http://forum.b92.net...opic=32276&st=0
Tada je, ovde:
http://forum.b92.net...w...t&p=1478698
jedan od diskutanata ovog foruma napomenuo:
Ne plači Danijela i Plavi Havaju su strane pesme prepevane na naski. Sa druge strane zanimljivo je da je Vlaho Paljetak napisao saljivu pesmu Hajdmo na Kubu.
Danijelu je nakon rata pevao Dzimi Stanic.
Mansardu sam zaboravio pomenuti, ali je svakako jedna od najpopularnijih predratnih pesama. Mislim da imam negde deo predratnog izvodjenja iste.
Nova saznanja o materijalu o kome se u ovom topicu diskutovalo bacaju i malo novog svetla na domaću muziku. "Ne plači Danijela" je komponovana i poetski uobličena od strane domaćih autora. Autor muzike bio je tada poznati pevač Radio Beograda koji se zvao Uroš Seferović i koji je posle 1939. godine otišao u Ameriku.
Autor stihova iste pesme bio je ruski emigrant Sergej Strahov, jedan od najpoznatijih i zasigurno jedan od najvećih predratnih izdavača notnih materijala, novih pesama i distributer istih sa raznih strana sveta (kod njega su se čak mogle naći i note Elingtonovih kompozicija, recimo).
Takođe, postoje novi podaci u vezi osobe/pevača koji je pevao u "Maratoncima...". Njegovo ime je Milan Timotić, bio je advokat koji se izdržavao pevanjem i jedan od veoma popularnih i poznatih pevača onog doba.
Timotićeva sudbina bila je poprilično okrutna (ali i duboko vezana za uobičajene šablone onog doba): posle rata osuđen je kao "narodni neprijatelj" na smrt streljanjem, ali ju je ipak izbegao, nekako, osetivši povoljan moment, i skloni se u u Ameriku. Tu je i dalje ponešto pevao, mahom za krugove naše emigracije, ali ovaj deo njegove karijere je potpuno nerazjašnjen (nema zasada podataka da li je tamo, recimo, snimio neku ploču).
Umro je krajem sedamdesetih godina, i nikada se više nije vratio u zemlju. Nije dakle misteriozno nestao, već veoma "uobičajeno".
Pre rata snimio je pregršt ploča koje su označavale crossover od narodne muzike ka popularnim pesmama i šansonama/romansama. Od ovih izvođenja treba izdvojiti: "Adio Mare" (koju je komponovao jedan advokat iz Novog Sada još 1909., a ne kako se to pogrešno navodi Vlaho Paljetak), "Kad trepću zvezdice male", "Kad mi pišeš mila mati"... Nije zasada poznato da li je pesma koja je zabeležena u filmu "Svi vi (I vi?) što maštate o sreći" snimljena i za gramofonsku ploču (iako je poznato da je Timotić pred rat potpisao ugovor za "Columbia" izdavačku kuću, a dotle snimao za zagrebački Edison Bell Penkala). Osim toga, u ranijem perodu, a osim romansi i šlagera poznato je da je snimio još i neke pesme koje ga čvrto vezuju za narodni repertoar: "Maglata padnala" (pesma je sa Kosova, ako sam dobro protumačio) i "Oj ti mico pevačico" (iz koje se danas najčešće sećamo stiha - Cajka, Cajka iz Novoga Sada). I pored uspeha i nesumnjivih kvaliteta Timotić je živeo veoma bedno, jedva krpeći kraj s krajem, što je pronađeno u jednom sačuvanom pismu rodbini.
Jedno davno poređenje ovog pevača sa Mijatom Mijatovićem nije toliko nesuvislo: pre rata su ga i zvali "Mali Mijat" ili "Novi Mijat" (Mijatović je umro 1937. godine).
Može se slobodno reći da je Timotić, u neku ruku, bio za Beograd ono što je Paljetak bio u Hrvatskoj i za Zagreb/Split/Dubrovnik u isto doba, a posebno posle Mijatovićeve smrti.
Neko je spominjao da je traka sačuvana u "Maratoncima..." jedino što je ostalo od "Nedovršene simfonije jednog grada", što nikako nije tačno. Film je sačuvan u celosti, i nadamo se da će neko, iz Kinoteke, imati dovoljno sluha i na novom montažnom stolu dobijenom kao donacija japanske vlade uspeti da digitalizuje i učini svima dostupnima ovaj neobični i veoma vredan, eksperimentalni film talentovanog režisera Maksa Kalmića.
Edited by mmilovan, 29 April 2008 - 22:30.
