16002 replies to this topic

[euronet]

za 

//

7.Vracar dostupno vec od 2050e

 

Zvao sam, pitao malo vise od informativnog i devojka na telefonu je odgovorila:

Kvalitetna novogranja, investitor je pouzdan i nije iz Srbije. Ne ocekujte veliki popust za gotovinu, vec simbolicno 1-3% na ukupnu oglasenu cenu stana.

 

Najmanje treba da daju gratis garazu za te pare.

Edited by euronet, 27 October 2014 - 12:40.

[Gant]

Nije to samo sa njima. Obidji i mnoge druge odavno "rasprodate" novogradnje.

Covek bi pomislio da su sve te stanove kupili neki posebni ljudi kojima zapravo svetlost ne treba.

 

Kod nas se zapravo desava nesto slicno kao u Zagrebu. Dok traznja konstantno pada, gradnja se ne usporava, a broj novih neprodatih useljivih stanova se gomila.

Cuo sam da uglavnom same banke drze cene i radije ne prodaju stanove (poput Alphe i slicnih) kako bi prikazivali lazne bilanse kapitala.

 

U Bugarskoj se to izgleda nije odrzalo, vec je trziste prosto odreagovalo na nacin da je sa vecom ponudom pala cena.

U Hrvatskoj sada drzava pomaze bankama u gradjevincima subvencijama da prodaju te stanove.

 

Da li mislite da se u Srbiji sprema slican scenario kao u Hrvatskoj?

Da su gradjevinci i banke u dilu sa drzavom i da cekaju slicne programe?

 

Potpuno se slazemo da je ponuda stanova u Beogradu jako losa, ali to nije samo razlog zato sto stanova nema, nego zato sto se masa neprodatih stanova vode kao rezervisani ili prodati za trziste (najocigledniji primer je GDS). Da li se to radi kao u Zagrebu, videcemo.

I meni je realniji Zagrebacki scenario gde tek sada sa zakaznjenjem nekretnine padaju. Ne bi ni oni mogli da nagomilaju 10.000 stanova da ih nisu krili na trzistu, prodali bi se sigurno bar oni dobri kojih sada ima.

[Gant]

Kvalitetna novogranja, investitor je pouzdan i nije iz Srbije. Ne ocekujte veliki popust...

 

...na prvi poziv telefonom. Ako se vidimo, pogledate stan jedno tri puta i mi skontamo da biste verovatno stan pazarili, dobicete mnogo vise.

[Marti 2000]

Splendini, slažem se sa tobom da se inflatorni novac iz ruku bankara i njima bližnjih mora preliti u realni sektor, ali cene stanova u Bgd-u su i dalje prevelike. Po svemu što znamo promet je mali. Tek kad se promet približi onom iz boljih godina moćićemo da pričamo o stabilizaciji i rastu cena.

 

To neće skoro biti, osim ako cene ne butu drastično manje. Tek počinju sa smanjenjem budžetskih plata i penzija, a to će se neminovno preliti i na privatni sektor (sa eventualnim izuzetkom izvoznih profitabilnih firmi) što će značiti ne samo smanjenja plata već i nova otpuštanja. Pad prometa će značiti nove stečajeve, pa i nove probleme za banke. O ekonomskoj nekompetentnosti ne samo ove vlasti, već i bivših ne treba trošiti reči. Ono što je još žalosnije je nekompetentnost mnogih poznatih ekonomista.

[Monitor]

http://www.b92.net/b...7&nav_id=916430

 

Nisam znao da se ovo gradi, prvi put cujem za ovaj projekat.

 

500 stanova maltene u krugu dvojke nije mala stvar.

 

Da li neko zna nesto o ovome, koje su cene najavljene, sta se uopste planira? Neki parkic izmedju zgrada?

Da li ce rusiti i kuce u kvartu ili samo IKL?

[Gant]

Da li neko zna nesto o ovome, koje su cene najavljene, sta se uopste planira? Neki parkic izmedju zgrada?

Da li ce rusiti i kuce u kvartu ili samo IKL?

 

Taj projekat je trebalo da pocne jos 2009. godine. Klasicna malverzacija sa zemljistem, nas otkupio firmu IKL pa je zapalio (poput Depoa), pa prodao zemljiste Izraelcima. Sve oprano i navodno cisto, ali kod nas drugacije valjda ne moze.

 

Imas temu na beobuild-u, oni redovno kace slike i prate stanje na terenu. Jos nema nista u vezi prodaje. Cini mi se da ce da bude malo tesno s obzirom koliko nameravaju da uguraju kvadrata, klasika.

 

http://beobuild.rs/f...php?f=20&t=3245

[bpprr]

"Stepa: Oborili cene, stanovi otišli

IZVOR: POLITIKA

Beograd -- Petnaestak dana nakon što je cenu kvadrata za 150 stanova oborila na 980 do 1.180 evra, Građevinska direkcija prodala je 90 stanova u Stepi.

 

Četiri godine je Građevinska direkcija Srbije bezuspešno pokušavala da proda poslednjih 500 stanova u voždovačkom naselju „Stepa Stepanović” po ceni od 1.250 do 1.290 evra za kvadrat, tvrdeći da je ona osetno ispod tržišne i da jeftinije od toga ne može ići.

 

Tek petnaestak dana nakon što je cenu kvadrata za 150 stanova oborila na 980 do 1.180 evra, dobili su devedeset novih stanara. Gubitak zbog niže cene, priznaju u direkciji, neće ni osetiti jer im se i on više isplati nego da i dalje plaćaju održavanje neprodatih stanova, piše Politika.

 

Kirije padaju lagano ali sigurno, kaže Srđan Lončarević, vlasnik agencije „Slavija rent”. Zakupnina niža i do 30 odsto u poređenju sa prošlom godinom ne iznenađuje Lončarevića jer je, kaže, tražnja izuzetno mala, a ponuda velika. Brine ga to što je obim posla drastično smanjen i što je broj stranaca koji dugoročno iznajmljuju krov nad glavom opao za čak 60 odsto u odnosu na 2011. godinu. "Sada bez problema možete iznajmiti garsonjeru u centru za maksimalno 200 evra. Nude ih i za 150, što je 100 evra manje nego ranije ali nema ko da plati kiriju. Zakupnina dvosobnog stana od Slavije do Kalemegdana košta 400 evra, a pre je bila između 500 i 700 evra", ističe Lončarević. Studenti su i dalje najsigurniji klijenti ali ne traže manje stanove nego trosobne. U njih se useli po troje akademaca jer im se više isplati da dele kiriju i troškove za komunalije nego da svako od njih iznajmi garsonjeru.

 

"Tržište se posle četiri godine promenilo i zato smo odlučili da stimulišemo prodaju stanova od 37 do 100 kvadrata. Desetak manjih stanova do 50 kvadrata već smo prodali, ostali su oni veće površine, iznad 70 kvadrata. U ovoj akciji važi i beskamatna pozajmica za kupovinu te nekretnine do 20 odsto njene vrednosti", kažu u direkciji. 

 

S obzirom na osiromašenje građana i pooštrene uslove kreditiranja, bilo je samo pitanje vremena kada će direkcija pribeći ovoj taktici. Još pre tri godine je i „Blok 67 asoušiejts”, firma koja je podigla elitno naselje „Belvil”, bila prinuđena da cenu kvadrata u pojedinim stanovima spusti za 300 evra. 

 

Od tada je broj od gotovo 400 neprodatih stanova, od ukupno 1.900, pao na osamdesetak. Pre toga je „Blok 67 asoušiejts”, kao i Građevinska direkcija Srbije, dugo uveravao javnost da cenu neće obarati, negirajući ocene upućenih u tržište nekretnina da je ona previsoka. 

 

Utoliko je pad cene u „Stepi” manje iznenađujući, jer je kvalitet masovne stanogradnje, kao u tom naselju, uvek slabiji, napominje Kaća Lazarević iz agencije za nekretnine „Alka”. 

 

"Kvadrat je u „Stepi” bio skup i kada je država davala subvencionisane kredite. Cene konstantno padaju i pre pet godine na Vračaru niste mogli kao sada da nađete kvadrat za 1.500 evra [DANAS JE 1550EURA PROSECNA CENA REALIZACIJE NA VRACARU]. Koliko god da je cena niža, ljudima su plate smanjene, nisu sigurni da će zadržati posao i ne usuđuju se da uzmu kredit", tvrdi Lazarevićeva. 

 

Podataka o tome koliko je stanova prodato od 2009. godine, kada su cene počele da se tope, nema jer takva evidencija ne postoji, kao što je nema ni kada je reč o broju stanova u ponudi. Da li Beogradu nedostaje 30.000 stanova, kao što se tvrdilo ne tako davno, više niko se ne usuđuje da prognozira jer je potražnja izuzetno niska. Ali, mnogi su saglasni da je tržište stabilno i da velikih oscilacija u cenama neće biti [HAHAHAHAHAHHAHAHAHA U VASIM SNOVIMA].

 

Da je zlatno doba na tržištu nekretnina bilo 2008. godine pokazuju podaci i Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (komercijalni i subvencionisani). Tada je osigurana čak 17.371 takva pozajmica, a 2009. godine svega 7.965. Sledeće godine 9.826 građana je osiguralo kredite, dok u poslednje tri godine taj broj pada sa 8.268, koliko ih je bilo 2011. godine, na 6.450 osiguranih kredita lani.

 

"One su se stabilizovale u poslednje dve godine. Jedino kada bi neko podigao zgradu od 5.000 kvadrata u centru grada i prodavao za 1.200 evra, to bi moglo da dovede do sniženja", kaže Miroslav Cvetković, direktor agencije „Cvetković–Roškov”. [PROMET NIKAKAV A CENE SE 'STABILIZOVALE' NESTO NE STIMA]

 

Najtraženiji su mali stanovi koji se najbrže prodaju i predstavljaju do 80 odsto svih stanova u prestonici. Najbolja ponuda jednosobnih je u Mirijevu, a taj deo grada, kao i Voždovac, Vračar i centar, najčešće obilaze potencijalni kupci. Više nije kao nekada da lokacija i samo lokacija utiče na prodaju, sada prvenstveno cena diktira kupovinu, kaže Nedeljko Malinović, direktor agencije „Legat”. 

 

"Stan od 100 kvadrata kod Belog dvora prodaje se za 145.000 evra, što je bilo nezamislivo pre pet godina kada je kvadrat na Dedinju vredeo i više od 3.000 evra. Vlasnici koji neće da spuste cenu ne mogu kao nekada da brzo i bez muke prodaju nepokretnost. To im je ranije polazilo za rukom jer je za isti stan na mnogim lokacijama bilo i po troje zainteresovanih kupaca", ističe Malinović. 

 

U Beogradu je izgrađeno 734.909 stanova, od čega su 33.942 podignuta između 2009. i 2013. godine. To znači da novogradnja predstavlja 4,61 odsto ukupnog stambenog fonda prestonice. 

 

Posmatrajući samo brojeve (tabela izgrađeni stanovi), stiče se utisak da u poslednjih pet godina nije bilo drastičnog smanjenja gradnje. Ali sirovom empirijskom metodom – osvrni se oko sebe – kranovi i mešalice mogu se videti jedino u Novom Beogradu, Voždovcu i na Zvezdari. Koliko god da se manje zida, investitori su se barem privremeno pomirili sa činjenicom da ne mogu kao dosad da izvlače i više od 50 odsto profita, napominje Nenad Đorđević, predsednik UO Klaster nekretnine. 

 

"Zarade su im do 20 odsto ali to je pristojno i bez obzira na sve rizike ulaganje u nekretnine je i dalje najsigurniji posao za investiranje", tvrdi Đorđević."

 

http://www.b92.net/b...7&nav_id=916583

 

Komentari:

Trzisna cena je ona koju je kupac spreman da dâ. To je pravilo broj jedan poslednjih par hiljada godina. Cak i cena od 1000kv je velika ako pogledamo odnos ponude i potraznje. Bice one jos nize...
 (miki, 27. oktobar 2014 15:49)

# Link komentara

Preporučujem (+291)

Ne preporučujem (-13)

 

Zakon ponude i potraznje. 
Stanovi vrede onoliko koliko kupci mogu da ponude za njih, a ne onoliko koliko bi hteo prodavac!
(Dejan, 27. oktobar 2014 16:06)

# Link komentara

Preporučujem (+216)

Ne preporučujem (-5)

 

lazu i za broj neprodatih stanova u belvilu i za broj neprodatih stanova u stepi. licno bio. licno video. 470 belvil. stepa oko 800+. 
sta je cilj ovoga nije mi jasno. niti koju novinari imaju korist od losih informacija. gde vam je istrazivacko novinarstvo?
 (coa, 27. oktobar 2014 16:35)

# Link komentara

Preporučujem (+212)

Ne preporučujem (-10)

 

Овај текст је превише оптимистичан у односу на реалност.
(Врачар, 27. oktobar 2014 16:39)

# Link komentara

Preporučujem (+126)

Ne preporučujem (0)

 

Dosta lupetanja da cena stana u BG ne moze vise dole! U Solunu, na obali mora, stan se moze kupiti za 500 evra po kvadratu! Spustite se na zemlju!
(Veki, 27. oktobar 2014 17:16)

# Link komentara

Preporučujem (+80)

Ne preporučujem (-11)

 

ahaha "tvrde da je to trzisna cena"  
trzisna cena je ona po kojoj se nesto prodaje, a ne ona po kojoj ne moze da se proda (ma sta "autoriteti" tvrdili)  
bice jos niza cena, sigurno. posla je sve manje, bdp je sve manji, samo je ekonomska kriza sve veca. smanjenje plata i zaposlenosti je tu, a "strane investicije" su samo u novinama (i to cak i tamo u nekoj nedefinisanoj buducnosti - jednoga dana)
 (d, 27. oktobar 2014 18:20)

# Link komentara

Preporučujem (+15)

Ne preporučujem (-1)

 

 

Edited by bpprr, 27 October 2014 - 19:17.

[bpprr]

Ogorcenost stanovnika Stepe sta su kupili, od februara, ne znam da li je vec kaceno - nisam video:

"Proglas stanara naselja „Stepa Stepanović“ u Beogradu

Proglas stanara naselja „Stepa Stepanović“ u Beogradu – verzija za štampu
Ovim putem obraćamo se javnosti kako bismo ukazali na loš odnos Investitora – Građevinske direkcije Srbije i Republike Srbije – prema nama, stanarima naselja „Stepa Stepanović“ u Beogradu i predočili svoje namere usmerene prema rešenju ovog problema. Suočavamo se sa neviđenom bahatošću Građevinske direkcije Srbije, određene da u ime Vlade Republike Srbije rukovodi izgradnjom naselja. Naš Investitor, odnosom prema potrebi završetka radova, ignorišući svoje obaveze, istovremeno ponižava sve kupce stanova na ovoj lokaciji. Javno dižemo glas protiv ovakvog skandaloznog odnosa prema nama i prema naselju „Stepa Stepanović“.
Kao poslovno uspešni i pretežno mladi ljudi, poverovali smo inicijativi svoje države i odlučili da kupimo nekretninu u naselju koje je trebalo da bude striktno planski izgrađeno. Iako su mnogi od nas upozoravani da ne ulaze u takve odnose sa državom – jer će biti obmanuti, nismo želeli da poverujemo u to. Ostali smo u svojoj zemlji, jer smo imali poverenja u njeno funkcionisanje, jer smo se nadali boljoj budućnosti i bili uvereni da svojim radom možemo uticati na to, smatrajući da je pljačkaški odnos države prema svojim građanima samo ružna prošlost. Prezentovana uređenost naselja prilikom kupovine stanova, ulivala je nadu da se život može organizovati drugačije od neplanske gradnje koja nas okružuje. Upravo to je bitno uticalo na kupovinu stanova na ovoj lokaciji. Znali smo da time ujedno pomažemo gradjevinsku industriju. U to smo verovali sve dok nije započelo obesmišljavanje ideje i projekta izgradnje naselja „Stepa Stepanović“.
Već na početku, reklamirani kao jeftini, stanovi u izgradnji prodavani su po višoj ceni od tržišne (oko 1290 EUR/m2; na istoj lokaciji, kod privatnih investitora, slični stanovi u izgradnji imaju neuporedivo nižu cenu). Država nas je već na samom početku obmanula. Tu, nažalost, nije bio kraj. Naše stanove platili smo 400 EUR/m2, sa 400 EUR/m2 smo još finansirali izgradnju stanova pripadnicima Vojske Republike Srbije, ostatak novca bio je namenjen za izgradnju pratećih sadržaja i profit Investitora. Ova šokantna informacija predočena nam je na kraju, kada smo već bili useljeni u nedovršeno naselje „Stepa Stepanović“. Sve vreme smo bili obmanuti, misleći da će stanovi biti izgrađeni prema punoj ceni koju plaćamo. Očekivali smo kvalitet, onakav kakav je bio reklamiran. Dobili smo nakon prijema stanova loše izvedene radove i ugrađene jeftine komponente.
Investitor nas permenentno provocira arogantnim i ponižavajućim odnosom, čak se nakon navedene obmane u ceni, ne trudi ni da dovrši započeti projekat. Naš novac, uzet za uređenje zemljišta i izgradnju pratećih sadržaja, ne znamo na šta je utrošen.Građevinska direkcija je u dugovima, tako nam je zvanično saopšteno, što znači da je novac koji smo platili, a od kojeg je ostvaren veliki profit, volšebno „iščezao“! Gde? Prema rečima jednog od direktora Građevinske direkcije Srbije, interesi stanara njemu apsolutno nisu bitni, već ga isključivo zanima profit! Ne želimo da nas država tako tretira, protiv smo ovakvog uređenja odnosa, ne mirimo se sa bahatošću pojedinaca, tražimo da poslove rade stručni i odgovorni ljudi, a ne oni koji u ime države obmanama stiču priofit na račun interesa građanki i građana Republike Srbije. Zbog nekoliko desetina propusta u radu, pokrenuli smo peticiju za smenu kompletnog rukovodstva Građevinske direkcije Srbije. Dosta nam je nerada i lošeg odnosa prema kupcima, kojima se uskraćuje ono što su platili, i to od strane države. Ne želimo samo da gledamo obesmišljavanje projekta izgradnje naselja i nerad Investitora (i ne samo njega), već smo rešeni da direktnim delovanjem utičemo na sve, kako bi se situacija promenila.
Suočeni smo sa obesmišljavanjem projekta nedovršenog naselja „Stepa Stepanović“. Navodimo samo pojedine loše primere, jer bi njihovo potpuno nabrajanje zauzelo veliki prostor. Tako, termička izlolacija i sistem grejanja, trebali su objekte u ovom naselju da svrstaju u kategoriju energetski efikasnih. Međutim, usled loše postavljene stolarije, navedena „efikasnost“ je degradirana (loše izvedeni radovi), a računi za grejanje neopravdano povećani (grejanje se plaća po utrošku). Tako loš odnos građevinara prema poverenom poslu, ali i inertnost, verovatno i problematična stručnost službe nadzora Investotora (za šta posedujemo mnogobrojne dokaze) – nezapamćena je do sada. Predstavljali su nam da će u naselju „Stepa Stepanović“ biti primenjena najsavremenija telekomunikaciona rešenja, kroz koncept „optika do stana“; to je javno predstavljano kao „prvi projekat u regionu i tehnologija budućnosti“ (trebalo je omogućiti najviši standard kvaliteta interneta – brzine od 100 Mb/s u daunloudu odnosno 50 Mb/s u aploudu). Sada smo suočeni sa činjenicom da smo dobili monopol Telekoma, koji postavljenu opremu konfiguriše tako da pristupne brzine i način enkapsulacije podataka budu isti kao u slučaju ADSL-a, čime se obesmišljava postojanje optičkih kablova do svakog stana. Krovovi i terase na pojedinim zgradama, usled loše urađene hidroizolacije propuštaju vodu. Iako je ovo lokacija poznata po jakim udarima vetra, zarad uštede novca stolarija i roletne su posebno lošeg kvaliteta (kako smo obavešteni, zapravo najlošijeg na tržištu), prozori često ostaju bez roletni, ponekad vetar nosi lim sa krovova (ima slučajeva gde je on samo zalepljen!). Investitor ne preduzima radnje da se mnogobrojni detektovani problemi saniraju, što zaoštrava inače nezabeležene do sada loše odnose između nas – Kupaca stanova i Prodavca. Izlazi i ulazi u naselje su nebezbedni, što već dugo upozoravaju saobraćajni stručnjaci; nezgode su česte. U naselju nije izgrađen kišni kolektor i retenzija. Postoje zgrade od kojih je potrebno više od 15 minuta pešačenja do prve prodavnice, kako bi se nabavile osnovne namirnice (kada smo se odlučivali za kupovinu, naselje je predstavljano sa razgranatim raznovrsnim prodavnicama, tržnim centrom u njegovoj sredini itd.). Prinuđeni smo da sa određenih lokacija pešačimo dugo do prve autobuske stanice. Mnogi ovo nisu očekivali, jer je Investitor govorio da će u naselju biti gradskog prevoza, dok je drugima, kod kupovine stana naselje predstavljano bez autobuskog saobraćaja. Kada je sneg, onemogućeno je kretanje automobila i bitno je ugrožena bezbednost stanara, pošto Investitor nije angažovao firmu koja bi se bavila održavanjem puteva u naselju u zimskim uslovima. Okolina zgrada je prljava, jer ovaj prostor Investitor ne održava. Ima deponija sa đubretom: da li je potrebno da se zaraza raširi ovim krajem grada? Pojavili su se pacovi! O propustima u zgradama i stanovima ne može se ni govoriti u ovom tekstu, jer bi to zauzelo ogroman prostor. “Renoviranje” tek kupljenih stanova, i to o sopstvenom trošku, u ovom naselju je postalo sasvim obična pojava.
Država umesto da bude primer poštene i kvalitetne gradnje, pokazala je kako se može prevariti kupac, kako ne treba graditi stanove. Ovo je za svaku osudu! Jedno je sasvim sigurno: da stanovi potpuno nisu isplaćivani unapred, već nakon njihovog završetka, sa ovakvim kvalitetom zasigurno bi ovaj projekat izgradnje naselja propao. Velika većina potencijalnih kupaca uvidom u kvalitet stanova jednostavno bi odustala od kupovine.
Po pitanju pratećih sadržaja u naselju ogorčeni smo na Investitora: Građevinsku direkciju Srbije i Vladu Republike Srbije. Reklamiran nam je multifunkcionalni objekat, sa tržnim centrom, Domom zdravlja, sadržajima za kulturni život stanovnika naselja itd. Od pratećih sadržaja nijedan još nije počeo da se gradi! Prema „Urbanističkom projektu komercijalnih sadržaja naselja Stepa Stepanović“, za koji se ne zna kako i na kojoj sednici Skupštine grada je usvojen (!), a koji je Investitor skrivao, multifunkcionalni objekat koji je na početku reklamiran je izostavljen, a da pri tom niko nije imao potrebu da nas – kupce stanova i žitelje ovog nedovršenog beogradskog naselja o tome zvanično obavesti i takve poteze obrazloži. To bi bio neki minimum uvažavanja Investitora prema nama.
Umesto dve škole, dva vrtića i jednog depandansa, trenutno funkcioniše samo depandans u kome je upisano 180 mališana koji čekaju na izgradnju vrtića. Trebaju li naša deca da dobiju hronične bolesti usled nedostatka elementarnog i kvalitetnog prostora za boravak? Izgradnja ovih objekata, iako na teretu lokalne samouprave, u širini slike ovog naselja predstavlja problem države (kao Investitora i kreatora celokupnog projekta naselja), i odnosa prema njenim najmlađim građanima.
No, apsurdu ovde nije kraj. Umesto da država ispuni svoje obaveze prema nama, a na osnovu prvobitnog Urbanističkog projekta, odnosno „Urbanističkog projekta na lokaciji bivše kasarne Stepa Stepanović“, pojavila se obrnuta situacija. Revnosno se pristupilo izradi novog „Urbanističkog projekta komercijalnih sadržaja u naselju Stepa Stepanović“, koji bi trebalo da omogući uvođenje novih objekata u naselje. Investitor sada, kada je većina stanova već kupljena, menja svoje planove, izostavljajući jedan od najvažnijih objekata – Dom zdravlja. Na delu je nepošteno postupanje. Tako se krenulo i sa obezbeđivanjem uslova za početak izradnje benzinske pumpe sa pretakalištem za tečni naftni gas, modularnog kaveza za prodaju tečnog naftnog gasa u bocama, podzemnog čeličnog rezervoara za tečni naftni gas, autoperionice.
Našim istrajnim i dugotrajnim angažovanjem, protestom na kojem je prisustvovalo više stotina učesnika, sastancima, ali i jakom podrškom mnogih medijskih kuća koje su doprinele aktuelizovanju problema – obustavljena je izgradnja ovog štetnog objekta. To je javno saopštio aktuelni ministar građevine na predizbornom skupu SNS-a održanom u naselju „Stepa Stepanović“, a povodom poslednjih izbora na opštini Voždovac. Nekoliko meseci čekamo pravno utemeljenje ove odluke. Do toga još uvek nije došlo. Pri tom, „Urbanistički projekat komercijalnih sadržaja u naselju Stepa Stepanović“ još uvek sadrži pumpu – dakle on nije izmenjen. Mišljenja smo da onako kako su ovi, po nas štetni objekti ukinuti, isto tako mogu ponovo biti uvedeni u naselje: oni obezbeđuju veliku novčanu dobit! Ne želimo da nas bilo ko koristi za sticanje novčane dobiti. Ne želimo da budemo povod usmenih predizbornih obećanja. Ne slažemo se sa činjenicom da u državi izgradnja krupnih objekata zavisi od usmene izjave. Ne slažemo se i kao savesni građani Republike Srbije izjavljujemo da ne podržavamo da se odluke, najdirektnije povezane sa životom više od deset hiljada ljudi, donose bez zvanične pisane verifikacije.
Nakon obustavljanja izgradnje navedenih novih objekata, kada se pojavila nada da je konačno shvaćeno da u naselju žive ljudi koji se ne mire sa nepravdom, koji ne pristaju na logiku svršenog čina – iznenađenja su nastavljena. Iako nijedan od reklamiranih i do sada već obesmišljenih pratećih objekata nije izgrađen, krenulo se sa obeležavanjem parcele verskog objekta (hram-brvnara) i zgrade duhovno-kulturnog centra na lokaciji koja je prema novom Urbanističkom projektu predviđena za tržni centar sa jedinicom primarne zdravstvene zaštite. Pri tom, niko nas nije o tome odgovorno i na primeren način obavestio, nismo o tome pitani – samo smo dovedeni pred svršen čin. Na svečanosti povodom obeležavanja parcele na kojoj će biti izgrađen hram-brvnara je javno iznesena zahvalnost: Vladi Republike Srbije, Ministarstvu građevine i urbanizma, Građevinskoj direkciji Srbije, Republičkoj direkciji za imovinu, gradskom Zavodu za urbanizam. Svečanosti su prisustvovali predstavnici lokalne samouprave Opštine Voždovac i mesne zajednice Kumodraž (!!!), dok smo mi o ovom događaju obavešteni putem plakata, lepljenih na ulaznim vratima zgrada, dva dana pre same svečanosti. Na mnogim zgradama ovih plakata nije ni bilo.
Preko noći, tajno, bez pravnog utemeljenja, sve neophodne dozvole su dobijene. Pri tom, planirani Dom zdravlja je izbačen i o njemu niko više ne govori; izbačen je sa lokacije na kojoj će živeti 14000 stanovnika. U okruženju ne postoji takva zdravstvena stanica, te bi ovde gravitirali i stanovnici naselja Kumodraž I, II, III, Jajinci itd. Ne želimo da podržimo državu koja olako menja status parcele našeg nedovršenog naselja i time krši zakon. Šta onda očekivati od građanki i građana Republike Srbije. Pitamo se da li neko ima monopol nad ovim gradom?
Da ironija i apsurd celokupne situacije budu veći, samoproklamovani „predstavnici“ stanovnika našeg naselja – koji ne žive na ovoj lokaciji ali se pojavljuju na njoj nenajavljeno kada je to njima u interesu – su funkcioneri mesnih zajednica okolnih naselja i sela. Oni istupaju u naše ime, u ime naselja čiju veliku većinu stanovnika čine akademski građani: univezitetski profesori, naučnici, pravnici, inženjeri, informatičari, prosvetni radnici, novinari, zdravstveni radnici, oficiri Vojske Republike Srbije itd. Dakle, imamo ogroman kapacitet da sebe uspešno predstavimo, bez ovakvog posredovanja. Delovanje ljudi koji ne žive u naselju, a nenajavljeno u njega zalaze pod plaštom naših interesa, deluje grotesktno.Pri tom, niko od njih nema nameru da istupi konkretno i glasno protiv skandalozne nepravde, koja se sve više ispoljava u našem naselju, a koja im je dobro poznata.
U kakvom to vremenu živimo? Ovde ne samo da se obesmišljava projekat naselja, već se neodgovorno i lakomisleno zadire i u duhovnost. Ovde se neodgovorni ljudi olako poigravaju sa vrlo krupnim stvarima! Rezultat takvih delovanja je sledeći: ostali smo bez parcele na kojoj je prema Urbanističkom projektu trebalo da bude izgrađena jedinica primarne zdravstvene zaštite, a da niko nema potrebu da nam to predoči!
Primorani smo da se borimo protiv nezakonitog postupanja Investitora, da se borimo za očuvanje Projekta (umesto državnih institucija, kojima bi to trebalo da bude posao). Zbog neodgovornosti Investitora, mnogim stanarima je kvalitet života značajno niži u odnosu na period kada se nisu preselili na ovu lokaciju. Investitor, u krajnjoj instanci – država, grubo se poigrava sa bezbednošću stanara. Izlazi i ulazi u naselje sa strane ulica Kumodraška i Kružni put, nebezbedni su i neusklađeni sa saobraćanim propisima. O tome svedoči dopis Sekretarijata za saobraćaj, u kojem se navodi neodrživost takvih saobraćajnih rešenja, te da su o tome više puta upozoravali Građevinsku direkciju Srbije. Isti zaključak donela je inspekcija MUP-a Republike Srbije. Za samo šest meseci, tačnije od juna do decembra 2013. godine, statistički podaci su poražavajući: u dve navedene ulice smrtno su stradala dva lica, teške telesne povrede je zadobilo osam osoba, dok je lake telesne povrede zadobilo 27 lica. Nebezbedne su i pešačke staze po obodu naselja prema Trošarini! Da li to država čeka krupniji incident, kako bi se konačno postupilo po zakonu? Kažemo država, jer smo sa njom potpisali Ugovore, i ne bi trebalo da nas, kao stanare naselja i kupce stanova, zanima u čijoj je nadežnosti rešenje ovih problema.
Mi smo ovim povodom reagovali, te početkom decembra 2013. godine imali sastanak sa predstavnikom Privremenog organa grada Beograda. Dogovoreno je dostavljanje, u pisanom obliku, spiska problema, čije je rešenje u nadležnosti Grada. Dopis bi potom bio prosleđen članovima Privremenog organa. Tim stanara našeg naselja ubrzo je dostavio ozbiljnu analizu svih takvih problema (4. decembra 2013. godine). Do danas nismo dobili odgovor Privremenog organa grada Beograda. Pitamo se ko sebi daje pravo da se tako grubo poigrava sa slobodnim vremenom i utrošenim radom stanara naselja, koji su se potrudili da korektno, brzo i u formi ozbiljnog analitičkog teksta, prikažu činjenično stanje u naselju „Stepa Stepanović“.
Borimo se i borićemo se još intenzivnije za zaštitu svojih interesa i poštovanje zakona Republike Srbije. Pokrenuli smo peticiju za izgradnju Doma zdravlja koju je do sada potpisalo više od 1600 stanara. Za našu opravdanu borbu dobili smo podršku Opštine Voždovac, Centra za zaštitu potrošača Srbije, Zaštitnika građana. Pored toga, imamo veliku podršku medijskih kuća, koje prepoznaju ispravnost naše borbe, koja se u javnosti već tretira kao dobar primer reagovanja građanki i građana, koji sopstvenim angažovanjem brane svoje dostojanstvo, ali i autoritet države u kojoj žive.
Od kako smo isplatili svoje nekretnine, imamo samo probleme. Ne zanima nas ko je na vlasti u Republici Srbiji. Mi smo kuporodajne ugovore potpisali sa državom, te nas politika, u kontekstu ovog naselja, apsolutno ne zanima. Smatramo da se država Srbija obrukala na primeru ovog naselja, a to i dalje čini. Mi smo svoje obaveze prema Investitoru – Građevinskoj direkciji Srbije i Vladi Republike Srbije – u potpunosti ispunili. S druge strane, Investitor prevarama, obmanama, menjanjem projekta, izbegava da završi svoju obavezu. Da li u Srbiji sve što je u početku dobro zamišljeno, tokom realizacije mora biti obesmišljeno, upropašćeno? Nećemo nikada podržati ovakav odnos prema građankama i građanima naše države. Osuđujemo ovakav odnos Investitora – Građevinske direkcije Srbije i Vlade Republike Srbije. Borićemo se sve dok ovo naselje ne bude onakvo kakvo nam je prezentovano. Pokazaćemo da ovde žive ljudi koji se ne mire sa neodgovornom potezima vlasti i koji su spremni da se izbore za svoje interese, ne čekajući da se problemi reše sami od sebe!
Imamo jasno postavljene ciljeve našeg delovanja tokom sledeće dve nedelje. Delegacija stanara će pokušati da u razgovorima sa predstavnicima Vlade Republike Srbije, ministrom građevine, članovima Privremenog organa grada Beograda kao i direktorom Građevinske direkcije Srbije, predoči činjenično stanje, probleme u naselju i puteve njihovog rešenja. Tražićemo sledeće:

• Da se reši još uvek aktuelan problem izgradnje benzinske pumpe sa pretakalištem za tečni naftni gas, modularnog kaveza za prodaju tečnog naftnog gasa u bocama, podzemnog čeličnog rezervoara za tečni naftni gas, autoperionice. Dok se pravno ne definiše status ovih štetnih objekata, za nas će ovaj problem postojati. Želimo da se usmena odluka ministra građevine pisano verifikuje.
• Tražimo da se tokom sledeće dve nedelje pokrene pitanje izgradnje Doma zdravlja, odnosno preuzmu konkretne radnje koje će voditi prema njegovoj realizaciji. Da se napravi prvi do sada konkretan korak u ovom smeru, izradi plan i vremenski okvir za izgradnju ovog objekta. Podsećamo, peticiju za izradnju ovog pratećeg sadržaja potpisalo je više od 1600 stanara.
• Da se reši problem bezbednosti ulaznih saobraćajnica u naselje, da se ispoštuju zakonske norme i uvaže preporuke stručnih službi.

***
Naši ciljevi su jasni. Dovedeni smo u neprijatnu situaciju da se borimo za ono što smo platili, što je Investitor reklamirao i ima obavezu da izgradi. Ukoliko nam se ne obezbedi ono što nam pripada, dalje će ovo pitanje biti aktuelizovano šire, jer će to biti jasan signal, koji upućuje na zaključak da da naša zemlja nema kapacitet da se izbori sa svojim obavezama.
Nakon isteka perioda od dve nedelje, obratićemo se javnosti Republike Srbije, sa detaljnim izveštajem o rezultatima naše borbe. Nadamo se, iskreno, da će do tada doći do pozitivnog pomaka u rešavanju naših problema, što ćemo činjenično jasno predočiti i istaći sve činioce, koji su pomogli u rešavanju problema.
Međutim, ukoliko do toga ne dođe, čvrsto smo rešeni da odlučno pokrenemo akciju građanske neposlušnosti prema neodgovornoj državi, na nenasilan način i uz kolektivno masovno učešće. Konkretan njen vid i način realizacije detaljno će biti obrazložen nakon isteka navedenog roka. Mi svoje obaveze prema Investitoru i Gradu u potpunosti ispunjavamo. Država i Grad Beograd svoje obaveze prema nama ne ispunjavaju. Pri tom, degradiraju naše dostojanstvo, primoravaju nas da se borimo za ono što nam pripada.
Ukoliko se neodgovornost prema našim problemima nastavi, tokom prve polovine marta pozvaćemo sve kupce stanova na jasan i organizovan vid građanske neposlušnosti, kao odgovor na skandalozan odnos države i Grada prema nama – stanarima naselja „Stepa Stepanović“. To ćemo ostvariti putem medija, lepljenja plakata (na ulazima u zgrade našeg naselja, na teritoriji opštine Voždovac i šire), preko sredstava javnog informisanja, internet foruma itd. Pored toga, tokom druge nedelje marta javno ćemo ispoljiti svoje nezadovoljstvo na lokacijama za koje budemo procenili da su u neposrednoj vezi sa našim problemima. Javno ćemo pozivati stanare da dobro razmisle da li će svojim budućim postupanjima, davati legitimitet vlasti koja ne pokazuje interesovanje za ispunjavanje svojih obaveza, koje su najdirektnije povezane sa našim svakodnevnim životom.
Imamo registrovano Udruženje stanara naselja „Stepa Stepanović“, sajt svog naselja (http://stepa.rs), komuniciramo pomoću foruma (http://stepa.rs/forum/), aktivni smo na društvenoj mreži (http://stepa.rs/facebook), koristimo mail adresu (naseljestepastepanovic@gmail.com). Svi kanali komunikacije Vam stoje na raspolaganju u funkciji kontakta. Proglas stanara biće objavljen i na http://stepa.rs/proglas/.
Nadamo se da će problemi koji već godinama postoje u naselju „Stepa Stepanović“ –stvarajući ružnu sliku o obesmišljavanju projekta izgradnje stanova od strane države – napokon početi da se smanjuju. Zahvaljujemo se svima koji su nam do sada pomagali. Posebno je dragocena podrška mnogih medijskih kuća, koje su time pokazale objektivnost i svoj profesionalizam. Razumevajući probleme sa kojima se svakodnevno suočavamo – samo zbog neodgovornosti i nerada onih koji imaju obavezu da rade u našem interesu – svi koji nas podržavaju biraju stranu istine i pravde. To je veoma bitno u širem kontekstu; time se aktuelizuje zajednička težnja prema postepenom iskorenjivanju neodgovornosti države prema svojim građanima.
U Beogradu, 24. februara 2014. godine
Stanari naselja „Stepa Stepanović“ – učesnici akcije „Borba za prateće sadržaje naselja“
Udruženje stanara naselja Stepa Stepanović"

Edited by bpprr, 27 October 2014 - 19:33.

[Gant]

Crnogorska statistika i pojasnjenje drzanja praznih nekretnina kojih jako puno ima i u samom Beogradu.

Podstanari se ne pustaju u njih kako ne bi pala cena kirija koja bi povukla i pad cena nekretnina.

 

Isto kao kod nas, cist kriminal. A znate kako su gradjeni Belvill, west 65, kao je spaljena Secerana, IKL, Depo.

Sve "beli" kapital. Zato nam je ovako i zato nemamo trziste.

Ovde je ustvari i odgovor na pitanje koje sam postavio u vezi banaka kako im se isplati da drze prazne stanove po visokim cenama i da nista ne rade sa njima. Banke su ucesnici citavog scenarija.

 

Jedino resenje je jako oporezovanje praznih nekretnina.

 

U Crnoj Gori ima 58.000 praznih stanova, podaci su nacionalnog Zavoda za statistiku - Monstata, građevinari tvrde da svi zajedno nemaju ni 1.000 neprodatih stanova, trgovci nekretninama se žale da godinama ništa ne mogu da prodaju, a građani se kunu da bi radije kupili stan u Beču nego u Podgorici, jer je duplo jeftiniji.

Podatak Monstata je dobijen u okviru popisa stanovništva 2011. godine, a ako je do sada, uprkos krizi, promenjen, pre će biti da je veći broj praznih stanova, s obzirom da građevinari ne prestaju da zidaju i ne spuštaju cenu kvadrata, banke se drže visokih kamata, a građanima padaju plate ili ostaju bez posla, piše "Analitika".

 

Praznih 58.000 stanova, ako u proseku koštaju po 50 hiljada evra, predstavljaju tri milijarde evra mrtvog kapitala, ukazuje informativni portal i dodaje da, ukoliko je verovati građevinarima da nemaju zaliha u stanovima, barem je pola ovog fonda opralo nečije pare.

To bi, ujedno, bilo i jedino objašnjenje zašto u njima ne obitavaju nečiji podstanari, kako ne bi bili mrtav kapital i kako bi pala cena zakupa.

 

Za četvrti kvartal ove godine planirane su izmene Zakona o porezu na nepokretnosti, kojim će se dodatno sagledati ova materija, posebno za oporezivanje sekundarnih objekata, pre svega praznih stanova, odnosno onih koji se u poslovnim knjigama građevinskih firmi vode kao "zalihe gotovih proizvoda", najavili su iz Ministarstva finansija.

 

Očigledno je, navodi portal, da vlada ima veliki problem da naplati porez od građevinara jer nemaju para, a do sada je po tom osnovu makar postala vlasnik dva stana u Podgorici od kojih je jedan dat za smeštaj poreskih inspektora, a drugi vraćen vladinoj Komisiji za stambena pitanja.

Iz Ministarstva finansija podsećaju da poresko zakonodavstvo ne poznaje kategoriju "prazni stanovi", tako da za njih ne važi poseban poreski tretman i dodaju da prihod od poreza na nepokretnosti u celosti pripada opštinama, pa one same kreiraju poresku politiku u tom domenu.

 

Građani Podgorice, ljuti što je cena jednog kvadrata stana tri puta veća od prosečne plate, odlučuju se za stambene kredite samo ako rade u državnoj službi, jer jedino tako mogu biti sigurni da će ostati 20 godina na poslu i da će im država pomoći nižim kamatama ili povoljnijim kreditima.

U očekivanju boljih vremena, mnogo ljudi sanja da se jednog dana usele u vlastiti stambeni prostor, država se nada da će izmenom zakona poboljšati stanje, dok građevinari čekaju u redu pred državnim vratima za olakšice i pitanje je može li se i kako razbiti taj krug u kome su gotovo svi nezadovoljni.

 

http://www.gdeinvest...ji-nego-u-becu#

Edited by Gant, 27 October 2014 - 22:23.

[Gant]

Nekako se snadjoh da izvucem nesto iz one baze Republickog zavoda za statistiku.

Novinski clanci su stalno imali neke okvirne podatke, zanimljivo je da mozete postaviti razne upite i dobiti bas ono sto zelite (mada je jako sporo i mucno, bar kod mene).

 

Evo dve zanimljive slicice izvucene odatle. Ja sam stiklirao samo Beogradski region i to gradsku oblast.

 bg01.jpg   34.65KB   32 downloads

 

U Beogradu postoji 593.101 stan od cega je nastanjeno 489.654. Od nenastanjenih 103.447 skoro svi su "privremeno nenastanjeni".

Novosti objasnjavaju sta su "privremeno nenastanjeni"

 

Tačno je, međutim, da je oko 800.000 kuća i stanova prazno, što je poražavajući podatak. Većina tih objekata je u selima, ali hiljade stanova je prazno i u Beogradu i drugim gradovima. Ti stanovi su oglašeni za zakup, ali zbog skupe kirije uglavnom su nenastanjeni - objašnjava Mirković.       >>>

 

 bg02.jpg   24.95KB   33 downloads

 

Ova druga slika mi je jos zanimljivija jer poznajem vecinu ljudi koji su poslednjih godina kupili stan. To su uglavnom porodice sa decom, neki su zbog nemastine kupovali izuzetno malo kvadrata za porodicu samo da zive u svom, neki opet nesto vise. Medjutim, statistika i cifre kazu da u vecini stanova u Beogradu u kojima uopste neko zivi ima samo 1 ili 2 clana.

 

Od 489.654 naseljenih stanova u 122.318 zivi samo jedno lice (25%), a dva lica u 125.817 (25.7%)

 

 

Prema podacima Popisa iz 2011. godine u Beogradskom regionu i to samo gradskoj oblasti postoji 593.101 stan.

Od tog broja naseljeno je 489.654 stana gde u polovini zive jednoclana ili dvoclana domacinstva. To je neka statistika koju sam uspeo da izvucem, po meni dosta porazna za grad Beograd, ako sam negde pogresio u racunu neka neko drugi malo gleda po onoj bazi i nadje drugacije podatke.

 

 

Meni se cini da je ova statistika jako interesantna kod cene. Veliko je pitanje ko su ti ljudi u polovini nastanjenih stanova?

Penzioneri ili mladi samci?

U prvom slucaju ogroman fond u narednih nekoliko godina koji se moze naci na trzistu. Ja mislim da su to uglavnom penzioneri.

Zanimljiv je i broj stanova koji su privremeno nenastanjeni, moja pretpostavka je da je veliki deo onih iz dijaspore, a njihov prosecan broj kvadrata je 56.7

Edited by Gant, 28 October 2014 - 00:16.

[Lucius Tarquinius]

...

 

Evo i mog doprinosa 

 

Samačka domaćinstva u gradskim naseljima u Beogradu preko 50 godina:

 

 

Dvočlana (bračna/vanbračna) domačinstva u gradskim naseljima u Beogradu preko 50 godina:

 

 

 

 

 

 

 

 

[Gant]

Znaci samacki stanovi 2/3 penzioneri i to u velikoj vecini zene.

Sa ovom zanimljivom statistikom dodajem i intervju coveka koga vredi cuti, postavljen i na temi Bankrot Srbije.

 

[rkomi]

Pale cene stanova, hoće li i porez?

http://www.b92.net/b...8&nav_id=916839

[Splendini]

Splendini, slažem se sa tobom da se inflatorni novac iz ruku bankara i njima bližnjih mora preliti u realni sektor, ali cene stanova u Bgd-u su i dalje prevelike. Po svemu što znamo promet je mali. Tek kad se promet približi onom iz boljih godina moćićemo da pričamo o stabilizaciji i rastu cena.

 

To neće skoro biti, osim ako cene ne butu drastično manje. Tek počinju sa smanjenjem budžetskih plata i penzija, a to će se neminovno preliti i na privatni sektor (sa eventualnim izuzetkom izvoznih profitabilnih firmi) što će značiti ne samo smanjenja plata već i nova otpuštanja. Pad prometa će značiti nove stečajeve, pa i nove probleme za banke. O ekonomskoj nekompetentnosti ne samo ove vlasti, već i bivših ne treba trošiti reči. Ono što je još žalosnije je nekompetentnost mnogih poznatih ekonomista.

Марти, на теоретском нивоу цена не зависи од промета, већ од односа понуде и потражње. Може промет да буде мањи, али ако је пад понуде већи од

пада тражње цене ће ићи на горе(а имамо сведочења на форуму да доста продаваца одустаје из разних разлога типа инат,чекање бољих времена итд, а и доста инвеститора одустаје), и обрнуто, ако је промет знатно већи, а понуда већа од потражње, цене иду на доле. Ипак, тренутно мислим да си у праву, мањи промет вероватно значи мању цену ако занемаримо вредност евра.  Друга је ствар што цене не зависе само од стања наше привреде, већ и од вредности евра као валуте, и ту једна одлука ЕЦБ може да доведе до знатних промена. Ако погледамо искуства из прошлости можемо да видимо

да је стан у центру пре 15 година коштао око дупло мање него сада, и да су нпр трошкови Инфостана, струје, телефона и кабловске биле нешто више од 20 евра за просечан двособан стан у ширем центру( више од 20 год бележим и потрошачку корпу и цене некретнина, а и на форуму сам давно препоручио свима), па могу да се изведу неки закључци.

 

У праву си што се тиче ефеката ових смањења, тешко је само проценити колико ће се то одразити на тржиште некретнина, у неком проценту сигурно хоће. Било би занимљиво да имамо податке о структури купаца, колико је из дијаспоре, сиве зоне, јавног сектора, криминала...

 

Такође си у праву да постоје интереси за штеловање статистике, и то је у разлог зашто сам мерим инфлацију.

 

Да не будем много негативан, један индекс ме је орасположио, БЦИ за разлику од ЦЦИ, који је доста лош

и који добар део чланова форума додатно покушава да уруши:

 

The largest expected increase in business confidence occurs for Serbia,
with an increase of 70.9 points (from -33.9 in 2013 to 37.0 in 2014).

 

http://www.eurochamb...Survey_2014.pdf

 

(страна 5)

 

 

[Tale Surovi]

U Beogradu ne vidim da porez može mnogo pasti. U 2014. su u prvoj ekstra zoni stanovanja (Dedinje itd.) računali kvadrat 1764€, u prvoj zoni 1218€, u drugoj zoni 974€, u trećoj zoni 689€, i tako dalje, sve do 294€, koliko je u osmoj zoni. To je za stanove, za kuće je u nekim zonama malo manje.

Od svih ovih iznosa možda je samo prva ekstra zona precenjena i eventualno delovi prve zone, ostale ili odgovaraju realnoj tržišnoj vrednosti (ma šta to tačno značilo), ili su čak i potcenjene.

 

Edit: Gornji iznosi su prema današnjem kursu evra (119,00). Pre godinu dana je bio 114,00 din, pa već to obara porez za 4-5%, ako bi zadržali iste cene kvadrata u dinarima i za narednu godinu.

Edited by Tale Surovi, 28 October 2014 - 14:52.