Olimpijske igre, civilizacijske razlike, inkluzija...
Started by
namcor
, Aug 02 2012 17:53
331 replies to this topic
#332
Pitbull
-
- Banned
- 617 posts
Posted 16 September 2012 - 17:51
Mihailo Medenica
Novinar Pressa
15.09.2012
Bahati paraolimpijci
Nije tačno da je povratak srpskih paraolimpijaca u Srbiju prošao nezapaženo! Najpre ih je na aerodromu sačekala carinska, potom pasoška kontrola, nekoliko desetina taksista i, naposletku, saobraćajna policija koja ih je pozdravila skandiranjem: „Šampioni, šampioni - nema zadržavanja pred terminalom, teraj ta kolica brže"...
Ne želeći da skuplja jeftine političke poene, Ministarstvo sporta organizovalo je svečani prijem na tajnoj lokaciji, koju nisu hteli da otkriju čak ni paraolimpijcima, strahujući da bi se pojavile i one osobe sa hendikepom koje ničim nisu zadužile državu, ali uporno ištu od nje nekakve ustupke.
Međutim, bahatim paraolimpijcima to izgleda nije bilo dovoljno pa su se samoinicijativno uputili put Terazija, gde su nakratko blokirali trotoar i onemogućili gostima okolnih kafića da uz preplaćeno piće uživaju u pogledu na zdrava ljudska tela...
- Bilo je strašno! Ne znam ko im je to dozvolio, ali mi je preseo espreso, s obzirom na to da sam posle svakog gutljaja morala da pljunem tri puta, kucnem u drvo i ponovim: „Daleko bilo, fuj, fuj, fuj" - izjavila je gošća kafića kojoj su usred gutljaja horizont preplavili ljudi s hendikepom, što nije naručila i svakako nije htela da plati.
Policija se naknadno izvinila građanima zbog propusta, napomenuvši da ubuduće neće tolerisati bahatost invalida i osoba sa hendikepima, makar bili i osvajači olimpijskih medalja, koje uzgred i nisu toliko značajne, čim Aca Informacija Stojanović nije izvešatavao sa te nazoviolimpijadice.
- Još su nam na aerodromu obećali da će se mirno i tiho razići kućama, ali su nas, eto, prevarili u uputili se u centar grada, smatrajući da i njima pripada?! Da zlo bude veće, nekoliko stotina ljudi, kojima ništa ne fali, okupilo se da ih pozdravi, čime su dali legitimitet invalidnosti, što nam stvara dodatnu obavezu da i njima obezbedimo nekakva prava, a niti su gejevi, niti pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica - navodi se u saopštenju policije, koja je ipak pokazala tolerantnost, pa je samo paraolimpijcima u invalidskim kolicima napisala kazne za prebrzu vožnju i nepropisno parkiranje, dok je ostalima progledala kroz prste i pomagala.
Međutim, predsednik republike Tomislav Nikolić stao je u zaštitu sportista s hendikepom, uputivši telegram podrške: „Bravo, a ko ste beše vi?! Primio bih vas, majke mi, ali supruga se strese čim vidi kolica, pa, razumećete... Šaljem vam nešto love po vozaču, idite u poslastičarnicu i počastite se, ali bez preterivanja i pravljenja ekscesa kojima ste skloni!"
Ministarska sporta Alisa u Zemlji čuda Marić obrazložila je naoko sraman, ali zapravo sasvim logičan postupak da se svečani prijem održi bez slavljenika, rečima da bi u suprotnom omladini bio poslat negativan primer kako su osobe sa invaliditetom jednake ostalima, što bi, veruje, povećalo interesovanje za invalidnost i dovelo do navale na ortopedska pomagala kojima bi se služile i sasvim zdrave osobe, oponašajući heroje koji to nikako ne smeju da im budu!!!
Naposletku, prema još nepotvrđenim informacijama, država će ipak učiniti što je u njenoj mogućnosti da osvajačima paramedalja omogući što normalniji život i uslove za dalje treninge, ne toliko rešavanjem njihovih stambenih pitanja, koliko ulaganjem u opremu, što je jednako krovu nad glavom.
- Izdvojićemo znatna sredstva za kupovinu zimskih guma onima u kolicima, kako više ne bi kršili saobraćajne propise, dok ćemo sportistima sa protezama obezbediti dovoljan broj znojnica i svetleće prsluke, što će im olakšati treniranje i vidiljivost u mraku. Kada je o nacionalnim penzijama reč, tu je stvar malo komplikovanija, jer sama reč penzija podrazumeva da je čovek nešto radio u životu, a ne da se vajkao na svoje nedostatke, za koje ipak nije kriva država, već sudbina kleta! Bilo bi nefer prema poslanicima; ministrima sadašnjim, prošlim i budućim; profesionalnim političarima; onima koji nešto zaista rade za svoju državu, ne žaleći da izgaraju i po nekoliko mandata u nekoliko stranaka, da ih izjednačimo sa ovima koji, recimo, bacaju kugle, čunjeve i ostalo zavaljeni u invalidskim kolicima! Jednostavno, ne ide to tako - moraš se zapitati šta ti možeš da učiniš za državu, a ne ona za tebe... - iskreno se i s pravom zapitao visoki predstavnik vlasti, podržan od kolega iz svih prošlih, koji su se takođe nosili sa problemom bahatosti paraolimpijaca i uopšte osobama sa hendikepom.
- Zar im je malo što su videli London, šopingovali, leteli avionom... Postavlja se pitanje da li ih više uopšte slati na takmičenja, jer se na kraju ispostavi da je njihov najveći hendikep - nedostatak skromnosti i zahvalnosti - zaključio je visoki iz vlasti; s pravom, jer Srbija nije zemlja aparthejda, gde će većina biti talac zahtevne manjine...
Novinar Pressa
15.09.2012
Bahati paraolimpijci
Nije tačno da je povratak srpskih paraolimpijaca u Srbiju prošao nezapaženo! Najpre ih je na aerodromu sačekala carinska, potom pasoška kontrola, nekoliko desetina taksista i, naposletku, saobraćajna policija koja ih je pozdravila skandiranjem: „Šampioni, šampioni - nema zadržavanja pred terminalom, teraj ta kolica brže"...
Ne želeći da skuplja jeftine političke poene, Ministarstvo sporta organizovalo je svečani prijem na tajnoj lokaciji, koju nisu hteli da otkriju čak ni paraolimpijcima, strahujući da bi se pojavile i one osobe sa hendikepom koje ničim nisu zadužile državu, ali uporno ištu od nje nekakve ustupke.
Međutim, bahatim paraolimpijcima to izgleda nije bilo dovoljno pa su se samoinicijativno uputili put Terazija, gde su nakratko blokirali trotoar i onemogućili gostima okolnih kafića da uz preplaćeno piće uživaju u pogledu na zdrava ljudska tela...
- Bilo je strašno! Ne znam ko im je to dozvolio, ali mi je preseo espreso, s obzirom na to da sam posle svakog gutljaja morala da pljunem tri puta, kucnem u drvo i ponovim: „Daleko bilo, fuj, fuj, fuj" - izjavila je gošća kafića kojoj su usred gutljaja horizont preplavili ljudi s hendikepom, što nije naručila i svakako nije htela da plati.
Policija se naknadno izvinila građanima zbog propusta, napomenuvši da ubuduće neće tolerisati bahatost invalida i osoba sa hendikepima, makar bili i osvajači olimpijskih medalja, koje uzgred i nisu toliko značajne, čim Aca Informacija Stojanović nije izvešatavao sa te nazoviolimpijadice.
- Još su nam na aerodromu obećali da će se mirno i tiho razići kućama, ali su nas, eto, prevarili u uputili se u centar grada, smatrajući da i njima pripada?! Da zlo bude veće, nekoliko stotina ljudi, kojima ništa ne fali, okupilo se da ih pozdravi, čime su dali legitimitet invalidnosti, što nam stvara dodatnu obavezu da i njima obezbedimo nekakva prava, a niti su gejevi, niti pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica - navodi se u saopštenju policije, koja je ipak pokazala tolerantnost, pa je samo paraolimpijcima u invalidskim kolicima napisala kazne za prebrzu vožnju i nepropisno parkiranje, dok je ostalima progledala kroz prste i pomagala.
Međutim, predsednik republike Tomislav Nikolić stao je u zaštitu sportista s hendikepom, uputivši telegram podrške: „Bravo, a ko ste beše vi?! Primio bih vas, majke mi, ali supruga se strese čim vidi kolica, pa, razumećete... Šaljem vam nešto love po vozaču, idite u poslastičarnicu i počastite se, ali bez preterivanja i pravljenja ekscesa kojima ste skloni!"
Ministarska sporta Alisa u Zemlji čuda Marić obrazložila je naoko sraman, ali zapravo sasvim logičan postupak da se svečani prijem održi bez slavljenika, rečima da bi u suprotnom omladini bio poslat negativan primer kako su osobe sa invaliditetom jednake ostalima, što bi, veruje, povećalo interesovanje za invalidnost i dovelo do navale na ortopedska pomagala kojima bi se služile i sasvim zdrave osobe, oponašajući heroje koji to nikako ne smeju da im budu!!!
Naposletku, prema još nepotvrđenim informacijama, država će ipak učiniti što je u njenoj mogućnosti da osvajačima paramedalja omogući što normalniji život i uslove za dalje treninge, ne toliko rešavanjem njihovih stambenih pitanja, koliko ulaganjem u opremu, što je jednako krovu nad glavom.
- Izdvojićemo znatna sredstva za kupovinu zimskih guma onima u kolicima, kako više ne bi kršili saobraćajne propise, dok ćemo sportistima sa protezama obezbediti dovoljan broj znojnica i svetleće prsluke, što će im olakšati treniranje i vidiljivost u mraku. Kada je o nacionalnim penzijama reč, tu je stvar malo komplikovanija, jer sama reč penzija podrazumeva da je čovek nešto radio u životu, a ne da se vajkao na svoje nedostatke, za koje ipak nije kriva država, već sudbina kleta! Bilo bi nefer prema poslanicima; ministrima sadašnjim, prošlim i budućim; profesionalnim političarima; onima koji nešto zaista rade za svoju državu, ne žaleći da izgaraju i po nekoliko mandata u nekoliko stranaka, da ih izjednačimo sa ovima koji, recimo, bacaju kugle, čunjeve i ostalo zavaljeni u invalidskim kolicima! Jednostavno, ne ide to tako - moraš se zapitati šta ti možeš da učiniš za državu, a ne ona za tebe... - iskreno se i s pravom zapitao visoki predstavnik vlasti, podržan od kolega iz svih prošlih, koji su se takođe nosili sa problemom bahatosti paraolimpijaca i uopšte osobama sa hendikepom.
- Zar im je malo što su videli London, šopingovali, leteli avionom... Postavlja se pitanje da li ih više uopšte slati na takmičenja, jer se na kraju ispostavi da je njihov najveći hendikep - nedostatak skromnosti i zahvalnosti - zaključio je visoki iz vlasti; s pravom, jer Srbija nije zemlja aparthejda, gde će većina biti talac zahtevne manjine...
