da se opet ubacim, nije problem u izgradnji mini hidroelektrana, problem je ako mislis da ces time zadovoljiti potrebe za energijom. Za Srbiju je procena kada bi izgradio maksimalan broj mini hidroelektrana njihova ukupna snaga bi bila 0.5 GW, nije malo, ali to je negde oko 3% trenutnog kapaciteta. Treba graditi i te vrste centrala, ali mislim da bez NE na ovom stepenu razvoja ne mozemo.
Procitaj pazljivo:
http://www.ekapija.c...e/sr/page/67619Trenutno preostali tehnički iskoristiv hidroenergetski potencijal u Srbiji (prema ovom dokumentu) iznosi oko 7.000 GWh, a više od četvrtine tog potencijala „leži“ u malim hidrocentralama snage do 10 MW. “Povećanim korišćenjem obnovljivih izvora, osim očiglednih ekonomskih efekata kao što su smanjenje potrošnje uvoznih energenata i ugrožavanja okoline, angažovao bi se domaći kapital, podstakla mala i srednja preduzeća kao i domaća proizvodnja opreme za korišćenje ovih izvora energije. Istovremeno bi se pomoglo domaćoj privredi da participira u ponudama stranih firmi za ulaganje u energetske izvore... čime bi se povećala mogućnosti zapošljavanja lokalnog stanovništva iz seoskih sredina gde se i nalaze najveći potencijali ove energije”, stoji, između ostalog, u ovom strateškom dokumentu.
Ukoliko bi se do 2010. godine dostiglo korišćenje raspoloživog potencijala obnovljivih izvora od samo 10 odsto (bez drvne biomase), godišnje bi se za 30 miliona dolara smanjili godišnji troškovi uvoza kvalitetnih energenata. U to nisu uračunajati finansijski efekti angažovanja domaće industrije i radne snage, pa i potpunije zaštite životne sredine, procenjuju energetski stratezi. Nenad Pavlović, direktor Agencije za energetsku efikasnost, dodaje da obnovljivi izvori energije dobijaju na značaju i zbog sve većeg globalnog zagrevanja kao posledice povećane emisije izduvnih gasova, a postaće još atraktivniji kada Srbija ratifikuje Kjoto protokol koji reguliše ovu oblast.
Ulaganje u male hidrolelektrane interesantno je domaćim, ali i stranim investitorima. U praksi se, međutim, gradnja svodi tek na pionirske pokušaje pojedinaca.
SLOVENIJA-poučno
U iskorišćavanju obnovljivih izvora među republikama nekadašnje Jugoslavije najdalje je odmakla Slovenija. U toj zemlji danas radi skoro 400 malih hidroelektrana (u ovu grupu hidroelektrana svrstane su mikro, mini i male hidroelektrane, uglavnom snage do pet MW) od kojih je oko 170 u vlasništvu pojedinaca. Preostali kapaciteti malih i srednjih hidroelektrana su u vlasništvu raznih kompanija među kojima značajan broj pripada distribucijskim preduzećima i preduzećima okupljenim u Holdingu Slovenske elektrane (HSE). Male i srednje hidroelektrane imaju ukupno oko 150 MW instalisane snage, a godišnje proizvedu oko 330 GWh električne energije što predstavlja oko tri odsto proizvodnje električne energije u Sloveniji. Koliko je ova delatnost razvijena ipak najbolje govori podatak da trenutno u Sloveniji praktično ne postoji slobodna lokacija na kojoj bi bilo ekonomski isplativo sagraditi novu malu hidroelektranu.
