3133 replies to this topic

[Klika]

no kanadjani nisu jako druzeljubivi - tj. nisu jako otvoreni.

Ovo je jedna od zescih gluposti koje sam cuo o kanadjanima.........

[mango]

Otkako su nam deca dovoljno velika, pa nemamo obavezu da se sa njima stalno vikendom druzimo, supruga i ja se navukli na golf. Tamo najcesce odlazimo sa prijateljima, koji su Kanadjani, kao sto smo to i mi.

Jeste, imamo problema zbog ovoga sa nekim (bivsim?) prijateljma, sa kojima se nesto slabo druzimo u poslednje vreme. Oni valjda misle da mi Kanadjani nismo druzeljubivi, pa vise ni ne pokusavaju da uspostave kontakt.

naravno da ste kanadjani ali ste useljenici nulte generacije. i ja sam kanadjanka, nulte generacije.

za razjasnjenje diskusije i da se ona ne bi koristila oblikom pojma koji nije deo onoga sto sam rekla da dodam:

govorim o kanadjanima koji su ovde nekoliko generacija.
govorim o odrdjenoj vrsti ponasanja koju ne uocavam samo ja - koja je deo kulturnog soka mnogih, na primer.

ne govorim iz nekog gastarbajterskog moje selo najlepse poriva nego iz iskustva sa ljudima koji me okruzujun a svi prezentujemo licna iskustva. postujem tvoje, moje je drugacije. svakome se lopta drugacije namesti.

u ovoj zemlji zivim veoma dugo ([b]nemam mnogo prijatelja iz bivse YU na tone jer sam lezbejka a velika vecina nasih ljudi je homofobna i to mi daje na znanje).

takodje, poslednje tri zene mog zivota su:

indijka, native, kineskinja

dakle, ja velikim delom svoj zivot zivim uronjeno u ovu zemlju, i kulturu i ljude i smatram da je prepotentno i slepo negirati njene nedostatke kao da ih nema.

postoje, kao sto postoje i prednosti.

Ovo je jedna od zescih gluposti koje sam cuo o kanadjanima.........

okej. to sto ti pises je jedna zesca prepotentna glupost takodje.

[MAGRIPA65]

posto sam ja pomenula te kuce da ti odgovorim da se ne radi o odbrambenom mehanizmu nego o preferenci - vise volim kuce od cigle i betona, naravno, dobro izlovane i tople, i ne volim smrad straih drvenih kuca.

takodje, niakda ne bih kupila stan u dvenoj gradnji - kupila bih, kao sto i jesam, iskljucivo stan u solidnoj betonski gradjenoj zgradi. prednosti su visestruke.

Opet nas dvoje.....
Stan u drvenoj gradnji je katastrofa jer mozes da cujes komsiju kako hrce nocu.Sa druge strane zgrade sa vise od 3 sprata moraju da imaju betosku konstrukciju ali su pregradni zidovi 2X4.E sada sto se kuca tice....
Moji matori zive u kuci koja je zidana 30tih proslog veka i slobodno se moze nazvati betonskim bunkerom.Zato u kupatilu ne mozes da se ratosiljas plesni po zidovima a zimi trose 6 tona uglja da zagreju monstruma.
Sa druge strane recimo na Floridi se kuce prave od blokova i to zbog vlage.Ova moja je drvenarija ali da bi zimi mogao da nosis kratke pantalone mogu samo da zamislim koliko bi platio za grejanje ako je zidana po nasim standardima.

[Klika]

kupila bih, kao sto i jesam, iskljucivo stan u solidnoj betonski gradjenoj zgradi. prednosti su visestruke.

Kao npr.....

[Nikola S.]

[quote name='MAGRIPA65' date='11.07.2008, 00:25' post='2098776']
...a zimi trose 6 tona uglja da zagreju monstruma.
/quote]

Ovo je bilo dobro! Mislim,dobro je i SVE OSTALO, ali ovo je BAS DOBRO.

[kiti]

mi smo dosli pre 3 godine, znaci relativno smo novi, al' opet smo naucili ponesto

asimilovani smo onako - delimicno - i cini mi se da vec duze vreme stojimo u mestu sto se toga tice.

na pocetku nam se nije svidjalo stosta, a onda smo polako poceli da otkrivamo kako da zivot organizujemo tako da nam se dopada, kako da pronadjemo neke stvari koje su nam se svidjale od pre, a naucili da volimo i neke nove.

mi spadamo u one sto zive u stanu, u betonskoj zgradi. nemam potrebu da diskutujem sta je bolje - nama se jednostavno vise dopada u betonskoj zgradi, u stanu a ne u kuci, u downtown-u a ne u predgradjima. Kola koristimo, ali vrlo cesto iz stana jednostavno isetamo, peske odemo u setnju, kupovinu, u bioskop, na koncert... i to nam jako puno znaci. Jedino sto kosta, to je fakat.

hranu smo takodje otkrili gde mozemo da nadjemo (uglavnom ne nasu - nismo bili fanovi srpske kuhinje ni kod kuce a ja pride ne jedem meso uopste, mada ponekad kupimo nesto "nase"), jedino sto mango spomenu - to uglavnom kosta. Pa kako nam je rastao standard tako nam se i klopa sve vise uklapala u ukus i navike. Sad vec znamo i dobre restorane (bar za nas), uglavnom to vise nije problem.
ovde bih htela da se slozim s nekim od predjasnjih komentara na racun kineskih restorana - mi vec godinama ne idemo u kineske, ali idemo u thai i malezijske, cini nam se da su puno bolji. Takodje sto se sushija tice - i mi smo prvi put probali u Burnabyju nedugo po dolasku i zakljucili da to "nije za nas". A zapravo je u pitanju bilo totalno bezveze mesto s vrlo losim sushijem, danas su nam sushi i japanski restorani omiljeni, trebalo je samo naci (i platiti).

Otkrili smo i gde ima odece po nasem ukusu, obuce, tehnike (da ste videli prvi susret sa Future Shopom nakon preseljenja iz Nemacke gde smo prethodno ziveli... ja sam mislila da je to sala)... za sve uglavnom vazi ono sto i za stanovanje i hranu - treba platiti.

Sve u svemu, ako imas para - mozes sve da nadjes.
S tim u vezi idu poslovne mogucnosti i mogucnost za napredovanje - nakon starta koji moze da bude zeznut, uz dobru radnu etiku i profesionalizam moze se napredovati. Pa dalje s tim u vezi - i kupiti odgovarajuci lifestyle

Neko je gore opisao grupu "nasih" koji zive zatvoreni u sopstvenom svetu, gde se engleski ne zna ni posle 10 godina provedenih ovde (ili vise) - jer se posluje sa "nasima", ide kod "naseg zubara", sisa kod "nase frizerke", izlazi samo u nase kafane i ide na koncerte "nasih" ili "bivsih nasih", u bioskop ne ide jer su tamo "filmovi na engleskom" ali se zato u kucnim varijantama gleda "Selo gori a baba se ceslja" itd itd Sa tom grupom smo imali neke kontakte neposredno po dolasku - brojevi telefona dobijeni kod kuce za javiti se "nekom nasem", ali kako je vreme prolazilo ti kontatki su minimizovani. Vancouver nema kulturni zivot porediv sa Torontom, ali ipak se moze uzivati u ponudjenom, mi cesto idemo u bioskop (makar bio i na engleskom), na pozorisnu predstavu (ima puno malih finih teatara), a naidje i po koji koncert (recimo George Michael pre neki dan, jeste da nismo fanovi, ali koncert je bio odlican i uzivali smo u njemu).
Outdoor activities su ovde nebrojene, tu smo valjda postali kanadjani (ili je to jos nemacki uticaj) - jako volimo da svaki slobodan trenutak provedemo u prirodi i van grada, minus zdranje, plus neka casa vina.

Cini mi se da mogu da sumiram da smo za ove 3 godine izgradili neki svoj modus vivendi na ovim geografskim koordinatama, zadrzavajuci nesto svoje (ne srpsko ili hrvatsko vec licno), prihvatajuci ponesto lokalno. Vancouver smo bas zavoleli a cini mi se i da smo srecni -to je valjda najvaznije

[noskich]

Da, nazalost finansije su preduslov za mnogo toga, tj. ne garantuju samo-ostvarenje na drugim poljima, ali su sine qua non za to.

Dosta se diskutovalo o nekretninama tako da svako ko je makar malo zavirio ovde (na temu) zna da je to najveci problem za imigrante. Mnogo bre skupo he he .

Evo vec 4 dana razgledam smestaj i kakvih sam se shupa nagledao a bogami i soba u kojima je krevet i jedan kvadratni metar poda oko njega i to je to. Imao sam srece da naletim na dobru ponudu po solidnoj ceni tako da cu verovatnoi zavrsiti tamo u Leichhardtu, ali mi djavo ne da mira pa razgledam jos par dana.

[decky999]

hvala, a sta ti fali? Uh, skoro 3 sata AM ovde, mmm. Moj je plan da ostanem do dobijanja drzavljanstva, a posle ko zna gde... zavisi sta ce se (ili nece) izdesavati, ali okvirni plan je istocna Azija (Koreja, Japan, Kina) i posle mozda Evropa a mozda i nesto egzoticnije u zavisnosti od stepena finansijske eutarije he he.

Decky, ima dobrih restorana i van China town-a, danas sam na broadway-u blizu UTS unija jeo za 9 dolara mesani tofu, jaja i razne vrste povrca u soja sosu. Do poslednje mrvice sam pojeo.

E, da, nisam pomenuo kolonijalni stil malih zgrada-kucica u Sidneju koji je bas simpatican. Rec je o uskim kucicama na 2 nivoa kod kojih je prizemlje odignuto od zemlje a ispred vrata se nalazi nesto kao prizemni balkon.

ovi se Kanadjani zale na drvene kuce i hranu, mmm, rekao bih da OZ nema tih problema, uglavnom cigla, a hrane ima svakakve. Kome nedostaje domaca cujem moze se u Liverpulu omastiti, ali meni ne posto sam vegetarijanac.

Pozdrav svima,

Kume u tom kraju ima fenomenalan restoran. Prodjes UTS (ides desnom stranom od centra ka Uni of Syd) odmah posle UTS udjes u ulicu koja ide paralelno sa glavnom (poprilicno je uska) - ima jedan kinesko-malezijski restoran. Izgleda kao totalna rupa ali je klopa super.

Isto probaj Mamak restoran , malo nagore od coska Dixon st i Liverpool (ja mislim) - malejzijska klopa - fenomenalno. On je otvoren relativno skoro. A posto si vegetarijanac azijska hrana ce da ti legne samo tako. Nemoj da preskaces food court u Dixonu dole u rupi - hrana je 1000 puta bolja od restorana na ulici a upola cene.

Ja sam bio vegetarijanac kad sam dosao pa me zena pokvarila - lazem navukao sam se na Indijansku kuhinju - curry je my middle name. U kuci ja kuvam azijsko a zena srpsko-kontinentalno i kolace.

[down with the sickness]

Nikola, vidi ovako. Sasvim je normalno da te drma to sto te drma, jako puno novih stvari, izazova, situacija za koje ti nisi pripremljen, kako god da si se pripremao. To tako mora i nije strasno, svi smo kroz to prosli.

I kao sto ti je neko rekao, kada sve to prodje vecina stvari koje sada osecas ce ti biti smeshne, ali nije nikakav blam, opet kazem, svi smo kroz to prosli.

Ipak primecujem da pripadas onoj "tvrdjoj" liniji novih emigranata, rekao bih po nekim tvojim zapazanjima, sto po mojoj proceni govori samo to da nisi iskusio dno srpskog zivota, nekako si plivao, da li zahvaljujuci roditeljima ili sebi, nije bitno.
Kad kazem dno, ne mislim samo na materijalni aspekt, vec pre svega na taj bespomocni osecaj da nista ne zavisi od tebe, vec iskljucivo od drugih, koji ti po pravilu nisu ni do jaja.

Meni su tvoji utisci jako simpatichni, jer se svi manje-vishe prepoznajemo u njima, ali zelim samo da te pripremim na to da ce se oni znatno izmeniti i to vrlo brzo, u pitanju je nekoliko meseci.

Primer kafa. Tebi se ova "vodnjikava" kanadska ne svidja, ja npr. kada sam je prvi put probao, zaboravio sam na nashu "tursku" momentalno i nikada je vishe nisam pozeleo. Cinjenica je da je "nasha" kafa samo pokushaj prave kafe i po sastavu i po jachini. ali poznajem dosta nashih ljudi koji je josh uvek piju, religiozno, rekao bih.

Ili primer sushija. Ja sam ga prvi put probao u nekom molu, ono jeftinoca, 4-5 dolara i naravno rekao sam, ja ovo necu vishe jesti.
Par godina posle toga sam na nekoj zurci gde je sluzen samo sushi, iz ciste gladi i moranja probao taj isti sushi, ali ovaj put "pravi", da ne kazem dobro placen sushi.

Mmmm ..... eto, od tada sam postao sushi manijak. Razlika je sto je jedan plate, koji moze da posluzi recimo 4-5 ljudi, maksimum, "samo" 100 dolara. Znaci, ocekuj da je ulaznica u svet sushija 20-tak dolara.

Poredjenje kineskih restorana u Beogradu i Kanadi me nateralo u smeh. Ja se secam onog cuvenog "Pekinga" iz davnih dana, ne sumnjam da ih ima danas ima bar josh 10-tak u Beogradu, otprilike koliko u jednoj manjoj ulici u Torontu. Raspon se krece od - sve sto mozes pojesti za 5.99 dolara pa do cuvenog kuvara Susur Lee-ja, koji veceru za dvoje naplacuje 500 dolara.

Naravno, necu nikada platiti 500 dolara za veceru, ali se moze pojesti fantasticna kineska klopa i za 7-8 dolara preko dana, 10-12 uvece. Preporucujem za pocetnika obavezno noodles, naprimer piletina black bean sauce sa kikirikijem ili indijskim orascicima ili ginger govedina, general Tao's piletina (ako ne volish noodles) ili neko tako standardno jelo i veruj mi, neces u Beogradu naci ni slichno.

Thai kuhinja je josh bolja.

Samo polako, uzivaj.

I ne idi u restorane na slepo. Pogledaj na internetu vankuverske restorane i procitaj sta ljudi kazu, izbeci ces teske krseve i naleteti na prave bisere od restorana. Svaka budala zna da skuva noodles, isprzi piletinu i zamesha sve to sa sojinim sosom, ali to nije to, kao sto ni sve pljeskavice u Beogradu ne mogu da se porede sa Zikom Leskovcaninom, ispod Moskve.

Edited by down with the sickness, 11 July 2008 - 06:27.

[mango]

Kao npr.....

kao na primer, meni komsija ne hrce u stan, kroz tanki pregradni zid.

kao na primer, u mojoj zgradi ne smrdi budj.

kao na primer, moj stan je vredniji na trzistu.

dosta je tri prednosti. ali naci cemo i cetvrtu.

na primer, imam odlican u stanu gore visokovisokovisokovisoko pogled.

[Nikola S.]

mi spadamo u one sto zive u stanu, u betonskoj zgradi. nemam potrebu da diskutujem sta je bolje - nama se jednostavno vise dopada u betonskoj zgradi, u stanu a ne u kuci, u downtown-u a ne u predgradjima.

To i meni treba. Idem da citam dalje.

[Nikola S.]

Cini mi se da mogu da sumiram da smo za ove 3 godine izgradili neki svoj modus vivendi na ovim geografskim koordinatama, zadrzavajuci nesto svoje (ne srpsko ili hrvatsko vec licno), prihvatajuci ponesto lokalno. Vancouver smo bas zavoleli a cini mi se i da smo srecni -to je valjda najvaznije

Hvala puno, kiti.

[Nikola S.]

Meni su tvoji utisci jako simpatichni, jer se svi manje-vishe prepoznajemo u njima, ali zelim samo da te pripremim na to da ce se oni znatno izmeniti i to vrlo brzo, u pitanju je nekoliko meseci.

Znas sta sam danas primetio? DA neprijateljski gledam na ljude koji su se VEC promenili, prilagodili, prihvatili pravila igre. Koji su bespogovorno i bez ostatka prihvatili SVE. Pa sad uzivaju u tome.
Pocev od rebaraca sa prelivom od slatka od malina, PA DO slemova koje nose dok voze bicikle, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. I vise im nista tu nije cudno, cak i uzivaju u tome.

Jedan deo mene vristi da od nekog od njih cujem: "Ok, ne svidja se to ni nama, ALI tako mora." Medjutim to izostane i onda se ja osecam bedno.

A najgore se osecam zbog toga sto se tako osecam. Shizofreno.

[Nikola S.]

Kafa. Ja i ne moram da pijem kafu. Mogu da prodju DANI da ja ne osetim potrebu da pijem kafu (ujtru volim caj). Ali me SVEJEDNO nervira ova njihova vodena, u soljama od pola litra. Na kraju sam im rekao u kuci da cu da mutim sebi nes, kratak i jak, a posle cu da nabavim espreso masinu.

Susi. Stavili su ispred mene tanjir i vikali "Go! Go! GO!" (nikad mi nije bila jasna ta potreba ljudi da ubedjuju jedni druge u nesto; za MOJE dobro? da i meni BUDE LOPO?)... i onda sam ja to uzeo na ona dva stapica, umocio u NESTO po njihovim uputstvima, stavio u usta taj smotuljak (dok me je pola neke druge ribe gledalo sa tanjira) , i... pojeo, sazvakao, progutao, kakogod. I ne secam se utiska, niti znam da li je bio od jeftinijih ili skupljih, da li je TO TO ili nije. A ovi su pljeskali oko mene, "YEAH! YEAH!"...

Kineski vise necu da pominjem. Moja noga nece tamo vise da kroci (niti cu DA GA ORDERUJEM da mi donesu). Taj u Beogradu je valjda onaj prema Studentskom Parku. Ja sam voleo Ludu Kucu. Vidis ko ti sprema i u kakvim uslovima. A u ovom gde "atmosfera nije neka, ALI je hrana odlicna", kad su kinezi poceli da se setaju i prolaze na relaciji sala-kuhinja(-toalet?) doslo mi je da istrcim odande. Ma za 5 godina cu da probam i tu TAJLANDSKU i LIBANSKU i sve druge, sada samo ITALIJANSKA i FRANCUSKA.

Ono za istrazivanje restorana preko neta je dobra ideja, nije mi pala na pamet. Samo sto sam ja i dalje u stadijumu kisnog coveka, pa me vodaju tako gde njima odgovara.

Nikola, vidi ovako. Sasvim je normalno da te drma to sto te drma, jako puno novih stvari, izazova, situacija za koje ti nisi pripremljen, kako god da si se pripremao. To tako mora i nije strasno, svi smo kroz to prosli.

Hvala ti jos jednom.

[down with the sickness]

Najbolju stvar koju sam cuo od starijeg emigranta, tvog imenjaka, odmah po mom dolasku u Kanadu je bila "opusti se prijatelju (grch je verovatno vidljiv na licu svakog mladog emigranta), ovo je zemlja u kojoj ne moze da ti se desi nista loshe" ............ i sada posle 9 godina, bez obzira na sve emigrantske probleme, potpuno sam siguran u te rechi i prenosim ih tebi, u ovoj zemlji stvarno ne moze da ti se desi nista loshe ........... eventualno moze da ti se ne svidi i onda lepo spakujes svoje kofere i vratish se kuci, znaci opet - nista loshe.