107 replies to this topic

[Mashinovodja]

Mislim da se mi prvo moramo dogovoriti za pojam sreca Mislim da je strogo gledano SRECA poprimila oblik raspolozenja kao najcesci rezultat iste, tj. imao si srece u necemu pa se dobro osjecas zbog toga.

To je samo jedan od mogućih razloga da se osećaš srećno: dogodilo ti se nešto lepo i prijatno i došlo je neočekivano. A šta kad je očekivano? Recimo, kad nađeš elegantno i lepo rešenje za neki problem koji te je dugo mučio? Svako ko voli svoj posao, u tom slučaju se oseća srećan, čak i kad od toga nema nikakve materijalne koristi. Na primer, kao šahista koji je našao pravi redosled poteza kojim matira protivnika.
Navedeni primeri su vrsta samopotvrđivanja, a čoveku je izuzetno važan i potreban taj osećaj da bi bio srećan.

Na osnovu prvog posta, autora ove teme, mi zapravo govorimo o osjecaju dobrog raspolozenja koji je manifestacija emocija, dok je po meni SRECA fakticki dogadjaj u nasu korist koji se desio iako je po zakonu statistike i vjerovatnoce imao male sanse da se dogodi.

Tu si u pravu, ali samo ako govorimo o SREĆI kao nasumičnom događaju, recimo, kao kad izađe tvoj broj na ruletu. Naravno da se u tom slučaju osećaš srećno jer smatraš da si tog trenutka u velikoj milosti boginje Fortune (Sreće).

Kinezi su strasni kockari i kockanje je sastavni deo njihove tradicije i kulture. Razume se, kockaju se jer (naivno) očekuju da će tako zaraditi pare, ali dublji razlog je to što oni jako veruju u Sreću i kockanjem testiraju da li je imaju ili nemaju generalno u životu, a dobitak na kocki vide pre svega kao potvrdu da je imaju. I to ih čini srećnim.

[Mashinovodja]

Ako si roditelj bebe ili malog deteta, mozes da uvidis da postoji neki "prirodni kapacitet za srecu" od najranijih dana. Tako su neke bebe ono sto se zove "happy-go-lucky", neke su "so-so" i imas one sto se bi se reklo "born grouch", da im ne mozes nikako udovoljiti (ovde naravno govorim o zdravoj deci, bez nekih psiho-fizickih problema).
Nije mnogo drugacije ni sa ljudima. Nije problem samo da ono sto mene cini srecnom, negog drugog ne i obrnuto, nego sto postoje i takvi "prirodni nezadovoljnici" koji svemu i u svakom trenutku nadju manu i ne znam sta da im se desi, nekako ne umeju da budu srecni (ili bar zadovoljni za neko vreme), koji se samo zale i ciji je moto "kukam dakle postojim". Sto se mene tice, ja takve izbegavam po svaku cenu.

Nije prazna fraza da je "svako sam kovač svoje sreće". Stara priča je da istu flašu i količinu tečnosti u noj neko vidi kao dopola punu, a drugi kao dopola praznu. Neko će dopola ispražnjenu flašu videti kao izazov i pokušati da nađe način da je dopuni do vrha, dok će drugi zakukati nad malerom i kletom sudbinom koja mu uvek gura u ruke dopola prazne flaše, a nikad pune.

[Sleepers]

Jednom sam gledao na Exloreru prilog o nekom ruskom milijarderu (uspešnom poslovnom čoveku, tajkunu ili megalopini,

Ali ti uporno kao uzore predstavljas iznimke, a ne pravila; ljude koji su propali nakon velikog gubitka i milionere koji su nesretni usprkos bogatstvu. A sad se zapitaj da li bi se itko od uistinu bogatih ljudi odrekao svog komfora? Ono sto je kljucno; nije novac taj koji cini ljude nesretnim, ali moze pridonijeti da budes sretniji ukoliko nisi krelac koji ce sve izgubiti na kocki. Poanta je da ti novac donosi vecu mogucnost izbora; da zivis gdje zelis i u kakvim uslovima hoces. Ljudi koji imaju solidan standard i koji ne moraju razmisljati cime ce sutra nahraniti dijete i hoce li imati novaca za nove cipele i grijanje, su manje optereceni takvim problemima, opusteniji i imaju daleko vise vremena a i volje da rade sto zele, bilo da se radi o hobiju, putovanjima ili humanitarnom radu.
To jasno ne znaci da i siromasni ne dozivljavaju trenutke srece, odnosno trenutke ushita, ali svi u principu teze ka materijalnom blagostanju, osim mozda ponekog indijskog gurua, a i on je sigurno sretan kad napuni zeludac.
Ukoliko se nismo razumjeli; govorim o zadovoljnim ljudima, a ne stanjima euforije.

Edited by Ziza, 16 October 2008 - 20:00.