3816 replies to this topic

[Kinik]

...

 

... samo da nas pusti da to sami organizujemo bez tutorstva ...

 

 

Ma, samo organizujte i sami platite!

Who cares!?

 

...

Edited by Kinik, 01 February 2017 - 00:04.

[DJ_Vasa]

Ima ovde još nekoliko stavki koje sam zaboravio da spomenem.

 

Jedna je regulacija avionskog prevoza, prema kojoj se letelo na osnovu međudržavnih ugovora koji su bili po sistemu koliko ima letova JAT-a do države X, toliko ima letova kompanije iz te države u Srbiju. Ako si pratio vesti koje imaju veze sa avijacijom, povremeno su se pojavljivali mali 'ratovi' stranih prevoznika sa JAT-om, uglavnom oko čartera i nekih redovnih linija, a uglavnom su bili iz Egipta i Turske. Ako se dobro sećam, JAT je po tom sistemu leteo za Ljubljanu u zamenu za to da Adria leti u Prištinu, jer su naše vlasti išle od tog reciprociteta smatrajući Prištinu domaćim aerodromom. Osim toga, bilo je problema i sa primenom ugovora Open Sky, naročito kada kompanija iz treće zemlje drži neku liniju (npr. mađarski Wizz do Nemačke), kao i kod toga koje kompanije iz neke države će leteti na osnovu reciprociteta. Ako je bilo npr. deset letova nedeljno iz Nemačke, tu se najlakše ugurala velika Lufthansa, dok su za low costere ostale samo mrvice. Regulativa i praksa su danas liberalnije, pa zato i ima više low cost letova nego iz perioda otkada datira ova vest.

 

Što se tiče izmeme statusa zemljišta, opet je problem bio u rigidnim zakonima, koji su izmenjeni na pritisak EU. Znam da su procedure u nekim domenima pojednostavljene, naročito kada su u pitanju strani investitori, iako na tom polju treba dosta raditi. Zbog toga je bilo potrebno kilo papira za gradnju obične kuće, šupe ili štale. O birokratiji ne treba trošiti ni reči, jer je poznato koliko je inertna.

 

Što se tiče subvencija, one jesu bile u igri, kako navodi i prva vest koju si citirao, a najveća propast je bila ona sa italijanskom kompanijom za neisplativu liniju. Građani Niša su tu svakako izgubili novac iz sopstvenog džepa.

 

Ovi problemi koje sam naveo su takođe usporili celu investiciju, baš kao i mnoge druge koje su mogle biti realizovane, tako da je šteta načinjena ne samo aerodromu, nego i u ko zna koliko slučajeva. Vlastima bi po mom mišljenju čak i išlo u prilog da se niški aerodrom otvori, ali ne iz altruizma, već zato što bi mogli da ubace sopstveni kadar, a našao bi se i neki dinar u državnoj kasi za kraduckanje.

 

Ipak, najveći problem je bilo to što je ovakvo tržište nepoznanica, tj. investicioni rizik, jer kompanije jesu kukale za subvencijama upravo iz tog razloga. Kakve god ostale probleme da su navodili, uglavnom se svodilo na istu priču - ne znamo koliko je isplativo, a ovi ne daju pare za subvencije. Ryan je inače poznat po tome što voli da subvencijama dere male aerodrome, uglavnom one po EU koji su blizu turističkih centara i koji su mogli da našu gradska sredstva od turizma da to nekako vrate u kasu, a ne verujem ni da se ostali slični prevoznici gade toga. Ostali čekaju povećanje standarda i platežne moći putnika koji gravitiraju ka aerodromu. Da je tercijarni sektor razvijen na jugu i da su plate visoke, onda bi se upravo i našao interes da se otvori linija za Madrid, Barselonu, Pariz ili London.

 

Postoje i kolateralni problemi koji će ograničiti razvoj, a to je nemogućnost da se od Niša napravi tzv. hub, odnosno čvorište sa koga bi se presedalo na druge letove, a za to je potrebna veoma ozbiljna aviokompanija. U regionu nemamo nijedan ozbiljan hub, Beograd je minoran, ali bez stalnog prisustva neke velike kompanije i izuzetno velikog broja putnika to je teško ostvariti. Isto tako, za razliku od manjih aerodroma u Hrvatskoj, Niš se ne nalazi u blizini posećenih letovališta, kao što su u Hrvatskoj npr. Dubrovnik, aerodromi u Istri, Zadru, na Braču i slično, tako da je sledeći minus nedostatak sezonskog turizma.

 

Konačno, avijacija je danas prožeta velikim brojem finansijskih rizika i svakoga dana možemo saznati da je neka kompanija propala ili pred bankrotom, kao što je bio slučaj sa Alitalijom, koja sada pripada Etihadu, ili mađarskim prevoznikom Malevom, koji je i ugašen. Ne računajući male kompanije koje ne smeju da rizikuju, mislim da će Niš u narednom periodu dosta zavisiti od jakih low cost prevoznika.

[Kinik]

...

 

... isto tako, za razliku od manjih aerodroma u Hrvatskoj, Niš se ne nalazi u blizini posećenih letovališta, kao što su u Hrvatskoj npr. Dubrovnik, aerodromi u Istri, Zadru, na Braču i slično, tako da je sledeći minus nedostatak sezonskog turizma. ... 

 

 

Pobogu, crni Vaso - pa ti nemas milosti!

 

Se secas onog lika sa treda o 'rvackoj, koji je zuborio o dolasku stranih 'golfera' sa B747 na Losinj, samo da se pista produzi za 2 km i odgovarajuce prosiri, sto je, po njemu, bio piq dim!

  

 

Zamisli samo, koliko bi se pista mogla prosiriti 'u_nis'!?

Pa, skoro do 'bijograda'!

 

...

[DJ_Vasa]

Eh, to ipak nije za poređenje, budući da je aerodrom u Lošinju zahtevao ogromne investicije samo za početak rada na ideji da tamo sleti B747, plus što je dhx naveo i probleme sa nepoznanicama na polju meteorologije, geologije, tehničkih uslova i još neke stavke.

 

Mislim da bi Niš trebalo da bude srećan i sa sadašnjim statusom, jer postoje i drugi lokalni aerodromi na kojima se ne radi baš mnogo usled nedostatka novca, ali i zbog straha od toga koliko će biti rentabilni. Aerodromi Ponikve i Lađevci su prvi kandidati, ali mislim da su im prepreke veće, pre svega zbog gradnje novog auto-puta, pa čak i zbog povezivanja sa koridorom 10. Čitao sam i o idejama da se Batajnica pretvori u low cost aerodrom, ali u ovom slučaju sumnjam da će to ići glatko, naročito zbog neposredne blizine Nikole Tesle. Vršac ima čak i akademiju, ali ga ubi blizina Temišvara. Pre desetak godina sam čitao i da postoje ideje o gradnji aerodroma u Kragujevcu (VEST), koji bi opsluživao i čak i gradove u blizini prva dva pomenuta aerodroma, a pojavila se i fiks ideja o nekakvoj marini za hidroavione kod Šumarica, što je takođe dostupno na linkovanoj vesti. Sećam se i ideja o tome da se u Čeneju kod Novog Sada izgradi putnički aerodrom, ali i da se aerodrom kod Ečke napravi maletene od nule. Ispustio sam namerno i još neke slične ideje, uglavnom u vezi sa nekim sportskim aerodromima/livadama, ali čini mi se da je sve ovo veoma daleko od realizacije. Jeste da bi bilo lepo da aerodrome imaju i Valjevo, Subotica, Kikinda, Bor, Leskovac, Sombor i mnogi drugi, ali onda bi gustina stanovnika trebalo da bude kao u Njujorku ili Hong Kongu, ali i da imaju visoku platežnu moć.

[Constantin]

 

Mislim da bi Niš trebalo da bude srećan i sa sadašnjim statusom....

Naravno da jeste i prirodno je, kad se već ukazala šansa, da to oplodimo još malo.

Nije nam ambicija da postanemo Šeremetjevo, niti iko iskazuje takvu ambiciju, ali ono što se može, zašto ispustiti. 

Posebno mi je drago što smo prevazišli sve probleme koji su nas sputavali u ovoj nameri. Od državne administracije do loših direktora koji su upravljali aerodromom.Još mi je veći merak, zbog kretenoida, koji su se trudili da miniraju celu stvar. da ne pričam o "dobronamernim analitičarima" i navijačima sa strane,  koji su unapred znali da će sve to i ako počne, da traje par meseci pa će se avioprevoznici pokupiti brže bolje. 

[tomas.hokenberi]

Pre ulaska Etihada u vlasničku strukturu JAT je u floti imao dva tipa aviona - B737 i ATR 72. Ovaj prvi zahteva relativno velik broj putnika da bi linija bila isplativa, a morao je da se koristi do Ciriha jer je ATR regionalni avion koji nema mlazne motore, već elisne, i trebalo bi mu mnogo više vremena da dobaci do nekog gastarbajterskog centra.

Mala tehnička ispravka. Kada avion ima vidljive elise to ne znaci da avion nema mlazni motor. Konkretno motor ATR-72 mlazni (ne bas jet engine, ali ima turbinu), odnosno "turbo-propelerski" bez obzira na to što "ima elise". Boeing 737 ima "turbofan" mlazni motor.

Turbofan: https://en.wikipedia.org/wiki/Turbofan

Turboprop: https://en.wikipedia.../wiki/Turboprop

Klipni motor: https://en.wikipedia...rocating_engine

Edited by tomas.hokenberi, 01 February 2017 - 19:05.

[DJ_Vasa]

Naravno da jeste i prirodno je, kad se već ukazala šansa, da to oplodimo još malo.

Nije nam ambicija da postanemo Šeremetjevo, niti iko iskazuje takvu ambiciju, ali ono što se može, zašto ispustiti. 

Posebno mi je drago što smo prevazišli sve probleme koji su nas sputavali u ovoj nameri. Od državne administracije do loših direktora koji su upravljali aerodromom.Još mi je veći merak, zbog kretenoida, koji su se trudili da miniraju celu stvar. da ne pričam o "dobronamernim analitičarima" i navijačima sa strane,  koji su unapred znali da će sve to i ako počne, da traje par meseci pa će se avioprevoznici pokupiti brže bolje. 

 

Ali kako se može oploditi bez većeg broja putnika i linija? Grad tu ne može baš mnogo da učini, jer najbitnija stavka je da se dovoljno putnika opredeli da leti iz Niša kako bi se održale stare, a uvodile nove linije. Putnici se mogu opredeliti i za druge aerodrome, ali se isto tako može desiti da se privuku i putnici iz jednog dela Bugarske, što je takođe jedan od bitnih elemenata. U pitanju su faktori na koji niko ne može direktno uticati, već se sve mora složiti, otprilike kao elementi mozaika. Kod putnika iz Bugarske postoji sličan problem - relativno niska platežna moć, broj potencijalnih putnika koji gravitiraju ka aerodromu, infrastruktura, prelazak granice i tome slično.

 

Ne znam šta da ti kažem za kretenoide, analitičare i navijače sa strane, ali velika prepreka jesu bile i kompanije kojima je čak i nuđeno da održavaju neke linije. Isti oni koji sada lete iz Niša su se svojevremeno ustručavali, jer poslovni poduhvat o kome se radi je veoma skup i nosio je rizike koje sam već spominjao. Jedan od prevoznika koga ne bih imenovao je elegantno otkačio naše još odavno jer je smatrao da od linija neće biti ništa, zatim i drugi, pa verujem da su odatle i potekle negativne analize. Ko god da je bio na vlasti bi jedva čekao da uvali svoje partijske članove u taj posao i ne verujem da bi ijedna stranka pucala sebi u nogu kada bi nešto dobila praktično na tacni, a aerodrom pruža mogućnosti koliko hoćeš - malo direktora i savetnika,ostalo aerodromsko osoblje, malo carina, malo kontrola leta, malo prevoznici... Spisak je poduži, ali da ne idemo i u to.

 

Koliko mi je poznato, od proleća će biti i dosta letova za Cirih, a tu ulaze Germania i Swiss i vidim da će oba prevoznika imati letove petkom, što znači da će se dobro pomučiti oko putnika. Ove dve kompanije mogu da rizikuju i da budu konkurencija jedna drugoj, ali neke to sebi naprosto ne mogu da dozvole jer im je rizično i da uvedu neku drugu liniju na kojoj neće ni biti konkurencije. Eto, upravo tu se i vidi da postoji mogućnost, ali lako se može desiti da jedna od njih izgubi interes i napusti arenu.

 

Doduše, pošto tema nije strogo niška, ostao je problem aerodroma u Lađevcima i na Ponikvama. Baš bih voleo da se javi neko iz tog kraja, pa da vidimo da li će reći isto što i ja - da im (nepostojeće) favorizovanje niškog aerodroma smanjuje mogućnost da iz svojih mesta putuju po svetu, iako je kod njih jedan od negativnih faktora i samo postojanje niškog aerodroma, kao i broj ljudi koji gravitira ka njemu, ali i sama naseljenost celog područja. Naravno, i njima će biti problem ekonomska isplativost celog poduhvata.

 

Mala tehnička ispravka. Kada avion ima vidljive elise to ne znaci da avion nema mlazni motor. Konkretno motor ATR-72 mlazni (ne bas jet engine, ali ima turbinu), odnosno "turbo-propelerski" bez obzira na to što "ima elise". Boeing 737 ima "turbofan" mlazni motor.
 

Hvala na ispravci, moja greška što se nisam posvetio i tim podacima.

[Constantin]

Ali kako se može oploditi bez većeg broja putnika i linija? Grad tu ne može baš mnogo da učini, jer najbitnija stavka je da se dovoljno putnika opredeli da leti iz Niša kako bi se održale stare, a uvodile nove linije. Putnici se mogu opredeliti i za druge aerodrome, ali se isto tako može desiti da se privuku i putnici iz jednog dela Bugarske, što je takođe jedan od bitnih elemenata. U pitanju su faktori na koji niko ne može direktno uticati, već se sve mora složiti, otprilike kao elementi mozaika. Kod putnika iz Bugarske postoji sličan problem - relativno niska platežna moć, broj potencijalnih putnika koji gravitiraju ka aerodromu, infrastruktura, prelazak granice i tome slično.

Naravno da ne, ali treba biti umeren. Ispitivanje tržišta bih ja ipak prepustio Wizzu,Rayanu oni svakako to rade uspešnije od nas. Ovaj deo Bugarske ne verujem da je interesantan. Poprilično je pusto do Sofije od Gradine. Osim Dragomana i Slivnice i nekoliko sela, gotovo da i nema stanovništva. Cenim da je 20-ak hiljada stanovnika tu prisutno. Najavljena je uskoro Wizzova linija Niš-Malta. Tu ćemo povratiti veliki broj putnika sa sofijskog 'Letišta'. Mnogo Nišlija boravi na Malti, pogotovu u letnjem periodu. U danima kad Wizz leti iz Sofije ka malti i obratno, veliki broj vozila se kreće ka Letištu Sofija iz Niša, Gea tours da pozavidi.

Uradili smo dobru stvar, a verujem da si bacio oko i na to, jer čovek pominje u tekstu, ali za svaki slučaj: https://transfer-airport-nis.com

 

 

Ne znam šta da ti kažem za kretenoide, analitičare i navijače sa strane, ali velika prepreka jesu bile i kompanije kojima je čak i nuđeno da održavaju neke linije. Isti oni koji sada lete iz Niša su se svojevremeno ustručavali, jer poslovni poduhvat o kome se radi je veoma skup i nosio je rizike koje sam već spominjao. Jedan od prevoznika koga ne bih imenovao je elegantno otkačio naše još odavno jer je smatrao da od linija neće biti ništa, zatim i drugi, pa verujem da su odatle i potekle negativne analize. Ko god da je bio na vlasti bi jedva čekao da uvali svoje partijske članove u taj posao i ne verujem da bi ijedna stranka pucala sebi u nogu kada bi nešto dobila praktično na tacni, a aerodrom pruža mogućnosti koliko hoćeš - malo direktora i savetnika,ostalo aerodromsko osoblje, malo carina, malo kontrola leta, malo prevoznici... Spisak je poduži, ali da ne idemo i u to.

Kretenoidi? Ma pusti, morao sam da ih pomenem. Oni su nezaobilazna dekoracija....a kako reče, da ne idemo i u to....slažem se.

 

Koliko mi je poznato, od proleća će biti i dosta letova za Cirih, a tu ulaze Germania i Swiss i vidim da će oba prevoznika imati letove petkom, što znači da će se dobro pomučiti oko putnika. Ove dve kompanije mogu da rizikuju i da budu konkurencija jedna drugoj, ali neke to sebi naprosto ne mogu da dozvole jer im je rizično i da uvedu neku drugu liniju na kojoj neće ni biti konkurencije. Eto, upravo tu se i vidi da postoji mogućnost, ali lako se može desiti da jedna od njih izgubi interes i napusti arenu.

To je verovatno i neminovno. Bilo bi idealno da za sve ima dovoljno i svi budu srećni i zadovoljni.

 

 

Doduše, pošto tema nije strogo niška, ostao je problem aerodroma u Lađevcima i na Ponikvama. Baš bih voleo da se javi neko iz tog kraja, pa da vidimo da li će reći isto što i ja - da im (nepostojeće) favorizovanje niškog aerodroma smanjuje mogućnost da iz svojih mesta putuju po svetu, iako je kod njih jedan od negativnih faktora i samo postojanje niškog aerodroma, kao i broj ljudi koji gravitira ka njemu, ali i sama naseljenost celog područja. Naravno, i njima će biti problem ekonomska isplativost celog poduhvata.

 

I ovo je OK  što kažeš. Ne daj bože da u Nišu odlučuju o tome da li su Ladjevci "ispativi". Ako pak neki Wizz proceni da jeste, nek je sa srećom.

[DJ_Vasa]

Naravno da ne, ali treba biti umeren. Ispitivanje tržišta bih ja ipak prepustio Wizzu,Rayanu oni svakako to rade uspešnije od nas. Ovaj deo Bugarske ne verujem da je interesantan. Poprilično je pusto do Sofije od Gradine. Osim Dragomana i Slivnice i nekoliko sela, gotovo da i nema stanovništva. Cenim da je 20-ak hiljada stanovnika tu prisutno. Najavljena je uskoro Wizzova linija Niš-Malta. Tu ćemo povratiti veliki broj putnika sa sofijskog 'Letišta'. Mnogo Nišlija boravi na Malti, pogotovu u letnjem periodu. U danima kad Wizz leti iz Sofije ka malti i obratno, veliki broj vozila se kreće ka Letištu Sofija iz Niša, Gea tours da pozavidi.

Uradili smo dobru stvar, a verujem da si bacio oko i na to, jer čovek pominje u tekstu, ali za svaki slučaj: https://transfer-airport-nis.com

...

 

Pazi, Bugarsku ne bi trebalo isključiti, jer tu postoji Sofija (oko 150 km od Niša), ali i gradovi koji su na oko 200 km, kao npr. Montana ili Vidin. Kod Sofije je prema nekim studijama moguće preuzeti putnike, ne znam napamet, ali npr. ako se odande do Londona putuje za 250 €, a iz Niša za 100, onda će neki putnici svakakoodabrati Niš. Montana i Vidin su manji i zajedno imaju oko 120.000 stanovnika, što jeste neki potencijal ukoliko im Niš bude najpovoljnija opcija. U krajnjoj liniji, neki manji broj putnika bi mogla da donese i Krajova (250 km od Niša), mada je ova udaljenost uz postojeću infrastrukturu na dugom štapu. Naravno, i ovde je najbitniji faktor atraktivnost/isplativost linije, a za proračun i analize će se svakako pitati neki Wizz, Ryan i slični. Ukoliko se to ostvari, eto još posla i za ovu firmu koja organizuje transport. Radijus u kome je aerodrom atraktivan je promenljiva stvar, ali ako naši nekada idu do Budmpešte, a nešto ređe do Osijeka i Tuzle, neka vrsta potencijala svakako postoji.

 

I ovo je OK  što kažeš. Ne daj bože da u Nišu odlučuju o tome da li su Ladjevci "ispativi". Ako pak neki Wizz proceni da jeste, nek je sa srećom.

 

 

Neće se odlučivati ni u Nišu, ni u Beogradu, ni u Čačku, ni u Kraljevu, već tamo gde se nalazi centrala aviokompanije. Ako izuzmemo isplativost i atraktivnost, ostaje pitanje infrastrukture, bilo da govorimo o lokalnim putevima, bilo o noj koja je isto tako važna, a to je aerodromska infrastruktura. Da bi aerodrom uopšte i funkcionisao kao međunarodni putnički aerodrom, potrebno je imati i odgovarajuće kapacitete, tj. kontrolni toranj i kontrolore, carinu, policiju, opremu za hendling, odgovarajuću pistu, terminal i slično. Ova dva aerodroma još to nemaju, a oprema i ljudstvo koštaju, što neko mora da plati. Provlačile su se informacije o nekom nepovoljnom kreditu za Lađevce, ali to znam samo iz medija i ne sećam se baš najbolje, ali svakako da bi deo koji treba da uradi Srbija bio krupan i rizičan zalogaj.

[Vjekoslav]

rekao bih da su to pogresne analogije. ako sam dobro shvatio naslov ove teme, kljucno je pitanje ovog topica da li drzava (svojim cinjenjem, ali isto tako i necinjenjem) favorizira neki grad (i pripadajuci aerodrom), a ne da li postoji palanacka zavist ili trzisna utakmica izmedju gradova (i pripadajucih aerodroma) koje drzava ne favorizira.

 

cinjenica je da je Beograd bio previse nabudzen "velegrad" i za jednu Jugoslaviju, a kamoli za Srbiju. sjecam se "prvog poslijeratnog izvjesca iz Srbije", dakle tamo neke devedeset seste / sedme, kada je pocela normalizacija odnosa. prof. Puhovski (koji je tada proputovao Srbiju) tada je napisao -> Beograd je pojeo Srbiju. otada je proslo ohoho godina, ja sam bio u Srbiji puno puta, i mogu reci da je prof. Puhovski bio u pravu. e sad, moze li se taj "tocak historije" okrenuti u drugom smjeru, pitanje je (poveliko). naime, jednom kada stvoris "mega-cudoviste", onda ono mora papati, nezavisno od volje onih koji su ga stvarali. isto tako, kod takvih "mega-scenarija" dolazi do potpuno osajdarenih (no posve logicnih) nuspojava. zato sto dobivas osiromasene provincije koje vise nemaju snage (gospodarske, intelektualne) voditi brigu o sebi, i rjesavati svoje vlastite probleme. pa onda imamo Vojvodinu koju od cetnickog divljavanja spasava Beograd, ili Slavoniju koju od podivljalog ustastva spasava Zagreb, ili pak Nis (nekad mocan industrijski grad) koji od siromastva i nezaposlenosti opet neko mora spasavati. zasto? pa zato sto su njegovi kapaciteti da sam sebe spasi iscrpljeni projektom zidanja velelebne srpske prestonice. ti se problemi ne mogu danas "prepustiti slobodnom trzistu", vec drzava mora uciniti poveliki napor ne bi li barem malkic onaj spomenuti "tocak historije" zarotirala u drugom smjeru. 

 

Slovenija je rekao bih dobar primjer da takvi "tockovi historije" nisu bili nuznost. premda je i Slovenija centralizirana drzava, Ljubljana nije pojela Sloveniju. 

[Kinik]

...

 

... cinjenica je da je Beograd bio previse nabudzen "velegrad" i za jednu Jugoslaviju, a kamoli za Srbiju. sjecam se "prvog poslijeratnog izvjesca iz Srbije", dakle tamo neke devedeset seste / sedme, kada je pocela normalizacija odnosa. prof. Puhovski (koji je tada proputovao Srbiju) tada je napisao -> Beograd je pojeo Srbiju ...  

 

 

Gluposti.

 

Grcka ima 10 mil. stanovnika, a Atina 3 mil.

Ovaj provizorijum ima 7 mil. stanovnika a Bgd. 1,35 mil.

Ex_Yu je imala preko 23 mil. stanovnika, a Bgd. je onda bio manji.

 

Nejasno mi je cmu ovi velekovrtljaji uma, osim sto odaju politicku tendencioznost autora, pa i poprilicnu frustraciju tudjom 'velicinom'.

 

Pazi samo - 'Beograd je pojeo ...'

Ma koliko mi se ne dopadao Bgd, no cinjenica je - bio je jedini 'velegrad'   u Ex_Yu.

 

To se moglo videti po gostovanjima stranih umetnika, muzicara, ljudi iz kulture, raznoraznim festivalima i sl. 

Retko da je koji gostovao i u Zgb. ili Ljubljani. O ostalim gradovima da ne govorim.

 

E, sad, kakva mu je bila 'politicka uloga' - to je drugo pitanje.

 

'Beograd - megacudoviste' - to je pre u oku posmatraca. 

Ume on da preplasi & fascinira posetioce iz manjih mesta. No, to su samo oni.

 

Ako je Bgd. 'megacudoviste', onda samo po nekoj zapustenosti, fasadama, saobracajnoj guzvi i neresenim gradskim problemima.

No, svako ko je dolazio u Bgd. donosio je sebe i svoj svet, a ne 'beogradizam' u koji je zeleo tako brzo da se utopi, a to ne ide ni brzo, ni bezbolno.

 

Otud 'cudoviste'.

 

...

[Constantin]

rekao bih da su to pogresne analogije. ako sam dobro shvatio naslov ove teme, kljucno je pitanje ovog topica da li drzava (svojim cinjenjem, ali isto tako i necinjenjem) favorizira neki grad (i pripadajuci aerodrom), a ne da li postoji palanacka zavist ili trzisna utakmica izmedju gradova (i pripadajucih aerodroma) koje drzava ne favorizira.

 

cinjenica je da je Beograd bio previse nabudzen "velegrad" i za jednu Jugoslaviju, a kamoli za Srbiju. sjecam se "prvog poslijeratnog izvjesca iz Srbije", dakle tamo neke devedeset seste / sedme, kada je pocela normalizacija odnosa. prof. Puhovski (koji je tada proputovao Srbiju) tada je napisao -> Beograd je pojeo Srbiju. otada je proslo ohoho godina, ja sam bio u Srbiji puno puta, i mogu reci da je prof. Puhovski bio u pravu. e sad, moze li se taj "tocak historije" okrenuti u drugom smjeru, pitanje je (poveliko). naime, jednom kada stvoris "mega-cudoviste", onda ono mora papati, nezavisno od volje onih koji su ga stvarali. isto tako, kod takvih "mega-scenarija" dolazi do potpuno osajdarenih (no posve logicnih) nuspojava. zato sto dobivas osiromasene provincije koje vise nemaju snage (gospodarske, intelektualne) voditi brigu o sebi, i rjesavati svoje vlastite probleme. pa onda imamo Vojvodinu koju od cetnickog divljavanja spasava Beograd, ili Slavoniju koju od podivljalog ustastva spasava Zagreb, ili pak Nis (nekad mocan industrijski grad) koji od siromastva i nezaposlenosti opet neko mora spasavati. zasto? pa zato sto su njegovi kapaciteti da sam sebe spasi iscrpljeni projektom zidanja velelebne srpske prestonice. ti se problemi ne mogu danas "prepustiti slobodnom trzistu", vec drzava mora uciniti poveliki napor ne bi li barem malkic onaj spomenuti "tocak historije" zarotirala u drugom smjeru. 

 

Slovenija je rekao bih dobar primjer da takvi "tockovi historije" nisu bili nuznost. premda je i Slovenija centralizirana drzava, Ljubljana nije pojela Sloveniju. 

Odlično si primetio Vjekoslave. "Točak istorije" nije ni za sekundu usporio, niti će, dok sve veće i veće glasačko telo naseljava prestonicu. Svima su usta puna decentralizacije u izbornoj kampanji, pokupi se i tu glasova, ali se ne sme izgubiti Beograd. Po formiranju vlasti "novi" - "stari" vlastodršci samo pojačavaju spin. Da bar uspore malo. 

[darth bane]

...

 

 

 

Gluposti.

 

Grcka ima 10 mil. stanovnika, a Atina 3 mil.

Ovaj provizorijum ima 7 mil. stanovnika a Bgd. 1,35 mil.

Ex_Yu je imala preko 23 mil. stanovnika, a Bgd. je onda bio manji.

 

Nejasno mi je cmu ovi velekovrtljaji uma, osim sto odaju politicku tendencioznost autora, pa i poprilicnu frustraciju tudjom 'velicinom'.

 

Pazi samo - 'Beograd je pojeo ...'

Ma koliko mi se ne dopadao Bgd, no cinjenica je - bio je jedini 'velegrad'   u Ex_Yu.

 

To se moglo videti po gostovanjima stranih umetnika, muzicara, ljudi iz kulture, raznoraznim festivalima i sl. 

Retko da je koji gostovao i u Zgb. ili Ljubljani. O ostalim gradovima da ne govorim.

 

E, sad, kakva mu je bila 'politicka uloga' - to je drugo pitanje.

 

'Beograd - megacudoviste' - to je pre u oku posmatraca. 

Ume on da preplasi & fascinira posetioce iz manjih mesta. No, to su samo oni.

 

Ako je Bgd. 'megacudoviste', onda samo po nekoj zapustenosti, fasadama, saobracajnoj guzvi i neresenim gradskim problemima.

No, svako ko je dolazio u Bgd. donosio je sebe i svoj svet, a ne 'beogradizam' u koji je zeleo tako brzo da se utopi, a to ne ide ni brzo, ni bezbolno.

 

Otud 'cudoviste'.

 

...

 

Ovo je tacno. Mala ispravka - Atina je gotovo mega-grad od preko 5 miliona stanovnika ( sa okolinom ). Beograd ( sa okolinom ) ima oko 1.7-1.8 miliona stanovnika ( to su tzv. metropoliten areas..).

Btw. Mozda niski aerodrom ima sanse da se probije cenom i kvalitetom recimo... ali da bi zaista konkurisao jednom Beogradu ili Sofiji morao bi da uvede i inter-kontinentalne letove! Medjutim i tu je Boegrad ( vec) za dva-tri parseka ispred , jer vec ima vrlo dobre linije za Dubai, Abu Dabi, Qatar ... a uskoro , koliko cujem uvodi i direktan let za Ameriku ( Njujork). Zato sma ja ranije pomenuo: sansa Nisa bi mogla da bude brza zeleznica : opnda bi i sma aerodrom dobio na atraktivnosti! Medjutim , za to je potrebna medjunarodna koooperacija, na nivou Evropske Unije, te da se Nis lobiranjem izbori za status regionalnog zeljeznickog "hub-a" ...

[Constantin]

.Btw. Mozda niski aerodrom ima sanse da se probije cenom i kvalitetom recimo... ali da bi zaista konkurisao jednom Beogradu ili Sofiji .......

Ali zašto sve doživljavate kao "konkurencija Beogradu"....  Neka ga NT, neka piči i interkontinetalno i medjuplanetarno.

[Vjekoslav]

sve ovisi kakvom se modelu drzave i standardu (svih njenih) gradjana tezi. ako su to Grcka ili Madjarska, onda je Beograd ok. medjutim, ako je to jedna Svicarska, koja ima stanovnika kao Srbija, a njen glavni grad nema 1 234 660, vec 123 466 stanovnika, onda ne shvacam cemu takve freneticne reakcije i ad hominem napadi na prof. Puhovskog samo zato sto je rekao da je Beograd pojeo Srbiju (i doslovno i u prenesenom znacenju). moze se vrlo lako i brzo na Wikipediji provjeriti broj stanovnika glavnih gradova u odnosu na broj stanovnika drzava. ja sam nabrzake pregledao taj odnos u USA, Njemackoj, Francuskoj, Italiji i Svedskoj. pa i u jednoj otocnoj drzavi, Japanu.

 

npr. Belgija ima 11 250 585, a njen glavni grad 178 552 stanovnika.

s tim da je Bruxelles de facto i glavni grad EU.