Početak karijere Miloša Jojića u Borusiji Dortmund, po dolasku iz Partizana prošle zime, izgledao je bajkovito – sjajan meč protiv Reala, golovi u Bundesligi i navijačka pesma u kojoj je stavljen u isti stih sa Zinedinom Zidanom! Ipak, ove sezone je totalno u drugom planu, nedavno je sklonjen čak i iz karantina, pa se nameće pitanje – zbog čega?! Mladi reprezentativac Srbije nema odgovor
Prošle godine, negde u ovo doba, Miloš Jojić bio je nadolazeća zvezda Borusije iz Dortmunda, momak na čiji račun su padale pohvale sa svih strana. Tiražni „Bild“ ga je za fantastičnu rolu protiv Real Madrida nagradio jedinicom, najvišom ocenom u nemačkom novinarskom sistemu vrednosti. Trener Jirgen Klopje fudbalski ples tada dvadesetdvogodišnjeg polivalentnog veziste opisao kao „neverovatno prirodan za mladog igrača na debiju u startnoj postavi, protiv jednog tako velikog tima“, dok su mu navijači Milionera cenu i samopouzdanje dizali pesmicom: „Jojić, Jojić... on dolazi iz Partizana, bolji je od Zidana“.
A onda se sve okrenulo naglavačke...
Strelac jednog od najbržih golova rezervista u istoriji Bundeslige pao je u drugi plan, pa sve ređe ulazi sa klupe, a počesto ga nema ni u protokolu prvenstvenih mečeva. Izbrisan je i sa spiska licenciranih prvotimaca za Ligu šampiona.
"Ne znam šta je razlog tome, niti imam objašnjenje za takvu promenu statusa. Nije mi jasno šta se desilo, ali mi je zanimljiva timska statistika. Brojke kažu da smo za prvih pet bundesligaških mečeva, u vreme mojih redovnih nastupa, osvojili sedam bodova. U sledećih 12 kola, od čega sam samo u još dva navrata ulazio na teren, skupili smo ih osam. Sklonjen sam iz startne postave, pa sa klupe za rezerve i na kraju iz karantina, iako mi se čini da na terenu izgledam bolje nego dok sam bio u najozbijlnijoj konkurenciji za tim", počinje priču za Mozzart Sport Miloš Jojić i prekida višemesečnu medijsku ćutnju o svom statusu na Vestfalenu.
KAŽU DA PREVIŠE TRENIRAM
U čemu je problem? Tvom radu i formi, jakoj konkurenciji, starim zaslugama pojedinaca, promenjenom stavu trenera...?
"Nikada nisam imao problem sa fizičkom spremom. Da taj segment nije sporan potvrđuju i povremene sugestije struke da previše treniram, zbog čega bonus rad, po programu mog kondicionog trenera u Srbiji Aleksandra Stajkovca, ostavljam „za kuću“. Ne bildujem mišiće nego gledam da poboljšam eksplozivnu snagu. Želim da imam bolji prvi korak, startnu brzinu... Plus što volim zagrejan da uđem u trening, pa kao i u Partizanu prvo obavim svoj deo posla u teretani, pa tek onda navlačim kopačke. Konkurencija jeste velika i jaka, ali mislim da nisam toliko lošiji od nje da za mene nema mesta ni u 18. Svi ovi igrači su tu bili i prošle godine, kada sam više igrao. Često i na mestu desnog krila, što nije moja pozicija, i to pre momaka kojima je prirodno mesto uz aut liniju. Jednostavno, ne razumem ovaj obrt".
Kako podnosiš trenutnu situaciju? Da li si razočaran, nedostaju li ti strpljenje i motivacija?
"Bio sam u sličnoj, čak goroj situaciji u Partizanu, pa sam je preživeo. Naučio sam da se nosim sa nepravdom, da problemima prilazim s pozitivnije, vedrije strane. Nisam bezvoljan i nervozan. Ne ulazim u konflikte, ne zameram se ljudima. Uvek gledam ispred sebe, uveren da će mi se pošten stav, veliki trud i rad isplatiti. Sutra, za nedelju dana, mesec ili dva, sledeće sezone... Važno je da taj trenutak dočekam stoprocentno spreman. Kada je čovek profesionalan i motivisan, ništa mu ne pada teško. Sve je to za moje dobro".
Da li su ti Jirgen Klop ili makar njegov ključni saradnik Željko Buvač, najavili promenu statusa u dogledno vreme? Pričaju li oni uopšte sa igračima na tu temu?
"Nije mi poznato da li šef i njegov pomoćnik na istu temu razgovaraju sa drugima, samo pamtim šta mi je trener rekao posle tri prva prolećna kola. U razgovoru sa Klopom, povodom mog neprijavljivanja za nokaut fazu Lige šampiona, čuo sam „super treniraš, ali...“. Još nisam dokučio šta ide iza te tri tačkice".
Ako se stvari ne poprave do kraja sezone razmišljaš li o odlasku na pozajmicu ili možda o transferu? Imaš li već takvih ponuda?
"Posao skauta i menadžera je da nas sve pomno prate, a moja obaveza je da bez imalo zadrške obavljam svoje radne dužnosti u Borusiji ne obazirući se na bilo čije priče sa strane. To ne znači da nisam zainteresovan za svoj status i budućnost u Borusiji, sa kojom imam još tri i po godine ugovora. Mlad sam, vrlo ambicizoan, vredan i više od svega želim da igram. Moram saznati šta u klubu misle o tome".
RADUJEM SE POVRATKU U MLADU REPREZENTACIJU
Brine li te i status u reprezentaciji, jer mala klupska minutaža obično povlači lošiji tretman u nacionalnom timu?
"Nisam ovog puta dobio poziv za A reprezentaciju, ali zato se vraćam u mladu selekciju. I nije mi krivo zbog toga. Nemam ni pravo kada je prirodno da reprezentativci bez dobre klupske minutaže čekaju na novu šansu u državnom timu. Štaviše, radujem se povratku među vršnjake, srećan što još imam pravo da budem među njima. Da se samo ja pitam išao bih s njima i na Evropsko prvenstvo, na koje su se, iako nekompletni, herojski plasirali u baražu s vrlo moćnom Španijom. Najzad, ove dve utakmice s „klasićima“ dobro će mi doći za povratak u takmičarski ritam. Jedno je treniranje, a drugo igranje za bodove".
Ne prolaziš samo ti kroz loš period, jer se ceo tim još muči da popravi utisak i učinak ove sezone. Kako sa ove vremenske distance objašnjavaš jesenju agoniju u Bundesligi i, kontra tome, lagan prolazak kroz grupnu fazu Lige šampiona?
"Nismo toliko loše otvorili sezonu koliko smo imali krizu rezultata, a onda smo zaređali s porazima. Nije da fudbaleri nisu umeli, hteli i trudili se da pobeđuju. Jednostavno, nije išlo... Do druge polusezone. S tim što sada igramo previše promenljivo. Na primer, budemo sjajni protiv Šalkea, kao u Borusijino zlatno doba, a onda vežemo remije s Hamburgerom i Kelnom. Pa opet smo uspeli da pobegnemo iz donjeg doma tebele i dođemo na samo šest-sedam bodova od onih što jure izlazak u Evropu. Istina, na sličnom smo odstojanju i od ekipa koje se bore da izbegnu ispadanje iz Bundeslige, pa valja biti oprezan do samog kraja. Rutinski plasman u osminu finala Lige šampiona više je stvar okolnosti, pomalo i sreće, nego drugačije forme i ambicija u prvenstvu. Nameštalo nam se da protiv Anderlehta, Galatasaraja i Arsenala, kod kuće ili na strani, povedemo već u najranoj fazi meča, rivali nam se otvore, a mi ih kaznimo još ponekim pogotkom iz naših ubitačnih kontranapada. Od nekih smo bili snalažljiviji, od nekih uporniji, a od nekih bolji".
Posle svega, kojim plasmanom u prvenstvu biste bili zadovoljni?
"Naši navijači su celu jesen strepeli za opstanak u nemačkoj fudbalskoj eliti, a on ni sada nije sasvim obezbeđen. Lično gledam dalje od preživljavanja u Bundesligi. U određenom odnosu snaga možemo čak i u Evropu. Nema predaje".
Što je ekipa više tonula, to je ionako velika podrška sa tribina bila još fanatičnija. Postoji li racionalno objašnjenje za toliku vernost i solidarnost navijača?
"Ne postoji dovoljno dobar opis ili objašnjenje ljubavi i privrženosti naših navijača prema klubu. Nisu nas vređali, niti nam zviždali čak i kada smo išli iz poraza u poraz. Sa svakim našim novim neuspehom i njihovom bezrezervnom podrškom rasli su naša griža savesti prema njima i motivacija. Oni su naš vetar u leđa. Bukvalno"!
Subotić je svoj čovek
Najbolji igrač pretprošle jesenje polusezone Jelen Superlige pričao je s klupskim kolegom Nevenom Subotićem o kraju njegove reprezentativne apstinencije, ali nije uspeo da nađe zajednički jezik na tu temu sa odličnim štoperom. Kao ni novi selektorRadovan Ćurčić i jedan od potpredsednika FSS Savo Milošević.
"Razgovarali jesmo, ali ubeđivao ga nisam. Nemam ja pravo na to. Neven je svoj čovek, sa svojim razlozima što ne želi da se vrati u reprezentaciju. Jedno je sigurno – Subotić je potreban nacionalnom timu".
