si ali ja mislim da je Svedske opstine imaju losu organizaciju i da politika ima veliki uticaj". 

 

Ne, ono gore nisu moje reci, opet pogresno tumacinje, naravno namerno. Klikeri su samo ilistracija za jedan od aspekata koji opstinu cine bitno drugacijom organizacionom formom od preduzeca. Ima i jako mnogo drugih i o svima sam detaljno ovde pisala.

A ovo boldovano je glupost ravna onoj o tome da je cilj kapitala drustvena korist. Takvu budalastinu ja ne bih mogla da napisem. Ti, ocigledno, mozes.

Andjo, opstine jesu politicke organizacije, nisu privredne ili bilo kakve druge. Posebno nisu akcionarska drustva, iako ih ti tako gledas. Uticaj politike u njima ne moze da bude prevelik. On je tacno 100% i ako bi bio manje od toga, to vise ne bi bila opstina, vec neki konglomerat, za koji ja jos nisam cula da postoji.

[ravnicar]

Znam i ja, na razdvajanju idealistickog levicarenja i realnog pragmatizma.

 

Ja sam je poklopila zato sto je objasnjenje bilo takvo u svim textovima i izjavama, uz to je i logicno.

 

Je l' da? A objašnjenja i novinske izjave levičarskih političara odjedared uzimaš za ozbiljno. Ovde nije reč o logici već o predizbornim političkim motivima, jasno od početka. 

 

 

A ako si ocekivao da joj strucno i opsezno objasnim komplexnost managementa,   samo pogledaj kako je shvatila ostale pojmove i to jos pojednostavljeno. 

 

Moglo je to sasvim jednostavno da se obrazloži samo da si htela ali to tebi nije cilj. 'Piece of cake' za stručnjaka kao što si ti. Ili može biti da nije? 

Shvatanje pojmova je sasvim u granicama i nije problem, već tvoje tendenciozno pojednostavljivanje koje je omašilo suštinu. 

[vilhelmina]

Da, to 'dobrovoljno' je i rečeno u tekstovima.

 

U temama o zdravstvu koji govore o nekim reformama i integracijama pominju se i okruzi i opštine ali mi neki delovi teksta nisu baš razumljivi. Ipak to traži malo bolje poznavanje sistema da bi neko poput mene slozio sve kockice.

 

Radi se o sledecem. Posto je zdravstvo u nadleznosti okruga (njih ima 21 na 290 opstina), desava se da se u opstinama gde broj stanovnika stagnira ili opada, zatvaraju zdravstvene ustanove (zbog proudktivnosti i efikasnosti, naravno). I naravno da njih to ozbiljno pogadja, u nekim aspektima cak i materijalno, a pre svega politicki, jer ne mogu svojim gradjanima da objasne da do lekara vise ne mogu da dodju u svom gradu, vec moraju da putuju par desetina ili stotina kilometara.

Jednostavan primer. Kad sam ja dosla da zivim u Vilhelmini, tamo je postojala bolnica, sa stacionarom i porodilistem. Sve je to sada zatvoreno i zene mogu da biraju da li ce se poroditi u Lycksele (120 km od Vilhelmine) ili Umeå (250 km, ali bolji put). Isto je i s posetama specijalistima. Ranije su dolazili u Vilhelminu par puta mesecno, sad se njima mora ici. Jos gori problem je s obicnim lekarima. Tu i tamo uspeju da zadrze nekog u ambulanti na par meseci, ali retko. Vilhelmina je 7-ma po velicini/teritoriji od 290 opstina, 252-ga po broju stanovnika (nesto manje od 7000 ljudi). U njoj trenutno ne zivi nijedan lekar. Najblizi je na 120 km, u Lycksele.

Tako da je problem prilicno ozbiljan, uopste nije za zezanje.

 

Za Vili definicija da kapital treba da ima drustvenu komponentu, je biser. Za ljude koji se bave biznisom to je ocigledno.

 

Biser je da je drustvena korist njegov cilj.

U najboljem slucaju, drustvo moze imati posrednu korist od njega. Ali niko ne moze da zabrani ljudima koji se bave biznisom da tripuju sta god hoce; to je tacno.

[angelia]

A ova stranka koja je predlozila skracenje radnog vremena, zalaze se i za uskracivanje prava na profit privatnim firmama u javnom sektoru. Kako ti to ide zajedno?

Ne ide, ali ja nisam ulazila u njihove skrivene motive, samo ciljeve pomenute u izjavama i logicne.

 

 

Dakle, sta je s NVO i politickim partijama? Jesu organizacije, ali nisu preduzeca. Zasto bi onda opstinu prikljucili preduzecima, a njih ne?

NVO i Politicke partije se zasnivaju na volonterskom ucescu, ne na zaposlenju. Kao sto rekoh opet, moras da razlikujes formalno-pravne odnose od neformalnih. Iako ces i u njima naci elemente organizacije kao preduzeca neces ih naci potpuno. 

 

Ja nisam opstinu prikljucila preduzecima, samo sam rekla da radi na istim osnovnim pravilima. btw Vlada drzave isto. Ta vrsta organizacije je delom nasledje ljudskog iskustva kroz vekove, jos od industrijalizacije se bavimo metodama bolje organizacije i poboljsanja rezultata. Naravno imas vlade koje ne rade po tim principima, lose 

 

Edit: btw nadam se da si razumela sta znaci pravno lice, i vladine organizacije se tretiraju pravno na isti nacin jos od rimskog zakona

 

Potrudila sam se da ti nadjem objasnjenje koje potvrdjuje ovo:

A government-owned corporation, state-owned company, state-owned entity, state enterprise,publicly owned corporation, government business enterprise, commercial government agency,public sector undertaking or parastatal is a legal entity created by a government to undertakecommercial activities on behalf of an owner government. Their legal status varies from being a part of government to stock companies with a state as a regular stockholder. 

 

Cini mi se da se ti u silnoj zelji da pojednostavis pojam preduzeca, da bi ga po svaku cenu priblizila pojmu opstine i izjednacila ga s njim, sve vise udaljavas od svog cilja, pricajuci o bilo kojoj formalnoj organizaciji. Svaka mora da ima onih pet karakteristika koje si gore navela, ali ne mora svaka da bude preduzece.

 

Niko nije rekao da je opstina preduzece - vec da radi po istom principu menadzmenta. I da, svaka formalna organizacija treba da ima te karakteristika, o tome ti pricam sve vreme, a ti meni objasnjavas tvoju ideologiju. Svaka cast vama na idealima (u toj partiji) ali to su totalne gluposti, sto bi naravno naucili kroz praksu kad bi bili na vlasti. Ili ne bi, pa bi propali ko komunizam. 

 

Andjo, opstine jesu politicke organizacije, nisu privredne ili bilo kakve druge. Posebno nisu akcionarska drustva, iako ih ti tako gledas. Uticaj politike u njima ne moze da bude prevelik. On je tacno 100% i ako bi bio manje od toga, to vise ne bi bila opstina, vec neki konglomerat, za koji ja jos nisam cula da postoji.

 Valjda hoces da kazes da kad se promeni vlast u opstina, promeni se celokupno funkcionisanje opstinskih sluzbi? Dodje leva partija na vlast i kaze 'e sad to kako ste radili je bilo desnicarski, a sad cemo levicarski' ....

 

Je l' da? A objašnjenja i novinske izjave levičarskih političara odjedared uzimaš za ozbiljno. Ovde nije reč o logici već o predizbornim političkim motivima, jasno od početka. 

 

Posto me svedska politika ne interesuje, samo sam mogla da uzmem njihove izjave i novinske clanke, svi do jednog (clanka) su pricali o smanjenju dana bolovanja, i o povecanju efikasnosti i produktivnosti sa skracenjem radnog vremena. Vilino objasnjenje da je cilj zdravlja radnika i preraspodela sredstava nema smisla, ovo iz novina ima.

 

 

Biser je da je drustvena korist njegov cilj.

U najboljem slucaju, drustvo moze imati posrednu korist od njega. Ali niko ne moze da zabrani ljudima koji se bave biznisom da tripuju sta god hoce; to je tacno.

Naravno da je cilj Vili, ako nije onda to nije kapital, nego pare, talenat, ideja. Znaci ako ti nije jasno to je odlika kapitala, da za krajnji cilj mora da ima drustvenu korist, inace nije kapital. Eto ravnicar me optuzi da ti ne objasnjavam dovoljno jasno, mozda ja precenjujem tvoju mogucnost razumevanja. I korist je direktna ne posredna.

 

Ljudi koje se bave finansijama tacno znaju sta je njihova struka, ti mozes da objasnjavas ovde pojmove iz sumarstva i definicije ciscenja, smesno je da pokusavas da promenis pojmove iz ekonomije. I jos uzivas u svom neznanju i ponosno ga istices 

Edited by angelia, 20 April 2014 - 17:03.

[vilhelmina]

Ne ide, ali ja nisam ulazila u njihove skrivene motive, samo ciljeve pomenute u izjavama i logicne.

 

Radilo se o izjavama jednog jedinog coveka, jednog jedinog opstinskog odbornika. Niko drugi nije potvrdio njegove izjave, ali bas niko. Pokusaj u svim tim clancima da nadjes jedno jedino ima osim Mats Pilhem. Pa i on je primer toyote i povecanje produktivnosti pomenuo samo jednom, ali to je jedino bilo interesantno svetskim medijima, pa drugo nisu ni prenosili.

Dakle, ne izjave, nego izjava. Jednina.

Btw, za nju je dobio po usima i od stranke i od biraca, ali to vec niko nije preneo.

 

 

 

NVO i Politicke partije se zasnivaju na volonterskom ucescu, ne na zaposlenju. Kao sto rekoh opet, moras da razlikujes formalno-pravne odnose od neformalnih. Iako ces i u njima naci elemente organizacije kao preduzeca neces ih naci potpuno. 

 

Au, kakvo neznanje! Crveni krst i stranke koje upravljaju Evropom i svetom su neformalne volonterske organizacije. Blago nama.

 

 

Ja nisam opstinu prikljucila preduzecima, samo sam rekla da radi na istim osnovnim pravilima. btw Vlada drzave isto. Ta vrsta organizacije je delom nasledje ljudskog iskustva kroz vekove, jos od industrijalizacije se bavimo metodama bolje organizacije i poboljsanja rezultata. Naravno imas vlade koje ne rade po tim principima, lose 

 

Hoces da kazes da ti sve vreme govoris o osnovnim principima, koji vaze za sve organizacije, koje raspolazu nekakvim novcima, u formi kapitala ili budzeta, i imaju nekakve zaposlene ljude? Dakle, sve organizacije koliko god ih na svetu ima, od kojih su jedan deo preduzeca, a druge nisu (opstine, vlade, politicke partije, sportska udruzenja, NVO....)? Sad jos kad bi znala da objasnis zasto si uopste o tome pricala. Niko ne spori da je opstina organizacija, bas kao sto je to i preduzece. Samo one posluju na veoma razlicitim principima. Ono malo sto imaju zajednickog je nista u odnosu na sve ono sto ih razlikuje.

 

 

Edit: btw nadam se da si razumela sta znaci pravno lice, i vladine organizacije se tretiraju pravno na isti nacin jos od rimskog zakona

 

Potrudila sam se da ti nadjem objasnjenje koje potvrdjuje ovo:

A government-owned corporation, state-owned company, state-owned entity, state enterprise,publicly owned corporation, government business enterprise, commercial government agency,public sector undertaking or parastatal is a legal entity created by a government to undertakecommercial activities on behalf of an owner government. Their legal status varies from being a part of government to stock companies with a state as a regular stockholder. 

 

Opa, sad uvodimo i rimsko pravo .

Jos kad bi razlikovala opstinu i vladu od javnog preduzeca, gde bi ti bio kraj. Zato se prvo potrudi da tu distinkciju savladas, pa da krenemo dalje.

Inace, ovaj gore citat ti je bio jedan od vecih promasaja. On bas govori o tome da vlade i opstine mogu da osnivaju svoja preduzeca, ali onda to i jesu preduzeca. Za razliku od drzavnih i opstinskih sluzbi, koje to nisu.

Kad bi bilo isto, u Svedskoj ne bi bilo razlike izmedju Systembolaget, Vattenfall AB i ministarstva zdravlja. A razlike ne da ima, nego je drasticna.

 

 

 

Niko nije rekao da je opstina preduzece - vec da radi po istom principu menadzmenta. I da, svaka formalna organizacija treba da ima te karakteristika, o tome ti pricam sve vreme, a ti meni objasnjavas tvoju ideologiju. Svaka cast vama na idealima (u toj partiji) ali to su totalne gluposti, sto bi naravno naucili kroz praksu kad bi bili na vlasti. Ili ne bi, pa bi propali ko komunizam. 

 

Neki delovi organizacije opstine i preduzeca nalikuju jedni drugima. Sve ostalo je razlicito. Opstina ne radi po principu menadzmenta, vec je izraz politicke volje biraca. Tu prestaje svaka slicnost s preduzecem, koje ima vlasnika. Cak i kada je opstina/drzava vlasnik tih preduzeca, ona su izdvojena iz redovnog poslovanja opstine/drzave, upravo zato sto se njima ne moze upravljati na isti nacin.

Da moze, bile bi opstinske/drzavne sluzbe kao i sve druge. Gore pomenuti Vattenfall AB je jedna od vodecih evropskih firmi u oblasti energetike. Kamo strece da ministarstvo skolstva, zdravstva i socijalne politike imaju tu moc. Porediti te organizacije bi bila jedna od smesnijih stvari koje je ovaj forum video, ikad.

Nemoj, molim te, da moram da ti objasnjavam razliku izmedju njih. Ali ako treba, tu sam. Primer ne moze da bude bolji.

 

 

 Valjda hoces da kazes da kad se promeni vlast u opstina, promeni se celokupno funkcionisanje opstinskih sluzbi? Dodje leva partija na vlast i kaze 'e sad to kako ste radili je bilo desnicarski, a sad cemo levicarski' ....

 

Naravno da mora da se promeni, kad se promene prioriteti u finansiranju. To ne znaci da ce sluzba za brigu o starima poceti da se bavi vrticima i skolama, ali znaci da ce morati da pretrpi ozbiljne promene. One ce biti utoliko drasticnije ukoliko je i sama promena vlasti drasticna. Ali ona to obicno nije, jer i dalje iste stranke ucestvuju u vlasti, samo u nesto izmenjenom odnosu snaga. Zato ni ove promene nisu toliko izrazene, ali ih ima.

 

 

 

Posto me svedska politika ne interesuje, samo sam mogla da uzmem njihove izjave i novinske clanke, svi do jednog (clanka) su pricali o smanjenju dana bolovanja, i o povecanju efikasnosti i produktivnosti sa skracenjem radnog vremena. Vilino objasnjenje da je cilj zdravlja radnika i preraspodela sredstava nema smisla, ovo iz novina ima.

 

Jos jednom: clanaka je moglo da bude milion, ali svi su preneli samo jednu izjavu samo jednog coveka. Ako je drugacije, daj bar jos jedno ime, koje je potvrdilo izjavu koju je dao Mats Pilhem. Nema, ne postoji. A ni on sam nije neki Palma, pa da mu svaka rec ima posebnu tezinu. Obican opstinski odbornik, koji je dobro izlobirao da jedna njegova ideja dobije principijelnu podrsku vecine. Medjutim, za realizaciju ideje ce mu trebati malo vise od toga.

 

 

 

Naravno da je cilj Vili, ako nije onda to nije kapital, nego pare, talenat, ideja. Znaci ako ti nije jasno to je odlika kapitala, da za krajnji cilj mora da ima drustvenu korist, inace nije kapital. Eto ravnicar me optuzi da ti ne objasnjavam dovoljno jasno, mozda ja precenjujem tvoju mogucnost razumevanja. I korist je direktna ne posredna.

 

Krajnji cilj kapitala nije drustrvena korist, vec profit za njegovog vlasnika. Placanje zaposlenih i placanje poreza drzavi su samo nuzno zlo na koje kapital mmora da pristane, jer drugacije ne moze da obavi svoju funkciju i donese profit vlasniku. Zasmisli da nema te gnjavaze s ljudskim pravima, pa da neki vlasnik kapitala moze da organizuje svoju proizvodnju uz koriscenje robovske radne snage i bez placanja poreza drzavi. Koja bi to produktivnost bila!

I naravno da bi to i dalje bio kapital. Uostalom i bio je svojevremeno i u nekim delovima sveta. Nikad mu nije bolje islo nego tada.

A ima i danas. Vidi onaj kapital ulozen u prirodne resurse Nigerije. Ni veceg kapitala, ni vece drustvene stete. Od koristi ni k. Ajde ne lupaj vise, ako boga znas.

 

 

 

Ljudi koje se bave finansijama tacno znaju sta je njihova struka, ti mozes da objasnjavas ovde pojmove iz sumarstva i definicije ciscenja, smesno je da pokusavas da promenis pojmove iz ekonomije. I jos uzivas u svom neznanju i ponosno ga istices 

 

Vidi gore.  Nigerija - kapital - "drustvena korist" - biser nad biserima. By Andja.

[angelia]

A ovo boldovano je glupost ravna onoj o tome da je cilj kapitala drustvena korist. Takvu budalastinu ja ne bih mogla da napisem. Ti, ocigledno, mozes.

Andjo, opstine jesu politicke organizacije, nisu privredne ili bilo kakve druge. Posebno nisu akcionarska drustva, iako ih ti tako gledas. Uticaj politike u njima ne moze da bude prevelik. On je tacno 100% i ako bi bio manje od toga, to vise ne bi bila opstina, vec neki konglomerat, za koji ja jos nisam cula da postoji.

Inace da ne preskocim, za definiciju da je cilj kapitala drustvena korist mozes da se zalis ekonomistima, u svakom slucaju tvoje negiranje definicija unutar jedne nauke je budalastina.

 

Opstina je organizaciono i pravno lice kao i preduzece, formira je jedan vlasnik - drzava, ima svoja organizaciona akta (charter), obavlja komercijalne poslove u ime drzave (vlasnika), kapital joj je budzet koji dobija od drzave ili oporezivanja korisnika (gradjana), kao pravno lice ima prava i obaveze, moze da sklapa ugovore, zaposljava i otpusta radnike, ima u vlasnistvu posede i osnovna sredstva, kao i svako preduzece moze da bankrotira.

[vilhelmina]

Opstina je organizaciono i pravno lice kao i preduzece, formira je jedan vlasnik - drzava, ima svoja organizaciona akta (charter), obavlja komercijalne poslove u ime drzave (vlasnika), kapital joj je budzet koji dobija od drzave ili oporezivanja korisnika (gradjana), kao pravno lice ima prava i obaveze, moze da sklapa ugovore, zaposljava i otpusta radnike, ima u vlasnistvu posede i osnovna sredstva, kao i svako preduzece moze da bankrotira.

 

Nemoj vise, molim te. Ovako se upetljas, pa posle sve vise zaglavljujes, jer niti umes da zacutis, niti da priznas gresku. Kako ce drzava biti vlasnik opstina, pobogu Andjo? Pa ko je onda vlasnik drzave? O cemu li ti pricas?

Opstina nije filijala drzave, iako joj je u mnogim oblastima podredjena. Ona je oblik organizovanja gradjana, koji ima za cilj da zastupa njihove interese kod drzave, a ne obrnuto.

Drzava ne finansira opstinu, vec to rade gradjani. U Svedskoj su se dogovorili tako da najmanji deo daju drzavi, nesto veci okrugu, a najveci opstini. Izmedju okruga i opstine po visini sredstava se nalazi penzioni sistem, gde takodjer idu znacajni poreski novci, a nije u nadleznosti nijedne od ove tri organizacione forme, vec je nezavistan. U drugim drzavama mogu se dogovoriti drugacije.

Ovo sto si ti opisala nije univerzalno resenje, daleko od toga. To je samo jedna od mogucih formi organizavanja gradjana. Takva forma u Svedskoj niti je prihvacena, niti prihvatljiva. Meni zvuci kao prilicno nedemokratska. i upravo u tome jeste caka. Drzava moze da se organizuje kao preduzece, ali samo ako se gradjani sloze. Nekima to mozda odgovara, drugi mozda nemaju moc da odluce drugacije. Ali da je nuzno da drzava i opstina funkcionisu kao preduzece - nije.

 

Mogucnost posedovanja i raspolaganja sopstvenom imovinom, imanje prava i obaveza, mogucnost sklapanja ugovora, mogucnost zaposljavanja drugih, pa i mogucnost bankrota pripada i fizickim licima, ne samo pravnim.

Edited by vilhelmina, 20 April 2014 - 20:08.

[vilhelmina]

Inace da ne preskocim, za definiciju da je cilj kapitala drustvena korist mozes da se zalis ekonomistima, u svakom slucaju tvoje negiranje definicija unutar jedne nauke je budalastina.

 

Nigerija.