156 replies to this topic

[cyberwor/L/d]

Cesto sad cujem od prijatelja, rodbine..:"Blago tebi, uzivas, putujes...", a da sam im opisala pocetak zivota na Floridi i pitala da li bi otisli tako, pola njih ne bi mrdnuli du*e iz Srbije.

 

Svasta sam cula kad sam otisla iz Jugoslavije. Od "ju,ju, zensko dete samo u svet da se muci i potuca" do "za to nema potrebe".

To su uglavnom oni cija danas vec i-ha-ha odrasla deca i dalje zive sa njima i kukaju.

 

Pet para ne dajem za socrealisticku malogradjansku razmazenost i vulgo-kmezavost, tako tipicnu za nase prostore.

Takvima ne treba nista opisivati. Samo izbegavati. Od njihovih zivotnih mernih jedinica muka coveka da spopadne.

[mrd]

^

Poenta je da u tom zidanju novog zivota, nema mesta za ponos. Ne sme da se postavlja, s'idejom:"Ma ja sam tamo imao sve to, a ovde nemam." Ako se tako gleda, onda je sve to mrka kapa i nema napred. Nekad stisnes zube i trcis kroz red motki, a zivot te samo udara. 

[kiti]

Ma ima mesta I za ponos - kako da nema. Sve zavisi sta covek ponosom podrazumeva - da Li brand new furniture ili cinjenicu da posteno zaradi svaki cent (ili koju god valutu), nikome nije na grbaci I nocu mirno spava. Ja Sam se ponizeno I bez ponosa osecala u srbiji gde su nas pored 2 posla roditelji dotirali, inostranstvo mi je dalo ponos I osecaj odrasle osobe po prvi put, I jos mnogo toga.

[mrd]

Ma ima mesta I za ponos - kako da nema. Sve zavisi sta covek ponosom podrazumeva - da Li brand new furniture ili cinjenicu da posteno zaradi svaki cent (ili koju god valutu), nikome nije na grbaci I nocu mirno spava. Ja Sam se ponizeno I bez ponosa osecala u srbiji gde su nas pored 2 posla roditelji dotirali, inostranstvo mi je dalo ponos I osecaj odrasle osobe po prvi put, I jos mnogo toga.

 

Da znas da si u pravu. Ja sam poceo da smatram da dobro zivimo posle incidenta u vesarnici naseg naselja. Da pojasnim za one koji ne znaju o cemu pricam, u vecini jeftinijih naselja, vesarnica je na raspolaganju svih stanara. Samo sto nam se stariji rodio, oprao ja pelene i posto pranje traje 34 minuta, skoknuo do stana da odradim jos neke stvari. Proslo tacno 34 minuta i ja ulazim u vesarnicu, a neka tetka mi izbacuje ciste benkice na sto koji sluzi sa sklapanje. Ti stolovi su obicno prljavi, ja zapenio, da li da se svadjam sa spodobom, ili sta? Pokupim one krpice. odnesem sav ves kuci i odem i kupim masinu za pranje vesa.

Tog momenta, kad sam za par minuta odlucio da kupim nesto sto sam u Yugoslaviji planirao prethodnih 6 meseci, sam skontao da mi je to potrosna roba, kao hemijska olovka. Tog sam momenta shvatio da mi se zivot drasticno promenio na bolje.

[vilhelmina]

Meni nemanje stolova i stolica nikad nije predstavljalo problem. Tesko mi je padao strah i neizvesnost da li cu moci da platim kiriju ili ce nas izbaciti na ulicu, sta ce biti sutra, kako cu se izvuci iz g.... No to je verovatno zato sto sam bila sama s decom. Mozda sam zato opreznija, ali stoji i da sam prosla malo ozbiljnije ekonomske krize. Potpuno prazan frizider, a tri dana do plate i sl. Maznjavala sam hranu iz hotela u kom sam radila. Nije bilo opasnosti da me uhvate, ali me je bilo sramota. Ili kad sam nedelju dana isla na posao peske 5,5 km i kretala u pola pet ujutro da stignem, jer nisam imala za kartu. A kolegama pricala da ja to zbog rekreacije. I posle devet sati fizickog rada, opet peske kuci.

I dan danas ne uspevam da otplatim dugove koje sam tada navukla, mada vise ne moram da lazem i kradem.

[mrd]

^

Slazem se da je to strasno. Postoji sad i pitanje, da li mislis da tvoja deca sada imaju bolju odskocnu dasku,nego sto bi imali da ste ostali u exYU?

 

Ja sve vreme pokusavam da opisem, da se kola slome sigurno na nama koji dodjemo. Medjutim, nasa deca sigurno startuju sa boljeg odredista, nego bi to bilo u exYU zemljama.

[Ibiza]

Meni nemanje stolova i stolica nikad nije predstavljalo problem. Tesko mi je padao strah i neizvesnost da li cu moci da platim kiriju ili ce nas izbaciti na ulicu, sta ce biti sutra, kako cu se izvuci iz g.... No to je verovatno zato sto sam bila sama s decom. Mozda sam zato opreznija, ali stoji i da sam prosla malo ozbiljnije ekonomske krize. Potpuno prazan frizider, a tri dana do plate i sl. Maznjavala sam hranu iz hotela u kom sam radila. Nije bilo opasnosti da me uhvate, ali me je bilo sramota. Ili kad sam nedelju dana isla na posao peske 5,5 km i kretala u pola pet ujutro da stignem, jer nisam imala za kartu. A kolegama pricala da ja to zbog rekreacije. I posle devet sati fizickog rada, opet peske kuci.

I dan danas ne uspevam da otplatim dugove koje sam tada navukla, mada vise ne moram da lazem i kradem.

Strasno! Zao mi je sto ti se to desavlao. Mozda je I to razlog zasto si sad tako neprijatna.

Edited by Ibiza, 11 June 2013 - 18:54.

[Amerasia]

 Tesko mi je padao strah i neizvesnost da li cu moci da platim kiriju ili ce nas izbaciti na ulicu, sta ce biti sutra, kako cu se izvuci iz g....

 

Strah i neizvestost je redovno stanje u Srbiji već punih 20 godina i nema naznaka da će ikad biti bar malo bolje. Kažu da nada umire posledanja, a ovde su ljudi već odavno prestali i da se nadaju boljitku. 

 

O platama med.sestara

 

http://www.worldsala...onalnurse.shtml

 

Dakle, nije 2400 nego oko 1800.

Edited by Amerasia, 11 June 2013 - 20:29.

[vilhelmina]

Strasno! Zao mi je sto ti se to desavlao. Mozda je I to razlog zasto si sad tako neprijatna.

 

Tebi sam neprijatna ja, a nekim drugima su neprijatni takvi kao ti. Meni si savrseno nezanimljiv. Da si mi neprijatan, stavila bih te na ignore.

To sto se meni tada desavalo cini da ja danas imam razumevanje za druge kojima se isto desava ili ce im se tek desavati. Zato sam oprezna u ohrabrivanju ljudi koji ocigledno nemaju pravu sliku o tome, i svesno biraju da zive u zabludi.

 

Strah i neizvestost je redovno stanje u Srbiji već punih 20 godina i nema naznaka da će ikad biti bar malo bolje. Kažu da nada umire posledanja, a ovde su ljudi već odavno prestali i da se nadaju boljitku. 

 

O platama med.sestara

 

http://www.worldsala...onalnurse.shtml

 

Ja sam zivela u toj vrsti neizvesnosti o kojoj pricas, i isto tako verovala da ne moze da mi bude gore. Sada vec ne bih mogla da pravim takva poredjenja, jer je jednostavno drugacije, neuporedivo je. Stres sto si hronicno bez para je jedno kad mozes u trenutku krize da se uzajmis od maltene bilo koga, ili da jednostavno ne platis neki racun, zakasnis par meseci ili stagod. A nesto sasvim drugo kad znas da ces pare dobiti mozda vec sledeceg meseca, ali da taj neplacen racun moze da te zakopa za ceo zivot, jer letis iz stana momentalno ili, u boljem slucaju, budes utefteren tamo negde, tako da vise nikad ne mozes da dignes kredit, iznajmis stan ili uradis bilo sta slicno.

 

No, ne mora bas svakom da se desi da mora da krade hranu. Cini mi se da su tvoja ocekivanja tolika, da bi te i znatno manje od toga grdno razocaralo. Zaista mislim da treba bolje da se informises. Za pocetak da naucis da se u svim zemljama s tvog spiska plate izrazavaju u bruto iznosu, pre poreza. Dakle, 2400 evra pre poreza. U Svedskoj bi od toga ispalo oko 1500 neto. Ne verujem da je u Nemackoj bitno drugacije, ipak je sve to EU.

Pri tome su ovo prosecne plate. Sta mislis, koliko bi tvojoj zeni bilo potrebno da to stigne, ili cak prestigne?

Ako je i tebi, kao onom gore, neprijatna ova jednostavna racunica, kill the messenger. Ali nijedna od tih sestara nece nikada imati 2400 neto. Ne zato sto ja to kazem, nego zato sto jednostavno ne biva.

 

Stvarno ne mogu da prestanem da se pitam s kojom pamecu su mogli ovi iz nemackog biroa za zaposljavanje da obecaju ljudima sa srpskog biroa i A2 poznavanjem nemackog jezika - pocetnicku platu u visini prosecne plate medicinske sestre u Nemackoj. I kako je neko mogao da im poveruje?

[melankolic]

Niko ne živi u zabludi jer ti koji planiraju odlazak u inostranstvo iz Srbije, da tamo rade kao medicinski radnici, ne konsultuju vilhelminu koja nema blage veze sa tržištem rada, međudržavnim sporazumima, nostrifikaciji diploma dr medicine i drugim "sitnicama".

I da li je to najbitnije koji je razlog što nemački biro traži naše zdr. radnike? Da li su ih prevarili, sproveli u konc logore da tamo rade za koricu hleba dok ih ne ubace u gasne komore?

Prestani da se mnogo pitaš i knjigu u šake da ne bude da u 60oj kreneš da radiš u, silom nametnutoj ti od švedskih neonacista, struci.  

Edited by melankolic, 11 June 2013 - 20:46.

[Amerasia]

U Nemackoj se oduzima 27 %, sto daje neto oko 1800. 

 

Ja sam zivela u toj vrsti neizvesnosti o kojoj pricas, i isto tako verovala da ne moze da mi bude gore. Sada vec ne bih mogla da pravim takva poredjenja, jer je jednostavno drugacije, neuporedivo je. Stres sto si hronicno bez para je jedno kad mozes u trenutku krize da se uzajmis od maltene bilo koga, ili da jednostavno ne platis neki racun, zakasnis par meseci ili stagod. A nesto sasvim drugo kad znas da ces pare dobiti mozda vec sledeceg meseca, ali da taj neplacen racun moze da te zakopa za ceo zivot, jer letis iz stana momentalno ili, u boljem slucaju, budes utefteren tamo negde, tako da vise nikad ne mozes da dignes kredit, iznajmis stan ili uradis bilo sta slicno.

 

Da se izleti iz stana ne, posto zivim u porodicnoj kuci mojih roditelja, to se slazem. Da se uzajmi od maltene bilo koga ne moze, jer je tolika opsta bezparica da vise niko nema para da pozajmljuje ( osim mozda ovih rodjaka koji rade u Nemackoj ), a iako kojom pukom srecom nadjes nekog da pozajmis odakle ces da vratis?

 

Cini mi se da su tvoja ocekivanja tolika, da bi te i znatno manje od toga grdno razocaralo.

 

Nisu moja ocekivanja prevelika, grešiš, sasvim sam realan, i ja i supruga.

 

 

 

 

Stvarno ne mogu da prestanem da se pitam s kojom pamecu su mogli ovi iz nemackog biroa za zaposljavanje da obecaju ljudima sa srpskog biroa i A2 poznavanjem nemackog jezika - pocetnicku platu u visini prosecne plate medicinske sestre u Nemackoj. I kako je neko mogao da im poveruje?

 

Do sada sve sto su rekli su i ispunili. Nemam razloga da im ne verujem. 

[mrd]

Ja da se nadovezem sa zivotom u symbiozi, nema zivota u zajednici. Najlepse sto smo u zivotu doziveli je da nam niko ne govori sta da se i kako radi.

 

Ma milina.

 Treba se odvojiti, pa makar nemao od koga da pozajmis.

[melankolic]

Ja da se nadovezem sa zivotom u symbiozi, nema zivota u zajednici. Najlepse sto smo u zivotu doziveli je da nam niko ne govori sta da se i kako radi.

 

Ma milina.

 Treba se odvojiti, pa makar nemao od koga da pozajmis.

 

Da li ti možeš da zamisliš da med. sestra u jednoj Nemačkoj ili Norveškoj radi tačno određen posao, da joj se poštuje satnica koliko obaveza da plaća porez, da može da odbije da radi sa pacijentima koji joj prave neprijatnosti, da može da uzme 3 dana slobodna bez lekarskog izveštaja, čisto ako se oseća loše jer je pod stresom, da ako joj je dete bolesno može da uzme slobodne dane...?

Sve to nije moguće u Srbiji, kao što se u Srbiji seksualno i svako drugo napastvovanje nadređenog doživljava kao deo uklapanja u kolektiv.

[kiti]

Tesko mi je padao strah i neizvesnost da li cu moci da platim kiriju ili ce nas izbaciti na ulicu, sta ce biti sutra, kako cu se izvuci iz g.... No to je verovatno zato sto sam bila sama s decom.

 

I ja sam prosla ove strahove, doduse ni u srbiji nisam bila postedjena istog jer sam tamo vise godina zivela kao podstanar. najjaci je svakako bio u kanadi jer voz do bg otuda nije opcija. jedino sto smo imali nekakav auto pa smo znali da bar na nekom parkingu mozemo da prespavamo. morali smo da pozajmimo jos neki novac I nakon sto smo se dokobeljali kanade, prosto uzelo je vremena dok smo poceli da zaradjujemo dovoljno da pokrijemo najminimalnije troskove a dosli smo stvarno bez para, tj. sa jako malo I nedovoljno da pokrijemo bar nekoliko meseci sto nam je na kraju trebalo (imali smo I mi stednju hrane, ja sam I kao student imala situacije kad se jela palenta dan za danom). tacno je I da je bez dece sigurno lakse - ali  I to je bila svesna odluka, da prosto nismo u mogucnosti da imamo decu u tom trenutku, mi smo to svesno odlucili I ni tu ne vidim nista strasno. da smo ih vec imali - pa opet bi nesto uradili, uvek postoji makar neka mogucnost. nista tu nije bilo toliko strasno - moglo je da bude I mnogo gore I ja sam u sustini zahvalna za to sto smo ipak nekako uspeli da odemo I da dobijemo sansu, to je bila glavna prekretnica. stvari su isle na bolje, svakim danom, i ja sam zadovoljna. uplasim se samo kad pomislim sta bi bilo da nismo stisnuli petlju i skocili bez da znamo ni kuda plivamo ni da li smo uopste plivaci. drzali bi se za neki privid sigurnosti i ja bih verovatno do sad mislila da mi je zivot protracen, nista od snova/zelja/planova koje sam imala.

 

a sto se sigurnosti generalno tice - pa i sada, da ostanemo oboje bez posla imali bi da prezivimo neko vreme, ali jednom bi se i taj savings account ispraznio (svakako za manje od godinu dana). koliko ljudi uopste ima ustedjevinu da zivi neograniceno dugo bez zarade? najveca sigurnost koju imam u slucaju da izgubim posao je mogucnost da nadjem novi, i to ne samo tako da me neko zaposli, vec u ovim nekim drzavama mogu da se i samozaposlim. meni to mnogo znaci bas sa aspekta sigurnosti.

[zoran59]

Do juce si tvrdio da ce pocetna plata biti 1500, a posle godinu dana 2600 evra neto.

O ovome malo nize...

.... Ono sto mi generalno smeta u razgovorima slicnim ovom je kad se gadja stereotipima u stilu "ovde je sve propalo", "svuda ja bolje" i sl. Nije za svakoga i nije u svakoj kombinaciji. .....

Da je ovaj citat citav post, slozio bih se i "plusicario" ga, jer se slazem 100%.

Javljam se samo zato sto je tema otisla u teski trol, na vise nacina, i vise nije samo o med. sestrama u Njemackoj.

Radi se o tome da nismo svi isti, pa i rezultati nasih napora nece biti isti. Ima ljudi koji sjede kod kuce i placu zbog sudbine, ali ima i onih koji nesto probaju uciniti. Ovi potonji ce uspjeti (bar vecina njih) bilo gdje, a oni prvi ce najvjerojatnije propasti svuda.
Dakle, ljudi pokazuju nekakvu inicijativu, makar i trazenjem savjeta na forumu, da nesto ucine - najvjerojatnije ce pokazivati inicijativu i ako odsele, pa imaju vece sanse nego i domicilno stanovnistvo, kamo god odu.

Slazem se da postoji mogucnost totalne propasti, ali treba naglasiti da postoji i mogucnost silnog uspjeha. Zato, ako ljudi imaju ambicija, trebaju probati - uprkos preprekama na koje ce mozda naici. Treba ih podrzati u tome.
Vilhelmina, sama si rekla da si otisla u Svedsku sama (tj. bez muza) sa dvoje djece i uspjela se snaci i osigurati egzistenciju. Zasto pokusavas obeshrabriti ljude koji zele pokusati isto, ali u Njemackoj i kao par?

"Zapadna" drustva su strahovito mobilna, i vertikalno i horizontalno. U tome je prednost. Na Balkanu, ljudi su u golemom % "usidreni" - rade isti posao, u istoj firmi, godinama. Boje se nesigurnosti koja dolazi paralelno sa mobilnoscu. No, "sigurnost" mnogima nije dovoljna ako se svodi na vjecni status quo ante. Da cekas da roditelji umru ne bi li se "rasirio" po citavom stanu itd.


Sto se tice zarade med. sestara, ne znam situaciju u EU i prosjecnu zaradu, ali znam da je o tome glupo raspravljati ako ne znamo konkretnu situaciju pojedinca. Naime, nije isto "med. sestra" koja brise dupe gerijatrijskom pacijentu, ona koja radi u hitnoj sluzbi ili ona koja radi u ICU (intensive care unit). Tu razlika moza biti i vise od 100% iako se sve zovu, nominalno, "med. sestre." Postoji velika razlika u odgovornosti, zahtjevnosti posla, pa - konsekventno - i u zaradi.

Ne znam ni kakve su razlike ovisno o mjestu rada i stanovanja. Svojevremeno ('90-ih) zivio sam u Kansasu i u bolnici u kojoj sam radio sestre su zaradjivale od $12/hr (one"obicne") do $18/hr - u ICU ili kirurgiji. I dodje nam jedna iz Kalifornije i kaze da je u San Franciscu zaradjivala $30/hr. Mi se cudimo, sto joj je doslo da dodje, a ona objasni da je u SF placala mali jednosobni stan $1300/mj. a tu ima trosobnu kucu za $350/mj.
Da li su takve razlike u Njemackoj, ne znam. Ali vjerujem da je vjerojatno lakse i bolje nekom strucnom ostvariti egzistenciju u manjem gradicu nego u sredini Stuttgarta ili Munchena.

Ja sam sredinom '90-ih dobio prvu nagradu za najbolje "MRI images" tokom RSNA (Radiologic Society of North America) godisnjem "sajmu" u Chicagu. Kao rezultat, dobio sam, bez da trazim, dosta ponuda za posao. Medjutim, odbio sam ih, npr. jednu u San Diegu, California - "drkajuci" po internetu sam otkrio da iako mi nude zaradu dvostruku u odnosu na tadasnju, cijene nekretnina su bile trostruke, pa i vise.
Ali, imao sam izbor. Da sam ostao u ex-Yu, ne bih ga imao.

Ljudi koji su pokrenuli ovakve teme su vec odlucili da probaju. Ako mozemo, makar i ovako internetski, pomozimo im. Nemojmo ih obeshrabrivati pricama o socijalnim razlikama i svjetskoj nepravdi - da to nisu vec probali ne bi se ni javljali...