4703 replies to this topic

[Gant]

Indeks globalne konkurentnosti (IGK) Svetskog ekonomskog foruma za Srbiju iznosi 3,90, što je oporavak u odnosu na indeks od 3,80 iz prethodne godine, i što je dovelo do skoka Srbije sa 101. na 94. poziciju na listi WEF-a.

Na rang listi zemalja, čija konkurentnost se meri na osnovu rezultata iz 12 oblasti, Srbija je ipak u lošijoj poziciji u odnosu na većinu zemalja u okruženju, budući da je Crna Gora na 67. mestu, Hrvatska na 77. mestu, Bugarska na 54. mestu, Rumunija na 59-om, a Makedonija na 63. mestu.

Kao najproblematičniji faktori koji koče poslovanje u Srbiji izdvojeni su neefikasna birokratija, slab pristup finansijskim sredstvima, korupcija...     >>>

[Gant]

"Mi smo mala i otvorena ekonomija i prilagođavaćemo se koliko možemo, znajući da rate kredita, duga države i inflacija izuzetno zavise od vrednosti kursa", rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.      >>>

 

4.9.2014.         118.2326

[mirke1982]

"Mi smo mala i otvorena ekonomija i prilagođavaćemo se koliko možemo, znajući da rate kredita, duga države i inflacija izuzetno zavise od vrednosti kursa", rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.      >>>

 

4.9.2014.         118.2326

A ja ne znam sta se konkretno dobija jakim dinarom na duze staze. Slabljenjem dinara se postize da ljudi moraju da rade vise za iste pare, sto je neophodno ako ocemo da se izvucemo. Ako vec neki ljudi pominju kako su se Rumuni izvukli, I ako im je bolje nego nama a bilo im je gore, znaci mi moramo da radimo isto sto I oni. Da svaciji rad umesto da se subvencionise (kao sto se radi sa javnim sektorom) donosi korist drzavi, I to mnoogo koristi, da bi se izvukla iz ovog u sta je upala. Plus sto slab dinar odgovara izvozu a ne uvozu.

[Gant]

A ja ne znam sta se konkretno dobija jakim dinarom na duze staze. Slabljenjem dinara se postize da ljudi moraju da rade vise za iste pare, sto je neophodno.

 

Nije neophodno dinar obarati. To je mozda najkvarniji metod kojima se svima kolektivno uzima, a imas puno ljudi kojima to ugrozava zivot. Recimo kreditnim kupcima jer su svi vezani za stranu valutu. Ti njima stalnim obaranjem dinara istovremeno i obaras cenu rada, ali i dizes zaduzivanje. To je ono sto ce mnoge kreditne kupce kod nas pokopati.

Treba kao Rumunija, plate u drzavi je smanjila 25% i otpustila za godinu dana 100.000 javnih sluzbenika. I to je bio samo pocetak. MMF im je dao veliki kredit, ali da smanje potrosnju. Mislim da ce to biti i kod nas, samo ne znam do kada ovi nasi to misle da otezu.       >>>

 

 

Sam znas kako slab dinar destimulativno deluje na trziste, cene rastu vise nego sto treba jer se prodavci ugradjuju unapred, onda gubici javnih sistema zbog neuskladjivanja cene gasa, struje i sl. Dinar su mogli da zakucaju na 100 i da onda otpustaju i smanjuju plate.

Kao i Grcka, ima evro pa je morala da smanjuje plate i po 50-60%. Mnogo moze da se muti sa valutom i to neko uvek moze da koristi za licne manipulacije.

Ne ide nikom u prilog pomeranje kursa osim spekulantima.

[Lucius Tarquinius]

Ne ide nikom u prilog pomeranje kursa osim spekulantima.

 

Nije ti bas tacna teorija Gante. Jaka valuta steti izvozu, a pogoduje uvozu.

[Gant]

Nije ti bas tacna teorija Gante. Jaka valuta steti izvozu, a pogoduje uvozu.

 

Na koji nacin?

[Gant]

Uzgred evo nasih igrarija, ovako su i sudije pre neku godinu dobile hiljade evra, sada ce i vojni penzioneri. Oni zapravo vise traze kamate i sudske troskove nego sto su im "zakinuli" za penzije. Igranka bez prestanka.

 

NEKOLIKO puta su vojni penzioneri poručivali da su spremni za svaki dogovor sa državom o načinu isplate obeštećenja. Jedini njihov uslov je isplata punog iznosa sudskih i drugih troškova. Problem za državu je što je ovaj iznos premašuje visinu osnovnog duga. Gruba računica pokazuje da penzionerima u proseku pripada glavnica vredna oko sedam penzija.       >>>

[Lucius Tarquinius]

Na koji nacin?

 

Tako sto domacu robu cini skupom u inostranstvu, i suprotno - stranu robu jeftinom u "domacinstvu".

 

Stručnjaci još jednom naglašavaju da devizni kurs dinara ne počiva na realnim temeljima, odnosno na izvoznim mogućnostima zemlje. Profesor ekonomije na Beogradskom univerzitetu Miodrag Zec ocenjuje takvu ekonomsku politiku kao pogrešnu.

 

"Takav kurs, potcenjen evro, a precenjen dinar odgovara uvoznicima, zato i nije čudo da svi koji dolaze ovde, dolaze da prodaju tuđu robu, da se otvaraju tržni centri, a ne izvozne fabrike. Znači odgovara uvoznicima, a velikim delom čak i dužnicima, jer, ako su dugovi u evrima, oni se obezvređuju", objašnjava Zec.

 

Nerealna vrednost kursa dinara jedan je i od uzroka kraha srpske privrede, ocenjuje dugogodišnji direktor bačkopalanačkog "Sintelona" Nikola Pavičić.

 

"Nerealan kurs onemogućava izvoz, jer je sa jakim dinarom domaća industrija nekonkurentna na svetskom tržištu. Nerealni kurs je razlog zato što je stotine hiljada radnih mesta nestalo u Srbiji i mnoga preduzeća su zbog toga zatvorena", tvrdi Pavičić.

 

Seti se sta je SNB uradila kada je EUR poceo da slabi u odnosu na CHF...

[Gant]

Tako sto domacu robu cini skupom u inostranstvu, i suprotno - stranu robu jeftinom u "domacinstvu".

 

"Takav kurs, potcenjen evro, a precenjen dinar odgovara uvoznicima, zato i nije čudo da svi koji dolaze ovde, dolaze da prodaju tuđu robu, da se otvaraju tržni centri, a ne izvozne fabrike. Znači odgovara uvoznicima, a velikim delom čak i dužnicima, jer, ako su dugovi u evrima, oni se obezvređuju", objašnjava Zec.

 

Nerealna vrednost kursa dinara jedan je i od uzroka kraha srpske privrede, ocenjuje dugogodišnji direktor bačkopalanačkog "Sintelona" Nikola Pavičić.

 

Ja to razumem kod pomeranja kursa, nanize odnosno navise da odgovara jednima odnosno drugima, ali im odgovara na racun treceg lica. Jasno je da privredi odgovara slabljenje dinara jer mu pojeftinjuje realno i struju i rad i sirovine. Ovim drugima suprotno, ako dinar jaca vrednost cene rada ide navise i privrednik postaje nekonkurentan. Ali u oba slucaja je to preko obicnog radnika. Znaci taj radnik placa cenu promene kursa.

Ja sam radije za fiksni kurs i onda se lepo kaze - plate 40% nanize jer nema para, a ne ovako igranje, pa cenkanje koliko kosta hleb, pa koliko struja, pa vecito izgovori za neka poskupljenja. Kako euro zemlje funkcionisu godinama, tako mozemo i mi.

 

MMF i EU traze obaranje dinara jer vide da vlast nece ni da otpusta, ni da zvanicno snizava plate. Onda ce ovako kolektivno svima da se obesmisli cena rada.

Da Vucic sutra kaze da ce da otpusti 200.000 ljudi koliko je najmanje potrebno i da spusti plate 25% kako je najavio Krstic, onda kurs uopste ne bi padao. Ovako svi koletivno placamo cenu zaduzivanja. A zaduzene gradjane, narocito one sa stambenim kreditima ce odvesti u agoniju.

Ako vec sve funkcionise preko evra, sta ima da se igramo sa nasim dinarom.

Mi smo sitni poput CG ili Bosne, kako oni imaju fiksni kurs, mozemo i mi. CG cak koristi evro, Bosna kao da koristi evro.

Edited by Gant, 04 September 2014 - 21:31.

[Gant]

Dan D - ponedeljak 8.9.2014.

 

On je objasnio da je bez smanjenja plata i penzija moguće uštedeti svega 100 miliona dolara godišnje u budžetu koji iznosi oko 13 milijardi dolara.
"Sa platom od 440 evra i penzijom od 130, može da se živi samo bedno, od toga jedva hleb može da se kupi. Zato pokušavamo da smanjimo troškove budžeta sa minimalnim uticajem na građane", rekao je Vujović.

 

Srbija ima velike izdatke iz budžeta zato što ima velike obaveze, pre svega za socijalne izdatke, "ali to nije održivo na duži rok", ukazao je ministar finansija i naveo da je za osam meseci ove godine pad prihoda u budžetu od PDV-a iznosio osam milijardi dinara, u odnosu na isti period prošle godine.

U ovoj godini potrošeno je već oko 10 milijardi dinara za subvencije javnim preduzećima, naveo je Vujović.

 

Vujović je naveo da Srbija plaća godišnje milijardu evra kamate na javni dug, što je neodrživo i napomenio da Srbija još nije razvila finansijsku stranu svoje privrede, odnosno, tržište kapitala koje bi finansiralo realni sektor.         >>>

 

 kurs.jpg   11.13KB   6 downloads

 

Koliko je dolar ojacao u odnosu na evro?!

Edited by Gant, 04 September 2014 - 21:54.

[rkomi]

Danas:

 

Attached Files

•  eur-usd.jpg   2.27KB   6 downloads

[core1984]

Dinar i dalje slabi danas: 118,42

[mirke1982]

Ja to razumem kod pomeranja kursa, nanize odnosno navise da odgovara jednima odnosno drugima, ali im odgovara na racun treceg lica. Jasno je da privredi odgovara slabljenje dinara jer mu pojeftinjuje realno i struju i rad i sirovine. Ovim drugima suprotno, ako dinar jaca vrednost cene rada ide navise i privrednik postaje nekonkurentan. Ali u oba slucaja je to preko obicnog radnika. Znaci taj radnik placa cenu promene kursa.

Ja sam radije za fiksni kurs i onda se lepo kaze - plate 40% nanize jer nema para, a ne ovako igranje, pa cenkanje koliko kosta hleb, pa koliko struja, pa vecito izgovori za neka poskupljenja. Kako euro zemlje funkcionisu godinama, tako mozemo i mi.

 

MMF i EU traze obaranje dinara jer vide da vlast nece ni da otpusta, ni da zvanicno snizava plate. Onda ce ovako kolektivno svima da se obesmisli cena rada.

Da Vucic sutra kaze da ce da otpusti 200.000 ljudi koliko je najmanje potrebno i da spusti plate 25% kako je najavio Krstic, onda kurs uopste ne bi padao. Ovako svi koletivno placamo cenu zaduzivanja. A zaduzene gradjane, narocito one sa stambenim kreditima ce odvesti u agoniju.

Ako vec sve funkcionise preko evra, sta ima da se igramo sa nasim dinarom.

Mi smo sitni poput CG ili Bosne, kako oni imaju fiksni kurs, mozemo i mi. CG cak koristi evro, Bosna kao da koristi evro.

Zapravo je potrebno I to sto ti kazes I obaranje dinara. U situaciji u kojoj se nalazimo, nema "posteno I pravedno", nego ima drzava u govnima koju svi moramo da vadimo. Sto se tice kursa stvar je jasna. Ako tebe kosta nesto 100 dinara a 100 dinara je evro, tebe to kosta jedan evro I da bi zaradio moras napolju da prodas za vise od 1 evro. A ako je evro 118 a tebe to isto kosta (da napravis ili kupis svejedno) 100 dinara ti sa prodajom od 1 evro napolju imas zaradu. Stvar je obrnuta za uvoz.

[tdusko]

Na koji nacin?

Depresiranjem sopstvene valute ti smanjujes cenu kostanja proizvoda u EVRIMA u toj zemlji cime uvozni proizvodi postaju nekonkurentniji iz cega sledi njihov smanjeni uvoz, a povecana proizvodnja domacih proizvoda. Kako se smanjuje cena kostanja domacih proizvoda u evrima? Pa tako kako si i sam uocio. Smanjenjem kostanja radne snage samo sto u tvojoj viziji je to "obesmisljavanje" cene rada, a u stvarnosti je neopdnodan preduslov za jacanje domace industrijske proizvodnje i povecanje konkurentnosti. I upravo su ti sa kreditima u evrima najveca greska nakaradno vodjene ekomoske politike i svoje opsto-ekonomske neobrazovanosti i oni ce na ovaj ili onaj nacin biti najvece zrtve. Ne postoji scenario koji ce Srbiju kolektivno izvuci iz bule, a da oni ne na*ebu, jednostavno ne postoji niti je ikada iko uspeo. Mada, ne sumnjam da postoje mnogi koji veruju da Srbija moze da se izvuce sa nekim jedinstvenim, nikad oprobanim sistemom koji omogucava i seks, a i da ne udje. 

 

Depresijacijom valute u odnosu na prosto smanjenje plata dobijas bonus u vidu depresijacije duga kojeg imas u dinarima. Medjutim, sa druge strane taj sto ti je davao kapital kupujuci obveznice u dinarima ti vise nece dati isti jer nema racunicu pa onda moras da nadjes kesh na drugoj strani tjst. da se zaduzujes u evrima sto ti se sa jedne strane ne isplati jer ce ti se inicijalno budzetski prihodi u evrima smanjiti pa ces teze vracati dug, a sa druge strane rashodi su ti se u evrima smanjili pa ti treba manje evra da pozajmis. Jasno je iz ovoga da sto se udeo duga u evrima u odnosu na dug u domacoj valuti povecava to se moc monetarne politike smanjuje i zato je izuzetno lose sto je stvorena toliko velika zavisnost Srbije od evra. To se isto moze videti i na primerima zemalja u EU koje su presle na evro i time vezali ruke monetarnoj politici pa sada teze uspevaju da oporave industrijsku proizvodnju i da smanje nezaposlenost sto je kljuc izlaska iz krize. One cak i da imaju svoju valutu sada ne bi mogle nista da urade sa time jer im je sav dug u evrima, ali mozda ne bi bio da nisu presli na eur . Pomenute Crna gora i Bosna su tek ugasile, jasno je valjda da te zemlje nemaju mnogo toga na sta Srbija moze da se ugleda. 

 

Srbija se nalazi u izuzetno teskoj situaciji i ni jedna mera sama ne moze da oporavi taj raspad od ekonomije. Potreban je paket koji bi ukljucivao dalje privatizovanje raspalih firmi, inicijalno smanjenje plata, depresijaciju dinara, smanjenje nameta na rad, smanjenje kamata na kredite privredi kako bi se upumpao kapital u proizvodnju i sto je najvaznije dovodjenje u red sudstva i smenjenje korupcije koja ce i eventualne benefite prethodnih mera lagano anulirati. 

[Gant]

Indeks globalne konkurentnosti (IGK) Svetskog ekonomskog foruma za Srbiju iznosi 3,90, što je oporavak u odnosu na indeks od 3,80 iz prethodne godine, i što je dovelo do skoka Srbije sa 101. na 94. poziciju na listi WEF-a.

Na rang listi zemalja, čija konkurentnost se meri na osnovu rezultata iz 12 oblasti, Srbija je ipak u lošijoj poziciji u odnosu na većinu zemalja u okruženju, budući da je Crna Gora na 67. mestu, Hrvatska na 77. mestu, Bugarska na 54. mestu, Rumunija na 59-om, a Makedonija na 63. mestu.

Kao najproblematičniji faktori koji koče poslovanje u Srbiji izdvojeni su neefikasna birokratija, slab pristup finansijskim sredstvima, korupcija...     >>>

 

 

Srbija se nalazi u izuzetno teskoj situaciji i ni jedna mera sama ne moze da oporavi taj raspad od ekonomije. Potreban je paket koji bi ukljucivao dalje privatizovanje raspalih firmi, inicijalno smanjenje plata, depresijaciju dinara, smanjenje nameta na rad, smanjenje kamata na kredite privredi kako bi se upumpao kapital u proizvodnju i sto je najvaznije dovodjenje u red sudstva i smenjenje korupcije koja ce i eventualne benefite prethodnih mera lagano anulirati. 

 

 

Znamo svi sta treba, ali je problem sto se kod nas ne menja ni sudstvo, ne otpusta visak, ne regulise birokratija vec se samo dohvate depresijacije dinara i nista drugo ne znaju. I tako godinama. A onda subvencijama tu depresijaciju opet nekom nadoknade (tipa benefita vojnim licima) i tako igranka bez prestanka.

Ja ne zelim depresijaciju upravo zbog toga, voleo bih da jednom reforme krenu potpuno drugim smerom. Hajde prvo velika otpustanja u drzavi, ukidanje beneficija, smanjenje plata, pa onda da vidimo koliko nedostaje da se uradi depresijacijom. Ali ne, evo koliko im vremena treba za novi budzet i reforme, te poplave te ovo te ono i nista, i sada naglo obaranje dinara da kolektivno to platimo.