3066 replies to this topic

[turbulencija]

meni se cini da je o sluzi ispravno.

Nepravilno je i jedno i drugo, a pravilno je: Priča o gospodaru i slugi, ili o slugi. Zadnjonepčani suglasnici k, g i h, prelaze u zubne c, z i s, ako se nalaze ispred slova i naziva se sibilarizacija, ali se ona ne primenjuje ako bi se značenje promenilo ili postalo nejasno. U konkretnom slučaju SLUZi, (nominativ jednine sluz).

Pada kiša ili pada sneg, jednako me "bodu". Pravilnije mi deluje kiši, rominja, pljušti ili sneži, provejava, veje...

Edited by turbulencija, 11 May 2009 - 20:09.

[DJ_Vasa]

Nepravilno je i jedno i drugo, a pravilno je: Priča o gospodaru i slugi, ili o slugi. Zadnjonepčani suglasnici k, g i h, prelaze u zubne c, z i s, ako se nalaze ispred slova i naziva se sibilarizacija, ali se ona ne primenjuje ako bi se značenje promenilo ili postalo nejasno. U konkretnom slučaju SLUZi, (nominativ jednine sluz).

Pada kiša ili pada sneg, jednako me "bodu". Pravilnije mi deluje kiši, rominja, pljušti ili sneži, provejava, veje...

Pravopis kaže da je pravilno sluzi, kako je Mango već napomenula. Ovde ne bi bilo nejasno, jer se imenica sluz drugačije akcentuje. Što se tiče kolokacije pada + kiša/sneg sasvim je ispravna.

[turbulencija]

Pravopis kaže da je pravilno sluzi, kako je Mango već napomenula. Ovde ne bi bilo nejasno, jer se imenica sluz drugačije akcentuje. Što se tiče kolokacije pada + kiša/sneg sasvim je ispravna.

Meni bi ovo imalo smisla, ako bi prilikom pisanja koristili akcentovanje, bez toga, čini mi se da značenje sluzi može biti nejasno, a to je već dovoljan razlog da se sibilarizacija ne primeni.

[Uma]

Иначе облик "киши" се ретко налази, а "снежи" је у књижевном језику пронађено само код једног писца, који је, чини ми се, Хрват био.

Još jedan primer upotrebe oblika "snežiti", TV drama iz 1985.

[alcesta]

Pravilno je i slugi i sluzi, stoji i u Pravopisu (pod tačkom odnos k, g, h prema c, z, s o dativu i lokativu, broj tačke ne navodim jer imam izdanje Priručnik za škole koje se ne mora poklapati s onim koje ima neko drugi, to se ponavlja i u rečniku na kraju Pravopisa) i u Rečniku jezičkih nedoumica.

Edited by alcesta, 12 May 2009 - 18:34.

[DJ_Vasa]

Pravilno je i slugi i sluzi, stoji i u Pravopisu (pod tačkom odnos k, g, h prema c, z, s o dativu i lokativu, broj tačke ne navodim jer imam izdanje Priručnik za škole koje se ne mora poklapati s onim koje ima neko drugi, to se ponavlja i u rečniku na kraju Pravopisa) i u Rečniku jezičkih nedoumica.

Priznajem grešku. Koristio sam Klajna iz 1997. Znam da se pravopis povremeno dopunjuje, tako da pretpostavljam da imaš novije izdanje.

Što se tiče akcenta, on se može beležiti da bi se izbegla dvosmislenost, mada to ne rade svi.

[Rahel]

Hm, imam jedno možda malo glupavo pitanja

"Imam nekoliko karata za pozorište"

Zašto se kaže karata a ne karti i kako to objasniti nekom strancu, a da mu zvuči logično? Ili, jednostavnije, odakle i zašto se stvori ono A u karaAta?

[Gojko & Stojko]

Hm, imam jedno možda malo glupavo pitanja

"Imam nekoliko karata za pozorište"

Zašto se kaže karata a ne karti i kako to objasniti nekom strancu, a da mu zvuči logično? Ili, jednostavnije, odakle i zašto se stvori ono A u karaAta?

Glasovna promena nepostojano A - u nekim zenskim genitivima mnozine se pojavljuje (karte - karata, daske - dasaka) a u nekim ne (torte - torti, letve - letvi).

Kako da objasnis strancu - tesko (kao npr. i engleski izgovor 'gh' na kraju reci - moze kao nista u dough, kao 'j' u sigh, kao 'f' u Gough (Whitlam) ili kao 'k' u (Colleen) McCullough).

SaE

[Alokin]

Zašto novinari, a kako vidim i forumaši, roadmap zovu "mapa puta" ?

[Rahel]

Glasovna promena nepostojano A - u nekim zenskim genitivima mnozine se pojavljuje (karte - karata, daske - dasaka) a u nekim ne (torte - torti, letve - letvi).

Kako da objasnis strancu - tesko (kao npr. i engleski izgovor 'gh' na kraju reci - moze kao nista u dough, kao 'j' u sigh, kao 'f' u Gough (Whitlam) ili kao 'k' u (Colleen) McCullough).

SaE

Hvala ti

[maara]

Kako je pravilno ?




Nisam čuo da postoji reč absolutan u srpskom jeziku.

Nisam čuo da postoji reč absolutan na srpskom jeziku.

[Golubica]

U srpskom jeziku.

[joakimvitriol]

absolutan ili apsolutan

[Uma]

apsolutan

Apsolutno tvoj
apsolutno moj
samo mi smo taj genijalna spoj
apsolutno tvoj zivot je moj
apsolutno moj si broj
apsolutno ja sam tvoj...
(ako se secas grupa Mirzino jato hit iz 70- tih)
Evo je :

Youtube Video ->Original Video

Edited by Uma, 23 May 2009 - 21:30.

[1jeAhonen]

QUOTE (Marqueau @ 11.05.2009, 01:19) *
Иначе облик "киши" се ретко налази, а "снежи" је у књижевном језику пронађено само код једног писца, који је, чини ми се, Хрват био.




Jedna epizoda stripa Alan Ford pocinje cuvenom recenicom....GLE SNJEZI...ijekavica ali snezi.