1164 replies to this topic

[Kinik]

...

>> ... U Beogradu obeleženo 25 godina od početka rata u BIH
Aleksandra Nenadović, 06 april, 2017



Spomenik žrtvama opsade Sarajeva 1992-1995

Nekoliko nevladinih organizacija danas je u centru Beograda obeležilo četvrt veka od početka oružanih sukoba u Bosni i Hercegovini 1992. godine, uz poruku da neće prestati da traže pravdu za "žrtve agresije" srpskih snaga na Sarajevo.

Nikada nećemo zaboraviti zločine u Sarajevu, niti prestati da tražimo odgovornost, poručile su Žene u crnom koje su danas na Trgu Republike u Beogradu održale mirovni performans "25 godina - 25 ogledala" uz velike transparente "Solidarnost", "Pamtimo" i "6. aprila 1992. - 6. aprila 2017".

Učesnice performansa, u crnini i ćutanju, držale su ogledala sa crnim florom na kojima su bila ispisana imena gradova i mesta Sarajevo, Banjaluka, Žepa, Višegrad...

BIH je na današnji dan pre 25 godina priznata kao nezavisna država, posle čega je usledila opsada Sarajeva od strane srpskih oružanih formacija, rekla je novinarima predstavnica Žena u crnom Staša Zajović.

"Razmislimo i danas, da vidimo da li je nasilje koje sada tropimo u ovoj zemlji, direktno povezano sa onim što se dešavalo tokom rata, jer u Srbiji su na vlasti oni koji su bili tada veoma aktivni u ratnoj propagandi i mnogim ratnim operacijama," izjavila je Zajović.

Ona je naglasila da neće prestati da traže odgovornost za zločine prvo srpskih oružanih formacija, a onda i ostalih.

Akciju su organizovali i Inicijativa mladih za ljudska prava uz podršku Autonomnog ženskog centra, Mreže žena protiv nasilja, Saveza antifašista, Rekonstrukcija Ženski fond.

I pored toga što su UN proglasile grad Sarajevo zaštićenom zonom, grad je bio 1.475 dana pod opsadom, tokom koje je poginulo više od 11.000 odraslih i više od 1.600 dece, a ispaljeno preko 480.000 projektila, podsetile su te organizacije.

Prve žrtve u multinacionalnom Sarajevu bile su žene - ubijene su Suada Dilberović i Olga Sučić, a taj grad je postao simbol za uništavanje gradova u ratu, podsetili su organizatori okupljanja.

Skup je obezbeđivala policija.

Kako navode lokalni mediji, pre početka skupa koji je održan na Trgu Republike, nekoliko mladića je prošlo na dvadesetak metara od okupljenih uz skandiranje "Radovan Karadžić", na šta su policajci intervenisali. Drugih incidenata nije bilo. ... <<

 

...

[BeIgrade]

Krvavi Vaskrs u Beogradu! Poginulo više od 2.000 ljudi, ceo grad za tren pretvoren u prah 

 

Krvavi Uskrs, kako je nazvano savezničko bombardovanje Beograda 16. i 17. aprila 1944. u kome je poginulo više od 2.000 ljudi, dugo je bio tabu tema, a ni danas sa njega nije potpuno skinut veo tajne.

 

Kad je na nebu prestonice prepoznalo savezničke avione, stanovništvo je bilo obuzeto oduševljenjem. Svet je verovao da se avioni vraćaju posle bombardovanja neprijateljskih ciljeva u Mađarskoj.

 

Tek kad su zatreštale prve eksplozije savezničkih bombi, stanovništvo je potrčalo u skloništa. Savezničko bombardovanje izazvalo je strašno razaranje. Na ulicama su leševi žrtava svuda.

 

Stradale su Bajlonijeva i Kalenićeva pijaca, prepune sveta, kao i Crkva Aleksandra Nevskog. Uništena je bolnica sa bolesnim srpskim zarobljenicima iz Nemačke koji su dovedeni na rehabilitaciju. Razoreno je prvo beogradsko porodilište.

 

U prah su pretvoreni Centralni higijenski zavod, Dečja bolnica, Dečji dispanzer, Bolnica za zarazne bolesti, Dom slepih, Ortopedski zavod, Državni dom za mušku decu, Državni dom za žensku decu, dva doma za decu srpskih izbeglica iz NDH. Sravnjene su Terazije.

 

– Prema pouzdanim obaveštenjima Vrhovne komande Jugoslovenske vojske, na Beograd je palo 1.457 bombi prvog i drugog dana pravoslavnog Uskrsa. Porušeno je ukupno 687 zgrada, a 20. aprila je u ruševinama pronađen 1.161 leš. Broj teško povređenih bio je 1.468 – piše u radiogramu upućenom 21. aprila u London.

 

[Kinik]

...

 

Bombardovanje Beograda 1944.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

 

 Za ostale upotrebe, pogledajte članak Bombardovanje Beograda.

 

 

Savezničko bombardovanje nemačkih položaja u Beogradu 1944.

Savezničke vazdušne snage su tokom 1944. godine više puta bombardovale nemačka uporišta u Beogradu. Infrastruktura u Beogradu je sukcesivno bombardovana u aprilu, maju, junu, julu i poslednji put u septembru 1944. godine.^[1][2][3] Vazdušni udari su bili uvod u konačno oslobođenje Beograda oktobra 1944.

 

Opsežna bombardovanja prouzrokovala su brojne civilne žrtve. Najteže civilne žrtve zabeležene su tokom aprilskog bombardovanja 16. i 17. aprila 1944. godine, što se poklopilo sa pravoslavnim Uskrsom. Glavna jedinica u ovoj akciji bila je američka 15. vazduhoplovna jedinica, sa bazom u Fođi na jugu Italije. Samo u udarima 16. i 17. aprila učestvovalo je 600 velikih četvoro-motornih bombardera, koji su ispuštali sa 3000-5000 metara.^[4]

 

17. aprila je pogođen i koncentracioni logor Staro Sajmište, kada je poginulo 60 logoraša, a oko 150 je ranjeno.

Stanovništvo Beograda je verovalo da je bombardovanje uvod u vojnu invaziju saveznika.

Saveznička bombardovanja Beograda (njih ukupno jedanaest, od aprila do septembra 1944. godine), u kojima je stradalo gotovo 1.200 građana, a preko 5.000 povređeno, propaganda Nedićeve vlade je koristila kao „krucijalni dokaz“ ispravnosti saradnje s nacistima.^[5]

 

Strateški ciljevi[uredi - уреди | uredi izvor]

Strateški ciljevi bombardovanja bili su: koloseci Beograd-Sava, Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogožarski i Ikarus. Uništene su u Zemunu fabrike Ikarus, Danubijus, Zmaj, Teleoptik, zemunska železnička stanica i aerodrom. Oštećena je fabrika Rogožarski i stambeni blokovi oko nje, brodogradilište, rafinerija na Čukarici i deo beogradske železničke stanice. Oštećeni su i mostovi na Savi i Dunavu.

 

 

Beograd posle bombardovanja, 1944 - Pašino Brdo.

Odabir ciljeva je vršen u konsultacijama sa snagama NOVJ na terenu, koje su Saveznicima prosleđivali Tito i Koča Popović. Inače, bombardovanje važnih vojnih ciljeva u Srbiji su tražili još 1942. i 1943. godine Jugoslovenska vlada u izbeglištvu i komanda Draže Mihailovića, uz pristanak predsednika Ministarskog savetaSlobodana Jovanovića^[6][7].

 

Potrebno hitno bombardovati vojne ciljeve ovamo. U prvom redu Savski most kod Beograda, Borski rudnik, Trepču sem električne centrale, pristanište Metković i električnu centralu Omiš. U mnogome bi diglo moral naših ljudi u narodu. Narod očekuje to. Treba izvršiti narodnu želju. Đeneral Mihailović.^[8]

– Dražin telegram jugoslovenskoj vladi u Londonu, 9. maja 1942.

Poslednja masovna bombardovanja Nemačke imala su veliko moralno dejstvo na Nemce u Jugoslaviji. Potrebno vršiti bombardovanje vojnih objekata u Jugoslaviji a naročito u Bugarskoj da se kod Jugoslovena podigne moral do vrhunca a kod Bugara potstakne borba protiv Nemaca.^[9]

 

– Dražin telegram jugoslovenskoj vladi u Londonu, 8. juna 1942.

Ljudske žrtve[uredi - уреди | uredi izvor]

Bombardovan aerodrom u Zemunu, oštećeni hangari, uništeno 3, oštećeno 3 aviona. Bombardovan Beograd: poginulo 13 Nijemaca i 318 stanovnika; veće materijalne štete u centru grada.^[10]

– Dnevni izvještaj nemačke komande Jugoistoka od 17. aprila 1944.

Po nemačkim izvorima poginulo je 1.160 Beograđana, 343 nemačkih i 96 italijanskih vojnika, od toga 250 nemačkih vojnika na glavnoj železničkoj stanici, a u skladištu Banovo Brdo 46 Nemaca i 96 Italijana. Povređeno je preko 5.000 civila.^{[traži se izvor]}

Prilikom uskršnjeg bombardovanja 1944. godine srušeno je tadašnje porodilište u Krunskoj ulici. Razaranja su bila najveća u oblasti Bajlonove pijace gde je poginulo 200 ljudi od zalutale bombe. Pogođena je Palata Albanija, Terazije, Tehnički i Pravni fakultet, više bolnica i crkava. Na jednoj od neeksplodiranih bombi je bio natpis: „Srećan Uskrs!“.^{[traži se izvor]}

Prema nemačkim procenama stradalo je oko 4000 ljudi a prema procenama ambasade SAD 2271.^[11]

 

Materijalna šteta[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon oslobađanja Beograda, ambasada SAD je obavila je procenu štete nastale Savezničkim i Nemačkim bombardovanjem. Ukupna šteta nastala bombardovanjem iznosila je 220.150.000 dinara (3.992.000 $ po kursu iz 1939. godine). Od ovog iznosa udeo američkog bombardovanja u stambenoj šteti iznosi 1.222.000, a na stvarima 1.270.000 $. Radi poređenja, šteta nastala jednodnevnim nemačkim bombardovanjem 1941. godine procenjena je na 1.100.000 $.^[12]

Propaganda Nedićeve vlade[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Propaganda Nedićeve vlade

 

 

Nedićeva propaganda plakat povodom savezničkog bombardovanje Beograda 1944.

Vlada narodnog spasa Milana Nedića je povodom bombardovanja vodila propagandu protiv zapadnih saveznika (Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država) da bombarduju Srbiju samo da bi naneli štetu Srbima.

Na plakatima je često prikazivan kvoločni britanski premijer Vinston Čerčil. Na jednom od plakata, Čerčil je prikazan u lekarskom mantilu, sa papirom na kojem piše da su svi narodi dužni da Engleskoj daju sva blaga u miru, a svoje živote u ratu.

Nedićeva propaganda je optuživala Veliku Britaniju i SAD, kao i komuniste, da se nalaze u rukama ,,jevrejskih moćnika``, koji upravljaju svetom.

U Srbiji se i dan danas u nekim krugovima gaji stereotip da su saveznici bombardovali Srbiju namerno, bezrazložno, da bi naneli štetu Srbima. Pritom se prenebregava činjenica da su Saveznici vodili sveobuhvatnu kampanju sistematskog uništavanja nemačkih – a ne srpskih – uporišta na čitavom prostoru Balkana (od Rumunije do NDH).^[13]

 

Spomen groblje žrtava bombardovanja[uredi - уреди | uredi izvor]

U okviru kompleksa beogradskog Novog groblja, 1966. godine formirano je Spomen groblje stradalih u savezničkom bombardovanju Beograda na Uskrs, 16. aprila 1944. Autorka Spomen groblja bila je arhitekta Milica Momčilović. Petnaest mermernih ploča nalaze se na jedanaest ozidanih betonskih humki koje podsećaju na rovove u kojima su primarno sahranjivani postradali. Na posebnim pločama ispisana su imena 313 identifikavanih žrtava i podaci o 78 neidentifikovanih žrtava muškaraca, 71 žene i 16 dece.

 

...

Edited by Kinik, 16 April 2017 - 20:32.

[kronostime]

23.04.1999.

[berti]

Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina genocida u koncentracionom logoru Jasenovac obeležen je danas polaganjem venaca i odavanjem počasti u Spomen području Donja Gradina

U ime Srpske venac je položio predsednik RS Milorad Dodik, a u ime Vlade Srbije ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

Vence su položili i predsedavajući predsedništva BiH Mladen Ivanić, predsednik skupštine RS Nedeljko Čubrilović, predstavnici stranih ambasada, kao i predstavnici institucija BiH i RS i jevrejske i romske zajednice Srbije i RS.
 

Komemoraciji u Donjoj Gradini prisustvovao je i veliki broj građana.

Nakon polaganja venaca, održan je pomen žrtvama, koji je služio patrijarh Irinej, a nakon toga prisutnima su se obratili predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i predsednik RS Milorad Dodik.

Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina-genocida u logoru Jasenovac, vlade Srbije i RS zajednički obeležavaju od 2015. na osnovu Memoranduma o saradnji u oblasti negovanja tradicija oslobodilačkih ratova i godišnjice istorijskih događaja.

[Dani 007]

VUKČEVIĆ: U SREBRENICI JE BIO GENOCID I TAČKA

"Aleksandar Vučić je sa pozicije premijera u nekoliko navrata direktno ometao istrage o ratnim zločinima"

 

U Srebrenici se dogodio genocid, izjavio je juče bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević na tribini “22 godine posle sukoba: Da li su ratni zločini završena priča?”, koju su organizovali nemačka organizacija ForumZFD i list Danas.

 

– Stalne su političke manipulacije političara oko toga šta se desilo u Srebrenici i šta je to genocid. Genocid je takođe ratni zločin, samo najteži. Da li se desio genocid u Srebrenici? Jeste, desio se. Imate odluku Međunarodnog suda pravde koji kaže da se tu desio genocid i tačka – rekao je Vukčević.

 

Prema rečima Nataše Kandić, koordinatorke Koalicije za REKOM, srpski sudovi su jako vodili računa da se nijednom presudom Srbija ne dovede u vezu sa genocidom u Srebrenici. Kako je istakla, veliki je pesimista što se tiče procesuiranja ratnih zločina u budućnosti.

– Dosadašnji premijer je bio u prilici da saopšti neke vrlo važne vesti koje se tiču procesuiranja ratnih zločina. Nikada nismo čuli niti od Jedinice za otkrivanje ratnih zločina, niti od Službe za ratne zločine, niti od Tužilaštva za ratne zločine, niti od Republičkog tužilaštva o događajima od 16. decembra 1998. u kafiću Panda, ali smo to zato čuli od premijera. Ipak, ni posle toga nije bilo reakcije službi i institucija koje se time bave – rekla je Kandić i dodala ne vidi kako institucije funkcionišu bez tužioca za ratne zločine.

 

Vukčević je dodao je nedopustivo to što je premijer povodom određenih stvari izneo u javnost, jer zločin u kafiću Panda nije bio predmet interesovanja Tužilaštva. To se desilo, kako je rekao, u vreme “kada mi nismo ni mogli da reagujemo jer nismo ni bili nadležni, ali otprilike znamo šta se desilo i ko je to uradio“.

 

– Međutim, premijer je sticajem okolnosti došao do podataka o Naseru Oriću, gde se navodi da je Orić vadio oči sudiji i on je to vrlo detaljno opisao, pošto je imao uvid u iskaz svedoka, koji sam ja dao pokojnom Mikiju Rakiću. To je skandalozno. Bilo je još nekoliko slučajeva kada je premijer Vučić direktno ometao istragu – istakao je Vukčević.

Kao primer opstrukcije Tužilaštva naveo je i to da Služba za otkrivanje ratnih zločina nije radila svoj posao pošto je na njenom čelu bio šef kabineta Vlastimira Đorđevića, koji je haški osuđenik.

Miloš Teodorović, glavni i odgovorni urednik dopisništva Radio Slobodna Evropa iz Srbije, smatra da je “pitanje ratnih zločina drugo ime za problem Aleksandra Vučića“.

 

– Ukoliko bi on više insistirao na rešavanju slučajeva ratnih zločina i pojačao pozicije tužilaštva, on bi morao da uđe u problem sa Goranom Radosavljevićem Gurijem, koji mu sedi u partiji. Zatim, našao bi se u problemu sa načelnikom Generalštaba Ljubišom Dikovićem, kao i sa Momirom Stojanovićem, koji je na poternici Kosova zbog zločina u Đakovici – rekao je Teodorović i dodao da vladajuća stranka nije zainteresovana da se na tom pitanju insistira, dok javnost za ovih 17 godina nije senzibilisana za ovo pitanje niti može da prepozna ove probleme kao relevantne. Po njegovim rečima, problem ratnih zločina je toliko relativizovan da se više i ne prepoznaje kao problem, jer ga ni političke elite to ne definišu tako.

 

– Mediji u tom spletu kontrola i pritisaka prate ono što diktiraju mejnstrim krugovi, a interes je nedopustivo mali – istakao je Teodorović.

Urednik u listu Danas Aleksandar Roknić ukazuje da su programi izabranih kandidata za tužioca za ratne zločine, Snežane Stanojković i Milana Petrovića, patriotski i da se zasnivaju na tome da se istražuju isključivo zločini nad Srbima.

– Ono što je najneprihvatljivije u programu Snežane Stanojković je to što se ona pozivala na lično prijateljstvo sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom, zbog čega je on protestovao. Petrovićev program se razlikovao od njenog samo u delu koji se odnosi na unapređenje položaja žrtava i svedoka – rekao je Roknić, na šta je Nataša Kandić dodala da njihovi programi nisu patriotski, i da oni jednostavno nemaju nikakvu viziju šta treba raditi.

 

– Oni neće moći da sarađuju sa kosovskim institucijama, od kada im je polovinom 2014. Euleks predao nadležnosti, pošto Srbija ne priznaje Kosovo. Jedini tužilac koji se usudio da takne to pitanje je Đorđe Ostojić – rekla je Kandić. Roknić je dodao da je Ostojić bio politički nepodoban kao tužilac pošto je bio republički tužilac tokom akcije Sablja i zato što bi, da je tužilac za ratne zločine, optuživao po komandnoj odgovornosti.

 

Stanojković nije zamenica tužioca

 

Govoreći o imenovanju tužioca za ratne zločine, Vukčević smatra da je bolje da se sada ne izabere tužilac, jer je po njemu “ovaj predlog sramotan”.

– Kandidatkinja Snežana Stanojković je sve vreme u izvršenju krivičnog dela lažno predstavljanje, ona uopšte nije zamenica tužioca. Ona je uzeta na ispomoć i to sam je ja lično izabrao. Sve vreme se govori o zamenici republičkog tužioca, a ona to nije. Ja sam joj kao starešina dao ocenu dobar tri, i ona je na neki volšeban način od neke komisije dobila ocenu da se izuzetno ističe. U toj preinačenoj odluci navodi se da ja nisam bio dovoljno konkretan kada sam joj dao tu ocenu, što nije tačno, jer sam ja konkretno sve obrazložio, da nije sigurna u odlukama, da nema nijedan jedini predmet sem sporazuma o priznanju krivice vezano za jatake Ratka Mladića, i da nema nijedan radni rezultat. Sve sam to prosledio premijeru Vučiću, ali nisam dobio odgovor – naveo je Vukčević.

(Danas)

Edited by Dani 007, 26 April 2017 - 00:58.

[Mustafica]

Treći maj i Dobrovoljačka ulica: Ključni trenuci u odbrani Sarajeva i razmjena Alije Izetbegovića

 

 

Piše: Er. M./Klix.ba

prije 46m

38

 60

 

 

Foto: Arhiv/Klix.ba

Danas se obilježava 25. godišnjica dešavanja u nekadašnjoj Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, kada je prilikom povlačenja pripadnika JNA iz kasarne na Bistriku došlo do sukoba s pripadnicima Teritorijalne odbrane Armije RBiH i stradanja šest pripadnika JNA. Ranije je najavljeno da će porodice, predstavnici udruženja i vlasti zbog navodne nesigurnosti i stradanja počast stradalim odati u Miljevićima u Istočnom Sarajevu.

 

Kolona vojnih vozila JNA je, napuštajući Sarajevo, 3. maja 1992. godine krenula iz kasarne na Bistriku u kojoj se nalazila komanda tadašnje Druge vojne oblasti JNA. Izlazak kolone iz grada prethodno je dogovoren u zamjenu za puštanje na slobodu dan ranije na aerodromu u Sarajevu kidnapovanog i zatočenog predsjednika Predsjedništva Republike BiH Alije Izetbegovića kojeg su zarobili pripadnici JNA dok se vraćao s mirovnih pregovora u Lisabonu. 

U okršaju branilaca Sarajeva i pripadnika bivše JNA u tadašnjoj Dobrovoljačkoj, prema podacima Tužilaštva BiH, smrtno je stradalo sedam, a ranjeno 14 osoba. U jednom od posljednjih intervjua prije smrti 2002. godine, general Milutin Kukanjac, tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA, koji je i naredio povlačenje JNA iz Sarajeva, potvrdio je da je u Dobrovoljačkoj 3. maja 1992. godine smrtno stradalo šest osoba.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je u januaru 2012. obustavilo istragu protiv 14 osoba za slučaj "Dobrovoljačka". Među njima su bili penzionisani general Armije RBiH Jovan Divjak i ratni član Predsjedništva RBiH Ejup Ganić. O slučaju "Dobrovoljačka" stav je dao i Haški sud koji je ustanovio kako je kolona JNA u Dobrovoljačkoj ulici bila "legitimna vojna meta".

Uprkos tome, vlasti iz bh. entiteta Republika Srpska svih godina ostale su ustrajne u tvrdnjama da su u Dobrovoljačkoj ubijena 42 pripadnika ЈNA, 71 ranjen, dok ih je 207 zarobljeno.

Predsjednik RS-a Milorad Dodik jučer je izjavio da je slučaj "Dobrovoljačka" nesumnjiv ratni zločin koji pokazuje da politički dogovor o napuštanju vojnika ЈNA Sarajeva nije bio poštovan.
 

 

On je istakao i da je važno da se niko ne izlaže opasnosti od ponovnog stradanja u Sarajevu te da ne treba dozvoliti da prislužene svijeće i položeno cvijeće opet završe u kontejnerima. 

Predsjednik Narodne skupštine RS-a Nedeljko Čubrilović kazao je da je porazna i obeshrabrujuća činjenica da nakon 25 godina od zločina u Dobrovoljačkoj i 22 godine od završetka rata porodice žrtava i predstavnici institucija Republike Srpske i boračkih udruženja zbog sigurnosnih razloga nisu mogli da odu na mjesto stradanja i odaju poštu nevinim žrtvama.

Tvrdnje funkcionera iz manjeg bh. entiteta demantovao je premijer Kantona Sarajevo Elmedin Konaković koji je kazao da se institucije pripremaju za obilježavanja godišnjica i da u slučaju Dobrovoljačke ulic nije bilo nikakvih naznaka i informacija da bi ovogodišnje obilježavanje bilo nesigurno.

Edited by Mustafica, 03 May 2017 - 07:45.

[Constantin]

7. maj - dan kada su u centru Niša padale bombe

Autor:A. S.Izvor:Južne vesti

 

Šumatovačka ulica 7. maja; foto: Komisija za procenu štete od agresije NATO alijanse na Niš

Pre 18 godina, na današnji dan 7. maja 1999, oko 11:20, Šumatovačka ulica, autobuska stanica i Tvrđavska pijaca zasute su kasetnim bombama. “Žute ubice” padale su i u Duvaništu i oko Kliničkog centra. U ovim napadima poginulo je 16 Nišlija, dok ih je 18 povređeno. 

U ovom napadu NATO alijanse, koja je SR Jugoslaviju bombardovala od 24. marta do 10. juna 1999. godine, stradali su civili koji su tog prolećnog prepodneva požurili na pijacu da, između sirena za vazdušnu opasnost, kupe neophodne namirnice.

Među njima je bila i 26-godišnja trudnica, a zapomaganja, vriska i haos koji se čuju i vide na snimcima RTS-a najbolje svedoče o patnji Nišlija tog majskog dana.

Međutim, Srbija ni nakon 18 godina od bombardovanja nije potpisala Konvenciju o zabrani kasetne municije.

U znak sećanja na žrtve bombardovanja podignut je spomenik nedaleko od Šumatovačke ulice, a danas su, kao i svake godine vence položili predstavnici Vlade Srbije, Grada Niša, Srpsko-ruskog humanitarnog centra, predstavnici udruženja i građani.

 

[berti]

Kao da je juce bilo. Na stepenicama koje vode do moje firme je bilo mnogo gelera. Skupili smo ih i dugo cuvali.
Jbt, bacati toliko kasetnih bombi na sam centar grada... Ta ulica je na dva minuta od samog centra grada, jebenih dva minuta.
Zlikovci!

[Constantin]

Na današnji dan 1945.godine zgažen je fašizam i poslat na smetlište istorije gde će zauvek i ostati! Dan Pobede nad najvećim zlom koje je odnelo milione života u celom svetu!

[ironside]

Na današnji dan, 9/5/1950 donesena je Schumanova deklaracija, kada je uspostavljeno strateško partnerstvo između Njemačke i Francuske, kojom se stvara Europska zajednica za ugljen i čelik, temelj svih budućih europskih zajednica i osnova trajnog mira u Europi. Ideja je bila ne samo rekoncilijacija, već i uspostava povjerenja u proizvodnju strateških vojnih sirovina (ugljena i čelika) između ključnih zapadnoeuropskih zemalja, međusobno na suprotnim stranama tijekom WWII: Belgije, Francuske, Italije, Luksemburga, Nizozemske i Njemačke.

S vremenom su te 'strateške sirovine' izgubile na značaju, elektronika i informatika su postale puno važnije, a ideja Unije se dopunjavala alatima poput jedinstvenog tržišta, obrazovanja, slobodnog protoka ljudi i robe, zajedničke valute...

Trebamo još puno poraditi, ali trendovi su jako dobri.

 

Ovom dogovoru i Schumanovoj viziji nema presedana i ovo je temelj trajnog i najdužeg mira u europskoj povijesti.

[alberto.ascari]

Na današnji dan 1945.godine zgažen je fašizam i poslat na smetlište istorije gde će zauvek i ostati! Dan Pobede nad najvećim zlom koje je odnelo milione života u celom svetu!

 

Uz dužno poštovanje žrtvama fašizma, uzmemo li u obzir, pored Džugašvilija još i McTunga, Pol Pota, Kim klan i par balkanskih marksista, onda su po broju žrtava nacisti mala deca za komunjare. Koji su povrh svega pobili najviše sopstvenih gradjana, da bude veća ironija.

[Constantin]

Uz dužno poštovanje žrtvama fašizma, uzmemo li u obzir, pored Džugašvilija još i McTunga, Pol Pota, Kim klan i par balkanskih marksista, onda su po broju žrtava nacisti mala deca za komunjare. Koji su povrh svega pobili najviše sopstvenih gradjana, da bude veća ironija.

Uz dužno poštovanje svim žrtvama od Sijuksa do Srebrenice i Ruande, svakako i poštovanje žrtvama navedenih diktatora, kraj II svetskog rata i pobeda nad zlom koje je odnelo preko 70 miliona života je svakako nešto što zaslužuje da se pomene. Danas je taj dan.

[Honey Badger]

Sijuksa do Srebrenice i Ruande... danas je taj dan.

Da Hitler vidi ko sve slavi dan pobjede, i on bi slavio.

[mrd]

Uz dužno poštovanje žrtvama fašizma, uzmemo li u obzir, pored Džugašvilija još i McTunga, Pol Pota, Kim klan i par balkanskih marksista, onda su po broju žrtava nacisti mala deca za komunjare. Koji su povrh svega pobili najviše sopstvenih gradjana, da bude veća ironija.

Slazem se, ali ne mozemo meriti duzinu za te stvari. Necu ni da pominjem nicim zasluzene sankcije i bonbardovanje civila.

Nijedno nije trebalo da se desi.