Stanje stvari :Na blogu Saše R. na b92
U Srbiji ima oko 2.000.000 zaposlenih. Pogađate, država je najveći poslodavac. Za državu direktno radi oko 450.000 ljudi: policija, prosveta, vojska, zdravstvo, lokalna samouprava, državna uprava. Za razna javna preduzeća, što republička, što lokalna, njih preko 500, i društvena preduzeća, njih ... (taj broj se ne zna baš pouzdano), radi još oko 350.000 ljudi. Tako da nam u privatnom sektoru ostaje oko 1.200.000 zaposlenih.
+ Penzioneri kojih ima oko 1.600.000 takođe po njegovoj proceni.
+ Nezaposleni / svi oni koji se tako vode/1-1.5 milion
Monopol i konkurentnostDa se ograničim samo na zaposlene u javnom i privatnom sektoru.Javni sektor nema konkurencije u svom poslovanju,plate zaposlenih ostvaruju se iz budžeta /za službe/i iz poslovanja JP jer su jedini ponuđači dobara i usluga.Za razliku od od ovog sektora privatni preduzetnici i zaposleni kod njih rade pod krajnje tržišnim uslovima, u uslovima veće ili manje konkurencije u zavisnosti od delatnosti kojom se bave njihov status je neizvestan zbog mnoštva sličnih dobra/proizvoda ili usluga.
Takođe privatno preduzetništvo je opterećeno nelojalnom konkurencijom u vidu prodaje proizvoda i davanja usluga na sivom tržištu.Primer za to je klasična "buvlja" pijaca gde se prodaje dobro koje nije opterećeno porezom na promet/tzv.pdv-vat/i radnom snagom koja nije prijavljena.Drugi primer može biti kućna delatnost,gde pojedinci upošljavaju radnu snagu bez prijave i posle takođe prodaju dobra bez poreza,recimo u tekstilnoj industriji.Treći primer može biti fušeraj,kada majstor koji radi u nekom preduzeću ode dodatno da sredi struju,popravi cev .sagradi kuću,ošiša komšinicu,crpi fekalnu vodu iz septičke jame koristeći kamion poslodavca...
Znači, ljudi koji su se odvažili da ne čekaju da im država reši zaposlenje i egzistenciju trebala bi da je motor pokretač svakog društva jer relativno malim brojem zaposlenih oni su mobilni i sposobni da prilagode svoje poslovanje većim preduzećima.Videti pod zastavu koja je za svoje komponente ugovarala kooperaciju sa privatnim sektorom.
Privatni poslodavci trebaju stabilne uslove poslovanja i uglavnom drže do svoje radne snage koja je obučena i nerado menjaju radnike jer je potrebno vreme da novi radnici postignu te veštine i umešnost.
Sa druge strane nameti države su nerealni jer pored plata poslodavci izdvajaju za doprinose + 62.5 % i mnoge druge namete,ekološke takse,zaštita na radu,taksu za isticanje firme.U uslovima kriza nezaštićeni poslodavac je prinuđen vršiti
radnje koje ga baca na tanku nit između legalnog poslovanja koja iscrpljuje njenu supstancu i dovode ga na ivicu da i on postane socijalni slučaj.
Ovaj tekst nije pisan sa namerom da opravda nelegalne radnje privatnih poslodavaca već da ukaže na probleme koje svaki od njih može da ima.Ako država propiše i sprovodi mere da eliminiše sivo tržište ,da napravi veću bazu radnika koji smanjenim nametima postiže isti efekat popunjenosti budžeta onda država skida balast sa poslodavaca koji su tretirani kao nemoralni,nečasni i lopovi.Ali ne može samo slab privatni sektor da ponese teret popune budžeta.
Država je odgovorna da stvori ravnopravne uslove poslovanja,da smanji rashode budžeta shodno vremenima u kojem živimo i da polaže račune za rapolaganjem zajedničke imovine.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Da li u ovoj zemlji bilo šta funkcioniše kako treba?
U situaciji kada je velika nezaposlenost pristajanje na loše uslovi za radnike nije samo stvar ličnog izbora nego često i nužnosti. Ponekad nema drugog posla sem na crno, a čoveku koji nema druge prihode ne možeš reći da je neki izbor umiranje od gladi ili rad na crno, naročito ne kada postoji još 1500000 ljudi koji bi radili bilo šta pod još gorim uslovima i za manje pare... Prijaviti bilo kakvo kršenje zakona jeste prvi korak, ali se često opravdano postavlja pitanje da li će konkretni radnik time ostvariti svoja prava ili će sebe dovesti u još goru situaciju...
Tačno...
Btw. da li je hipoteticki moguce da radnici imaju sanitarne knjizice i obavljen pregled, iako rade na crno?
Da,obnavlja se svakih 6 meseci i sanitarna inspekcija prilikom kontrole obično traži da li je obavljen pregled dok je ređe da traže ugovor o radu i prijavu.
Dakle, stanje je takvo kakvo je, imamo ogromnu masu ljudi spremnih da rade na crno sto poslodavci normalno eksploatisu, i nijedan od tih radnika ne zeli da prijavi svog gazdu da ne bi izgubio `tesko nadjen posao`, i sta predlazes da se tu uradi? Evo sta imas od premisa:
1) Da neko drugi prijavi doticnog poslodavca-tiranina - time dobijas isti efekat kao i da ga je radnik prijavio
2) Da drzava pojaca kontrolu i inspekcije - i da se za godinu-dve detaljno proveri svaki poslodavac opet dobijes isti efekat + sto ce mnogi prestati da budu poslodavci jer dadzbine koje ova drzava trazi ne mogu da se namire
U oba slucaja imas apsolutno isti rezultat - jos vecu nezaposlenost, al' ono sto ce ostati zaposleno je barem legitimno pa onda mozemo da znamo pravo stanje stvari a ne da se ovde bacamo ciframa od par stotina hiljada do par miliona nezaposlenih. Drzava je u svakom slucaju svoj deo posla odradila - postoje zakoni, postoje inspekcije, postoje institucije kojima se mogu eksploatisani radnici obratiti, sta dalje ocekujes? Drzava namerno ne forsira sva donesena pravila, jer kad bi se to sprovodilo by the book i kad ne bi postojala siva ekonomija tek tad bi bilo veselo. Naravno da drzava moze jos da pomogne tako sto ce da smanji namete da bi neko actually mogao da vodi biznis by the book, al' od cega da se onda izdrzava onoliki drzavni aparat... Catch 22, neko mora da ostane bez posla jer je prenaduvana zaposlenost za nase standarde...
I ovo je tačno sa naglaskom na boldovano
Nego da objasnim zasto nema smisla. Prvo, zato sto gazdu niko ne moze naterati da prijavi radnika, najvise sto moze da dobije je neka kazna ili da ga inspektor rada ubedi da prijavi radnike (dobrovoljno) sto je isto tako malo verovatno, pogotovu sa 70% poreza i doprinosa. Drugo, ako zanemarimo zvanicne podatke, u Srbiji ima bar milion i po nezaposlenih, pa se svaki radnik moze lako zameniti.
Inspekcija rada u zadnjem periodu obično ide po prijavi/dojavi,većina poslodavca koja drže neprijavljenog radnika ima caku da i neprijavljeni ima vremena da se prijavi u roku od 7 dana putem jednog blanko obrasca
Kazna za uhvaćenog neprijavljenog radnika je prilično velika ako se ne varam nekih 400k za prvi put.
Po zakonu (ako nije nešto skoro izmenjeno) ako inspekcija rada dođe u objekat i zatekne neprijavljene radnike, poslodavac je dužan da ih prijavi u određenom roku i to na neodređeno vreme... da li to uvek funkcioniše u praksi je drugo pitanje
I da dodam, u više navrata sam "glasno razmišljao" na temu obesmišljavanja rada na crno tako što bi se ukinuo porez na plate, maksimalno smanjile ostale dažbine, a povećao PDV. Nisam ekonomista pa ne znam kako bi se to odrazilo na globalnu sliku i koji su problemi, ali "zdravorazumski" deluje OK...
To je jedino prihvatljivo.Prijaviti sve zaposlene u sivoj ekonomiji i smanjiti namete zaposlenima donose isti prihod u državnu kasu.Radnici na crno bi bili socijalno osigurani a i smanjenje nameta bi dovelo do veće konkurentnosti robe smanjenjem troškova poslovanja.
Ne shvatam kako su pojedini toliko bezosećajni i nadmeni. Naravno da ima svega, ali zar ne shvatate da pojedini ljudi žive sa 10-15000 dinara mesečno koje zarađuju radom na crno. Oni nemaju mogućnost da postavljaju uslove, jer će u suprotnom ostati i bez tih 10-15000. Ne mogu da razmišljaju o kosmičkoj pravdi, zakonima i civilizaciji, jer su preokupirani time da ne umru od gladi. Oni su žrtve, a ne kriminalci. Kriminalac je poslodavac i njega treba proganjati, a ne govoriti ljudima koji jedva preživljavaju da su glupi, lenji ili pokvareni...
Nije kriminalac,barem ne velika većina ali ako imaš crno tržište koje se toleriše i primere koje sam gore naveo u vezi nelojalne konkurencije onda se i poslodavci "prilagođavaju".
Strasno. A posla uvijek ima, samo je mnogima ispod casti da budu konobari, cistaci, whatever. Nego sjede, kukaju i rade na crno. Nemam suosjecanja jer sam bila, snimala, i znam kako izgleda. Ljudi su uglavnom lijene guzice i ocekuju da im drzava;
nadje posao, osigura dobru placu, da im sagradi kucu, stan, da ih ozeni/uda, da ih pocasti penzijom; ukratko, filozofija na ovim prostorima je "ja sam tu, pomozi mi". Sve drugo je cista laz.
Sasvim tačno,nažalost
Vreme je da se menjaju navike.
