Kada neko neuk procita ovaj clanak iz Glasa javnosti, gde je data poluinformacija o autoru, mogao bi da pomisli-au, vidi, vidi direktor vaznog instituta, nezavisni intelektualac, genije, opominje Vladu Srbije da se ponasa kao Milosevic i progoni cistunca Kostunicu. Greb, greb, kad ono medjutim, radi se o misljenju Kostunicinog konsultanta, a konsalting se radi za pare.Eto kako se proizvodi zabuna u javnosti.
Lazno predstavljanje
Started by
Sioran
, Apr 24 2003 18:45
46 replies to this topic
#17
kaliki
-
- Members
- 943 posts
Posted 25 April 2003 - 18:37
Da rezimiramo, u novinama je pisalo: "Dr Srđu Trifkovića, direktora Instituta za međunarodne odnose pri Rokford institutu u državi Ilinois, pitamo kakva je razlika između Srbije danas i one pre ubistva premijera Zorana Đinđića?" No, to je za one koji su u stanju da čitaju malo dalje od naslova.Da rezimiramo:
U novinama je pisalo: Dr Srdja Trifkovic, direktor Rokfor Instituta. Pa smo posle toga ustanovili da nije u glavnom Boardu direktora, plus je konsultant bivseg predsednika YU VK (to nije pisalo u novinama), a konsalting bilo koje vrste svuda u svetu se radi za pare, ako nisi znao. I to jako dobre pare, vrlo je to unosan posao.
Drugo, ono sto ti ovde pokusavas da radis jeste isto ono sto rade ljudi bliski Kostunici: kukaju na ugrozena ljudska prava, pricaju da se Srbija vratila u vreme SM i na svaki moguci nacin nastoje da skrenu paznju sa svoje odgovornosti pricom o spijunima, bombardovanju, drskim podmetanjem i diskreditovanjem, itd...pa sam pomislila da nisi i ti jedan iz konsalting tima, koji deluje po ubedjenju, iz patriotizma, boze sacivaj za pare. Eto logicke veze.
Drugo, Koštunica svakako snosi deo odgovornosti za sadašnje stanje, upravo zato što nije slušao dotičnoga (Trifkovića). To za dobre i loše kriminalce je upravo Trifković pričao Koštunici posle Miloševićevog pada. I ne samo to. Pošto je (i Trifković) smatrao da je Haška optužnica šarena laža, tražio je da se smesta protiv Miloševića pokrene proces kod nas, makar za zloupotrebu službene dužnosti (lažiranje izbora) i proneveru (štednja, zajam), pa da se onda u toku istrage optužnica proširuje (naručenim ubistvima i sl.). Ova bi se istraga onda proširivala na njegove saradnike, "ugledne biznismene" i tako to.
Na žalost, Koštunica nije jedan hrabar čovek. Taman ga je prošla prpa za same izbore (videti pod Stambolić), a ovaj sad došao i hoće da radi stvari zbog kojih je on bio uveren da će ga neko skratiti za glavu ("zvanično" je termin bio "dovešće do rascepa u narodu", a ne da će mu neko rascopati tintaru). Tako su Koštunica i Nalić složili Trifkoviću uobičajenu žvaku "ti nisi odavde i ne znaš kako se kod nas rade stvari", na šta im je on progundjao "vidim i znam i mislim da sve treba pod hitno da se menja", ali o tome ga više nisu slušali. Onda su oni krenuli da se "obaveštavaju" (uz komičnu dozu zvanične "neobaveštenosti"), što je Trifković smatrao gubljenjem vremena i da se više ne nervira jer ovi samo presipaju iz šupljeg u prazno, uskoro se povukao. Žalosna je istina da je na kraju Djindjića prvog izdalo strpljenje, te je krenuo protiv mafije i platio glavom.
Rezon "neka hvala, nek ubiju nekog drugog" je Koštunici verovatno bio opravdan, ali mu svakako ne služi na čast.
#18
sta dalje
-
- Members
- 1,987 posts
Posted 25 April 2003 - 18:48
E, a ko je uopste Srdja Trifkovic, nesto mi poznato zvuci, al uopste ne mogu da se setim...jel on bitan uopste?
Edited by sta dalje, 25 April 2003 - 18:51.
#19
Sioran
-
- Members
- 1,885 posts
Posted 25 April 2003 - 19:59
sto se mene tice, this says it all
The adherence to Truth, revealed through Scripture and tradition.
inace me nervira taj kult bombardovanja i to da sad moram da mislim dobro o svakom ko je bio protiv bombardovanja, ali u ovom slucaju mi ne deluje da se ovaj tip lazno predstavljao, mimo cinjenice da nije jasno koliko je zapravo vazna institucija taj institut.
ono sto sam ja imala u vidu (za slucaj da to nekog i dalje interesuje) su stvari ovog tipa (NIN, 05.09.2002):
Oni će promeniti Srbiju
Predstavljamo desetoro mladih ljudi koji i znaju i hoće i mogu da učine da živimo bolje
Šta će se dogoditi ako današnje ekspertske zvezde, poput ministra finansija Božidara Đelića, koga je "Volstrit džornal" nedavno predstavio kao glavnog lidera reformi u Vladi Srbije, ili neki drugi ministar ekspert, poput Aleksandra Vlahovića ili Gorana Pitića, odluči da napusti vladu, ili ih jednostavno potroši politička borba između dva lidera u Srbiji Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića?
Odgovor je vrlo jednostavan - pojaviće se neki novi mladi ljudi. Uz prizvuk cinizma, moglo bi se reći da je zahvaljujući velikoj emigraciji mladih ljudi tokom poslednjih deset godina Miloševićevog režima, puno dece iz Srbije steklo znanja i iskustvo na prestižnim fakultetima i kompanijama u svetu. Neki drugi, koji nisu imali novca da odu, ali su imali snage da se uprkos apatiji u zemlji, stručno usavršavaju i ne izgube veze sa svetom, takođe su ovde oko nas.
Ovo je jedna moguća lista mladih ljudi koji su ili već uključeni u izgradnju novih tržišno orijentisanih institucija društva, ili tek žele da se tom poslu priključe, i jednom će možda zauzeti rukovodeća mesta u srpskom državnom aparatu.
Lista je napravljenja na osnovu privatnih preporuka, preporuka ranijih ili sadašnjih poslodavaca kandidata i ocena nekoliko stručnjaka u koje je NIN imao poverenja. Lista nije konačna, i ne bavi se političkom orijentacijom, već isključivo profesionalnim sposobnostima kandidata. Za sve kandidate važili su jednaki uslovi: izuzetan uspeh na studijama, brz napredak u karijeri i pre svega odlučnost da jedan deo svog života posvete izgradnji institucija u Srbiji.
Vuk Jeremić (27) svoje osnovne studije završio je na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji, gde je diplomirao na odseku za teorijsku fiziku. Narednih nekoliko godina proveo je u svetu finansija, radeći u londonskom Sitiju, evropskom ekvivalentu njujorškog Volstrita. Tokom svog rada na londonskoj berzi, paralelno je pisao doktorsku tezu iz matematike na Univerzitetu u Londonu, koju očekuje da kompletira do kraja ove godine.
Ubrzo po formiranju nove savezne administracije, priključuje joj se u svojstvu savetnika ministra telekomunikacija. Po Vukovim rečima, taj period predstavlja prekretnicu u njegovom životu kada odlučuje da svoju karijeru usmeri ka državnoj službi (a ne politici, što posebno podvlači).
Trenutno radi magistarske studije na Kenneddž School of Government Univerziteta Harvard, na smeru državne ekonomije. Ovo leto proveo je u kabinetu predsednika srpske vlade Zorana Đinđića kao savetnik premijera za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Vuk smatra da ključni element reformskih napora u zemlji treba da bude skoncentrisan na formiranje jake administrativne tehnokratske elite neopterećene političkom pripadnošću.
Dušan Stojkov (33)specijalni je savetnik ministra finansija Božidara Đelića za fiskalnu politiku. Između ostalog, trenutno radi na paketu mera koje se tiču stimulacija direktnih investicija i drugih aspekata oporezivanja dobiti preduzeća i dohotka građana. Stojkov je radio i na izmenama i dopunama zakona o finansijskim transakcijama, a učestvuje i u radu Nacionalnog saveta za reformu poreske administracije.
Pre dolaska u Beograd, Stojkov je radio kao menadžer u prestižnom nacionalnom poreskom odeljenju revizorske kuće Ernst & Džoung, LLP, u Vašingtonu, na čijem čelu su se tada nalazili Mark Njeinberger, sadašnji pomoćnik ministra finansija SAD za poresku politiku. Dušanov rad se sastojao od davanja poreskih konsultacija važnim klijentima firme, predstavljanja klijenata pred nacionalnim odeljenjem poreske administracije SAD i praćenja zakonske i administrativne regulative u sferi poreskog prava.
Stojkov je rođen 1969. u Novom Sadu. Završio je Gimnaziju u Sremskim Karlovcima i studirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Po odlasku u SAD diplomirao je ekonomiju, a potom završio prava na Univerzitetu Njadžne State u Detroitu.
Jelena Zekić (28)potpuno je svesna prvenstva uske specijalizacije nad širokom interdisciplinarnom profesionalnom orijentacijom, ali se ipak opredelila za ovo drugo. Posle završenih studija menadžmenta i specijalizacije iz oblasti međunarodnog bankarstva, Jelena je na Universitdž of Exeter u Velikoj Britaniji magistrirala ekonomiju Evropske unije. Zahvaljujući ovom spoju, ona danas radi na pitanjima evropske integracije u Ministarstvu finansija i ekonomije Republike Srbije.
Međutim, kako kaže, kada je kao asistent na predmetu "Međunarodne poslovne finansije" na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo u Beogradu održala prve vežbe, shvatila je da je podučavanje privlači podjednako kao i njen tadašnji posao u banci. Posao asistenta omogućio joj je da kasnije, u toku trajanja stručne specijalizacije na Universitdž of Greennjich u Londonu, vodi dva predmeta iz oblasti pružanja finansijskih usluga.
Za razliku od većine svojih vršnjaka, Jelenu je oduvek privlačio rad na dugoročnim projektima. Put pridruživanja Evropskoj uniji je dug proces koji zahteva studiozan pristup i veliko angažovanje. Harmonizacija fiskalne politike naše zemlje sa standardima zemalja članica Unije posebno je kompleksan i dobro je što mu se, već sada, pridaje odgovarajući značaj, smatra Zekićeva. Ona se nada da će i zaključci do kojih bude došla u radu na svojoj doktorskoj tezi "Monetarna i fiskalna reforma u Srbiji (i Crnoj Gori) na putu pridruživanja Evropskoj uniji" takođe doprineti bržoj realizaciji ove ideje.
Novosađanka Marijana Kolak (29), magistrirala je menadžment u junu 2002. na Univerzitetu Harvard, sa najvećim akademskim počastima. Od svog budućeg poslodavca, svetske menadžment konsalting firme Bain & Co. u Londonu, dobila je odlaganje ugovora da bi se vratila u Srbiju i stavila svoje znanje u službu ekonomske transformacije. Trenutno radi kao savetnik ministra Kori Udovički i zadužena je za Naftnu industriju Srbije.
Marijana kaže: "Najviše me interesuju strateški i opšti menadžment kompanija - kako upravljati preduzećima da budu konkurentnija, profitabilnija i stvore maksimalnu ekonomsku vrednost za vlasnike, radnike i okruženje. Pored toga, interesuje me proučavanje konkurentnosti firmi, sektora i ekonomije u celini kao najvažnijem faktoru u ekonomskom razvoju jedne zemlje."
Marijanino profesionalno iskustvo uključuje konsultantski rad za konsalting kuću MekKinzi, gde je savetovala farmaceutsku firmu o optimalnoj marketing strategiji, i kao istraživač za svetski priznatu grupu za međunarodnu trgovinu vašingtonske advokatske firme Steptoe & Johnson, gde je pratila američku trgovinsku politiku. Pored toga, aktivni je volonter u nekoliko dobrotvornih organizacija. Marijana je diplomirala ekonomiju na Hood koledžu, SAD, kao najbolji student generacije.
Slavko Andrejević (27)odlučio je da se bavi investicionim bankarstvom, jer ga je privukla koncentracija talenata, energije i izazov koji pruža Volstrit. Pri Salomon Smith Barnedž-u, jednoj od vodećih investicionih banaka koja zajedno sa Citibank-om čini Citigroup, Slavko je radio i predvodio projekte vredne više od devet milijardi dolara u sektoru telekomunikacija i energetskom sektoru. Specijalnost mu je savetovanje kompanija u procesu finansijske konsolidacije, prodaje i preuzimanja kompanija.
Od ove jeseni radi u timu ministarke za energetiku Kori Udovički kao savetnik za Elektroprivredu Srbije.
Studirao je političke nauke pri Middleburdž College-u i Institutu političkih nauka u Parizu (IEP). Govori engleski, francuski i ruski. Smatra da je jedan od najvećih izazova za uspešno sprovođenje tranzicije u Srbiji stvaranje nezavisnog i stručnog državnog aparata. Veruje da Srbija treba da pripada političko-ekonomskim strukturama evro-atlantskih društava.
Njujork voli ne samo kao centar finansija već i kao centar moderne umetnosti. Bio je član dobrotvornog odbora Nenj Džork Academdž of Art-a.
Ana S. Trbović (26) doktorant je na Flečer školi prava i diplomatije na Tafts i Harvard univerzitetu u Bostonu, SAD. Ona je dupli magistar - magistar prava i diplomatije na Flečeru (1998) kao i magistar državne uprave na Kenedi školi državne uprave na Harvardu (2001). U okviru prvog magisterijuma specijalizirala je i na Evropskoj uniji na Institutu političkih nauka u Parizu. Završila je studije na tri fakulteta - ekonomiju, međunarodne odnose i francusku književnost. Svoje obrazovanje, znanje stranih jezika (a govori ih nekoliko) i mnoge kontakte planira da uskoro stavi u službu otadžbine, gde već ima mnoge ponude za posao.
Ana je tokom svog usavršavanja u inostranstvu sarađivala sa mnogim nevladinim institucijama koje su se bavile demokratizacijom i modernizacijom srpske privrede. Takođe je imala izuzetno radno iskustvo u polju ljudskih prava i diplomatije radeći na primeni Dejtonskog sporazuma. Neprekidno je bila aktivna i u mnogim neprofitnim organizacijama u SAD i SRJ. Trenutno je glavni koordinator Organizacije srpskih studenata u inostranstvu i potpredsednik Srpsko-američkog saveza Nove Engleske (SANE) u Bostonu. Uživa u akademskom radu i imala je prilike da se oproba kao asistent i kao naučni istraživač na Harvardu.
Važno mesto u Aninom životu zauzima Marko koji se ovih dana sprema da prohoda.
Siniša Krneta (28), rukovodilac Odeljenja za trgovanje Beogradske berze, otkrio je negde na polovini svojih studija, finansijska tržišta, odnosno berzansko poslovanje, kao profesionalnu nišu koja ga je najviše interesovala uprkos tome što je izgledala potpuno utopistički u Srbiji s kraja prethodne decenije.
Studije na Fakultetu za menadžment BK završio je 1997. godine. Kao najbolji student sa prosečnom ocenom 9.90, sublimirao je svoje ekonomsko znanje rečima: ne postoji studija ili izveštaj o stanju ekonomije jedne zemlje, posebno one u tranziciji, koja može na drastičniji način da oslika to stanje od dnevnog berzanskog izveštaja.
Želeo je da nastavi studije u inostranstvu, ali nije imao novca. Odbio je mnoge, tada "jake" domaće ponude za posao i odabrao ne naročito prestižnu Kapital banku. Najpre je radio kao analitičar tržišta, a potom sa punim ovlašćenjima trgovao na berzama u Frankfurtu, Londonu, Parizu, Milanu, Cirihu i Čikagu. Političke promene u zemlji 2000. godine otvorile su vrata ostvarenju one osnovne želje s kraja studija - razvoju srpskog berzanskog tržišta.
Nedugo pošto je postao licencirani broker na finansijskom tržištu, prihvatio je ponudu i došao na mesto rukovodioca Odeljenja za trgovanje Beogradske berze. Iako ima četvorogodišnje iskustvo trgovine na najrazvijenijim svetskim berzama, smatra da je zadovoljstvo koje se može osetiti "stvaranjem" finansijske berze u svojoj zemlji neuporedivo.
Svojevremeno na pragu profesionalnog vaterpola, i danas voli sport, a kao rođeni Dalmatinac, kolekcionar je vina. Voli Maju.
Vladimir Đukanović (30) studirao je ekonomiju i filozofiju na DePaunj Universitdž u državi Indijana. Već u Beogradu počinje karijeru kao komercijalista italijanske firme Teseo SpA koja se bavi proizvodnjom tkanina. Za vreme studija odlazi u Japan gde radi kao ekonomista na visokotehnološkim projektima vlade ove zemlje. Vraća se u SAD gde radi na finansijskim strukturama velikih komercijalnih nekretnina za firmu Njalden Properties u Dalasu.
Vladimir trenutno radi za renomiranu banku JP Morgan kao specijalista za finansijske derivate i akcijska portfolija. Već tri godine piše za naš dnevni list "Danas" kao ekonomski saradnik iz Njujorka. Jedan je od osnivača Beogradske finansijske mreže, neprofitne organizacije koja okuplja naše finansijske stručnjake i poslovne ljude širom sveta. Vladimir je jedan od vlasnika švajcarske firme VIT Group koja se bavi izgradnjom finansijskih računarskih mreža i koja većinom zapošljava naše ljude. Takođe, jedan je od osnivača StartArt-a, multimedijske marketing kompanije sa sedištem u Beogradu.
Vladimir smatra da naša ekonomija, kroz odlučne reforme, može da postane ozbiljan igrač u ovom delu Evrope i neumorno radi na promociji naše zemlje u inostranstvu.
Aleksandar Peško (26) postao je 2001. jedan od najmlađih partnera u Beaumont Capital-u, novoj investicionoj firmi (hedge fund) u Londonu. Trenutno je zadužen za fond od 200 miliona dolara s investicijama u javne kompanije. Aleksandar analizira ekonomske i berzanske trendove i vodi detaljne pregovore sa menadžmentom kompanija da bi utvrdio ekonomsku vrednost investiranja u datu kompaniju.
Ranije je radio za Deutsche Asset Management, kompanijom sa preko 10 milijardi dolara investicija, gde je bio zadužen za analizu kompanija u sektoru tehnologije i energetike koje su listirane na Njujorškoj berzi.
Diplomirao je sa najvišim ocenama na London School of Economics. Proveo je godinu dana putujući po svetu posle diplome jer nije želeo da se odmah baci u mašinu londonskog "Sitija".
Želeo bi da iskoristi svoje ekonomsko znanje i iskustvo i da doprinese stvaranju efikasnijeg tržišta akcija kod nas.
Nemanja Mijić (27)oduvek je voleo biznis i preduzetništvo. Tako je stigao u Alta Communications, jedan od najuglednijih finansijskih investitora u privatna preduzeća u Americi. Alta kontroliše oko jednu i po milijardu investicija u srednjim i malim preduzećima, i čine ga svega 12 profesionalaca. Privatna preduzeća, za razliku od javnih, preduzeća su čije se akcije ne kotiraju na javnim berzama. Vlasništvo nad privatnim preduzećima je u rukama relativno malo investitora. Nemanja je zadužen za analizu i izbor poslovnih ideja u koje bi fond investirao, kao i savetovanje i rad sa preduzećima u kojima je fond vlasnik.
Pre toga je proveo tri godine u investicionoj banci J.P. Morgan Chase kao analitičar u grupi za medije i telekomunikacije u Njujorku. Diplomirao je kao najbolji student u Poslovnoj školi na Univerzitetu u Bridžportu, u državi Konektikat u SAD, gde je studirao finansije i računovodstvo.
Želja mu je da doprinese podsticanju preduzetničkog sektora u Srbiji, kroz pružanje saveta u sferi strategije, poslovanja i finansija. Veruje da je preduzetništvo to koje stvara pravu vrednost (uspešni proizvodi, profit, nova radna mesta), a ne politika. Ekonomska tradicija na našim prostorima često je zanemarivala preduzetništvo i snagu individualne vizije. Svira bubnjeve. Srećno oženjen od juna ove godine.
TANJA JAKOBI
The adherence to Truth, revealed through Scripture and tradition.
inace me nervira taj kult bombardovanja i to da sad moram da mislim dobro o svakom ko je bio protiv bombardovanja, ali u ovom slucaju mi ne deluje da se ovaj tip lazno predstavljao, mimo cinjenice da nije jasno koliko je zapravo vazna institucija taj institut.
ono sto sam ja imala u vidu (za slucaj da to nekog i dalje interesuje) su stvari ovog tipa (NIN, 05.09.2002):
Oni će promeniti Srbiju
Predstavljamo desetoro mladih ljudi koji i znaju i hoće i mogu da učine da živimo bolje
Šta će se dogoditi ako današnje ekspertske zvezde, poput ministra finansija Božidara Đelića, koga je "Volstrit džornal" nedavno predstavio kao glavnog lidera reformi u Vladi Srbije, ili neki drugi ministar ekspert, poput Aleksandra Vlahovića ili Gorana Pitića, odluči da napusti vladu, ili ih jednostavno potroši politička borba između dva lidera u Srbiji Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića?
Odgovor je vrlo jednostavan - pojaviće se neki novi mladi ljudi. Uz prizvuk cinizma, moglo bi se reći da je zahvaljujući velikoj emigraciji mladih ljudi tokom poslednjih deset godina Miloševićevog režima, puno dece iz Srbije steklo znanja i iskustvo na prestižnim fakultetima i kompanijama u svetu. Neki drugi, koji nisu imali novca da odu, ali su imali snage da se uprkos apatiji u zemlji, stručno usavršavaju i ne izgube veze sa svetom, takođe su ovde oko nas.
Ovo je jedna moguća lista mladih ljudi koji su ili već uključeni u izgradnju novih tržišno orijentisanih institucija društva, ili tek žele da se tom poslu priključe, i jednom će možda zauzeti rukovodeća mesta u srpskom državnom aparatu.
Lista je napravljenja na osnovu privatnih preporuka, preporuka ranijih ili sadašnjih poslodavaca kandidata i ocena nekoliko stručnjaka u koje je NIN imao poverenja. Lista nije konačna, i ne bavi se političkom orijentacijom, već isključivo profesionalnim sposobnostima kandidata. Za sve kandidate važili su jednaki uslovi: izuzetan uspeh na studijama, brz napredak u karijeri i pre svega odlučnost da jedan deo svog života posvete izgradnji institucija u Srbiji.
Vuk Jeremić (27) svoje osnovne studije završio je na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji, gde je diplomirao na odseku za teorijsku fiziku. Narednih nekoliko godina proveo je u svetu finansija, radeći u londonskom Sitiju, evropskom ekvivalentu njujorškog Volstrita. Tokom svog rada na londonskoj berzi, paralelno je pisao doktorsku tezu iz matematike na Univerzitetu u Londonu, koju očekuje da kompletira do kraja ove godine.
Ubrzo po formiranju nove savezne administracije, priključuje joj se u svojstvu savetnika ministra telekomunikacija. Po Vukovim rečima, taj period predstavlja prekretnicu u njegovom životu kada odlučuje da svoju karijeru usmeri ka državnoj službi (a ne politici, što posebno podvlači).
Trenutno radi magistarske studije na Kenneddž School of Government Univerziteta Harvard, na smeru državne ekonomije. Ovo leto proveo je u kabinetu predsednika srpske vlade Zorana Đinđića kao savetnik premijera za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Vuk smatra da ključni element reformskih napora u zemlji treba da bude skoncentrisan na formiranje jake administrativne tehnokratske elite neopterećene političkom pripadnošću.
Dušan Stojkov (33)specijalni je savetnik ministra finansija Božidara Đelića za fiskalnu politiku. Između ostalog, trenutno radi na paketu mera koje se tiču stimulacija direktnih investicija i drugih aspekata oporezivanja dobiti preduzeća i dohotka građana. Stojkov je radio i na izmenama i dopunama zakona o finansijskim transakcijama, a učestvuje i u radu Nacionalnog saveta za reformu poreske administracije.
Pre dolaska u Beograd, Stojkov je radio kao menadžer u prestižnom nacionalnom poreskom odeljenju revizorske kuće Ernst & Džoung, LLP, u Vašingtonu, na čijem čelu su se tada nalazili Mark Njeinberger, sadašnji pomoćnik ministra finansija SAD za poresku politiku. Dušanov rad se sastojao od davanja poreskih konsultacija važnim klijentima firme, predstavljanja klijenata pred nacionalnim odeljenjem poreske administracije SAD i praćenja zakonske i administrativne regulative u sferi poreskog prava.
Stojkov je rođen 1969. u Novom Sadu. Završio je Gimnaziju u Sremskim Karlovcima i studirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Po odlasku u SAD diplomirao je ekonomiju, a potom završio prava na Univerzitetu Njadžne State u Detroitu.
Jelena Zekić (28)potpuno je svesna prvenstva uske specijalizacije nad širokom interdisciplinarnom profesionalnom orijentacijom, ali se ipak opredelila za ovo drugo. Posle završenih studija menadžmenta i specijalizacije iz oblasti međunarodnog bankarstva, Jelena je na Universitdž of Exeter u Velikoj Britaniji magistrirala ekonomiju Evropske unije. Zahvaljujući ovom spoju, ona danas radi na pitanjima evropske integracije u Ministarstvu finansija i ekonomije Republike Srbije.
Međutim, kako kaže, kada je kao asistent na predmetu "Međunarodne poslovne finansije" na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo u Beogradu održala prve vežbe, shvatila je da je podučavanje privlači podjednako kao i njen tadašnji posao u banci. Posao asistenta omogućio joj je da kasnije, u toku trajanja stručne specijalizacije na Universitdž of Greennjich u Londonu, vodi dva predmeta iz oblasti pružanja finansijskih usluga.
Za razliku od većine svojih vršnjaka, Jelenu je oduvek privlačio rad na dugoročnim projektima. Put pridruživanja Evropskoj uniji je dug proces koji zahteva studiozan pristup i veliko angažovanje. Harmonizacija fiskalne politike naše zemlje sa standardima zemalja članica Unije posebno je kompleksan i dobro je što mu se, već sada, pridaje odgovarajući značaj, smatra Zekićeva. Ona se nada da će i zaključci do kojih bude došla u radu na svojoj doktorskoj tezi "Monetarna i fiskalna reforma u Srbiji (i Crnoj Gori) na putu pridruživanja Evropskoj uniji" takođe doprineti bržoj realizaciji ove ideje.
Novosađanka Marijana Kolak (29), magistrirala je menadžment u junu 2002. na Univerzitetu Harvard, sa najvećim akademskim počastima. Od svog budućeg poslodavca, svetske menadžment konsalting firme Bain & Co. u Londonu, dobila je odlaganje ugovora da bi se vratila u Srbiju i stavila svoje znanje u službu ekonomske transformacije. Trenutno radi kao savetnik ministra Kori Udovički i zadužena je za Naftnu industriju Srbije.
Marijana kaže: "Najviše me interesuju strateški i opšti menadžment kompanija - kako upravljati preduzećima da budu konkurentnija, profitabilnija i stvore maksimalnu ekonomsku vrednost za vlasnike, radnike i okruženje. Pored toga, interesuje me proučavanje konkurentnosti firmi, sektora i ekonomije u celini kao najvažnijem faktoru u ekonomskom razvoju jedne zemlje."
Marijanino profesionalno iskustvo uključuje konsultantski rad za konsalting kuću MekKinzi, gde je savetovala farmaceutsku firmu o optimalnoj marketing strategiji, i kao istraživač za svetski priznatu grupu za međunarodnu trgovinu vašingtonske advokatske firme Steptoe & Johnson, gde je pratila američku trgovinsku politiku. Pored toga, aktivni je volonter u nekoliko dobrotvornih organizacija. Marijana je diplomirala ekonomiju na Hood koledžu, SAD, kao najbolji student generacije.
Slavko Andrejević (27)odlučio je da se bavi investicionim bankarstvom, jer ga je privukla koncentracija talenata, energije i izazov koji pruža Volstrit. Pri Salomon Smith Barnedž-u, jednoj od vodećih investicionih banaka koja zajedno sa Citibank-om čini Citigroup, Slavko je radio i predvodio projekte vredne više od devet milijardi dolara u sektoru telekomunikacija i energetskom sektoru. Specijalnost mu je savetovanje kompanija u procesu finansijske konsolidacije, prodaje i preuzimanja kompanija.
Od ove jeseni radi u timu ministarke za energetiku Kori Udovički kao savetnik za Elektroprivredu Srbije.
Studirao je političke nauke pri Middleburdž College-u i Institutu političkih nauka u Parizu (IEP). Govori engleski, francuski i ruski. Smatra da je jedan od najvećih izazova za uspešno sprovođenje tranzicije u Srbiji stvaranje nezavisnog i stručnog državnog aparata. Veruje da Srbija treba da pripada političko-ekonomskim strukturama evro-atlantskih društava.
Njujork voli ne samo kao centar finansija već i kao centar moderne umetnosti. Bio je član dobrotvornog odbora Nenj Džork Academdž of Art-a.
Ana S. Trbović (26) doktorant je na Flečer školi prava i diplomatije na Tafts i Harvard univerzitetu u Bostonu, SAD. Ona je dupli magistar - magistar prava i diplomatije na Flečeru (1998) kao i magistar državne uprave na Kenedi školi državne uprave na Harvardu (2001). U okviru prvog magisterijuma specijalizirala je i na Evropskoj uniji na Institutu političkih nauka u Parizu. Završila je studije na tri fakulteta - ekonomiju, međunarodne odnose i francusku književnost. Svoje obrazovanje, znanje stranih jezika (a govori ih nekoliko) i mnoge kontakte planira da uskoro stavi u službu otadžbine, gde već ima mnoge ponude za posao.
Ana je tokom svog usavršavanja u inostranstvu sarađivala sa mnogim nevladinim institucijama koje su se bavile demokratizacijom i modernizacijom srpske privrede. Takođe je imala izuzetno radno iskustvo u polju ljudskih prava i diplomatije radeći na primeni Dejtonskog sporazuma. Neprekidno je bila aktivna i u mnogim neprofitnim organizacijama u SAD i SRJ. Trenutno je glavni koordinator Organizacije srpskih studenata u inostranstvu i potpredsednik Srpsko-američkog saveza Nove Engleske (SANE) u Bostonu. Uživa u akademskom radu i imala je prilike da se oproba kao asistent i kao naučni istraživač na Harvardu.
Važno mesto u Aninom životu zauzima Marko koji se ovih dana sprema da prohoda.
Siniša Krneta (28), rukovodilac Odeljenja za trgovanje Beogradske berze, otkrio je negde na polovini svojih studija, finansijska tržišta, odnosno berzansko poslovanje, kao profesionalnu nišu koja ga je najviše interesovala uprkos tome što je izgledala potpuno utopistički u Srbiji s kraja prethodne decenije.
Studije na Fakultetu za menadžment BK završio je 1997. godine. Kao najbolji student sa prosečnom ocenom 9.90, sublimirao je svoje ekonomsko znanje rečima: ne postoji studija ili izveštaj o stanju ekonomije jedne zemlje, posebno one u tranziciji, koja može na drastičniji način da oslika to stanje od dnevnog berzanskog izveštaja.
Želeo je da nastavi studije u inostranstvu, ali nije imao novca. Odbio je mnoge, tada "jake" domaće ponude za posao i odabrao ne naročito prestižnu Kapital banku. Najpre je radio kao analitičar tržišta, a potom sa punim ovlašćenjima trgovao na berzama u Frankfurtu, Londonu, Parizu, Milanu, Cirihu i Čikagu. Političke promene u zemlji 2000. godine otvorile su vrata ostvarenju one osnovne želje s kraja studija - razvoju srpskog berzanskog tržišta.
Nedugo pošto je postao licencirani broker na finansijskom tržištu, prihvatio je ponudu i došao na mesto rukovodioca Odeljenja za trgovanje Beogradske berze. Iako ima četvorogodišnje iskustvo trgovine na najrazvijenijim svetskim berzama, smatra da je zadovoljstvo koje se može osetiti "stvaranjem" finansijske berze u svojoj zemlji neuporedivo.
Svojevremeno na pragu profesionalnog vaterpola, i danas voli sport, a kao rođeni Dalmatinac, kolekcionar je vina. Voli Maju.
Vladimir Đukanović (30) studirao je ekonomiju i filozofiju na DePaunj Universitdž u državi Indijana. Već u Beogradu počinje karijeru kao komercijalista italijanske firme Teseo SpA koja se bavi proizvodnjom tkanina. Za vreme studija odlazi u Japan gde radi kao ekonomista na visokotehnološkim projektima vlade ove zemlje. Vraća se u SAD gde radi na finansijskim strukturama velikih komercijalnih nekretnina za firmu Njalden Properties u Dalasu.
Vladimir trenutno radi za renomiranu banku JP Morgan kao specijalista za finansijske derivate i akcijska portfolija. Već tri godine piše za naš dnevni list "Danas" kao ekonomski saradnik iz Njujorka. Jedan je od osnivača Beogradske finansijske mreže, neprofitne organizacije koja okuplja naše finansijske stručnjake i poslovne ljude širom sveta. Vladimir je jedan od vlasnika švajcarske firme VIT Group koja se bavi izgradnjom finansijskih računarskih mreža i koja većinom zapošljava naše ljude. Takođe, jedan je od osnivača StartArt-a, multimedijske marketing kompanije sa sedištem u Beogradu.
Vladimir smatra da naša ekonomija, kroz odlučne reforme, može da postane ozbiljan igrač u ovom delu Evrope i neumorno radi na promociji naše zemlje u inostranstvu.
Aleksandar Peško (26) postao je 2001. jedan od najmlađih partnera u Beaumont Capital-u, novoj investicionoj firmi (hedge fund) u Londonu. Trenutno je zadužen za fond od 200 miliona dolara s investicijama u javne kompanije. Aleksandar analizira ekonomske i berzanske trendove i vodi detaljne pregovore sa menadžmentom kompanija da bi utvrdio ekonomsku vrednost investiranja u datu kompaniju.
Ranije je radio za Deutsche Asset Management, kompanijom sa preko 10 milijardi dolara investicija, gde je bio zadužen za analizu kompanija u sektoru tehnologije i energetike koje su listirane na Njujorškoj berzi.
Diplomirao je sa najvišim ocenama na London School of Economics. Proveo je godinu dana putujući po svetu posle diplome jer nije želeo da se odmah baci u mašinu londonskog "Sitija".
Želeo bi da iskoristi svoje ekonomsko znanje i iskustvo i da doprinese stvaranju efikasnijeg tržišta akcija kod nas.
Nemanja Mijić (27)oduvek je voleo biznis i preduzetništvo. Tako je stigao u Alta Communications, jedan od najuglednijih finansijskih investitora u privatna preduzeća u Americi. Alta kontroliše oko jednu i po milijardu investicija u srednjim i malim preduzećima, i čine ga svega 12 profesionalaca. Privatna preduzeća, za razliku od javnih, preduzeća su čije se akcije ne kotiraju na javnim berzama. Vlasništvo nad privatnim preduzećima je u rukama relativno malo investitora. Nemanja je zadužen za analizu i izbor poslovnih ideja u koje bi fond investirao, kao i savetovanje i rad sa preduzećima u kojima je fond vlasnik.
Pre toga je proveo tri godine u investicionoj banci J.P. Morgan Chase kao analitičar u grupi za medije i telekomunikacije u Njujorku. Diplomirao je kao najbolji student u Poslovnoj školi na Univerzitetu u Bridžportu, u državi Konektikat u SAD, gde je studirao finansije i računovodstvo.
Želja mu je da doprinese podsticanju preduzetničkog sektora u Srbiji, kroz pružanje saveta u sferi strategije, poslovanja i finansija. Veruje da je preduzetništvo to koje stvara pravu vrednost (uspešni proizvodi, profit, nova radna mesta), a ne politika. Ekonomska tradicija na našim prostorima često je zanemarivala preduzetništvo i snagu individualne vizije. Svira bubnjeve. Srećno oženjen od juna ove godine.
TANJA JAKOBI
#20
Kinik
-
- Members
- 43,426 posts
Posted 26 April 2003 - 02:13
2 Kaliki
.........
Kaliki, covece, pa ne mogu da te prepoznam!
Kako to - politicki dzin VK, a nece da slusa "konsultanta" za velike pare?
Kako to - i ST. je smatrao da je Hag - "sarena laza"?
Kako to - smesta pokrenuti proces protiv SM-a, "pa makar" za zloupotrebu, a onda da se "prosiruje"?
Kako to - ST. "progundja", a oni vise nece da ga slusaju?
Za "opravdan" Kostunicin rezon: "neka vala, nek' izaberu drugog" - znamo.
Sluzi nam za smej.
Ali vidi sta ispada. "Mali Dzin" (bese takva reklama) od politicara je spreman da uzalud, u vetar, baci pare za konsultanta koga je unajmio, a nece da slusa (nadam se da je bacio svoje pare?)
Ti, koji smatraju da je Hag - sarena laza - ti ovu zemlju mnogo kostaju, i treba ih skloniti sa mesta gde se donose odluke. Pa makar da su nemusti konsultanti, sto mumlaju.
SM je pravio tako zakone da ih on, a ne drugi, "prosiruje" kako mu se hoce. Ako to zele da rade i drugi - kako se oni zovu? Zasto onda vicu "drzi lopova"? Kako to borci za "dostojanstvo" hteli da sude uz pomoc milosevicevih zakona, a jos uvek zivimo u milosevicevoj Srbiji?
Pa nije najveci problem ove zemlje u proteklom periodu bio - "kriminal", da bi DSS mogao tako isprazno moralizatorski da pedalira! Valjda je problem bio - odredjen politicki princip, balkanski pretvoren u svetsku anomaliju. Koju su osamdeset i nesto dana morali da uteruju u normalu. Pa zar se nije opet ispod zapretenog pepela "demokratskog nacionalizma" izvio plam "patriotizma", pa morali cetrdeset i vise dana da gase.
I onda Konsultatnt jos prorokuje: >> ... Nema sumnje da ce jednog dana, kad izbori budu odrzani, DSS biti vodeca snaga u zemlji; Kostunica i dalje ostaje najpopularniji politicar i covek koji uziva najvise poverenja. On je politicki dzin ... << Ajde!
Nego, setih se intervjua V. Dimitrijevica povodom vanrednog stanja. Otprilike: visoki rukovodioci i lideri zapadnih zemalja shvataju o cemu se radi, i podrzavaju takvu akciju, ali srednji nivo, birokrate i srednji rukovodioci nevladinih i nekih medjunarodnih organizacija - izvinite, ali tu se jednostavno radi o nedostatku inteligencije ...
.........
Kaliki, covece, pa ne mogu da te prepoznam!
Kako to - politicki dzin VK, a nece da slusa "konsultanta" za velike pare?
Kako to - i ST. je smatrao da je Hag - "sarena laza"?
Kako to - smesta pokrenuti proces protiv SM-a, "pa makar" za zloupotrebu, a onda da se "prosiruje"?
Kako to - ST. "progundja", a oni vise nece da ga slusaju?
Za "opravdan" Kostunicin rezon: "neka vala, nek' izaberu drugog" - znamo.
Sluzi nam za smej.
Ali vidi sta ispada. "Mali Dzin" (bese takva reklama) od politicara je spreman da uzalud, u vetar, baci pare za konsultanta koga je unajmio, a nece da slusa (nadam se da je bacio svoje pare?)
Ti, koji smatraju da je Hag - sarena laza - ti ovu zemlju mnogo kostaju, i treba ih skloniti sa mesta gde se donose odluke. Pa makar da su nemusti konsultanti, sto mumlaju.
SM je pravio tako zakone da ih on, a ne drugi, "prosiruje" kako mu se hoce. Ako to zele da rade i drugi - kako se oni zovu? Zasto onda vicu "drzi lopova"? Kako to borci za "dostojanstvo" hteli da sude uz pomoc milosevicevih zakona, a jos uvek zivimo u milosevicevoj Srbiji?
Pa nije najveci problem ove zemlje u proteklom periodu bio - "kriminal", da bi DSS mogao tako isprazno moralizatorski da pedalira! Valjda je problem bio - odredjen politicki princip, balkanski pretvoren u svetsku anomaliju. Koju su osamdeset i nesto dana morali da uteruju u normalu. Pa zar se nije opet ispod zapretenog pepela "demokratskog nacionalizma" izvio plam "patriotizma", pa morali cetrdeset i vise dana da gase.
I onda Konsultatnt jos prorokuje: >> ... Nema sumnje da ce jednog dana, kad izbori budu odrzani, DSS biti vodeca snaga u zemlji; Kostunica i dalje ostaje najpopularniji politicar i covek koji uziva najvise poverenja. On je politicki dzin ... << Ajde!
Nego, setih se intervjua V. Dimitrijevica povodom vanrednog stanja. Otprilike: visoki rukovodioci i lideri zapadnih zemalja shvataju o cemu se radi, i podrzavaju takvu akciju, ali srednji nivo, birokrate i srednji rukovodioci nevladinih i nekih medjunarodnih organizacija - izvinite, ali tu se jednostavno radi o nedostatku inteligencije ...
#21
natasha
-
- Banned
- 3,104 posts
Posted 30 April 2003 - 10:40
POGLED
Greške u koracima gospodina Trifkovića
Zašto vaš sagovornik ne kaže koje su to zaštićene kriminalne strukture?
Poštovana redakcijo, u izdanju Vašeg lista od 24. aprila pročitao sam intervju sa izvesnim dr Srđom Trifkovićem, koji je predstavljen kao direktor Rokfor instituta, SAD. Gospodin u svom intervjuu komentariše događanja u Srbiji posle ubistva premijera Đinđića. Njegova pogrešna tumačenja su do te mere providna i netačna da skoro ne zaslužuju ozbiljniji odgovor. Ono sto je vredno pažnje je da direktor bilo kog instituta tako otvoreno, bez obzira ko ga finansira, podržava jednu političku opciju, optužujući, zamenom teza naravno (u Srbiji već viđeno mnogo puta do sada), onu drugu čak i za političke progone neistomišljenika. Da mi ne živimo ovde, da ne vidimo šta se sve dešava, i ko je koga svih ovih godina progonio i ubijao, možda bi mogli i da poverujemo, ali ovako... No da krenemo redom.Gospodin Trifković kaže: "Ljudi su ponovo počeli da strahuju od izražavanja mišljenja. Iz ličnog iskustva znam da neki kontaktiraju s inostranim prijateljima elektronskom poštom iz internet kafea." Kao prvo, ako je sloboda štampe ugrožena, kako je moguće da je intervju sa njim uopšte objavljen s obzirom na to da su njegovi stavovi u potpunoj suprotnosti sa onima koje optužuje za gušenje slobode štampe. Drugo, kako to da se on ne boji od javnog iznošenja mišljenja, a njegovi prijatelji se dopisuju iz internet kafea. I treće, kao što se vidi i neko sa suprotnim stavovima, kao ja u ovom slučaju, može slobodno da iznese svoj komentar.Dalje, gospodin prelazi na temu organizovanog kriminala i tu opet daje čitav niz proizvoljnih komentara, između ostalog ustvrdivši: "I dalje su blisko isprepletani elementi moći u Srbiji i kriminalne strukture, koje se sada mogu osećati zaštićenim." Neka gospodin kaže koje su to kriminalne strukture u Srbiji zaštićene. Možda one stvarno i postoje, ali ako je zaista toliko dobronameran i dušebrižljiv, neka kaže, ako ne sme javno, onda neka ode u policiju i da svoj doprinos istrazi i borbi protiv organizovanog kriminala. Ovako to ja samo pljuvanje i klevetanje a konkretnih činjenica nigde. Ako misli na pripadnike nekog drugog klana ili finansijskih moćnika koji su se obogatili za vreme Miloševića, neka kaže na koga misli. Možda će otkriti da je u zabludi. U nastavku je gospodin zabrinut oko zavođenja vanrednog stanja i kršenja ljudskih prava za vreme njegovog trajanja. Pa, valjda je uvođenje vanrednog stanja i predviđeno za neke slične situacije. Možda on misli da ubistvo srpskog premijera demokratske orijentacije nije dovoljan razlog, ali to je već njegov problem. Možda misli da se sa tako naraslim organizovanim kriminalom koji je finansijski veoma moćan, koji truje srpsku decu, koji ima svoje policajce, tužioce, sudije, medije, novinare, a izgleda i direktore nekih instituta, može obračunati praćkama i vodenim pištoljima, ali to je takođe njegov problem. Što se tiče međunarodnih institucija i organizacija, nije tačno da su one kritikovale vanredno stanje ili postupanje prema uhapšenima, već upravo suprotno. Neke od njih kao OEBS i UNHCR su čak posetile koga su htele i koliko su htele u zatvorima, i ne da nisu imali primedbi već su dali punu podršku. Podrška je stigla, i to mnogo puta od Evropske unije, SAD-a, mnogih zemalja i organizacija preko njihovih diplomatskih i drugih kanala. Izgleda da je svima važnije da se Srbija oslobodi balasta kriminala nego nekim Srbima. Kulminacija nastupa gospodina Trifkovića, ali koja razotkriva pravu pozadinu njegovih stavova, dolazi onda kada se brine zbog "kampanje" protiv Koštunice. Pa kaže: "Znak za početak kampanje dat je u poslednjoj nedelji marta, kad je Čedomir Jovanović javno proglasio Koštunicu i Šešelja za glavne krivce za kriminalizaciju Srbije. To ne samo što je bilo činjenično netačno već i posebno drsko." Gospodin Trifković se ne pita da li je drsko (to je najblaža reč) sve ono sto je Šešelj radio ovoj zemlji i narodu svih ovih godina. Nije drsko to što je Koštunica neskriveno skrenuo sa reformskog kursa (ako je ikada i bio na njemu), prikupljajući bivše glasove Miloševića i Šešelja, zloupotrebljavajući glasove onih koji su ga, verujući da je reformator, podržavali. Nije drsko to što je podržavao crvene beretke kada su vršile tihi državni udar u Srbiji i sto su, kako istraga pokazuje, njegovi savetnici bili u stalnom kontaktu (preko Miloševićevih ljudi) sa tim istim crvenim beretkama. Da podsetim gospodina Trifkovića, da su pripadnici komandnog kadra te jedinice likvidirale premijera Srbije. Gospodin Trifković samo što ne reče da je drsko što ga ranije nisu ubili. Dovođenje hapšenja Koštuničinih savetnika u vezu sa "slučajem Perišić" je čista zamena teza i želja da se javnost dovede u zabludu. Ti ljudi su privedeni zbog jasno navedenih veza sa "zemunskim" kriminalnim klanom, a dalja istraga će pokazati kakve su prirode bile te veze. Zašto se gospodin nije zabrinuo što se visoki vojni funkcioneri i savetnici bivšeg predsednika sastaju sa kriminalcima nego se brine što ih neko nakon toga hapsi. Pa sve i da premijer nije ubijen. Na kraju se gospodin Trifković brine čak i oko toga što EU i SAD (posle mnogo vremena) podržavaju Srbiju objašnjavajući to njihovim interesima. Pa valjda je i u nasšm interesu da nam se putevi konačno poklope sa onima koji u svetu nešto znače i bez čije podrške, političke, ekonomske, finansijske, nikakav napredak u ovoj Srbiji nije moguć. Možda se upravo zbog toga neki i brinu, jer im je važnije da na vlasti budu njihovi ideološki ili bilo koji mentori, a sama Srbija je manje važna.Na kraju mislim da je nama koji živimo ovde dosta nekih Srba koji su pobegli iz Srbije glavom bez obzira (verovatno zato sto je ovde dobro, a u Americi i Evropi ne valja ništa) i iz udobnosti svog života sole nam pamet ko je i šta je za nas bolje.
Dimitrije Tmušić,Beograd
Greške u koracima gospodina Trifkovića
Zašto vaš sagovornik ne kaže koje su to zaštićene kriminalne strukture?
Poštovana redakcijo, u izdanju Vašeg lista od 24. aprila pročitao sam intervju sa izvesnim dr Srđom Trifkovićem, koji je predstavljen kao direktor Rokfor instituta, SAD. Gospodin u svom intervjuu komentariše događanja u Srbiji posle ubistva premijera Đinđića. Njegova pogrešna tumačenja su do te mere providna i netačna da skoro ne zaslužuju ozbiljniji odgovor. Ono sto je vredno pažnje je da direktor bilo kog instituta tako otvoreno, bez obzira ko ga finansira, podržava jednu političku opciju, optužujući, zamenom teza naravno (u Srbiji već viđeno mnogo puta do sada), onu drugu čak i za političke progone neistomišljenika. Da mi ne živimo ovde, da ne vidimo šta se sve dešava, i ko je koga svih ovih godina progonio i ubijao, možda bi mogli i da poverujemo, ali ovako... No da krenemo redom.Gospodin Trifković kaže: "Ljudi su ponovo počeli da strahuju od izražavanja mišljenja. Iz ličnog iskustva znam da neki kontaktiraju s inostranim prijateljima elektronskom poštom iz internet kafea." Kao prvo, ako je sloboda štampe ugrožena, kako je moguće da je intervju sa njim uopšte objavljen s obzirom na to da su njegovi stavovi u potpunoj suprotnosti sa onima koje optužuje za gušenje slobode štampe. Drugo, kako to da se on ne boji od javnog iznošenja mišljenja, a njegovi prijatelji se dopisuju iz internet kafea. I treće, kao što se vidi i neko sa suprotnim stavovima, kao ja u ovom slučaju, može slobodno da iznese svoj komentar.Dalje, gospodin prelazi na temu organizovanog kriminala i tu opet daje čitav niz proizvoljnih komentara, između ostalog ustvrdivši: "I dalje su blisko isprepletani elementi moći u Srbiji i kriminalne strukture, koje se sada mogu osećati zaštićenim." Neka gospodin kaže koje su to kriminalne strukture u Srbiji zaštićene. Možda one stvarno i postoje, ali ako je zaista toliko dobronameran i dušebrižljiv, neka kaže, ako ne sme javno, onda neka ode u policiju i da svoj doprinos istrazi i borbi protiv organizovanog kriminala. Ovako to ja samo pljuvanje i klevetanje a konkretnih činjenica nigde. Ako misli na pripadnike nekog drugog klana ili finansijskih moćnika koji su se obogatili za vreme Miloševića, neka kaže na koga misli. Možda će otkriti da je u zabludi. U nastavku je gospodin zabrinut oko zavođenja vanrednog stanja i kršenja ljudskih prava za vreme njegovog trajanja. Pa, valjda je uvođenje vanrednog stanja i predviđeno za neke slične situacije. Možda on misli da ubistvo srpskog premijera demokratske orijentacije nije dovoljan razlog, ali to je već njegov problem. Možda misli da se sa tako naraslim organizovanim kriminalom koji je finansijski veoma moćan, koji truje srpsku decu, koji ima svoje policajce, tužioce, sudije, medije, novinare, a izgleda i direktore nekih instituta, može obračunati praćkama i vodenim pištoljima, ali to je takođe njegov problem. Što se tiče međunarodnih institucija i organizacija, nije tačno da su one kritikovale vanredno stanje ili postupanje prema uhapšenima, već upravo suprotno. Neke od njih kao OEBS i UNHCR su čak posetile koga su htele i koliko su htele u zatvorima, i ne da nisu imali primedbi već su dali punu podršku. Podrška je stigla, i to mnogo puta od Evropske unije, SAD-a, mnogih zemalja i organizacija preko njihovih diplomatskih i drugih kanala. Izgleda da je svima važnije da se Srbija oslobodi balasta kriminala nego nekim Srbima. Kulminacija nastupa gospodina Trifkovića, ali koja razotkriva pravu pozadinu njegovih stavova, dolazi onda kada se brine zbog "kampanje" protiv Koštunice. Pa kaže: "Znak za početak kampanje dat je u poslednjoj nedelji marta, kad je Čedomir Jovanović javno proglasio Koštunicu i Šešelja za glavne krivce za kriminalizaciju Srbije. To ne samo što je bilo činjenično netačno već i posebno drsko." Gospodin Trifković se ne pita da li je drsko (to je najblaža reč) sve ono sto je Šešelj radio ovoj zemlji i narodu svih ovih godina. Nije drsko to što je Koštunica neskriveno skrenuo sa reformskog kursa (ako je ikada i bio na njemu), prikupljajući bivše glasove Miloševića i Šešelja, zloupotrebljavajući glasove onih koji su ga, verujući da je reformator, podržavali. Nije drsko to što je podržavao crvene beretke kada su vršile tihi državni udar u Srbiji i sto su, kako istraga pokazuje, njegovi savetnici bili u stalnom kontaktu (preko Miloševićevih ljudi) sa tim istim crvenim beretkama. Da podsetim gospodina Trifkovića, da su pripadnici komandnog kadra te jedinice likvidirale premijera Srbije. Gospodin Trifković samo što ne reče da je drsko što ga ranije nisu ubili. Dovođenje hapšenja Koštuničinih savetnika u vezu sa "slučajem Perišić" je čista zamena teza i želja da se javnost dovede u zabludu. Ti ljudi su privedeni zbog jasno navedenih veza sa "zemunskim" kriminalnim klanom, a dalja istraga će pokazati kakve su prirode bile te veze. Zašto se gospodin nije zabrinuo što se visoki vojni funkcioneri i savetnici bivšeg predsednika sastaju sa kriminalcima nego se brine što ih neko nakon toga hapsi. Pa sve i da premijer nije ubijen. Na kraju se gospodin Trifković brine čak i oko toga što EU i SAD (posle mnogo vremena) podržavaju Srbiju objašnjavajući to njihovim interesima. Pa valjda je i u nasšm interesu da nam se putevi konačno poklope sa onima koji u svetu nešto znače i bez čije podrške, političke, ekonomske, finansijske, nikakav napredak u ovoj Srbiji nije moguć. Možda se upravo zbog toga neki i brinu, jer im je važnije da na vlasti budu njihovi ideološki ili bilo koji mentori, a sama Srbija je manje važna.Na kraju mislim da je nama koji živimo ovde dosta nekih Srba koji su pobegli iz Srbije glavom bez obzira (verovatno zato sto je ovde dobro, a u Americi i Evropi ne valja ništa) i iz udobnosti svog života sole nam pamet ko je i šta je za nas bolje.
Dimitrije Tmušić,Beograd
#22
C
-
- Members
- 340 posts
Posted 30 April 2003 - 13:16
Kinik:
Nego, setih se intervjua V. Dimitrijevica povodom vanrednog stanja. Otprilike: visoki rukovodioci i lideri zapadnih zemalja shvataju o cemu se radi, i podrzavaju takvu akciju, ali srednji nivo, birokrate i srednji rukovodioci nevladinih i nekih medjunarodnih organizacija - izvinite, ali tu se jednostavno radi o nedostatku inteligencije ...
--
Da li je ovo argument ili ilustracija ili digresija? Iliti, da li ti ovim zelis da potkrepis neko tvrdjenje, ili samo kazes?
Nego, setih se intervjua V. Dimitrijevica povodom vanrednog stanja. Otprilike: visoki rukovodioci i lideri zapadnih zemalja shvataju o cemu se radi, i podrzavaju takvu akciju, ali srednji nivo, birokrate i srednji rukovodioci nevladinih i nekih medjunarodnih organizacija - izvinite, ali tu se jednostavno radi o nedostatku inteligencije ...
--
Da li je ovo argument ili ilustracija ili digresija? Iliti, da li ti ovim zelis da potkrepis neko tvrdjenje, ili samo kazes?
#23
kaliki
-
- Members
- 943 posts
Posted 30 April 2003 - 13:43
Dobro, ne svidja vam se šta pišu nekadašnji Koštunicini saradnici. Možda vam se više svidja šta pišu nekadašnji Djindjićevi, pogotovu ne neki "koji su pobegli iz Srbije glavom bez obzira {ahem, Srdja je rodjen u Beogradu, ali se školovao u Engleskoj, tako da se malo teže može opisati sa "pobegao iz Srbije glavom bez obzira"} (verovatno zato sto je ovde dobro, a u Americi i Evropi ne valja ništa) i iz udobnosti svog života sole nam pamet ko je i šta je za nas bolje" ? Ili će i takvi o "zloupotrebi javnih funkcija" kao i "neupućeni" Trifković?
PS. 2 C
Kako i Vojin Dimitrijević spada u "srednji nivo, birokrate i srednji rukovodioci nevladinih i nekih medjunarodnih organizacija", on to, valjda, o sebi.
Iz teksta Obest koji je objavila Nova Srpska Politička Misao. Autor je Branko Dragaš, nekadašnji lični savetnik Zorana Djindjića za razvoj privrede, danas, očigledno, tek još jedan pisac "legijalističkih bljuvotina", mafijaški plaćenik ili čime li se već zaludjuju bezbrižni....
Međutim osioni vlastodršci uporno nastavljaju da nas lažu i ubeđuju, mada je ne samo ozbiljnoj stručnoj javnosti, već i većini građana postalo jasno da su reforme potpuno pogrešne. Poslednje istraživanje Medijum Galupa govori da je socijalno nezadovoljstvo osiromašenih građana veće nego u vremenu pred pad Despota. Kako to objasniti? Ponoviću pitanje koje uporno postavljam više od dve godine: koji je smisao oktobarske pobune građana i prevrata ako se ništa nije promenilo? Čemu pobuna? Zašto protesti kad je sve ostalo isto? Zapravo, samo su glumci zamenili maske. Ostala je ista ona osionost, obest, arogancija, prepotentnost i bezobrazluk, i iste zloupotrebe javnih funkcija.
Ni medijska slika se nije promenila. Nakon ubistva premijera sve je bilo kao u najlepše vreme NATO bombardovanja. Vanredno stanje, strah, neizvesnost, linč političkih protivnika, progoni neistomišljenika, osuda opozicionih stranaka, zavere, državni udari, terorističke organizacije, pretnje, hapšenja, danonoćni nastupi na medijima partijskih istomišljenika, nameštena istraživanja javnog mnjenja koja govore o ogromnom poverenju građana u vladajuću stranku. I sve, baš sve je toliko isto i već viđeno da je postalo dosadno. Razlika je samo u ideologiji kojom nas lažu. Nekada su to radile primitivne patriotske snage, koje su optuživale NATO plaćenike da izdaju zemlju, danas to rade plaćene neoliberalne malograđanske snage koje optužuju sve patriotske snage za organizovani kriminal i ubistva.
U senci njihovih političkih i medijskih ratova građani žive sve gore, siromaštvo se širi, proizvodnja stagnira, deficiti rastu, nezaposlenost se povećava, socijalna napetost je sve jača i sve veći broj mladih i školovanih ljudi hoće da pobegne iz zemlje. Građani su očajni. Njihove nade su izneverene. Oni hoće samo jedno – normalan život! Hoće da žive od svog rada kao sav ostali normalni svet. Hoće da imaju iste probleme kao i taj normalan svet. Neće da strepe da li će ih neki neostaljinistički reformator napasti što kritikuju Vladu i zbog toga optužiti da su umešani u atentat na premijera. Građani neće da znaju sva ta imena i sve te političke njuške što monopolišu i manipulišu medijima. Neće da strahuju da li će ih neki obesni ministar i njegov policijski vozač usmrtiti na trotoaru. Građani traže da se poštuju zakoni i da zakoni važe za sve.
Odavno je ova arogantna vlast prošla kroz crveno svetlo. Odavno su pogazili slobodu javnog mnjenja, ubili kritičko mišljenje, zgazili dostojanstvo i poštenje. Odavno uvode puzajući totalitarizam i obesmišljavaju demokratiju i parlamentarizam. Brzo su zaboravili ko su i šta su bili pre oktobarskog prevrata. Samo dve godine je prošlo i novi oligarsi počinju da pokazuju svu osionost bivšeg režima, koju je ovaj stekao tek uoči rušenja. Samo dve godine trebalo je da prođe da bi svakom normalnom čoveku postali mrski i dosadni. Opijeni vlašću, rone krokodilse suze nad našim upropaštenim životima, bogate se i prokleto loše lažu.
...
Zašto? Mangupi iz njihovih redova mogu da prolaze kroz crveno svetlo. Mangupi iz njihovih redova imaju rotaciona svetla i na ulici se ljube sa vođama kriminalnih narko bandi. Mangupi iz njihovih redova mogu da pretrčavaju ulice van pešačkog prelaza i mogu da prave pešačke prelaze gde se njima prohte. Jer, njih podržavaju proevropske snage. Ti "proevropljani" tolerišu njihove nestašluke, jer je to manje zlo od vlasti patriotskih snaga. Oni ih hrabre da po svaku cenu nastave da sprovode neoliberalni koncept koji će, napokon, srušiti sve što je državotvorno i nacionalno. To i jeste glavni zadatak.
Zato te balavce i ljude bez radnog iskustva podržavaju moćne međunarodne birokrate. Podržavaju ih jer slušaju i uzimaju kredite. Meke kredite koji će se jednog dana pretvoriti u tvrde okove. Srbiju treba ekonomski "umrežiti", "integrisati", tj. neokolonijalno je pokoriti. Neko treba to da uradi. Neki insajder. Ali koji? Ko je idealan za to? Pa onaj koji prolazi kroz crveno svetlo i ubija nevinu devojku na trotoaru. Reformatori ionako moraju brzo da voze. I šta ako neko pri tome strada, neki princip, neki moral, neka Katarina…? Nema veze, samo da su reforme uspešne, da je bord direktora Svetske banke i MMF-a zadovoljan.
Da, obesni su i bahati, jer znaju da moć međunarodne birokratije stoji iza njih. Iste te hladne i okrutne birokrate stajale su i iza argentinske i brazilske oligarhije, sve dok su one sprovodile neoliberalni koncept. Sve dok taj koncept nije propao. Kada je propao, savetnici su pobegli sa svojim ogromnim koferima prepunim savetničkih zarada. Argentinski i brazilski narod ostao je sam. I lokalni moćnici i oligarsi su pobegli, odnevši opljačkani kapital. I oni su bili osioni i bahati. I njih su obezbeđivali rotacionim svetlima.
Ninu-ninu! Odzvanja u glavama opijenih vlastodržaca. Ninu-ninu! Odzvanja u centrima za dekontaminaciju zdrave pameti i logičnog mišljenja. Zašto ćute intelektualci? Čega se plaše? Izgubiće "tezgu"? Neće ih državni činovnici angažovati na plaćenom projektu? Plaše li se vanrednih mera na svom bankarskom kontu? Plaše li se osionosti i osvete reformatora? Jer, oni zbilja imaju parlamentarnu većinu i mogu da rade šta hoće. Mogu, recimo, da proglase da je kriv proizvođač džipa. Zar se nije na sajmu automobila hvalio da kočioni sistem sjajno funkcioniše? Zašto je sistem otkazao? Mogu da proglase da je semafor kriv. Zašto postoji crveno svetlo za niske regoistracije tipa BG 19-11? Možda nije bilo crveno svetlo? Možda je bilo pink? Mogu krivim da proglase i pešake. Zašto hodaju trotoarom? Parlamentarna većina može krivim da proglasi i kritičare Minstra. Zašto? Oni su stvorili atmosferu u kome je Ministar morao da žuri i da se prebrzo vozi. Krivi su i drugi vozači. Što se voze ulicama kad je, kako tvrde, gorivo skupo? Zašto se ne sklanjaju pred rotacionim svetlima?
...
PS. 2 C
Kako i Vojin Dimitrijević spada u "srednji nivo, birokrate i srednji rukovodioci nevladinih i nekih medjunarodnih organizacija", on to, valjda, o sebi.
Edited by kaliki, 30 April 2003 - 13:50.
#24
natasha
-
- Banned
- 3,104 posts
Posted 30 April 2003 - 14:09
I sta taj tekst kao dokazuje? Ne vidim logicku vezu. Ja tebe argumentima, ti mene trla-baba-lan tracevima za zbunjivanje stanovnistva i zamagljenje logickih argumenata.
btw. inteligencija je izmedju ostalog i sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog, traca od istine, sustine i nebitnih detalja.
btw. inteligencija je izmedju ostalog i sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog, traca od istine, sustine i nebitnih detalja.
#25
kaliki
-
- Members
- 943 posts
Posted 30 April 2003 - 15:39
2 natasha
Draga moja, ako ti u svemu tome ne vidiš ništa što bi zabrinulo i podstaklo na razmišljanje, ja zaista nemam šta da dodam. Uživaj bezbrižno, a pusti da (bezrazložno) brinu i slute budale kao ja.
2 sioran
Ja zaista ne vidim da je ta konkretna grupa CV-a nešto preterano našminkana. Meni te tvrdje zvuče realistično. To zaista liči na grupu mladih ljudi koja može da nam služi na čast.
Draga moja, ako ti u svemu tome ne vidiš ništa što bi zabrinulo i podstaklo na razmišljanje, ja zaista nemam šta da dodam. Uživaj bezbrižno, a pusti da (bezrazložno) brinu i slute budale kao ja.
2 sioran
Ja zaista ne vidim da je ta konkretna grupa CV-a nešto preterano našminkana. Meni te tvrdje zvuče realistično. To zaista liči na grupu mladih ljudi koja može da nam služi na čast.
#26
Sioran
-
- Members
- 1,885 posts
Posted 30 April 2003 - 17:38
da li je nesto realisticno je pitanje toga ko je u pitanju, i time ne bih da se bavim ovde - pitanje je da li su tvrdjenja ovde (e.g. izuzetan uspeh na studijama, ce posveititi zivot izgradnji institucija u srbiji koju ce promeniti itd) poktkrepljena necim zaista znacajnim ili se radi o ljudima koji su, zahvaljujuci tome sto ljudima u srbiji i u americi nije uvek jasno sta je taj tacno na onoj drugoj strani postigao, posebno dobro prodali nesto sto su hiljade drugih ljudi (tamo i ovde) postigli.
>Narednih nekoliko godina proveo je u svetu finansija, radeći u londonskom Sitiju, evropskom ekvivalentu njujorškog Volstrita. Tokom svog rada na londonskoj berzi, paralelno je pisao doktorsku tezu iz matematike na Univerzitetu u Londonu, koju očekuje da kompletira do kraja ove godine.
kakvog rada na berzi? gde on pise taj doktorat i kakav je to doktorat koji dozvoljava da si zaposlen full time?
>Trenutno radi magistarske studije na Kenneddž School of Government Univerziteta Harvard, na smeru državne ekonomije.
ah,da. ovaj tip, pored toga sto radi full time i pise doktorat jos i "radi magistarske studije" na drugom kontinentu. inace masters studenti se na harvardu smatraju nizom kategorijom.
>Po odlasku u SAD diplomirao je ekonomiju, a potom završio prava na Univerzitetu Njadžne State u Detroitu.
nikad cula.
>Posle završenih studija menadžmenta i specijalizacije iz oblasti međunarodnog bankarstva, Jelena je na Universitdž of Exeter u Velikoj Britaniji magistrirala ekonomiju Evropske unije. Zahvaljujući ovom spoju, ona danas radi na pitanjima evropske integracije u Ministarstvu finansija i ekonomije Republike Srbije.
Međutim, kako kaže, kada je kao asistent na predmetu "Međunarodne poslovne finansije" na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo u Beogradu održala prve vežbe, shvatila je da je podučavanje privlači podjednako kao i njen tadašnji posao u banci. Posao asistenta omogućio joj je da kasnije, u toku trajanja stručne specijalizacije na Universitdž of Greennjich u Londonu, vodi dva predmeta iz oblasti pružanja finansijskih usluga.
wow, zavrsila fakultet i magistrirala, 'ajde da joj podignemo spomenik.
>Novosađanka Marijana Kolak (29), magistrirala je menadžment u junu 2002. na Univerzitetu Harvard, sa najvećim akademskim počastima.
"najvece akademske pocasti" uglavnom ne znace nista, a nikad zaista najvece akademske pocasti u nekom ozbiljnijem smislu .
>Marijana je diplomirala ekonomiju na Hood koledžu, SAD, kao najbolji student generacije.
levi univerzitet koji verovatno ima 100% admission rate.
>Studirao je političke nauke pri Middleburdž College-u i Institutu političkih nauka u Parizu (IEP). Govori engleski, francuski i ruski. Smatra da je jedan od najvećih izazova za uspešno sprovođenje tranzicije u Srbiji stvaranje nezavisnog i stručnog državnog aparata. Veruje da Srbija treba da pripada političko-ekonomskim strukturama evro-atlantskih društava.
Njujork voli ne samo kao centar finansija već i kao centar moderne umetnosti. Bio je član dobrotvornog odbora Nenj Džork Academdž of Art-a.
da li ovo treba da znaci danije zavrsio fakultet (i to taj levi)?
>Ona je dupli magistar - magistar prava i diplomatije na Flečeru (1998) kao i magistar državne uprave na Kenedi školi državne uprave na Harvardu (2001).
jaka stvar, toga ovde ima kao blata.
>Završila je studije na tri fakulteta - ekonomiju, međunarodne odnose i francusku književnost.
tri majora nisu tri fakulteta. tri fakulteta ~12 godina studiranja, tri majora ~ 4 godine. tri majora za cetiri godine (pogotovo na levom univerzitetu) moze da zavrsi svako, tri fakulteta za isto vreme malo ko.
>Uživa u akademskom radu i imala je prilike da se oproba kao asistent i kao naučni istraživač na Harvardu.
Važno mesto u Aninom životu zauzima Marko koji se ovih dana sprema da prohoda.
asistenti u americi niti na harvardu ne postoje. naucni istrazivac ne znaci nista (materinstvo necu ni da komentarisem).
i tako dalje, i tako dalje. i naravno ovo nije jedini takav tekst, niti jedini likovi koji se u srbiji predstavljaju kao da su postigli nesto nevidjeno.
>Narednih nekoliko godina proveo je u svetu finansija, radeći u londonskom Sitiju, evropskom ekvivalentu njujorškog Volstrita. Tokom svog rada na londonskoj berzi, paralelno je pisao doktorsku tezu iz matematike na Univerzitetu u Londonu, koju očekuje da kompletira do kraja ove godine.
kakvog rada na berzi? gde on pise taj doktorat i kakav je to doktorat koji dozvoljava da si zaposlen full time?
>Trenutno radi magistarske studije na Kenneddž School of Government Univerziteta Harvard, na smeru državne ekonomije.
ah,da. ovaj tip, pored toga sto radi full time i pise doktorat jos i "radi magistarske studije" na drugom kontinentu. inace masters studenti se na harvardu smatraju nizom kategorijom.
>Po odlasku u SAD diplomirao je ekonomiju, a potom završio prava na Univerzitetu Njadžne State u Detroitu.
nikad cula.
>Posle završenih studija menadžmenta i specijalizacije iz oblasti međunarodnog bankarstva, Jelena je na Universitdž of Exeter u Velikoj Britaniji magistrirala ekonomiju Evropske unije. Zahvaljujući ovom spoju, ona danas radi na pitanjima evropske integracije u Ministarstvu finansija i ekonomije Republike Srbije.
Međutim, kako kaže, kada je kao asistent na predmetu "Međunarodne poslovne finansije" na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo u Beogradu održala prve vežbe, shvatila je da je podučavanje privlači podjednako kao i njen tadašnji posao u banci. Posao asistenta omogućio joj je da kasnije, u toku trajanja stručne specijalizacije na Universitdž of Greennjich u Londonu, vodi dva predmeta iz oblasti pružanja finansijskih usluga.
wow, zavrsila fakultet i magistrirala, 'ajde da joj podignemo spomenik.
>Novosađanka Marijana Kolak (29), magistrirala je menadžment u junu 2002. na Univerzitetu Harvard, sa najvećim akademskim počastima.
"najvece akademske pocasti" uglavnom ne znace nista, a nikad zaista najvece akademske pocasti u nekom ozbiljnijem smislu .
>Marijana je diplomirala ekonomiju na Hood koledžu, SAD, kao najbolji student generacije.
levi univerzitet koji verovatno ima 100% admission rate.
>Studirao je političke nauke pri Middleburdž College-u i Institutu političkih nauka u Parizu (IEP). Govori engleski, francuski i ruski. Smatra da je jedan od najvećih izazova za uspešno sprovođenje tranzicije u Srbiji stvaranje nezavisnog i stručnog državnog aparata. Veruje da Srbija treba da pripada političko-ekonomskim strukturama evro-atlantskih društava.
Njujork voli ne samo kao centar finansija već i kao centar moderne umetnosti. Bio je član dobrotvornog odbora Nenj Džork Academdž of Art-a.
da li ovo treba da znaci danije zavrsio fakultet (i to taj levi)?
>Ona je dupli magistar - magistar prava i diplomatije na Flečeru (1998) kao i magistar državne uprave na Kenedi školi državne uprave na Harvardu (2001).
jaka stvar, toga ovde ima kao blata.
>Završila je studije na tri fakulteta - ekonomiju, međunarodne odnose i francusku književnost.
tri majora nisu tri fakulteta. tri fakulteta ~12 godina studiranja, tri majora ~ 4 godine. tri majora za cetiri godine (pogotovo na levom univerzitetu) moze da zavrsi svako, tri fakulteta za isto vreme malo ko.
>Uživa u akademskom radu i imala je prilike da se oproba kao asistent i kao naučni istraživač na Harvardu.
Važno mesto u Aninom životu zauzima Marko koji se ovih dana sprema da prohoda.
asistenti u americi niti na harvardu ne postoje. naucni istrazivac ne znaci nista (materinstvo necu ni da komentarisem).
i tako dalje, i tako dalje. i naravno ovo nije jedini takav tekst, niti jedini likovi koji se u srbiji predstavljaju kao da su postigli nesto nevidjeno.
#27
Gonzo
-
- Members
- 3,133 posts
Posted 30 April 2003 - 17:50
Novosađanka Marijana Kolak (29), magistrirala je menadžment u junu 2002. na Univerzitetu Harvard, sa najvećim akademskim počastima.
Ova kao da je sahranjena.
Secate li se Radmile Melentijevic, profesora na Siti Koledzu u Njuorku, bre?
Ova kao da je sahranjena.
Secate li se Radmile Melentijevic, profesora na Siti Koledzu u Njuorku, bre?
#28
Sioran
-
- Members
- 1,885 posts
Posted 30 April 2003 - 18:26
>Secate li se Radmile Melentijevic, profesora na Siti Koledzu u Njuorku, bre?
kako da ne, rec je zapravo o profesoru u penziji:
http://www.ccny.cuny...culty_staff.htm
sve u svemu, ovo je moja teorija: ako studiras u americi treba da se povezes sa nekim u srbiji (npr. neka stranka) i nafriziras to sto si u americi uradio (e.g. imam najvise pocasti, studiram tri fakulteta, uzivam u akademskom radu i naucnim istrazivanjima etc) ne bi li dobio neku malu duznost. e onda tu prakticno neproverljivu duznost naduvas u americi (tipa organizovao sam protestni mars i sl) na osnovu cega tamo napredujes, pa sad mozes jos vise da naduvas stvar kad se vratis u srbiju na osnovu cega u srbiji napredujes i tako dalje i tako dalje, sve dok u srbiji zaista ne postanes ministar a u americi recimo strucnjak za istocnu evropu.
kako da ne, rec je zapravo o profesoru u penziji:
http://www.ccny.cuny...culty_staff.htm
sve u svemu, ovo je moja teorija: ako studiras u americi treba da se povezes sa nekim u srbiji (npr. neka stranka) i nafriziras to sto si u americi uradio (e.g. imam najvise pocasti, studiram tri fakulteta, uzivam u akademskom radu i naucnim istrazivanjima etc) ne bi li dobio neku malu duznost. e onda tu prakticno neproverljivu duznost naduvas u americi (tipa organizovao sam protestni mars i sl) na osnovu cega tamo napredujes, pa sad mozes jos vise da naduvas stvar kad se vratis u srbiju na osnovu cega u srbiji napredujes i tako dalje i tako dalje, sve dok u srbiji zaista ne postanes ministar a u americi recimo strucnjak za istocnu evropu.
#29
Gonzo
-
- Members
- 3,133 posts
Posted 30 April 2003 - 18:32
Hm, dala si mi ideje. Vidim da u ovom spisku kojeg si navela preovladjuju strucnjaci iz drustven ih oblasti, "tehnicka inteligencija" je slabo zastupljena.
Znas li mozda kako bi tamo prosao Gonzo, "ekspert za telekomunikacije zaposlen u cuvenoj multinacionalnoj kompaniji koja je svetski lider u oblasti informacionih tehnologija"?
Znas li mozda kako bi tamo prosao Gonzo, "ekspert za telekomunikacije zaposlen u cuvenoj multinacionalnoj kompaniji koja je svetski lider u oblasti informacionih tehnologija"?
#30
vladan
-
- Members
- 25,392 posts
Posted 30 April 2003 - 18:51
Ili jedan od najboljih i najcuvenijih svetskih neurohirurga (tj. ja - zna me cela moja familija, a i svi prijatelji)?
