31 replies to this topic

[Scubius]

prosto, vidiš ono što želiš da vidiš.

ti smatraš da spc održava oreol svetosti i nedodirljivosti? vidiš, ja ne. kao što rekoh, it's all in the eye of the beholder.

ne smatram da uspesmo odrzava, ali se trudi. u tome s ene razlikuje od drugih crkvi, ali druge crkve se cesto bave i drustvenim pitanjma, SPC ne

[Kastor]

salzem se, ali SPC na magican nacin odrzava oreol svetosti i nedodirljivosti, a da se cak nebavi ni sovjom drustvenom funkcijom?

kako je to moguce?

Zezaš nas?! Zizoooo!!!, vrati se, sve ti je oprošteno!!!

Edited by Kastor, 11 June 2008 - 17:57.

[decky999]

salzem se, ali SPC na magican nacin odrzava oreol svetosti i nedodirljivosti, a da se cak nebavi ni sovjom drustvenom funkcijom?

kako je to moguce?

Ko sto ti Vesna rece - taj oreol vidis samo ti - jer zbog necega zalis da ga vidis. Ja od tog oreola vidim veoma perfidnu socijalnu organizaciju ciji je cilj i sredstvo dolaska do tog cilja samo jedna stva - MOC . Moc kao cilj i kao sredstvo dolaska do cilja je veoma simptomaticno stanje svih religijskih organizacija. Ali evo nekih od paradoksa nekih od njihovih moralnih ucenja:

- Bog je stvorio coveka (znaci sve ljude) i svi smo isti u njegovim ocima - zanimljivo je da iz ovog koncepta crkva definise ljude koji su prihvaceni i odbaceni od Boga. Crkva ne moze da definise sopstveno postojanje niti da ga opravda ako ne koristi konflikt kao metod. Uvek postoje oni koji su dobri i oni koji su zli. Vernici i otpadnici - sveto i profano. Naravno tvrdeci kako ove definicije dolaze od Boga a kroz njih kao predstavnike istog. Ako smo svi jednaki u Bozijim ocima odakle je crkva pozvana da meri nasu svetost i pravednost?

Zato stoji moje pitanje - kako bilo ko ko veruje u Boga moze da prihvati crkvu i njeno ucenje?

[Scubius]

hocu da kazem SPC se trudi da napravi tu sliku o sebi.
jel sada jasno sta hocu da kazem?

[Vesna]

normalno je da se trude da se prodaju što skuplje.

[IO]

Ko sto ti Vesna rece - taj oreol vidis samo ti - jer zbog necega zalis da ga vidis. Ja od tog oreola vidim veoma perfidnu socijalnu organizaciju ciji je cilj i sredstvo dolaska do tog cilja samo jedna stva - MOC . Moc kao cilj i kao sredstvo dolaska do cilja je veoma simptomaticno stanje svih religijskih organizacija. Ali evo nekih od paradoksa nekih od njihovih moralnih ucenja:

- Bog je stvorio coveka (znaci sve ljude) i svi smo isti u njegovim ocima - zanimljivo je da iz ovog koncepta crkva definise ljude koji su prihvaceni i odbaceni od Boga. Crkva ne moze da definise sopstveno postojanje niti da ga opravda ako ne koristi konflikt kao metod. Uvek postoje oni koji su dobri i oni koji su zli. Vernici i otpadnici - sveto i profano. Naravno tvrdeci kako ove definicije dolaze od Boga a kroz njih kao predstavnike istog. Ako smo svi jednaki u Bozijim ocima odakle je crkva pozvana da meri nasu svetost i pravednost?

Zato stoji moje pitanje - kako bilo ko ko veruje u Boga moze da prihvati crkvu i njeno ucenje?

Pa da ti odgovorim na tvoje pitanje. Ne poznajes teologiju pravoslavlja, ne poznajes definiciju crkve ali ipak hoces da komentarises koristeci kategoricne tvrdnje sa aspekta nekoga ko "zna".
Crkva u pravoslavlju znaci primarno jednu stvar a to je sabornost, svedocanstvo o postojanju Boga time sto cemo ljubav ka nematerijalnom Bogu udruziti sa drugima u sabornost crkve. Crkva su svi njeni vernici i to je telo Hristovo, a Hrist je glava crkve. Svi pripadnici crkve, barem po Pravoslavnom ucenju, su gresni tako da nema bezgresnih ukljucujuci i Patrijarha. Ako trazis bezgresne promasio crkvu.
Dalje u dubljoj pravoslavnoj teoloskoj filozofiji ne postoje dobri i losi na nacin na koji ti to predstavljas. Bog je Bog ljubavi i kao takvom svako mu je dete drago. Jako su mu draga ona deca koja su otpala od njega i njegove volje pa mu se u ljubavi vrate. Po Pravoslavnoj teologiji koncept kazne NE POSTOJI. Jer kao sto rekoh Bog je Bog ljubavi, a ne moze neko ko te toliko voli da te kaznjava. Sve sto se coveku desava su posledice njegovih postupaka a jedino sto Bog cini je da te posledice postanu lekcija svakom coveku a ne kataklizma.
Stoga u Pravoslavlju crkva nije organizacija u onom smislu u kojem je ljudi vide i nema bezgresnih i nedodirljivih, crkva su svi njeni vernici.

Ova objasnjenja mozes da pronadjes u osnovnim teoloskim knjigama koje se citaju za par sati. Evo recimo Azbucnik vere od Hrista Janarisa ce ti mozda pomoci da nadjes odgovore na svoja pitanja.

Edited by IO, 12 June 2008 - 19:30.

[Hadrian]

Crkva u pravoslavlju znaci primarno jednu stvar a to je sabornost

Занимљиво је да си ово подвукао, са обзиром на то да је етнофилетизам постао (и остао) једна од основних карактерних црта православља још у 19. веку (да не идемо даље), са највећим изражајем управо на Балкану. Ако узмемо локалне примере СПЦ и Републике Србије, услед етнофилетизма поглавар Српске Православне Цркве је далеко више српски етнарх (поглавар православних који су у националном смислу Срби) него што је поглавар свих православних на тлу Републике Србије.

Да појасним, јер ће да буде забуне код многих: теоретски постоји само једна православна црква (ово иначе нема везе са питањем аутокефалности, које је заправо само управно питање), и у смислу јурисдикције само једна православна црквена организација сме да оперише на одређеној територији у датом моменту. Васељенска патријаршија је 2. IV 1922. године признала аутокефалност патријаршије СПЦ на територији Краљевине СХС, што значи да је СПЦ (теоретски) постала православна црква свих (православних) верника на територији те државе. Ако премотамо траку на 5. VI 2006. године (укидање СЦГ, независност Србије), СПЦ је (теоретски) постала православна црква свих (православних) верника на територији новонезависне Републике Србије.

Овај изнад описани елемент је права (православна) саборност; Међутим, СПЦ - као и многе друге православне цркве - има "двојну" природу: општу православну и етнофилетистичку српску. Ове две природе су у директном судару, јер би по првој сви православни верници који живе на територији Србије (Руси, Бугари, Украјинци итд.) требало да иду у храмове СПЦ (а ово знамо да није случај, да има руских цркава по Србији итд. чиме се канонска јурисдикција нарушава) а услед ове друге етнофилетистичке природе то се не догађа (јер други православни верници - као уосталом и верници који су Срби - доживљавају СПЦ као српску националну цркву).

Да не дужим превише, саборност и етнофилетизам су у православљу контрадикције, а ово друго на Балкану увек односи превагу.

[IO]

Занимљиво је да си ово подвукао, са обзиром на то да је етнофилетизам постао (и остао) једна од основних карактерних црта православља још у 19. веку (да не идемо даље), с

Pa podvukao sam to iz prostog razloga sto je to daleko vaznije od etnofiletizma, koji je surogat i greh ali surogat koji postoji. Ja samo kazem sta crkva treba da bude, a ti objasnanjavas u kako se crkva percepira u glavama nekih ljudi. Ali ako se pogleda bilo koja dogmatika Pravoslavlja cak i najjednostavnija moze se videti da to nije u duhu pravoslavlja. Sabor pravoslavnih patrijarha je u Carigradu 1872. osudio i odbacio etnofiletizam kao jeres i greh.
Sad pitanje ostaje koliko je etnofiletizam prisutan u glavama svestenih lica a koliko je to percepcija nekih vernika ali u svakom slucaju je pogresan. Meni iskreno to sto pise S ispred PC ne znaci gotovo nista, prosto najvaznije mi je PC. Neretko odem u Grcku i Rusku crkvu iako ovde gde zivim imam i Srpsku.
U svakom slucaju dopada mi se to sto si istakao pitanje etnofiletizma, to zaista jeste problem protiv kojeg se treba boriti.

Edited by IO, 12 June 2008 - 22:51.

[Hadrian]

pitanje ostaje koliko je etnofiletizam prisutan u glavama svestenih lica a koliko je to percepcija nekih vernika

Мислим да би велики број верника СПЦ био јако изненађен када би открио да СПЦ треба да у суштини буде део једне (опште) православне цркве са аутокефалним правима на одређеној територији (где тачно, види ниже), а не етнонационална верска организација православних Срба где год живели у свету. Са друге стране, за свештенство које овако поставља ствари необавештеност није фактор односно ту се ради о идеолошком приступу који није канонски.

Neretko odem u Grcku i Rusku crkvu iako ovde gde zivim imam i Srpsku.

Не знам одакле се јављаш, али на основу написаног изгледа да си у дијаспори. Сама чињеница да у исељеничким земљама (САД, Канада, Аустралија, Нови Зеланд...), гастарбајтерским земљама (Западна Европа...), па и у остатку света постоје паралелно грчка, руска, српска црква (итд.) говори о томе да саборност међу православнима слабо ко зарезује. Све канонски признате православне цркве имају конкретно издефинисане територијалне јурисдикције, а већ сам поменуо да оне не могу да се сударају. Ако као полазну основу узмемо то да је 1922. године Васељенска патријаршија признала аутокефалност СПЦ на територији Краљевине СХС, из тога се може извести да СПЦ данас има ексклузивну јурисдикцију над православним верницима у Словенији, Хрватској, БиХ, Србији (UN границе), Црној Гори и Македонији. Ван тих територија су ексклузивне јурисдикције других православних цркава (канонски две православне цркве не могу да буду на истој територији), што такође значи да СПЦ (исто као и грчка, руска, бугарска итд. црква) не би требало да има парохије, епархије итд. у САД, Канади, Аустралији, Немачкој итд. Православни у тим земљама су (теоретски) под директном јурисдикцијом Васељенске патријаршије.

Edited by Hadrian, 13 June 2008 - 00:15.

[IO]

Apsolutno se slazem sa tobom treba oziveti koncepciju organizacije Pravoslavne crkve o kojoj govoris. Najdublje sam protiv etnofiletizma kao i protiv "nacionalizacije" crkve.

[decky999]

Pa da ti odgovorim na tvoje pitanje. Ne poznajes teologiju pravoslavlja, ne poznajes definiciju crkve ali ipak hoces da komentarises koristeci kategoricne tvrdnje sa aspekta nekoga ko "zna".
Crkva u pravoslavlju znaci primarno jednu stvar a to je sabornost, svedocanstvo o postojanju Boga time sto cemo ljubav ka nematerijalnom Bogu udruziti sa drugima u sabornost crkve. Crkva su svi njeni vernici i to je telo Hristovo, a Hrist je glava crkve. Svi pripadnici crkve, barem po Pravoslavnom ucenju, su gresni tako da nema bezgresnih ukljucujuci i Patrijarha. Ako trazis bezgresne promasio crkvu.
Dalje u dubljoj pravoslavnoj teoloskoj filozofiji ne postoje dobri i losi na nacin na koji ti to predstavljas. Bog je Bog ljubavi i kao takvom svako mu je dete drago. Jako su mu draga ona deca koja su otpala od njega i njegove volje pa mu se u ljubavi vrate. Po Pravoslavnoj teologiji koncept kazne NE POSTOJI. Jer kao sto rekoh Bog je Bog ljubavi, a ne moze neko ko te toliko voli da te kaznjava. Sve sto se coveku desava su posledice njegovih postupaka a jedino sto Bog cini je da te posledice postanu lekcija svakom coveku a ne kataklizma.
Stoga u Pravoslavlju crkva nije organizacija u onom smislu u kojem je ljudi vide i nema bezgresnih i nedodirljivih, crkva su svi njeni vernici.

Ova objasnjenja mozes da pronadjes u osnovnim teoloskim knjigama koje se citaju za par sati. Evo recimo Azbucnik vere od Hrista Janarisa ce ti mozda pomoci da nadjes odgovore na svoja pitanja.

Cak sta vishe - veoma dobro poznajem teologiju pravoslavlja kao i drugih hriscanskih pravaca i vbas zato sto je posnajem duboko se neslazem sa osnovnim dogmama koje si ti ovde lepo izneo. Samim tim imam puno pravo da ih ovde kritikujem. Mogli bi da idemo u detalje teoloske analize za i protiv ali prvo ovaj forum nije bas najotvoreniji za takve diskusije a drugo odvuklo bi nas sa teme. Ali samo ukratko da iznesem osnovni problem sa Pravoslavljem ali i sa bilo kojom drugom organizovanom religijom. Bez obzira da li se slazem ili ne salzem sa ucenjem koje SPC zastupa - problem je sto to ucenje nije razumljivo svima koji nalaze za shodno da ga propagiraju (citaj svesetenici). Samim tim oni uzimaju na sebe autoritet koji crkva sama sebi pridodaje ali neuzimaju na sebe odgovornost koji taj autoritet nosi i samoinicijativno tumace ucenja koja su im data u zavisnosti od trenutka i licnih interesa ili jednostavnoi licne sposobnosti da to ucenje spoznaju. Sustina je u automatskom prenosenju autoriteta koje je strasno opasno jer se radi o duhovnom usmeravanju ljudi koji se okrecu crkvi a da ni sami svestenici nisu sposobni sami sebe duhovno da usmere. To je na neki nacin preslikana slika odnosa ucenika i gurua iz istocne tradicije, a tu se zna da ne moze svako da bude guru (ucitelj).

Lepo si rekao da u pravoslavnoj tradiciji i ucenju pojam kazne ne postoji - ali ja znam bar nekolicinu ljudi koji sebe zovu tvrdokornim pravoslavcima koji se nece sloziti sa tobom. Isto tako ima ko zna koliko svestenika koji se nece sloziti sa tbom - ja sam licno slusao nekolicinu njih sa punim ustima o Bozijoj kazni. Ovo me dovodi do mog osnovnog licnog ne slaganja sa pravoslavnom teologijom - u mojoj teologiji ne samo da ne postoji kazna nego ne postoji ni greh kao sto ne postoji covekovo otpadnistvo od Boga. Mi jesmo stvoreni od Boga da bi bili Bog i nikada nismo prestali da budemo to sto jesmo - Bozija deca - ono sto jesmo izabrali sami je da zaboravimo (sa razlogom) ono sto jesmo. I tu je osnova razilazenja - ne postoji primalni greh Adama i Eve, kao sto ne postoji zigosanje ljudi da su gresni pre nego sto se rode pa samim tim nema ni kazne od strane Boga. Postoji samo nas izbor koji je apsolutno slobodan - nasa volja koja je i Bozija volja jer mi nikada nismo bili nista drugo deo deo njega - cita kreativna energija u neprestanom kretanju. Sve sto postoji na ovom sveti postoji krpz nas - jedino mesto gde cemo naci Boga je u nama samima. Mi nikada ne moze da budemo odbaceni od njega jer bi time on sam sebi negirao sopstveno postojanje - mozemo samo da izaberemo da zaboravimo ono sto jesmo. I tu nastaje konfuzija hriscanske dogme i kolektivna depresija hriscanskih vernika kao i za traganje za definicijom nekog nad-morala koji ako se postuje ce coveka vratiti Bogu i umoliti ga da nas primi nazad u rajske baste. To je iluzija - kao sto je i hriscanski moral iluzija jer je motiv za njegov nastanak isto tako iluzija - jedino sto postoji je ljudska volja - jer kroz nju sve nastaje. I na nama je da uvek u svakom trentku postojanja pravimo prost i jednostavan izbor - da li cemo ici putem ljubavi (koja je nasa sustina) ili putem negacije ljubavi koji je negacija nas samih - a skola o izboru je uvek posledica koju on vuce za sobom - mir ili patnja na ovom svetu.

A cisto za kraj da napomenem da se o ljubavi ne uci iz knjiga (hriscanskih ili bilo kojih drugih) - ljubav se zivi da bi sa naucila.

[slow]

A cisto za kraj da napomenem da se o ljubavi ne uci iz knjiga (hriscanskih ili bilo kojih drugih) - ljubav se zivi da bi sa naucila.

Za ljubav treba imat' dušu a ne znanje....



Stol na tri noge bez i jednog cavla
Sjele su u pet do ponoc da prizivaju duhove
Da prizivaju duhove

U polu tamnoj sobi sklopile su svoje oci
Ispruzile bijele prste
I saputale njegovo ime

U tren se pretvorilo hiljadu noci i dana
Odgovora nije bilo

Jer za ljubav treba imat dusu

U polu tamnoj sobi.............

[IO]

To je na neki nacin preslikana slika odnosa ucenika i gurua iz istocne tradicije, a tu se zna da ne moze svako da bude guru (ucitelj).

Ovo o cemu govoris postoji, ali ti ponovo pricas sa pozicija apsoluta. Ne ogradjujes se dakle da kazes da je ovo je mola licna percepcija situacije i zbog toga JA imam problem, vec ponovo govoris o tome kao da je to sto ti pricas dokazana i univerzalna stvar. A zapravo je istina da to nije. To jesu negativni primeri svakodnevice ali nije niko rekao da ce crkva biti idealna ili bezgresna. Ipak takvi primeri su daleko od pravila ili vecine. A to je slucaj narocito danas, kada svako ko zeli da zna nesto o pravoslavlju i Hriscanstvu uopste i dublje udje u filozofiju religije i sustinu ucenja, moze da se samo informise na bezbroj mesta i nacina i da uvek nadje adekvatnog sagovornika (onoga ko ta ucenja razume) da kasnije o tome prodiskutuje.

Lepo si rekao da u pravoslavnoj tradiciji i ucenju pojam kazne ne postoji - ali ja znam bar nekolicinu ljudi koji sebe zovu tvrdokornim pravoslavcima koji se nece sloziti sa tobom. Isto tako ima ko zna koliko svestenika koji se nece sloziti sa tbom - ja sam licno slusao nekolicinu njih sa punim ustima o Bozijoj kazni. Ovo me dovodi do mog osnovnog licnog ne slaganja sa pravoslavnom teologijom - u mojoj teologiji ne samo da ne postoji kazna nego ne postoji ni greh kao sto ne postoji covekovo otpadnistvo od Boga. Mi jesmo stvoreni od Boga da bi bili Bog i nikada nismo prestali da budemo to sto jesmo - Bozija deca - ono sto jesmo izabrali sami je da zaboravimo (sa razlogom) ono sto jesmo. I tu je osnova razilazenja - ne postoji primalni greh Adama i Eve, kao sto ne postoji zigosanje ljudi da su gresni pre nego sto se rode pa samim tim nema ni kazne od strane Boga. Postoji samo nas izbor koji je apsolutno slobodan - nasa volja koja je i Bozija volja jer mi nikada nismo bili nista drugo deo deo njega - cita kreativna energija u neprestanom kretanju. Sve sto postoji na ovom sveti postoji krpz nas - jedino mesto gde cemo naci Boga je u nama samima. Mi nikada ne moze da budemo odbaceni od njega jer bi time on sam sebi negirao sopstveno postojanje - mozemo samo da izaberemo da zaboravimo ono sto jesmo. I tu nastaje konfuzija hriscanske dogme i kolektivna depresija hriscanskih vernika kao i za traganje za definicijom nekog nad-morala koji ako se postuje ce coveka vratiti Bogu i umoliti ga da nas primi nazad u rajske baste. To je iluzija - kao sto je i hriscanski moral iluzija jer je motiv za njegov nastanak isto tako iluzija - jedino sto postoji je ljudska volja - jer kroz nju sve nastaje. I na nama je da uvek u svakom trentku postojanja pravimo prost i jednostavan izbor - da li cemo ici putem ljubavi (koja je nasa sustina) ili putem negacije ljubavi koji je negacija nas samih - a skola o izboru je uvek posledica koju on vuce za sobom - mir ili patnja na ovom svetu.

Dakle vidim da si se jednim delom informisao o pravoslavlju sto je jako pohvalno, znam ljude koji se smatraju tvrdokornim pravoslavcima pa pojma o tome nemaju. Elem posto si se informisao ja te necu ubedjivati da li sii ti u pravu ili nisi, tvoja je sloboda volje da prihvatis ili da odbijes znanje i nacin zivota koji ti se otvara tim otkrovenjem. Nije Isus rekao onima koji su ga slusali na Gori, vi Morate da me pratite, vec ko veruje u moje reci neka podje za mnom. I to i jeste sustina Hriscanstva u slobdi volje.
Ako mogu da sudim po onome sto si ti ovde napisao tu se negde i ti poklapas sa Hriscanskim ucenjima sloboda volje coveka je apsolutna, Bog nece uraditi nista da sputava tu slobodu volje. To i jesu stubovi Hriscanstva, nesputana sloboda i ljubav.
Ipak razlike su ogromne, a najveca je u tvom antropocentrizmu, i to je vrlo zanimljivo jer upravo o tome se i govori u tumacenju praroditeljskog greha. Covek je otpao iz zajednice sa Bogom ne zato sto ga je Bog isterao iz te zajednice ili bilo cega drugog, vec zato sto je svojom slobodom volje covek odlucio da istupi iz te zajednice ljubavi i sebe postavi u centar.

Inace koliko vidim ti kada govoris o Hirscanstvu ti ili govoris o Judeizmu ili ga kritikujes kroz pogresna ucenja svoji prijatelja ili nekih svestenika koje si slusao a pricali su notorne gluposti. Stoga si i citav knocept praroditeljskog greha postavio na tumbe. Ovo o cemu pricas nije u skladu sa pravoslavnim Hriscanskim vidjenjima. Isus Hrist je preuzeo grehe covecanstva na sebe i doneo ljudima novu zajednicu ljubavi sa Bogom.

A cisto za kraj da napomenem da se o ljubavi ne uci iz knjiga (hriscanskih ili bilo kojih drugih) - ljubav se zivi da bi sa naucila.

Ovo ne znam da li uopste treba da komentarisem, ovo sto si rekao verovatno nije bilo upuceno meni. Nisam nigde ni rekao da se ljubav uci iz knjiga! Rekao sam samo da na teoloska pitanja koja trazis odgovore, odgovore mozes naci u manje vise jednostavnim knjigama. Ako ne odgovore ono barem definicije da se ne bi raspravljali o glupostima, jer ja sad ne mogu da ulazim u rasrpavu i opovrgavam ono sto ti mislis da jeste, jer to nije rasprava. Rasprava je npr. ovo sto je Hadrian istakao etnofiletizam, da li postoji koliko je ozbiljan problem itd. Ovo o cemu govorim sa tobom je samo precizno definisanje stvari.

Edited by IO, 13 June 2008 - 11:26.

[decky999]

Vidis sto se tice istine apsolutne ili relativne sve je stvar percepcije. Iz moje percepcije ja govorim o Apsolutnoj istini ovog trenutka, iz tvoje perspektive ti vidis relativnu istinu mog trenutka. Ja ne vidim tu nikakav problem. Naravno da govorim u svoje ime ali iz te perspektive ja zaista govorim o Apsolutnoj istini - da ne verujem da je nesto istina ne bi o tome ni pisao. Pa zar to nije ni poenta diskusija da svako iznosi svoj "apsolut" i da otvorenog srca i iz ljubavi ucimo jedni o drugima. NA ovom nivou postojanja ne postoji ni jedan drugi Apsolut nego onaj prozivljen korz svakoga od nas.

Jos jedan klasican konflikt moje i hriscanske teologije - Hrist nije umro na krstu da bi okajao grehe covecanstva. Koje grehe ako sam vec rekao da greha nema vec samo sloboda izbora. Hrist je umro na krstu da nam pokaze da smrt nepostoji - da je ona upravo najveca iluzija naseg sebicnog ego postojanja i percepcije odvojenosti od Boga i kao takva iazvor najdubljeg straha. A tamo gde ima straha nema ljubavi. I tu lezi kljuc mog problema sa crkvenom dogmom - vera u Boga je u Hroscanstvu definisana i propagirana kroz strah - na povrsini strah od Boga i kazne - a u dubini je bazirana na strahu od sopstvenog nestajanja kao posledice odbacenosti (odvojenosti) od Boga. Kako bilo ko moze da spozna svoju pravu bozansku prirodu ako zivi u dubokom strahu od te iste prirode - kako se nesto u isto vreme moze voleti i ziveti u strahu od toga sto volimo. Kako tama moze da postoji tamo gde je svetlo. Hristovo ucenje je sadzalo jednu jednostavnu poruku - svetlost nema potrebe traziti - svetlost treba biti jer mi jesmo svetlost i nema svetlosti van nas. Mi smo alfa i omega i samo tom spoznajom mozemo da izvucemo sebe iz iluzornog zivota u materijanom svetu koji je samo izvor patnje i bola. Sta je crkva rekla na to - da je Hrist zrtvovao sebe zarad nasig grehova - pa ako je zaista tako zasto i dalje patimo na ovom svetu - zasto smo i dalje "gresni".

Moja teologija jeste antropocentricna jer joj nije potrebna crkva za posredstvo pred Bogom niti knjige za tumacenje apsolutnosti istine - potreban joj je zivot i covek koji zivi taj zivot bez straha od sebe i od Boga- nista vise (a ni manje).

[IO]

Vidis sto se tice istine apsolutne ili relativne sve je stvar percepcije. Iz moje percepcije ja govorim o Apsolutnoj istini ovog trenutka, iz tvoje perspektive ti vidis relativnu istinu mog trenutka. Ja ne vidim tu nikakav problem. Naravno da govorim u svoje ime ali iz te perspektive ja zaista govorim o Apsolutnoj istini - da ne verujem da je nesto istina ne bi o tome ni pisao. Pa zar to nije ni poenta diskusija da svako iznosi svoj "apsolut" i da otvorenog srca i iz ljubavi ucimo jedni o drugima. NA ovom nivou postojanja ne postoji ni jedan drugi Apsolut nego onaj prozivljen korz svakoga od nas.

Da ne komentarisem previse, problem je u generalizaciji, stereotipima i logickim greskama.

Jos jedan klasican konflikt moje i hriscanske teologije - Hrist nije umro na krstu da bi okajao grehe covecanstva. Koje grehe ako sam vec rekao da greha nema vec samo sloboda izbora. Hrist je umro na krstu da nam pokaze da smrt nepostoji - da je ona upravo najveca iluzija naseg sebicnog ego postojanja i percepcije odvojenosti od Boga i kao takva iazvor najdubljeg straha. A tamo gde ima straha nema ljubavi. I tu lezi kljuc mog problema sa crkvenom dogmom - vera u Boga je u Hroscanstvu definisana i propagirana kroz strah - na povrsini strah od Boga i kazne - a u dubini je bazirana na strahu od sopstvenog nestajanja kao posledice odbacenosti (odvojenosti) od Boga. Kako bilo ko moze da spozna svoju pravu bozansku prirodu ako zivi u dubokom strahu od te iste prirode - kako se nesto u isto vreme moze voleti i ziveti u strahu od toga sto volimo. Kako tama moze da postoji tamo gde je svetlo. Hristovo ucenje je sadzalo jednu jednostavnu poruku - svetlost nema potrebe traziti - svetlost treba biti jer mi jesmo svetlost i nema svetlosti van nas. Mi smo alfa i omega i samo tom spoznajom mozemo da izvucemo sebe iz iluzornog zivota u materijanom svetu koji je samo izvor patnje i bola. Sta je crkva rekla na to - da je Hrist zrtvovao sebe zarad nasig grehova - pa ako je zaista tako zasto i dalje patimo na ovom svetu - zasto smo i dalje "gresni".

Iz ovih reci je ocigledno da ne razumes filozofiju Novog zaveta. Bog je ljubav a ne strah. Koncept straha i kazne je Starozavetno i/ili Judeisticko poimanje.

Ali da idem korak po korak, prvo Hrist nije umro da bi pokazao da smrt ne postoji vec je vaskrsnuo da bi pokazao da je smrt i porpadnost pobediva. Njegova ljubav je pobedila i on je tu ljubav ponudio ljudima kao novu zajednicu sa Bogom, zajednicu ljubavi iz koje su ljudi (Adam i Eva) slobodom svoje volje istupili. Ali da ne raspravljamo o raspecu i vaskrsneju tj. da ne sirimo temu ja sam ti govorio o praroditeljskom grehu i njegovoj percepciji u pravoslavnom Hriscanstvu, i iako mozda nisam rekao sve rekao sam dovoljno da shvatis da koncept praroditeljskog greha koji si ti u svom prethodnom postu opisao kao pravoslavno Hriscanski u stvari i nije pravoslavno Hriscanski.
A zasto smo jos uvek gresni i zasto jos uvek patimo? Pa to je zato sto imamo apsolutnu slobodu volje nesputanu od strane Boga. Jer ako bi Bog odredjivao sta cemo mi da radimo i kako to onda ne bi vise bila nasa slobodna volja vec Bozija slobodna volja, a posto je Bog, bog ljubavi i slobode on nam slobodu volje nece ogranicavati. A patnja je samo posledica nasih izbora.

Nego da ne idemo vise u teoloske rasprave za to mozes da otvoris poseba topic.

Moja teologija jeste antropocentricna jer joj nije potrebna crkva za posredstvo pred Bogom niti knjige za tumacenje apsolutnosti istine - potreban joj je zivot i covek koji zivi taj zivot bez straha od sebe i od Boga- nista vise (a ni manje).

Koliko ja shvatam tvoja teologija nije antropocentricna zbog crkve. Jer crkva i nije tu za posredstvo sa Bogom, ona je samo tu kako bismo licni odnos ljubavi prema Bogu udruzili sa drugim ljudima u momentima evharistije i svedocili o njegovom postojanju u ljubavi i radosti. A vera i jeste zivot, zivot u ljubavi a knjige su tu samo da zadovolje tvoju intelektualnu znatizelju ili da te usmere na pravi put (sa aspekta religije). Dakle istinu spoznajes sam kroz licni odnos prema Bogu, veru zivis i nosis u sebi. Knjige su tu samo da ti pomognu na tom putu.