70 replies to this topic

[Dunadan]

Začudila bi se, ali sva trojica imaju razloga za manipulaciju u cilju sticanja finansijske koristi, ukoliko je pacijent solventan. Naravno stvar je ličnog integriteta i karaktera svakoga od njih da li će to iskoristiti.
Šta misliš, kako radi većina privatnih ordinacija koja se bavi narkomanijom adolescenata... Leče decu do poslednje roditeljske pare, a kada izvori presahnu onda ih pošalju u državnu instituciju ili manastir (onaj za siromašnije gde tuku po malo...).

Imam drugaricu koja se u državnoj instituciji bavi ovom problematikom i koja mi je pre par godina pričala da ima dve ponude od privatnih klinika da radi za 3-4 puta veću platu, ali je posle dužeg razmišljanja iste odbila sa rečima da celu tu priču ne može da gleda i da spava normalno...

je l ti prichash o psiholozima?
ako neko zavrshi psihologiju i specijalizuje se, otvori privatnu praxu, ne vidim zashto taj neko ne bi naplacivao svoje usluge?
druga stvar, tvoja drugarica mozda ne bi radila u privatnoj klinici i zbog razlichitog rasporedjivanja odgovornosti. kad neshto sjebe u drzavnoj instituciji (npr. pacijent joj se ubije), institucija stoji iza nje, dok te rad u privatnoj praxi stavlja na vetrometinu i avaj za tebe ako neshto zabrljash.

a ako vec psiholog radi u drzavnoj instituciji, on zaista nema rashta da manipulishe pacijentom u cilju sticanja finansijske koristi. u pogledu mita, nije isto ici kod psihologa i ici kod ortopeda.

takodje, kako taj iz AA sastanka moze da postigne finansijsku dobit? iskreno, nisam nikad prisustvovala takvom nekom sastanku, sem sto sam gledala po filmovima, a tamo sam uvek kontala da je community taj koji finansira te programe.

i shta nam onda preostaje? sveshtenik, naravno. taj je grabio i za manje.

Što se litanijica tiče i gore pomenutog psalma (preporučenih pre i posle spavanja) tiče, oni su navedeni samo kao jedan od recepata za borbu protiv anksioznoti i vrlo su relevantni sa i sa stručne medicinske strane te se mani isključivosti.

kako to mislish da su relevantni i sa medicinske strane? postoje istrazivanja? (mislim na istrazivanja koje nije finansirala crkva )

To što ti lično, imaš otpor protiv religijskih sranja, to je sasvim OK, ali isto vrlo uspešno funkcioniše kod verujuće populacije.

kao shto je Rahel vec napisala, deluje u sluchajevima blage uznemirenosti i stresa. kod ozbiljnih napada anxioznosti zaista sumnjam da bi imala ikakav efekat.

Ti sebi recimo u takvim trenucima izaberi recept koji ti više odgovara, recimo izlazak sa prijateljima (pod uslovom da ne preteraš sa pićem, jer će ti sutra sigurno biti još gore Sorry, setih se minijature odozdole... ), ali cenim da bi u tvom slučaju (a i mnogim drugim), sasvim lepo završio posao onaj recept sa mirisom kože dragog ti partnera...

ovo su stvari koje smiruju nervozu ili sluze za punjenje baterija, nishta vishe.

Ima još jedna priča u vezi anksioznosti koju zaboravih... Ne deluje na prvi pogled tako ali je takođe medicinski relevantna i obradjuje se u delu behaviour-ne psihologije. To je značaj svakodnevnih dnevnih rutina u ponašanju i porodičnih običaja. Znači onaj obrazac života koji smo poneli iz svoje porodice (moj pokojni deda je to zvao RED, RAD i MIR)

da, samo shto je tvoj deda ziveo u neko drugo vreme josh ako je ziveo i na selu, milina.
poenta tog boldovanog je MIR. lako je postici mir ako zivish npr. sporim zemljoradnichkim zivotom gde ti sama priroda odredjuje bioritam i donekle obrasce ponashanja. chik postigni MIR ziveci u daleko stresnijoj sredini, kakva je grad.

Male dnevne rutine su sitnice koje vaš život čine određenijim. Kao znakovi pored puta kojim svakodnevno prolazite, koji vas svakog dana obraduju i čine vas sigurnijim. Kao pobodene zastavice, koje trasiraju vaš put. One dnevne (rutine) su gušće pobodene, a one običajne ređe, ali se vide obeležene u daljini i predstavljaju realne ciljane domete. Ti običaji su u najčešćim slučajevima obične stvari: porodična okupljanja, ručkovi, slave, praznici, rođendani, godišnji odmori... Običaji kojima se radujete i pripremate ih sa uživanjem deleći potom dobro raspoloženje sa bliskim vam ljudima.
Sve ove sitnice, u stvari nisu baš sitnice... One Vas čine sigurnijim, čine vaš život opipljiviji i daju osećaj da držite Vaš život u Vašim rukama, bez obzira na probleme sa kojima se sudarate.

po tvom rezonu, ljudi koji imaju to (a mnogi imaju) ne moraju da se plashe napada anxioznosti.

Pri tome je potpuno nevažno da li je taj osećaj kontrole stvarna činjenica ili je samo iluzija stvorena ne bi li ste se lakše izborili sa svakodnevnim životnim problemima.

uh. iluzija osecaja kontrole ce se rasprshiti sa nailaskom prvog problema.

Znači ti mali dnevni rituali su još jedan od recepata za borbu protiv anksioznosti... Znači Dunadan u mom i tvom slučaju šetnje sa psom su sasvim solidan recept koji ne škodi. A čim ne škodi znači da koristi...

ma jebo psa! sad sam se zakachila za onaj miris koze

Edited by Dunadan, 04 December 2007 - 21:46.

[maski]

a sta ako neko nema vremena za te male dnevne rutine: ne sprema ruckove jer jede sendvic s'nogu u pauzi za rucak posle cega se vraca na posao i ostaje tu do uvece. okupljanja nerado sprema jer to malo slobodnog vremena zeli da provede sa jednom bliskom osobom a ne bliskim osobama. godisnje odmore ne planira tako sto sedne 2 meseca ranije, razgleda prospekte i razmislja "ge bi smo mogli da idemo", vec nedelju-dve (najvise) kada se vidi kad i kako da se sve uklopi rezervise sve on-line. dakle, sve se postigne u sustini (jede se, ide se na godisnje odmore-kratke doduse) ali sve se to radi u letu i bez uzivanja u malim dnevnim ritualima.

.... ma ni laponci neche nikad gajiti kokos i urme...jbg, taka im sudbina.... no ti lepo predji na koku to keep up the pace

[sta dalje]

.... no ti lepo predji na koku to keep up the pace

sta da predjem, pa vec jesam, kako inace da prezivim

a sta ti radis da bi bio u MIRU sa samim sobom. sestas kuce? drzih se malih dnevnih rituala?

Edited by sta dalje, 05 December 2007 - 10:05.

[maski]

noup u miru sam po default-u ..... od kad sam promeniJo profesiju

[dare...]

Sorry svima koji su me pogrešno shvatili. Moje priče su uglavnom iz sopstvenog iskustva ili iz iskustva bliskih mi ljudi. Ni ova priča o anksioznosti se po tome ne razlikuje. Prvenstveno je orijentisana na koliko toliko normalnu populaciju koja se bori sa nelagodnošću, tremom, uglavnom bezrazložnim strahovima, sa sve simptomima koje pomenute stvari vuku...

Priča i ovi mali recepti iako tu i tamo preporučljivi, nisu lek u Rahelinom slučaju koji je očigledno ozbiljan (Rahel, sorry ako sam možda imao komentar previše). Ljiša takođe ima svoju priču, loša iskustva sa terapijom lekovima i dobra iskustva sa terapijom reči i dela...



Postoji mnogo priča i svaka je različita jer su i ljudi različiti. Anksioznost i panika su možda jedini zajednički imenitelj. Tu negde i ja imam svoju priču, koja nije ne znam kako ozbiljna, ali je umela da me iznervira i izbaci iz takta i odatle ova moja potraga za malim jednostavnim receptima borbe.

Ali da se ne ofirem, što moj pokojni deda (koji se inače rodio i umro u Bgd. a MIR smatrao rezultatom REDA i RADA) reče: Čega se pametan stidi, time se lud ponosi", mada ja lično nemam ni blama ni straha, da iznesem bilo kakvo iskustvo koje nekome drugom može pomoći.



ZA sve one koje pate od blažih simptoma anksioznosti preporučio bih i knjigu Suzan Džefers: "Osetite strah i suočite se sa njim" koja je pre par godina mogla da se nađe u Platou, a danas po njoj u prostorijama Etnografskog Muzeja (tamo gde su kursevi Mapa Uma) neki tip radi kurseve za ljude, koji imaju iste probleme. Inače dotična Suzan Džefers takođe radi iste kurseve po Americi (opet američka instant psihologija ). Ne nađoh link ka knjizi, već samo članak iz Blica, koji je objavio najzanimljivije delove knjige u feljtonu koji je izlazio u nastavcima. Evo link ka članku pa pogledajte.

Evo uz malo truda nađoh i knjigu na Amazonu beše "Feel the fear and Do it anyway!" i sajt dotične Suzan Džefers
E sad draga Dunadan da li je dotična psihić ili propovednik meni lično je potpuno svejedno ako to što ona radi funkcioniše. U dalekoj nam Americi je takođe ta razlika nebitna širokoj populaciji, pogotovu ako i jedan i drugi (a i onaj treći koji se bavi marketingom ) koriste iste tehnike. (Gledaš li ti Opru uopšte ).


I za kraj. Povodom psihijatara u državnim klinikama (pogotovu onim sa zvučnijim imenima). Da! Pojedini uzimaju novce potpuno isto kao i ortopedi ili anesteziolozi. Štos je u ličnosti, ne u struci.


Edit:
Ima u knjizi jedan meni vrlo zanimljiv detalj gde dotična priča o svom "uslovljavanju" u detinjstvu gde joj majka prilikom svakog izlaska iz kuće govori -ČUVAJ SE! I ona je devojka, navikla da se čuva i sve nove joj i nepoznate stvari i ljude koje je upoznala, je primala sa strahom i nelagodom koje se teško oslobađala
I strašno ju je nervirao taj njen uslovljeni pristup, koji ju je sprečavao da se raduje i uživa u novim stvarima. I jako bi volela da joj je majka na izlasku iz kuće upućivala reči: Samo hrabro kćeri, idi u život i uživaj! (ili već nešto slično)
Znači naše bake su bile u pravu, kada muškoj deci namažu parče `leba i masti i aleve parike, ture im u ruke i kažu: "Teraj napolje da se igraš sa decom..."

Edited by dare..., 06 December 2007 - 09:07.

[Nemke]

da li je neko patio od ovog poremecaja licnosti, molim za licna iskustva, ili me uputite na neki drugi forum. sve je bilo manje - vise u redu sa mnom do pre jedno 10ak dana kada sam imao nekih ljubavnih problema, ne bih da ulazim u detalje, sto je najgore ja sam sam kriv. to je opalilo neki prekidach kod mene tako da sam upao u neku zescu neurozu i dosao sam u fazu da ne mogu da citam ni Tolkina, a kamo li nesto drugo, politicke emisije koje su bile sama esencija mojih iteresovanja su mi postale bezvezne u vecem delu dana, drugovi mi rade, a ja sam dosao kod roditelja i cekam psihijatra u ponedeljak da pocnem psihoanalizu.

e da glavni simptom mi je da sam sebi svesno ubrzavam rad srca, umisljam da sam bolestan i zelim da sam bolestan, isao sam na ultrazvuk i lekar mi je pronasao neke manje srcane smetnje, ali sve je manje-vise uredu, zakazao mi pregled za 3 godine

ja ne ocekujem besplatno lecenje, nego samo prognozu da li cu ostati ziv i mogu li se sakupiti krhotine od moje licnosti koje su preostale. dobio sam Xanax 0.5mg, beta blokatore za srce, neki antidepresiv i lek za spavanje od 5 mg koji me omami kao nosoroga da spavam po 12h.

elem pomazu mi setnje, tako da setam po ceo dan, naravno sve dok idem od doktora do doktora i kontakt sa ljudima, ali je problem sto mi je neprijatno da kontaktiram sa ljudima kad znam u kakvom sam stanju. eto, da skratim jel neko preziveo ovakvu neurozu i jel se izlecio ili je crko i zavrsio u ludnici. ovi u drzavnoj bolnici me odyebu i smeju mi se u facu, psihoterapeut me zakazao u ponedeljak i ja sad posteno receno umirem i cekam da me strefi infarkt. doduse pomalo i surfujem i igram igrice...

[kerpo]

A pajdo i tako to ?

[Nemke]

A pajdo i tako to ?

pa ne mogu po ceo dan sedeti ljudima za vratom i kukati, a i imam tih "srcanih problema" pa me strah da ne crknem

[vladan]

Verovatno ces se jako iznenaditi ako ti napisem da nema odraslog coveka koji nema takvo ili slicno iskustvo - dakle, nisi jedini.
Ispravio bih nekoliko stvari: Anksioznost nije poremecaj licnosti. Drugo, neces ici na psihoanalizu, nego na psihoterapiju. Tokom tretmana, kroz razgovor, psihijatar ce pokusati da zajedno s tobom otkrije koren problema i kako da se najefikasnije s tim problemom izneses. Pritom, psihijatar ti nece ponuditi gotovo resenje, niti takvo resenje postoji. Psihijatar ce zajedno s tobom traziti kljuc za razresenje akutne situacije. U tome, u pocetku, a nekad i duze mogu da pomognu i lekovi, posebno anksiolitici i antidepresivi.
Iz tvog kratkog posta imam utisak izvesne panike. Pokusaj da sve vreme imas uvid u to sta se s tobom desava, a ako kroz glavu pocnu redovnije da ti se provlace misli o kraju, odmah ih ispricaj psihijatru, da ne bi sebi naneo nekakvo zlo.
I, glavu gore!
Svi smo mi imali takve trenutke, pa smo i pored toga zivi.

[John Finn's Wife]

Imaš i ovde -> klik!
Mogu i da se spoje teme

[XXL]

@Nemke
To moze biti prolaznog karaktera i sto rece Vladan, gotovo da nema covjeka da nije kroz to prosao. Ja sam godinama patio od napada panike i hiperventilacije. Dodje mi i sad nekad, ali sad znam prepoznati i boriti se s tim. To sam otprilike jedino i profitirao iz psihoterapije. Za utjehu tvoju, to samo izgleda strasno.

[John Finn's Wife]

Za utjehu tvoju, to samo izgleda strasno.

Da, ali hajde objasni choveku kome se to deshava da nije nista ozbiljno. U tome i jeste tezina takvog stanja, sto je dozivljaj istog vrlo vrlo grozan. Dok se ne dodje do tog stadijuma da prepoznajes kad se to desava, cime ublazavas dozivljaj a moze se i sasvim prevazici vremenom.

[down with the sickness]

Naravno da necesh crci i da ce sve biti u redu, ali ce potrajati. Pretpostavljam da se nalazish u stanju kada ti se chini da cesh svaki trenutak izgubiti razum i to je veoma neprijatno, pokushavash da ne razmishljash u tom pravcu, ali ne ide, ne mozesh da se zaustavish.

Dobro je shto mozesh da spavash. Ja nisam mogao i koristio sam velike kolichine lekova, droge i alkohola, shto je u kombinaciji sa spavanjem od par sati dnevno bilo vrlo zayebano. nemoj to da radish, ako ne morash.

Morash proci kroz to sam, pomoci ce donekle i psihijatar, ali je najvazniji faktor vreme, treba vremena. Radi ono shto ti najvishe odvlachi paznju, sta god da je to.

Ne mozesh da chitash i da gledash televiziju zato shto te ne drzi mesto i shetnja ti pomaze, mada ne znash ni gde idesh, ni kuda si poshao, to je sasvim normalno ( e yebiga, nije bash normalno, ali tako se kaze).

I nemoj da razmishljash shta ce ljudi reci, to je potpuno nebitno, neka kazu i misle shta god hoce, shta ti imash od toga.

Drzi se, sve ce biti u redu.

Edited by down with the sickness, 20 November 2008 - 20:19.

[zagor]

Nemke, nemoj slucajno pogesno da me shvatis, ali sam morao tri puta da procitam tvoj post da bih ukapirao da li se zajebavas ili ne. Nisam strucnjak, ali mi na osnovu nacina koji si preneo svoj problem uospte ne delujes kao osoba koja ima navedene probleme, stavise...

U svakom slucaju, koliko sam shvatio, to je nesto sa cime covek moze da se izbori i siguran sam da ces i ti uspeti. Drzi se !

[down with the sickness]

Nemke, nemoj slucajno pogesno da me shvatis, ali sam morao tri puta da procitam tvoj post da bih ukapirao da li se zajebavas ili ne. Nisam strucnjak, ali mi na osnovu nacina koji si preneo svoj problem uospte ne delujes kao osoba koja ima navedene probleme, stavise...

U svakom slucaju, koliko sam shvatio, to je nesto sa cime covek moze da se izbori i siguran sam da ces i ti uspeti. Drzi se !

Pa ako se zayebava sa ovakvim stvarima znachi da je vec odlepio, da ne kazem moj omiljeni izraz "prespojio".

Edited by down with the sickness, 20 November 2008 - 21:37.