16002 replies to this topic

[daljinac]

Ne, nisam cuo, niti me to zanima posto ne utice na mene licno. Nisam Nemac (mada volim da se pravim Nemac .

 

Ali me inflacija zanima posto utice na mene! Utice na racun za penziju. Utice na racun za plate. Utice na mnoge druge obracune koje drzava radi. I na kraju krajeva, utice i na nekretnine (o cemu je ova tema), posto nekretnine na duzi rok prate inflaciju.

 

Ti (mi) nisi odgovorio na par pitanja:

 

1. Da li mislis da je inflaciju lako izracunati, u smislu da je lako prikazati prosek kroz jednu brojku?

2. Da li mislis da drzava namerno prikazuje inflaciju manjom nego sto jeste?

3. Koliko to oni manje prikazuju, je li 1% godisnje ili 2% godisnje ili koliko?

 

Za 1., eto uzmi za primer Srbiju i da hoces da sracunas samo promenu troskova za zivot u stanovima u Beogradu u poslednjih pet godina. Infostan je skocio recimo 40% svima (ili barem svakog stanu). Oni koji imaju stan ne placaju stanarinu, znaci 0% promene. (To sto im je pala cena stana mozda duplo ne utice na obracun inflacije.) Oni koji iznajmljuju stan placaju stanarinu recimo 30% manje nego pre pet godina, i stanarina im je tad bila 1,5 puta koliko Infostan. Koliko ljudi ima stan a koliko iznajmljuje? Recimo da je 50:50. Znaci, za pola ljudi su troskovi skocili 40%, a za pola ljudi su skocili (150*1,4+100*0,7)/250-1=12%. Ali kako sad da sracunamo prosek izmedju 40% i 12%? Je li 26% posto je pola-pola? Ali sta ako ovi koji imaju stanove placaju skuplji Infostan (jer imaju vece stanove u proseku) nego ovi koji iznajmljuju stanove (jer iznajmljuju manje stanove u proseku)? Onda bi trebalo da inflacija bude bliza 40% nego 12%. A sta sa ljudima koji su se preselili u vece ili manje stanove? Kako sad da obracunamo njihovu promenu troskova kad je Infostan po stanu a ne po coveku koji se seli? Osim toga, neki ljudi su kupili stanove. Neki ljudi su prodali stanove (i zive kao podstanari cekajuci da cene stanova padnu duplo i da kupe dva stana). Kako sad za sve njih da sracunamo jednu brojku i da kazemo inflacija u protekle pet godinu za stanove u Beogradu je bila tacno 28,38%?

 

Za 2., ako sam dobro razumeo, ti mislis da nije tesko sracunati inflaciju i da drzava tacno zna prosek (npr. zna tih famoznih 28,38% za stanove u Beogradu), ali namerno prikazuje manji prosek.

 

Za 3., ti mislis da je ovo dobar sajt koji pokazuje koliko drzava prikazu inflaciju manjom nego sto jeste:

Jesi li gledao nekad u te grafike i citao sta i kako taj sajt racuna? Sajt je ogromno djubre! Ne moze cak ni da se kopira naslov grafika. Eto trenutno je sa desne strane prvi grafik (sad moram da kucam...) "Consumer Inflation - Official vs ShadowStats (1990-Based) Alternate". Tu je zvanicna inflacija prikazana crvenom linijom, a ova "nezvanicno ali tacno" sracuna je prikazana plavom linijom. Ono sto izgleda je kao da je ova plava linija uvek 2,5% iznad crvene. Da li to znaci da drzava svake godine pokazuje inflaciju 2,5% manjom nego sto jeste? I to bas svake godine 2,5%. Ne neke 2% a neke 3%. Nego bas uvek 2,5% razlike.

 

Pa razmisli i sam. Ako je razlika izmedju "prave" inflacije i zvanicno prikazane inflacije zaista 2,5% godisnje (ma uzmi cak i 1% godisnje!), da li bi se to primetilo na duzi rok? Eto od 1990-e je proslo 24 godine. Ja sam mislio da su se cene otprilike udvostrucile u Americi, tj. da li je inflacija bila oko 3% godisnje. Moja plata obicno prati inflaciju, pa ako je bila $100,000 1990-e, onda je sad oko $200,000. Ali da vidimo zvanicne brojke za inflaciju. Mozes da odes na http://www.bls.gov/d..._calculator.htm Tamo ukucas $1 i odaberes 1990 i dobijes: "$1 in 1990 has the same purchasing power as $1.82 in 2014". Znaci zvanicna inflacija je 1,82^(1/24)-1=2,5% godisnje u protekle 24 godine (ili se kaze "proteklih 24 godina"?). Moja plata je znaci skocila malo vise, pa mozda zbog toga mogu da kupim malo vise robe i usluga u proseku, mada meni izgleda kao da mogu da kupim otprilike isto.

 

E sad, da li ti mislis da ljudi ne bi primetili da je inflacija zaista kao sto kaze taj "shadowstats" sajt? Znaci, da je inflacija zaista oko 5% godisnje. Onda bi taj $1 iz 1990-e bio kao 1,05^24=$3,22 danas, znaci razlika u odnosu na zvanicnu inflaciju bi bila (3,22-1,82)/1,82=77%. (Primeti da to nije 2,5%*24=60% nego jos vise, 77%, zbog kumulativnog efekta inflacije.) Da li ti zaista mislis da ljudi ne bi osetili da su prosecne cene 77% vece i da mogu da kupe odgovarajuce manje roba i usluga? Cak i da ta razlika nije 2,5% koliko "shadowstats" prikazuje nego da je samo 1% godisnje, to znaci da bi prava inflacija bila oko 3,5%, pa bi $1 iz 1990-e sad vredeo 1,035^24=$2,28. Opet, da li mislis da ljudi ne bi osetili razliku od (2,28-1,82)/1,82=25%?

 

Eto ti sad daj odgovore na pitanja koja sam ti postavio.

 

Ako hoces moje odgovore, prvi na pitanje 1. je da je jako tesko sracunati taj prosek za inflaciju. (Eto ako nije tesko, ti nam reci kolika je za stanove u Beogradu.) Svako od nas ima nasu licnu stopu inflacije na osnovu nasih troskova. Tebi je bitna tvoja licna stopa i da li je ona veca ili manja od zvanicne inflacije kojom drzava obracunava neke penzije, plate i mnoge druge stvari. Ako hoces da vidis jedan ozbiljan projekat koji pokusava da sracuna inflaciju na drugaciji nacin nego sto to radi zvanicna statistika, onda mozes videti http://bpp.mit.edu/usa/ Ti ljudi prate inflaciju preko cena koje objavljuju onlajn prodavnice. Izgleda da su te cene isle nesto vise nego zvanicna inflacija, ali manje od 2% kumulativno za preko sest godina od 2008-e. To i dalje ne znaci da inflacija nije kao zvanicna ako bi se uzele u obzir cene usluga koja se ne prodaju preko onlajn prodavnica. Odgovor na pitanje 2. je da ne verujem da drzava namerno zeli da prikaze inflaciju manjom nego sto jeste nego odgovor sledi iz ovoga 1.: tesko je sracunati taj prosek proseka svih prosecnih proseka, i onda ono sto prikazu je njihov najbolji "guess", a prava inflacija moze biti i nesto veca i nesto manja. Odgovor na pitanje 3. je da tokom duzeg vremena cene onoga sto zvanicna inflacija prati u proseku zaista rastu onoliko koliko ta inflacija kaze. E sad, da li ta inflacija zaista prati najvaznije cene i pravu "prosecnu potrosacku korpu", to je vec drugo (iliti cetvrto) pitanje.

 

Kakve veze sad ima zlato (narocito iz Nemacke)?! Mislio sam da je tvoja polazna teza da drzava zna tacan procenat inflacije ali namerno prikazuje 2,5% manjim godisnje nego sto zaista jeste. Ili to nije tvoja teza nego ti pricas o necem sasvim drugom?

Sudeci po povecanju cene goriva (mislim da je prilicno vazan parametar) izgleda da SC nije daleko od istine

 

http://www.eia.gov/d...PTE_NUS_DPG&f=W

 

A ovo je na duzi rok

 

 

[Marti 2000]

Orisni, kao prvo, ostao sam ti dužan odgovor za comps. Moj drugar je bio zbunjen kad sam ga pitao za to.

 

Kao prvo mislim da na sve utiče činjenica da je "Supersila" uzela da čuva nešto, a praktično je priznala da toga nema.

 

Dalje, moram da priznam da si me bacio u razmišljanje da ne uzimam neke stvari zdravo za gotovo.

 

Ovo je moje mišljenje u vezi prvog pitanja. Može se prikazati kroz jednu brojku, a evo zašto. Pod uslovom da postoji stabilna količina novčane mase novac koji se potroši na jedan deo dobara neće se moći potrošiti na druga dobra. Postojaće pojedinci i pravna lica (firme, vlada, korisnici budžeta...) dobitnici i gubitnici, ali će vladati opšta stabilnost cena. Mogli bi govoriti o prirodnoj inflaciji za neke robe i usluge. Suša će podići cenu hrane, ali će opšta stopa inflacije ostati ista jer će ljudi manje trošiti na druge stvari, pa će drugi oboriti cene. Naravno, moguće je i da cene druge robe ostanu iste, ali da se promet smanji. U tom slučaju će cena hrane uticati na opštu stopu inflacije. E, sad. Smatram da neka opšta stopa inflacije postoji, ali je sasvim druga stvar kako je izmeriti. Tu vidim dve stvari. Dobar metod i dobro prikupljanje podataka. Dobar metod mora dobro da ponderiše pojedine vrste roba i usluga i da uzima u obzir promene prometa nekih roba i usluga unutar ukupnog prometa, veći značaj novih roba i usluga (mobilni, internet)  itd. Sa druge strane onaj koji prikuplja podatke ima pregršt svojih problema. Ako se slože dobra teorija i dobra empirija imaćemo približno tačnu inflaciju. E, sad, postoji i veštačka inflacija, koja je u stvari glavni problem i to ću razmotriti u drugom pitanju.

 

U vezi drugog pitanja. Vlada (namerno pravim razliku u odnosu na državu) veoma često ima motiv da prikazuje manju inflaciju iz više razlloga. Recimo, ako je inflacija mala deluje da vlada ima kontrolu nad situacijom. Zatim, vlada uvek ima neke obaveze prema budžetskim korisnicima. Ako prikaže inflaciju manjom nego što jeste trpeće manji pritisak od penzionera, državnih službenika itd za povećanjem njihovih prihoda. Možda je najvažnije što prikazivanjem manje inflacije vlast može duže da upotrebljava inflatorni trik dodatnog oporezivanja uz pomoć centralne banke. Tamo gde postoji monopol, kao u većini zemalja, da morate da vršite plaćanja u valuti koju politička vlast u toj zemlji (SAD globalno) može da emituje bez nekog stvarnog pokrića, vlast će naštampati pare bez pokrića i putem raznih mehanizama će vlast iskoristiti ta sredstva radi popunjavanja budžetskih rupa i sticanja političkih poena zbog investicija ili države blagostanja. Sve to bez potrebe da uvodi nepopularne mere poput novih poreza i povećanja poreske i budžetske discipline, dok će zapravo proporcionalno oporezovati sve koji drže tu valutu. Što češće to radi i što veći procenat novca ubaci u sistem, realna vrednost novca će opadati, a ljudi će bežati iz tog novca u druge čvršće valute, zlato, NEKRETNINE itd. Zato svaka takva vlast ima veliki motiv da prikazuje inflaciju manju nego što jeste da bi ljudi što duže nesvesno plaćali veći porez. Otuda i motiv da se manipuliše cenom zlata, kao tradicionalnim novcem, koji i pored svih onih nastojanja alhemičara, ne može da se proizvede ni od čega, odnosno nekih jeftinijh metala. Naravno, postojanje motiva nije dokaz, ali s obzirom na istorijsko iskustvo, uvek treba biti na oprezu.

 

Treće- Džon Vilijams koji drži taj sajt tvrdi da on samo koristi metodologiju koja je važila pre osamdesete godine i dobija te podatke. A pošto sajt nije besplatan, verujem da ima ozbiljnih statističkih podataka. U svakom slučaju vlast ima bolje mehanizme za prikupljanje podataka i manipulaciju. Ne mora da zna tačno kolika je inflacija, ali će uvek imati motiv da je prikaže malo nižom. Meni se čini da mnogi ljudi osećaju da je inflacija veća nego što jeste, kao što osećaju da je stopa nezaposlenosti veća nego što je prikazuju.  SAD imaju tu prednost što mogu drugima da izvoze inflaciju, pa ogroman porast nominalne novčane mase ne izaziva proporcionalnu inflaciju u SAD već se deli na čitav svet. U jednom trenutku to će svi osetiti.

 

Za kraj, mislim da je moguće da posle sledeće (produžetka sadšnje) izvesne krize, neko vreme bude deflacija, u prvi mah, zbog propasti banaka, a da tek zatim nastane velika inflacija. To pod uslovom da dolar ostane globalna valuta oko čega se vodi rat, a ako pobede Rusi odmah nastupa inflacija. A neko vreme ću iskulirati priču o inflaciji jer, iako ima veze sa nekretninama, ima direktnijih pitanja. Pozdrav!

[Louis de Broglie]

gradski arhitekt kaze nema potrebe za novim stanovima u beogradu. On valjda zna, ima podatke, ali sta ce onda jadni podstanari, kada i gde ce oni kupite stan

 

Meni se čini da je realno da nema potrebe.

A šta će podstanari? Pa možda će finansijski bolje proći ako ostanu podstanari još neko vreme.

A kada budu kupovali, neka kupe starogradnju, zašto moraju nešto novoizgrađeno?

 

Ja kada sam gledao neke stanove po gradu, dosta puta se dešavalo da saznam kako u toj zgradi u kojoj gledam stan pola stanova je prazno, niko u njima ne živi. Dakle, ima stambenog prostora, samo treba malo da se preraspodeli. 

Edited by Louis de Broglie, 25 October 2014 - 15:06.

[rkomi]

Kinezi iz Bloka 70 se sele u Brazil

http://mondo.rs/a739...e-u-Brazil.html

[Splendini]

Мислим да чланови форума не треба да се извињавају ако говоре о инфлацији,

тема је занимљива и директно везана за некретнине.

 

Питањa:

 

-да ли је владама ЕУ лакше(или уопште могуће) да враћају високе јавне дугове у

варијанти инфлације или дефлације?

 

-где оде М3?

 

-if you're really ready to put your money where your mouth is why haven't you closed your accounts?

 

 

***

 

Иначе, ИКЛ руше пуном паром.

 

***

 

Културолошко питање везано за локације у БГД:

 

Да ли се Нора Џоунс највише слуша у:

 

-Врчину

-Степи

-на Врачару

 

Edited by Splendini, 25 October 2014 - 17:21.

[mrblaf]

Na raznim temama smo govorili o inflaciji/deflaciji, jasno je da se dugovi lakse vracaju u inflatornom okruzenju. Medjutim s druge strane cinjenica je da oni koji imaju novac ne zele infaciju a pri tome oni su ti koji odlucuju u danasnjim kvazi-demokratijama a sustinski nomizmakratijama (vladavina novca). 

 

U svakom slucaju da se vratimo na temu - teoretski u inflatornom okruzenju nekretnine mogu da posluze kao cuvar vrednosti dok u deflatornom okruzenju gube na vrednosti kao npr. u Grckoj. Medjutim nekretnine u Srbiji imaju jedan fundamentalan problem - a to je da drzava koristi dinar kao sredstvo placanja, pri cemu ce inflacija u dinarim dovesti u stvari do deflacije vrednosti stana u evrima.

 

Ako pak dodje do  inflacije u evrima, ni to ne bi dovelo do nekih skokova cenai nekretnina u Srbiji iz vrlo jednostavnog razloga - plima evro novca bi zavrsila negde drugde a ne u Srbiji. Naime u proteklih 5 godina je strahovito povecana kolicina gotovog novca u opticaju putem centralnih banaka ali je taj novac zavrsio u jako malom broju dzepova. Stoga nije doslo do siroko rasprostranje inflacije nego samo do inflacije roba za bogate pa su skocile cene elitnih nekretnina, vrhunskih automobila, umetnickih dela itd. Po istoj logici ako dodje do inflacije evra skocice cene nekretnina tamo gde se evro koristi i tamo gde postoji znacajan izvoz u evro zonu - Kina, naftom bogate zemlje, Rusija itd. Srbija ce slabo sta videti od tih novonastampanih evra jer jednostavno nema sta da ponudi u zamenu za njih.

 

U svakom slucaju - deflacija, inflacija dinara pa cak i inflacija evra - nekretnine u Srbiji ce samo gubiti na vrednosti.

Edited by mrblaf, 25 October 2014 - 17:59.

[daljinac]

Evo jos jedne predstave(slikovite) kada je inflacija (naftna kriza) & ova sadasnja, divljala ,nominalno & realno

 

[Splendini]

Разумем шта си хтео да кажеш са људима који не желе инфлацију, али када би они увек били у стању да
претегну, никада не би имали инфлацију, зар не?

Када имамо ситуацију да многе европске земље предузимају мере штедње, а које се нужно одражавају на
потрошњу, а са друге стране дефлацију, а требају да враћају дугове, тада је јасно да ће политички
притисци на ЕЦБ постајати све снажнији како се ситуација буде заоштравала. Ови притисци могу да доведу
чак и до изласка појединих земаља из еврозоне, па и распада евра.

Мислим да извесно утеривање новца у одређене сегменте само на први поглед изгледа тако, а касније се
ситуација нивелише. Ако је продата луксузна некретнина или аутомобил, новац је већ прешао на другу
страну, радници,извођачи су исплаћени.
Слично је и са овим другим проблемом о коме говориш, валута генерално има своју вредност без обзира
на суфиците или дефиците спољне размене, ствари се кроз време нивелишу, капитал оде на једну па на другу страну,
и ту се генерално доста на овом форуму потенцирају само негативне стране, а потцењују позитивне.
Ми имамо нпр. новац из дијаспоре и сиву зону који заједно чине минимум 40%, а можда и свих 45% БДПа.
То је заиста огромна цифра. Како би изгледао дуг/БДП када би се то урачунало, или спољни дефицит?
Да ли има више резона да се у рачунање БДП-а укључи проституција или приливи из дијаспоре, шта пружа
реалнију слику? Потсетио бих и да се заиста доста људи иселило у последњих пар деценија, па тако сада
постоје неки нови људи који шаљу новац, а са друге стране старије генерације се у одређеном проценту
враћају. И то на неки начин јесте производ ове земље, извезли смо људе са одређеним образовањем и
квалификацијама, а заузврат добијамо новац.

Да инфлација динара може довести до пада вредности некретнина има неког резона, али потсетио бих и да
смо имали и контра ситуацију док су цене снажно расле. Добро, ту можемо да нађемо оправдање да су
некретнине и аутомобили први пут почели доста да се продају преко кредита, и у тој варијанти сасвим је
било лако предвидети да ће се појавити снажна тражња, а самим тим и раст цена, а затим пад и стабилизовање
на одређеном нивоу у неким просечним околностима(ту се ипак умешала светска криза).
Ко је препознао тај бул маркет, лако је могао доста да заради.

Оно што је један једноставан лакмус тест да цене не могу брзо снажно да падну осим у варијанти неких ломова
јесте чињеница да је понуда слаба, имали смо овде и сведочења људи, а и није тешко проверити на нету, да када
се избаце проблематични станови не остане скоро ништа, бар у централним општинама, остале не пратим.

Да додам и да је пре 2008-ме постојала једна врста панике међу купцима, а након тога међу продавцима,
и да су обе те панике деловале на то да се некретнине потцене или прецене. Ако сада јаш увек постоји
паника међу продавцима, а то не знам, то може да утиче на потцењивање.

Питање је и како су се криза и заоштравање ситуације одразиле на фиктивну висину потписаних уговора?
Јавна је тајна да су се у Београду уговори увек потписивали на мање цифре, па је питање и да ли имамо
коректне податке?

Све у свему, ситуација баш није таква каквом је овде приказују појединци, са наравно снажним личним
интересом. Види се разлика и међу резултатима старе и нове анкете о ценама некретнина, помислио би човек
да би баба Сера са пијаце боље прогнозирала него чланови форума.

Поздрав и хвала на коментару.

[Technogod]

Citiram post sa drugog foruma, nadam se da mi autor posta nece zameriti:

 

Evo ovako preko agencije http://www.cbre.rs/ stanovi idu po sledecim cjenama 
1.Budimska dostupno vec od 1950e
2.Atrijum blok 63 dostupno vec od 1700e
3.Baja pivljanian dostupno vec od 1750e
4.Bokeljska 7 dostupno vec od 1550e
5.Alpa city zvezdara dostupno vec od 1550e
6.Dimitrija tucovica ugoa sa ruzveltovom dostupno vec od 1700e
7.Vracar dostupno vec od 2050e
8.Kursulina 29 dostupno vec od 2200e
9.Dorcol live in dostupno vec od 2100e
10.dinkic i toma komsije dostupno vec od 2530e
11.Neznanog junaka dostupno vec od 2100e
12.Novopazarska dostupno vec od 2135e
13.Uber paun breg dostupno vec od 1290e
14.Vase pelagica 7 senjak dostupno vec od 2200e

 

Cene novogradnje u Beogradu su i dalje uglavnom vrtoglavo visoke. 

[bpprr]

Citiram post sa drugog foruma, nadam se da mi autor posta nece zameriti:

 

Evo ovako preko agencije http://www.cbre.rs/ stanovi idu po sledecim cjenama 
1.Budimska dostupno vec od 1950e
2.Atrijum blok 63 dostupno vec od 1700e
3.Baja pivljanian dostupno vec od 1750e
4.Bokeljska 7 dostupno vec od 1550e
5.Alpa city zvezdara dostupno vec od 1550e
6.Dimitrija tucovica ugoa sa ruzveltovom dostupno vec od 1700e
7.Vracar dostupno vec od 2050e
8.Kursulina 29 dostupno vec od 2200e
9.Dorcol live in dostupno vec od 2100e
10.dinkic i toma komsije dostupno vec od 2530e
11.Neznanog junaka dostupno vec od 2100e
12.Novopazarska dostupno vec od 2135e
13.Uber paun breg dostupno vec od 1290e
14.Vase pelagica 7 senjak dostupno vec od 2200e

 

Cene novogradnje u Beogradu su i dalje uglavnom vrtoglavo visoke. 

Isti korisnik je na to dodao:

"Ovo sto sam ja okacijo su agencijske cijene , vjerovatno kupovinom direktno od investitora ,moze se spustiti za par stotina evra"

[Technogod]

Moj fokus nije bio na pretpostavkama doticnog, vec na oglasenim cenama. Ako izuzmemo Paunov Breg, koji je bogu iza tregera, cene su zaista ludacke.

[Gant]

Да ли има више резона да се у рачунање БДП-а укључи проституција или приливи из дијаспоре, шта пружа
реалнију слику? Потсетио бих и да се заиста доста људи иселило у последњих пар деценија, па тако сада
постоје неки нови људи који шаљу новац, а са друге стране старије генерације се у одређеном проценту
враћају. И то на неки начин јесте производ ове земље, извезли смо људе са одређеним образовањем и
квалификацијама, а заузврат добијамо новац.

 

Svi se slazemo da se dosta ljudi iseljava i da to jeste nas izum za prezivljavanje. Cak je i mortalitet uz iseljavanje dodatni faktor za smanjenje broja stanovnika.

U Beogradu se dodatno pored postojecih stanova gradi 6.000-8.000 novih godisnje. Drustvo siromasi, kirije padaju.

 

Po kojoj logici cemo smanjivati broj stanovnika, istovremeno povecavati broj stanova, a da pritom stanovi bar ocuvaju vrednost?

Narod ce iz dijaspore to kupovati (posto u tekstu vidis da kreditni kupci nestaju) i drzati prazne i oni ce odrzati vrednost?

Prosto ne razumem.

Ja nikakvu inflaciju evra ne vezujem za nekretnine u Beogradu jer ako pukne evro, Srbija ce da eksplodira a i sve u njoj.

Trenutne kirije uz godisnji pad od 3-5% drze nekretninu na apslolutnoj nuli, u slucaju da je uspesno izdata.

 

A s obzirom da prodaja sada traje i godinama nekretnina je postala kapital koji se tesko pretvara u novac. Zaboravljas taj momenat vrednosti necega.

 

http://www.politika....ca-nema.sr.html

 

 

Ne razumem tvoj krajnji stav. Branio si svojevremeno kredite, sada konstantno pominjes IKL Ne znam zasto IKL, Depo je takodje zapaljen kao i IKL i donet je urbanisticki plan za slican stambeni kompleks, a evo i skoro novog urbanistickog plana za Marakanu gde ce takodje biti stanova. Meni je Depo bolja lokacija od IKL.

 

Plan oko stadiona "Crvena zvezda" ima za cilj stvaranje planskih mogućnosti za transformaciju postojećih privrednih, komercijalnih i komunalnih delatnosti u sportske, komercijalne i poslovno-stambene komplekse, čime se ostvaruje racionalnije korišćenje građevinskog zemljišta.       >>>

 

 

 

Da li ti smatras da je trenutno najbolji poslovni potez nekoga sa kapitalom da kupi stan u Beogradu?

[Gant]

I da dodam jednu zaista zanimljivu situaciju. Masa firmi godinama drzi zemljiste i ne gradi nista. To su radili i Marbovci, i Grujic( napravio jednu zgradu i stao), Neimar V, IKL jos od 2009.

Stranci nenormalno insistiraju na novom zakonu koji prilicno menja trziste u smislu velikog smanjenja nameta administracije. Zakon je, secate se trebalo da bude donet jos krajem avgusta. Amerikanci ga vise puta pominju, nemci jos pomazu u pisanju i cekaju. Dolazi novembar i situacija da nas nemci pitaju sta je vise sa tim zakonom?

 

Zakon se sistemski odlaze, a gradnja svih ovih placeva odjednom buja kao da je interesovanje za stanovima skocilo 200%?

Neimar V koji vecito kasni stigao do 3. sprata i krenuo je granju pre planova, kaze zbog konkurencije. Grujic odjednom krece u gradnju gde njegovo sada ni u ludilu ne moze da proda pred ABlok-a i Savade po onim cenama.

 

Situacija je vise nego cudna. Preko noci se menjaju urbanisticki planovi za svako cose, sad malo za Beograd na vodi, malo za Marakanu, spali Depo, a zakon se odlaze do maksimuma. Nesto u svemu ovome debelo smrdi. Mislim da ce iduce godine morati da dodje do nekog razresenja misterije, ako opet ne odloze zakon. Ili bar dok se mafijaski ne pokupe sve ove prilicno dobre lokacije, poput IKL-a, Depoa, Marakane.

[Gant]

5.Alpa city zvezdara dostupno vec od 1550e

 

Evo ja cu ti oboriti ovo, a onda si svestan koliko je realno i sve ostalo.

Video sam na jednom forumu, ako kupac kaze da mu je prvi stan, oni mu odmah namecu kako mu se odbija porez pa mu kazu kako mu je jeftino. Ako kazes da ti stan nije prvi, odmah ti nude cenu bez poreza i kazu za kes kupca niza cena

Znamo sta znaci "OD", najgori stanovi, najveci, potkrovlje, prizemlje.

 

Evo jednog od mozda najlepsih stanova u Alpha city-ju, cetvrti sprat, spoljna strana 50m2 sa najboljim pogledom u zgradi. Najpre prodavan za 81.500 evra, oglas istekao, kasnije prodavan za 75.000 evra, oglas istekao. To je medju najlepsim i najskupljim stanovima u kompleksu i prodaje se za 1.500e/m2 i ne znamo da li je uopste prodat po toj ceni jer je ona obarana i u oglasima.

 

Koliko onda verujes u ovo "od 1.550e/m2"?

A pogledaj i trenutni oglas.

 

 najbolji.jpg   51.11KB   21 downloads

http://www.halooglas...1184756.92.html

 

 alpha.jpg   33.22KB   21 downloads

[GronamOx]

Vezano za Alpha City kompleks - svratio sam naksinoć kod drugara koji živi u Živka Davidovića tačno preko puta ovog kompleksa, daklen u petak, negde oko 8 uveče. Za sat vremena kolko sam bio na lokaciji, na strani prema Živka Davidovića gorelo je tačno 1 (slovima jedno) svetlo na drugom spratu. Kasnije kad sam odlazio pogledam prema gradu ne gori nijedno, a prema okretnici tramvaja gori još jedno svetlo.

Gore prema Zvezdari, nisam se peo da vidim. Toliko o potražnji za Alpha CIty-jem po ovim "promotivnim" cenama.