865 replies to this topic

[dexter8]

 

 

reko' red je da novi list okrenemo sa najboljim od najboljeg, cream of the crop

Edited by dexter8, 27 December 2012 - 13:04.

[ucesnik]

Ne bira se ljubav

 

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

 

Pero Zubac

[cyberwor/L/d]

Pre tacno godinu dana, na danasnji dan, ugasila se Wislawa Szymborska. Umrla je u snu, u svom stanu … samo nekoliko ulica dalje od stana u kome je svoje poslednje dane docekao jedan drugi Nobelovac – Ceslav Milos.

 

 

NOTHING'S A GIFT
 
Nothing's a gift, it's all on loan.
I'm drowning in debts up to my ears.
I'll have to pay for myself
with my self,
give up my life for my life.
 
Here's how it's arranged:
The heart can be repossessed,
the liver, too,
and each single finger and toe.
 
Too late to tear up the terms,
my debts will be repaid,
and I'll be fleeced,
or, more precisely, flayed.
 
I move about the planet
in a crush of other debtors.
some are saddled with the burden
of paying off their wings.
Others must, willy-nilly,
account for every leaf.
 
Every tissue in us lies
on the debit side.
Not a tenacle or tendril
is for keeps.
 
The inventory, infinitely detailed,
implies we'll be left
not just empty-handed
but handless too.
 
I can't remember
where, when, and why
I let someone open
this account in my name.
 
We call the protest against this
the soul.
And it's the only item
not included on the list.

 
/ Wislawa Szymborska

[cyberwor/L/d]

UTOPIA

Island where all becomes clear.

Solid ground beneath your feet.

The only roads are those that offer access.

Bushes bend beneath the weight of proofs.

The Tree of Valid Supposition grows here
with branches disentangled since time immemorial.

The Tree of Understanding, dazzlingly straight and simple,
sprouts by the spring called Now I Get It.

The thicker the woods, the vaster the vista:
the Valley of Obviously.

If any doubts arise, the wind dispels them instantly.

Echoes stir unsummoned
and eagerly explain all the secrets of the worlds.

On the right a cave where Meaning lies.

On the left the Lake of Deep Conviction.
Truth breaks from the bottom and bobs to the surface.

Unshakable Confidence towers over the valley.
Its peak offers an excellent view of the Essence of Things.

For all its charms, the island is uninhabited,
and the faint footprints scattered on its beaches
turn without exception to the sea.

As if all you can do here is leave
and plunge, never to return, into the depths.

 

 

 

/ Wislawa Szymborska

[ucesnik]

3.

Svoju sam vlas  spustio

 

na bijeli papir tvoje nenapisane knjige.
Takva je Moja pozivnica za pjesmu,
koju ćeš Mi napisati.
Pokušaj ju samo ne napisati.
Ako ipak uspiješ, Moja će vlas
propjevati.

 

Vesna Krmpotić

[ČiĆ]

BUNTOVNIK

Anđeo besan, kao orao, u zaklon
S neba se baca na nevernu zloću,
I kaže: Sad ćeš upoznati zakon!
(Ja sam tvoj dobri Anđeo!) I tako hoću!

Znaj, ljubav tvoju da svaki stvor oslabi
Zaslužio je, i siromah, i rđa,
Voli ih, kad Isus naiđe, da bi
Prostro ispred njega tepih milosrđa.

Jer to je Ljubav! Pre nego što duh ti
Klone, zagrej ga kod Boga, nek bukti.
Upoznaj bezmernu Nasladu i Sreću!

Voleći i kažnjavajući merom istom
Moćni se Anđeo nosi s Antihristom,
Koji ponavlja nespretno: Neću!

Šarl Bodler

[ucesnik]

BUNTOVNIK

Anđeo besan, kao orao, u zaklon
S neba se baca na nevernu zloću,
I kaže: Sad ćeš upoznati zakon!
(Ja sam tvoj dobri Anđeo!) I tako hoću!

Znaj, ljubav tvoju da svaki stvor oslabi
Zaslužio je, i siromah, i rđa,
Voli ih, kad Isus naiđe, da bi
Prostro ispred njega tepih milosrđa.

Jer to je Ljubav! Pre nego što duh ti
Klone, zagrej ga kod Boga, nek bukti.
Upoznaj bezmernu Nasladu i Sreću!

Voleći i kažnjavajući merom istom
Moćni se Anđeo nosi s Antihristom,
Koji ponavlja nespretno: Neću!

Šarl Bodler

 

Kako ocaravajuca pesma. Hvala za objavu

[XXL]

Kad se lupiš sjekirom po nozi dok cijepaš drva

onda ne misliš na poeziju
ili na velika djela
ili na politiku
ne prkosiš Bogu
malen si kao zrno graška
dok čekaš da bol
prestane.
Kada te izbuše geleri
... od minobacačke granate
onda ne razmišljaš o dojmu
koji ostavljaš na žene
ili o nacionalnoj himni
zavučeš se pod kamen
i čekaš da bol prestane.
Kada se za tobom zatvore
vrata istražnog zatvora
onda misliš o slobodi.

Tomica Bajsić

[jesenja]

RAT

Iskrčite
kreteni
iskrčite
Sve mlado drveće starom sekirom
isecite ga
Iskrčite
kreteni
iskrčite ga
A staro drveće sa starim korenjem
sa veštačkim zubalom
sačuvajte ga
I okačite natpis
Drveće Dobra i Zla
Drveće Pobede
Drveće Slobode
I pusta šuma bazdiće po starom crknutom drvetu
i ptice će pobeći iz nje
a vi ćete ostati tu da pevate
Ostaćete tu
kreteni
da pevate i defilujete.

 

Žak Prever
 

[dale cooper]

 

 

[Atom Mrav]

КО САМ - ШТА САМ

Ко сам? Шта сам? Само сањалица
Коме око испи магле лет,
И свој живот узгред, тужна лица,
Ја проживех уз остали свет.

И с тобом се љубим по навици -
Много пута већ се љубих с другом,
Ко да крешем ватру по шибици,
Нежне речи шапућем ти дуго.

"Драга моја", "мила", "знај, довека" -
Душа хладна остаје у свему
Кад се дирну страсти код човека,
Нема више истине у њему.

Зато моја душа и не преза
Од љубави ледом заливене,
Ти си моја луталица, бреза
Саздана за друге и за мене.

Али, тражећ' ја сродну за себе,
Мучећи се без нежности пуне,
Нимало се не љутим на тебе,
Нит те икад моје срце куне.

Ко сам? Шта сам? Само сањалица
Коме око испи магле лет,
И волех те узгред, тужна лица,
Исто тако к'о остали свет.

[Chaos Is Me]

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ - Приближавање, позни час

 

Чак и у овај позни час, то је могуће: осребрен

крљуштима риба, очију снених и испраних као

после оргазма, лежим крај твог тела, белог,

шећернобелог, дабоме, бездано тамног и дубоког.

Удишем у распуштеној коси мирисе морске

траве. На врату, бисери су млаки. Увек ћу се

смиривати колико могу. Уз бисере, свакако.

Нек свет буде тишина која долази од близине

воде што је у сећању и у оку једнорога.

Ово око, ове очи, оне очи, много очију и нежно

мрешкање мора у свануће између мрака и светла

када сам плаво најплављег плавог. Муж

богиње кад сам, рекло би се. Ова јутарња румен

је прастара, безбројне су њене године.

Гледам, гледам, гледам те - имаш више красти

него жаба, љубави. Хоћеш да те поспем пелудом

са смрти лабудова? Чујем шапат, не много

звукова, тек неколико речи. Волим те тихе, зрачне

дарове једноставности. Кад се предмети ослобађају

бридова, моји дани су тихе девојчице у шетњи

земунским кејом. Живот постоји као лепршање

памучних хаљиница над тихим лагумима. Само,

чији живот? Тек, ведрина ништа не објасни.

Риба исклизне из руку изненданим трзајем, хоп,

бућне у кристал. Боже, колико даљина! Живи

мију нерођене кости. Не, не плачем ја, него

мене нешто плаче. Пробудићу се, а моје срце

ће и даље дамарати дубоко под водом,

дубинским рибама, не мени. Ни теби. Нико овде

није краљ светлости. Где престајем ја а почињеш

ти, траво? Љубав је једини садржај љубави.

Вилин-коњици улазе у смрт и не могу више из ње.

[cyberwor/L/d]

 

 

The Road Not Taken
 
Two roads diverged in a yellow wood,    
And sorry I could not travel both    
And be one traveler, long I stood    
And looked down one as far as I could    
To where it bent in the undergrowth;            
 
Then took the other, as just as fair,    
And having perhaps the better claim,    
Because it was grassy and wanted wear;    
Though as for that the passing there    
Had worn them really about the same,           
 
And both that morning equally lay    
In leaves no step had trodden black.    
Oh, I kept the first for another day!    
Yet knowing how way leads on to way,    
I doubted if I should ever come back.            
 
I shall be telling this with a sigh    
Somewhere ages and ages hence:    
Two roads diverged in a wood, and I—    
I took the one less traveled by,    
And that has made all the difference.

 

 

Robert Frost, Mountain Interval 1920

[Chaos Is Me]

Апсолутно обожавам Васка Попу. Нестварно снажна песма очајника:

 

 

Напоље из мога зазиданог бескраја

Из звезданог кола око мога срца

Из мога залогаја сунца

 

Напоље из смешног мора моје крви

Из моје плиме из моје осеке

Напоље из мог ћутања на сувом

 

Напоље рекао сам напоље

 

Напоље из моје живе провалије

Из голог очинског стабла у мени

 

Напоље докле ћу викати напоље

 

Напоље из моје главе што се распрскава

Напоље само напоље

[Atom Mrav]

ДАЛЕКА ВЕСЕЛА ПЕСМА

 

Неко песму весело певуши,
Далеко је, далеко од мене.
Ја бих хтео да му се придружим,
Ал' не дају груди разбијене.

Узалудно душа за њом жуди,
У грудима тражи сличне звуке,
Зато што су и снагу и груди
Изнуриле невоља и муке.

Одвећ рано мисли ми полећу
Ка сновима земље идеала.
Рано почех да ропћем на срећу
И мислим шта прошлост ми је дала.

Рано душом, страсном, узаврелом,
Тражих себе у дане суморне,
Па не могу да певам весело,
Немам снаге, груди су уморне.