729 replies to this topic

[foe]

"vazno je da covek uspe da zivi zivot koji ce sacuvati dobrotu u njemu."
orhan pamuk (novi zivot)

[Indy]

"Maybe we are all bits of recycled stardust transformed by starlight."







(Origins of the Organic Agriculture Debate by Thomas R. Degregori)

[Ajant23]

"Sanjam da igram na nekoj velikoj pozornici, pred nevidljivom ali mnogobrojnom publikom, i to igram neku ulogu koju pre toga nisam ni pročitao i iz koje ne znam ni reč. Nemoguće je kazati kakve mi sve misli ne projure tada mozgom i kakvo je mučenje takav san. A sanjam ga dosta često."

"Ne znam šta bih dao da se nisam nikad ispeo na tu ostvetljenu pozornicu, ili da me sada neki milosrdni oblak zakloni i sakrije od očiju koje me gledaju!"

Ivo Andrić

[Dr Kosh]

>> Postoji prica da je jednog dana u Ausvicu grupa Jevreja izvela boga pred sud. Optuzili su ga za svirepost i izdaju. Oni nisu nasli utehu, kao Job, u uobicajenim odgovorima na probleme zla i patnje usred ove opste besramnosti. Oni nisu mogli da nadju nikakvog opravdanja za boga, nikakvih olaksavajucih okolnosti, i tako su odlucili da je kriv i da, po svoj prilici, zasluzuje smrt. Rabin je doneo presudu. Onda je podigao pogled i rekao da je sudjenje zavrseno; bilo je vreme za vecernju molitvu <<

K. Armstrong - Istorija boga

[HoldenCaulfield]

postovacu ovde.iz zbornika udruzenja knjizevnika ars antibari, knjiga izgleda da ce jugo

ISPRAZNITE SVOJE SRCE OD NJEGOVOG SMRTNOG SNA
Ali
SANJAJTE, SANJAJTE, JER I TO JE UTEHA

Sporo pisem. Ne mogu da pisem. Kao da u iscekivanju odlazi svaka mogucnost izbora, ovoga puta izbora reci; kao da svaka definisanost same reci ne ostavlja. Vece je sporo-pozuri me! Izbor postoji-ali konacan. Spremna sam-ali moje vreme nije.
Kasnim, kasnim!-vice Zec, trceci mi u susret. Sacekaj, samo da vidim sta je bilo...
Usnila je Margarita potpuno nepoznat predeo-beznadan, sumoran, pod tmurnim nebom ranoga proleca. Usnila je ovo kovrdzavo, pokrenuto, sivo nebo, a pod njim jato, necujno jato gacaca.
Nekakav cvornovat mostic. Pod njim mutna prolecna recica, neveselo i ubogo, polugolo drvece, usamljena jasika. A negde dalje-izmedju drveca, iza nekakvog povrtnjaka-brvnara, kao da je letnja kujna ili kupatilo. Djavo ce ga znati sta je. Unaokolo sve umrtvljeno i do te mere sumorno, da coveka cisto vuce da se obesi o onu jasiku kraj mostica.
Ni vetar da dune, ni oblak da se pokrene i nigde zive duse.
Pakleno mesto za zivog coveka.
Pakleno mesto. Za zivog coveka.

KUNEM SE, JEDNOM CU U NOVINAMA PRONACI OVAKVU OBAVEST

Posveceno gumici kao mogucnosti
Jednog moguceg vida sanatorijuma
Jesenjeg- dakle ne salona, vec zamka,
U koji se ulazi na prstima.

Danas je u osvajanje sveta krenula rajska ptica kao simbol zelja nasih dva za razmevanjem, koje neće biti samo razumevanje. Posto je kod tebe cim pocne, cas povratka, jedno se trudi da odrzi korak s drugim. U tom trenutku nasta razumevanje, objaha nas zlatni ram.

To je razmatrano pitanje paradoksa.
Ono je u zlatnom ramu, ti i ja.
Ali zasto je posveceno gumici, a ne glumici?
Zato sto u tom trenutku svrsavase Bah.
Zato sto je nesavitljivost lastisa jedna od mojih dogmi.
I danas je cetvrtak.
Evo, postavlja se iskrenosti pitanje,
meko i toplo ko crvic u lipi,
smem li da ti ne dam svoje sanje.
Zar braniti, da vuces moje niti?

Zbilja, ja najpre o glumici misljah kao temi,
lutka mi neka tad bese sveta,
no, zacas mi svetlucnu oko,
ti maska nisi, ti si Marioneta.


Poziv casan i zbilja poziv. Tebi deca daju ime! Maskama pesnici ne pisu rime! Ja sam jos video dve Marionete u Parizu i vise njih u snu. Sad sam povlasten javom i jedan deo Smisla potice i od licnog poznavanja Marionete. Iskustvo je ekstaticno: olovka, mrvica, bicikl ili gumica, sve je razlog za Poimanje Marionete, kraljice mrtve materije. Pocast koju stvari cine ponavljajuci vase pokrete smatram najvecim darom u poetici predstavljanja sveta, koju ja cinim ponavljajuci vase reci i price. Pricam ti pricu cetvrtkom, petkom, subotom, nedeljom, ponedeljkom, utorkom, i sredom.

Margita Stefanovic.

[Cecilija]

Evo jedne misli, ne toliko lepe:

МОЖДА ТО И ЈЕСТЕ ПРАВА, ВЕЛИКА И ПОТПУНА ЉУДСКА НЕСРЕЋА, КАД ЈЕ ЧОВЕК НЕМ ОД ГАЂЕЊА И УКОЧЕН ОД СТИДА ЗБОГ ОНОГА ШТО ДРУГИ СА ЊИМ ЧИНЕ, ТАКО ДА НЕ УМЕ И НЕ МОЖЕ ДА БРАНИ СВОЈЕ ПРАВО, НЕГО МОРА, ПОРЕД ТОГА ШТО ЈЕ ЖРТВА, ДА УЗМЕ НА СЕБЕ И ИЗГЛЕД КРИВЦА

Ivo Andrić

Edited by Cecilija, 02 February 2006 - 10:32.

[Grazia]

" ...

Sutradan, samo dolazi skrušeno. Stoji dugo bez reči i gleda nas. Shvatam da mi nije hladno od toga pogleda, jer je ovog puta odista upućen nama. Ali otkrivam u njemu odsev izvinjavanja. Što potvrđuju i njegove reči.
Ja vas molim, ne, preklinjem da me razumete. Ali, ja moram, naprosto - moram. Možda će izgledati kontradiktorno. Kao što je sve ovde. Ali, ništa ne pitajte.
Ja vas molim da mi oprostite. I za ono juče... Znam ja da sve te arije, i sve drugo mora i dalje postojati, Sunce i dalje izlazi svakog jutra, Bocelli objavljuje novi CD, LA Lakersi opet pobeđuju, a moga Isaka nema... zadrhti glas, stane da se izbori sa suzom. Ali, molim, razumite, naprosto nemam snage to slušati.
Ja odlazim. Moram. Nikako ne mogu da prihvati Ono nije moj Isak, i zato ga moram naći. Ili njega, ili telo mu... S ulice trubi sirena auta. To je za mene, idem.
Grli čvrsto moju majku. Hvala ti, kaže tiho, hvala za sve što si učinila za mene. Hvala ti što si shvatila odmah i nisi grčevito pokušavala da me otrgneš od onog čemu se oteti ne može. Oprosti što ti nanosim bol, ali, ne vidim drugo.
Grli mene istom čvrstinom, kaže, hvala i tebi, sinko. Dobar si ti, rekoh ti već, i brat i sin, ne grizi sebi više dušu, iskupio si se. Pruža beli koverat. Ovde imate.. I rukuje se, prvo s mojom majkom, pa sa mnom. Onda, pre no smo u stanju učiniti bilo šta, žurno odlazi.
Majka i ja se zgledamo zbunjeni. Ali u njenim očima opet prepoznajem onaj stari ton nadmoćnoga mirenja. Već shvata ono što meni izmiče. I valjda zato prvo meni pruža pismo. Njene oči kažu, otvori. Ne pokušavaj da odjuriš za Davidom po objašnjenje Čudnovato spreman na povinovanje kao i uvek kad ona to traži, poslušam, i prekinem nameravano. Uzimam koverat drhtavom rukom, polako cepam ivicu, vadim, čitam. Naglas.
Dragi moji, užasno mi je teško što vam nanosim bol, i što vas ovako nenadano ostavljam. I primam na sebe svu pokoru, da sam sebičan, bezdušan... Ali vas iz sveg svoga bića preklinjem da mi oprostite. Jer, moram ovako. Moram.
Za sve očeve i majke koji su ostali bez sinova. Što ih je progutala ova neman s dve najveće i još par sporednih glava. Kakva svetska zavera. To je zavera monstuma lokalnih. Dogovorili se zapodenuti rat, samo da bi se održali na vlasti. Svet je kriv utoliko što ih na vreme nije utukao kao bubašvabe, iako je mogao to.
Ne, nije mene ubio očaj što ostah bez sina jedinca. Ne očajavam ja, jer bih time na Boga hulio, a ne smem, iako Ga svakog dana pitam zašto. Ubio me osećaj - krivice. Griža savesti. Što sam ga pustio da ode, što sam glupo verovao da će ga sačuvati ta… koja nije dostojna vojskom se ni nazvati, što ga nisam naterao da uzme taj lažni pasoš.
Dragi Bog isuviše je dobar za nas. Zaslužuje li iko spasenje, osim životnja?
Ponekad pomislim, ako bih mogao da doprem do krvnika i ubijem ga. A onda, kako ni to ne bi imalo smisla. Isaka time ne mogu vratiti, i sve da ih pobijem.
Naša vera uči: oko za oko... Zaslužio je isto. Sina svog jedinca on da izgubi. Ali, to samo umnožava zlo. Vaša: Ljubi neprijatelja svoga. Kako to mogu? Kako da oprostim? Čini mi se nekad da ne pomažu ni jedna ni druga. Samo znam da bih voleo da pati bar sekund moga bola. No, i kad bude patio, kolika treba da bude ta patnja, da bi se iskupio za sva zla, sve mladiće poput Isaka?
Ali, od njegove patnje hoće li meni biti bolje? Nama svima, crnim gavranima ucveljenim, hoće li to muke umanjiti? Ne, nema nadoknade patnje. Ti si govorila, Hristos je uteha. Suzu će mi utrti. Oprostite mi, i ti i On. Ali za mene utehe nema. A suzu utire očajanje. Ne, ne mogu da volim neprijatelja svoga. Nikada to neću moći. Niti hoću. Nikada mu oprostiti. Nemam na to pravo. Bog je tu da prašta. Mi da sudimo i pamtimo.

Sanjam li to, ili on peva: O figli miei, da quel tiranno tutti ucisi voi foste… Magbet… O deco moja, sve vas taj tiranin ubi…

... "

[Indy]

"When a body is once in motion, it moveth (unless something else hinder it) eternally; and whatsoever hindreth it, cannot in an instant, but in time, and by degrees, quite extinguish it: and as we see in the water, though the wind cease, the waves give not over rolling for a long time after; so also it happeneth in that motion which is made in the internal parts of a man, then, when he sees, dreams, etc. For after the object is removed, or the eye shut, we still retain an image of the thing seen, though more obscure than when we see it. And this is it the Latins call imagination, from the image made in seeing, and apply the same, though improperly, to all the other senses. But the Greeks call it fancy, which signifies appearance, and is as proper to one sense as to another. Imagination, therefore, is nothing but decaying sense; and is found in men and many other living creatures, as well sleeping as waking. "


THE LEVIATHAN
by Thomas Hobbes (1660.)

[tilia]

*Rather than love, than money, than fame, give me truth.
*Thank God men cannot as yet fly and lay waste the sky as well as the earth!
*Cultivate the habit of early rising. It is unwise to keep the head long on a level with the feet.
Henry David Thoreau

*Anyone who lives within their means suffers from a lack of imagination.
Oscar Wilde

*It is better to be violent, if there is violence in our hearts, than to put on the cloak of nonviolence to cover impotence.
Mahatma Gandhi

[AndiSam]

Pakao, to su drugi.

Z. P. Sartr

[AndiSam]

Optimizam je opijum za narod.

Milan Kundera

[Hefestus]

To the sheriff Lucas was just another nigger and both the sheriff and Lucas knew it, although only one of them knew that to Lucas the sheriff was a redneck without any reason for pride in his forbears nor hope for it in his descendants.


Go Down, Moses
Faulkner

[Indy]

evo jos malo lepih misli...

[Lavinia Amaldi]

evo jos malo lepih misli...

<{POST_SNAPBACK}>

buahahaha, de si ovo nas'o

[Indy]

Радмила Петковић, Мали Кувар, 1975. Осмо неизмењено издање



(Knjižica je prepuna sličnih bisera, morao bih celu da je skeniram... how about: Џигерица у Умагу... )