70 replies to this topic

[kerpo]

pa ne mogu po ceo dan sedeti ljudima za vratom i kukati, a i imam tih "srcanih problema" pa me strah da ne crknem

Ma nećeš, easy samo, oralno

[glava&pismo]

Mogu reci, iz svog iskustva, da se simptomi prepoznatljivi za tzv. napade panike i anksioznost javljaju kada je covek svesno ili potsvesno opterecen nekim problemima koje ne ume sam da resi, pa ih zato izbegava BAS tako sto ce da upadne u neki zacarani krug dnevne rutine ili u neki svet koji ga deli od realnosti, sve u strahu da ce biti jos gore ako bilo sta radikalnije promeni u zivotu. Strah od egzistencije, buducnosti, nagomilana losa savest su jedni od glavnih uzroka. Najgore je kada covek moze da pretpostavi koji su sve uzroci napada panike, a ne cini nista da to promeni. Nekada i najmanji potezi mogu uciniti da se osecate mnogo bolje.

Kako ovde neko rece, uzroci napada panike takodje mogu biti i nedostatak nekog vitamina (tj. losa ishrana), a ispunjavanje vremena sedenjem ispred kompjutera, ispijanja kafa i pusenje mogu situaciju samo pogorsati. Ako vec ne mozete ostaviti pusenje, proajte da smanjite. Kafe, kofeinska i energetska pica iskljucite potpuno, barem na neko vreme. O alkoholu, marihuani i drugim opijatima da i ne pricam.

Fizicka aktivnsot je apsolutno bitna stvar. Ako ste vec lenji da dzogirate i idete na fitnes ili neki sport (naravno, neko moze pomisliti, ako pretrci samo 100 metara, da ce ga strefiti srcka), onda neka to budu malo duze setnje u prirodi. Znaci, ujutru, umesto kafe i cigarete, trknite napolje, u nabavku ili smislite neki drugi razlog, popijste neki vocni sok ili pojedite jabuku. Mozak i misici se moraju napuniti kiseonikom posle spavanja. Napadi panike su najgora nocna mora. Oslobadja se adrenalin koji se ne trosi na fizicku aktivnsot.
Razgovori o ovom problemu i socijalizacija (pa makar to bilo na silu) takodje su bitna stvar.

U tezim slucajevima gde sve ovo ne pomaze puno, treba se potraziti pomoc nekog strucnijeg lica, koji zeli da slusa i koji razume. Olaksavajuca okolnost, takodje, moze biti svest o tome da ovaj problem imaju mnogi drugi i, ako je moguce, popricati i uporediti/podeliti problem sa njima.
Nisam protiv lekova, ali u sto manjim dozama i na sto kraci rok. Onaj ko se nalazi u sred ove horor price mora, barem na ovakav vestacki nacin, da malo stane na noge, malo doje k sebi da bi mogao normalan dalje da se suocava sa problemom koji nece nestati preko noci.

I da. Molitve nekima mogu da pomognu u ocajnim momentima. Dare... je u pravu. Pa cak i odlazak u neki manastir ili drugi prostor gde su mir i tisina No.1 stvar vec vekovima. Ako niste vernik ovo se moze uciniti pateticnim, nedosledno svojih principa itd. ali covek mora sve da ucini, ako stvarno zeli da pomogne sebi, a ne samo da kuka i da se valja u sopstvenoj bespomoci.

Edited by glava&pismo, 22 November 2008 - 14:21.

[Nemke]

huh, jos uvek sam ziv. uzeo sam bio da popravljam neki vozic koji se pokvario kad sam bio mali, ali prokleta sprava stalno spada sa shina mada pre nije hteo ni da se mrdne. ja sam u postu pokusao malo da ublazim stanje u kome sam se nalazio, ali je to bilo nesto najblize smrti sto sam u zivotu osetio.

pomogli su mu lekovi, i samo da naglasim da te lekove niposto ne treba uzimati po potrebi, nego redovno kako vam prepise lekar. ne mogu reci da sam sada dobro, zivim u nekom stanju polusvesti, koncentracija mi je nikakva, valjda od lekova, ali bar sam se pomirio da i ako mi se nesto desi bicu prvi covek koji je sam sebe preplasio na smrt i uci u istoriju medicine...

tako da ako neko oseti ove probleme koje sam opisao u prvom postu neka zna da se nece dogoditi katastrofa koju je zamislio bar sledecih 10 dana, a za dalje cemo videti.

hvala svima koji su mi odgovorili, stvarno je osecaj uzasan, ako postoji pakao ovako je u njemu, kad te nista ne interesuje i samo cekas neku katastrofu da se desi

[i&d]

Ne znam ko se zajebava, a ko ne. Mogu da prenesem ljudima svoje lično iskustvo. Pre četiri godine počelo je srce da mi ubrzano lupa obično kada se nađem na nekom mestu gde ima više ljudi. Kada bi se to dogodilo ( a nikada nisam znala kada će ) ja bih se još više uplašile, srce bi još jače počelo da lupa, počeo bi da me obliva hladan znoj, knedla u grlu, mokri dlanovi, itd.
To je postajalo sve češće, ja sam se sve više plašila tog stanja, što sam se više plašila dolazilo je kod mene do takvog straha da nisam smela da odem negde gde ima ljudi, nisam smela da uđem u prodavnicu sama ( kasnije ni sa nekim poznatim) , nisam smela da odem kod najbolje drugarice na kafu ( jednostavno odem i na pola kafe dobijem takav napad panike da bih od straha vrištala iz sveg glasa, onda ustanem i odjurim kući ).
Posle tri - četiri meseca nisam smela ni u svojoj kući da sedim, kada bih izašla na ulicu bilo me je strah od prolaznika, htela sam samo negde da pobegnem i sakrijem se. Celo telo bi mi utrnulo od straha i skroz bih bila ukočena. Nisam se plašila da li ću umreti, čak sam i želela da umrem samo da ne trpim taj pakao!
Pokušala sam sa molitvom - ništa, pokušavala sam to čuveno suočavanje sa strahom i svaki put prolazila kroz pakao i ništa.
Na kraju sam otišla kod odličnog psihijatra, koji inače radi u državnoj ustanovi, koji je imao od samog početka takav pristup da sam stekla poverenje u njega i pričala mu o stvarima koje nikome ne bih rekla. U početku mi je dao lekove da pijem Rivotril i Prozak.Svake nedelje sam išla kod njega na razgovore dva puta nedeljno pričala sa njim po 2 -3 sata. Posle dva meseca ukinuo je Prozak, a posle par meseci smanjio dozu Rivotrila na 0,5 mg ujutru.
Da nisam otišla kod tako dobrog lekara sada ne bih ni pisala ovo, jer sam došla do faze da uradim sebi nešto kako ne bih više trpela te muke.
Doktor mi je objasnio da to nisu napadi panike, nego straha i da je to posledica ( u mom slučaju ) gubitka samopouzdanja koje je rezultat razočaranja u samu sebe i osećaja krivice.
Prestala sam da pijem lekove i prešla na lečenje homeopatijom, što bih preporučila svima.

Pozdrav!

[XXL]

Prestala sam da pijem lekove i prešla na lečenje homeopatijom, što bih preporučila svima.
Pozdrav!

Apsolutna preporuka. Meni je kod napada panike gore od svega bio osjecaj da nekako mutno vidim kao da npr. gledam kroz prozirnu zavjesu. A to me onda izludjivalo. I bogami trajalo s malim prekidima nekoliko godina. Sto vise fizicke aktivnosti. To je meni pomoglo. Iako covjeku u tim momentima nije ni do cega.

[i&d]

Pozdrav Nemke!

Ja sam iz Kragujevca, tako da ne znam da li bi ti to nešto značilo.
U svakom slučaju na prvom mestu ti preporučujem homeopatski centar " Jevremovac ". Ja da sam ranije saznala za ovaj centar prvo bih se njima obratila. Bolje je lečenje prirodnim preparatima od hemije. E- mail adresa je irena@homeopata.co.yu. Tu ćeš naći broj telefona i sve potrebne podatke.
Budi uporan, zakaži pregled kod lekara homeopatije, ispričaj sve o tome šta ti se dešava i šta osećaš.
Sve će biti u redu, poboljšanje ćeš osetiti već od prvog leka.

Pozdrav

[kerpo]

Mene kad to uhvati provalio sam da je najbolji lek da čačkam neku krasticu na temenu glave, smiruje jako dobro.
Samo treba pripaziti jer neki put ne mogu da se odvojim i pravim onda ranice od silnog kopanja, takodje nakon duže uporabe se može videti na tom mestu nedostatak dlaka što stvara nepravilan krug i prazan prostor koji se u mom slučaju primetno vidi zbog crne kose, no ne mari. Neki put kada se probudim na jastuku primetim neke flekice, ne znam dal' to krvari ili pušta neki drugi djus iz te ranice.
Elem, preporučujem kao instant i non-chemical solution.

[Crni leptir]

Pred vama je prirucnik za prevazilazenje anksioznosti! (Ne samo socijalne kako pise u naslovu) Ni jedan pshijatar, nikakvi lekovi 5 godina nisu mi pomagali...a onda sam naisla na ovo. Citala, pratila upustva, vezbala, vezbala i vezbala... Shvatila sam da nista ne moze samo od sebe da dodje i prodje. MORAMO SE POTRUDITI,ZELETI, RADITI! Pratite uputstva,radite sve onako kako pise! Prirucnik ima 20 seansi, a cela terapija, ukoliko budete radili hronoloski i po uputstvima, trajace nekoliko meseci! I zato molim vas da budete strpljivi.

Evo ga link: http://socijalna-ank...09/08/uvod.html

Srecno

[Dax-1987]

E ovako pre manje od godinu dana imala sam napad panike i od tada je sve krenulo, poceli su da se nizu strahovi jedan za drugim, mislila sam ako odem na odmor bice bolje medjutim desavale su mi se situacije da sedim u kaficu sa drustvom i nisam nimalo opustena vec samo cekam kad ce nesto da mi se desi i stalno umusljam kad krenem negde sama sta ako se onesvetim i umisljam da mi se vrti u glavi, vracali smo se sa odmora busom a ja sedim na drugom spratu gledam neku provaliju i uznemirim se. pa sam se cak jedno vreme bojala da necu moci da kontrolisem svoje misli i sta ako krenem da trabunjam neke gluposti, i tako sam se do pre neki dan borila sama sa anksioznoscu i onda posetila neuro-psihijatra koja mi je rekla da je to blaga anksioznost vise subjektivne tegobe jer sam zavrsila fax pa sad nemam sta da radim i previse razmisljam, ja mislim da je donekle u pravu, ali sam primetila da se kod mene simptomi anksioznosti pojacavaju kada sam nezadovoljna necim pa se pitam da nisam mozda malo i depresivna, takodje mi se desilo prosle nedelje trebala sam da odslusam neka predavanja sa grupom nepoznatih ljudi usl sam u prostoriju i nema koji simptom nisam imala i lupanje srca, i kao neka nesvestca, osecaj nelagodnosti i onaj osecaj kako bih rado pobegla iz te prostorije, cesto ocigledno umisljam kako ne mogu da radim neke stvari koje sam nekad radila jer pre nego krenem negde prvo se pitam sta ako.....doktorka m je prepisala Lorazepam medjutim ja sam kao drogirana od tog leka,pijem ga pre spavanja istalno mi se spava, i neraspolozena sam, da li bi trebala zameniti ga nekim drugim lekom?Ja jedino zelim da se osecam kao pre da mislim pozitivno i da nemam te bezrazlozne strahove, ukolko je neko imao slicno iskustvo zamolila bih za savet

[mrd]

E ovako pre manje od godinu dana imala sam napad panike i od tada je sve krenulo, poceli su da se nizu strahovi jedan za drugim, mislila sam ako odem na odmor bice bolje medjutim desavale su mi se situacije da sedim u kaficu sa drustvom i nisam nimalo opustena vec samo cekam kad ce nesto da mi se desi i stalno umusljam kad krenem negde sama sta ako se onesvetim i umisljam da mi se vrti u glavi, vracali smo se sa odmora busom a ja sedim na drugom spratu gledam neku provaliju i uznemirim se. pa sam se cak jedno vreme bojala da necu moci da kontrolisem svoje misli i sta ako krenem da trabunjam neke gluposti, i tako sam se do pre neki dan borila sama sa anksioznoscu i onda posetila neuro-psihijatra koja mi je rekla da je to blaga anksioznost vise subjektivne tegobe jer sam zavrsila fax pa sad nemam sta da radim i previse razmisljam, ja mislim da je donekle u pravu, ali sam primetila da se kod mene simptomi anksioznosti pojacavaju kada sam nezadovoljna necim pa se pitam da nisam mozda malo i depresivna, takodje mi se desilo prosle nedelje trebala sam da odslusam neka predavanja sa grupom nepoznatih ljudi usl sam u prostoriju i nema koji simptom nisam imala i lupanje srca, i kao neka nesvestca, osecaj nelagodnosti i onaj osecaj kako bih rado pobegla iz te prostorije, cesto ocigledno umisljam kako ne mogu da radim neke stvari koje sam nekad radila jer pre nego krenem negde prvo se pitam sta ako.....doktorka m je prepisala Lorazepam medjutim ja sam kao drogirana od tog leka,pijem ga pre spavanja istalno mi se spava, i neraspolozena sam, da li bi trebala zameniti ga nekim drugim lekom?Ja jedino zelim da se osecam kao pre da mislim pozitivno i da nemam te bezrazlozne strahove, ukolko je neko imao slicno iskustvo zamolila bih za savet

Kao prvo idi ponovo kod lekara i reci da ti lek ne prija, pa neka promeni. Drugo, raspitaj se o terapiji koja bi mogla da se primeni. Nemoj da cekas da samo prodje. 

Puno srece.

Edited by mrd, 29 March 2013 - 05:24.

[narandzo]

E ovako pre manje od godinu dana imala sam napad panike i od tada je sve krenulo, poceli su da se nizu strahovi jedan za drugim, mislila sam ako odem na odmor bice bolje medjutim desavale su mi se situacije da sedim u kaficu sa drustvom i nisam nimalo opustena vec samo cekam kad ce nesto da mi se desi i stalno umusljam kad krenem negde sama sta ako se onesvetim i umisljam da mi se vrti u glavi, vracali smo se sa odmora busom a ja sedim na drugom spratu gledam neku provaliju i uznemirim se. pa sam se cak jedno vreme bojala da necu moci da kontrolisem svoje misli i sta ako krenem da trabunjam neke gluposti, i tako sam se do pre neki dan borila sama sa anksioznoscu i onda posetila neuro-psihijatra koja mi je rekla da je to blaga anksioznost vise subjektivne tegobe jer sam zavrsila fax pa sad nemam sta da radim i previse razmisljam, ja mislim da je donekle u pravu, ali sam primetila da se kod mene simptomi anksioznosti pojacavaju kada sam nezadovoljna necim pa se pitam da nisam mozda malo i depresivna, takodje mi se desilo prosle nedelje trebala sam da odslusam neka predavanja sa grupom nepoznatih ljudi usl sam u prostoriju i nema koji simptom nisam imala i lupanje srca, i kao neka nesvestca, osecaj nelagodnosti i onaj osecaj kako bih rado pobegla iz te prostorije, cesto ocigledno umisljam kako ne mogu da radim neke stvari koje sam nekad radila jer pre nego krenem negde prvo se pitam sta ako.....doktorka m je prepisala Lorazepam medjutim ja sam kao drogirana od tog leka,pijem ga pre spavanja istalno mi se spava, i neraspolozena sam, da li bi trebala zameniti ga nekim drugim lekom?Ja jedino zelim da se osecam kao pre da mislim pozitivno i da nemam te bezrazlozne strahove, ukolko je neko imao slicno iskustvo zamolila bih za savet

ako ti to dugo traje mozda ipak sa nekim (drugim) tabletama da povratis malo sigurnost (hrabrost), ali opet se sve svodi na tebi da savladash strahove. Kada sam imao slicne napade pre jedno 10 godina (slicne tvojima) u pocetku se svodilo na strah od nepoznatog (sta ako se sada onesvestim ili poludim itd), a posle shvatis da se zapravo nijedno od tih nikada nije desilo (jeste da sam imao malo vrtoglavicu - koju ima i dan danas ponekad, kada cucnem naglo i tako:). Najvaznije mi je bilo da shvatim o cemu se to zapravo radi, da nisam jedini koji ima tako nesto i da mi se dakle nista nije desilo na kraju. Sad', da sam imao nekoga da mi sve to objasni na pocetku bolje i lakse bi mi bilo. Razgovaraj u svakom slucaju sa (jos nekom) strucnom osobom, ti strahovi su proizasli od nechega (beg od stvarnih problema koje menjas sa drugim strahovima ili slicno, mozda je taj neurolog u pravu, zavrsila si faks, kako dalje, do sada si imala sve pod kontrolom, bila si "zasticena, sigurna" a sada moras sve sama - ne zameri ako sam previse lican  ) i polako se oslobadjaj strahova i samo tako napred...sve najbolje!

 

p.s. ja sam ipak bio na nekim antidepresivama jedno pola godine, ipak su mi pomogli, jer sam vec bio upao u neku depresiju. nisam bio pospan kao ti stalno ali sam malo dobio na tezini i malo te otupe u osecanjima, strahovima (sto je i jedan od pomagala) samo nemoj dugo da ti posle ne bude previse strah da se skines sa njih .

Edited by narandzo, 31 March 2013 - 10:57.