199 replies to this topic

[sand]

poezija: Dzibran, Eluard, Rilke, Andric
odgovor na pitanje zasto citam:
da bih se izgubila i nasla medju brdima slova i simbola,
da bi me zabolela necija misao.....

borhes kaze da je knjiga jedan od zadivljijucih covekovih instrumenata.
vecina koju koristi su produzetak tela: kao mikroskop(produzetak vida), telefon (produzetak glasa,mac(produzetak ruke).
ali knjiga je nesto drugo- produzetak memorije i fantazije.

[jamie]

Klavdia Chochaut:
Sarah Cane me podsetila na Marca Ravenhilla,njegove drame su mnoogo bolje nego njihove beogradske inscenacije.

da, zapravo sarah i marc pripadaju istom spisateljskom pravcu koji se zove 'in-yer-face' dramaturgija, s tim sto on podseca na nju, a ne ona na njega, jer je njena drama 'blasted' jedna od najzasluznijih za nastanak marcove 'shopping & fucking'...
takodje si u pravu i za inscenacije, mislim da je trebalo malo stariji reditelji da postave tako ozbiljne tekstove, sa mladim glumcima naravno... ovako mi se cini da su obe mlade rediteljke propustile nesto bitno da kazu.

zasto citam? pa... za mene je citanje egzorcizam.......

[Jovana]

Niko nije pomenuo do sada jedno izuzetno delo - Aleksandrijski kvartet, jednu od knjiga koje najvise volim.

[Lilith]

Evo ja sam ga procitala, i ako bih morala praviti uzi izbor omiljenih knjiga, Durellov Kvartet bi bio u prva tri mjesta (ako ne cak i prvo).
Citala sam i Avinjonski kvintet istog autora (i jos jednu knjigu prevedenu kod nas, ali se ne mogu sjetiti naslova), medjutim ni priblizno dobro!
Bice da se stari Durell potrosio na Kvartetu. Ali i to je ok - naletim povremeno na knjizevnike koji urade jedno epohalno djelo, a sve sto naknadno napisu nije cak ni blijeda sjenka toga. Mislim da je tako i u ovom slucaju.
Aleksandrijski kvartet mi je "otkrio" i Kavafija i njegovu poeziju.

[Lilith]

Nisam citala topic (ne mogu, 11 strana ima!), ali jako volim Salmana Ruzdija. Draga mi je i savremena britanska knjizevnost - br. 1 - Hanif Kureishi, Julian Burnes, drag mi je i Hornby (premda ga ne dozivljavam toliko ozbiljno kao prvu dvojicu), Alex Garland, itd.

[YC]

Lilith:
Aleksandrijski kvartet mi je "otkrio" i Kavafija i njegovu poeziju.

I meni takodje. Onda sam kupio celu zbirku, ali one dve pesme iz Kvarteta (Grad i Bog napušta Antonija) su daleko najsnažnije u celoj zbirci. Ima i drugih ali me nisu baš dojmile.

Imao sam na faksu jednog ortaka koji je bio potomak Kavafija, dosta mi je pričao o njemu, Kavafi je bio vrlo interesantna ličnost.

A Kvartet mi se kada sam ga čitao, toliko dopao da sam dugo planirao da odem da vidim Aleksandriju....

ps. evo jedne tipične Kavafijeve pesme:

Dosada

Jedan dosadan dan prati drugi
podjednako dosadan. Dogodiće se
iste stvari, dogadja se stalno -
isti su trenuci koji stižu i koji odlaze.

Prodje mesec dana i donese drugi mesec.
Ono što dolazi, lako je pogoditi:
to je ono od juče, tegobno, mučno.
I sutra prestaje da liči na sutra.

[ Izmena poruke: YC na dan 2002-09-07 00:41 ]

[skituljac]

Mika Antic:
"Bezbroj mesta te ceka, ali svuda ces dospeti. Jer od ovog trenutka i tebe ima bezbroj.
U tvojim dlanovima svaki ce dodir biti pripitomljen i krotak. Cak i ako nepaznjom pokusas nesto da usmrtis, ne mozes to uciniti.
Ni jednu stvar na svetu ne mozes unistiti, jer sve, cega se dotaknes, pretvarace se u zivot"

[Lilith]

YC,
postiraj Grad ako imas negdje. Meni je to jedna od najdrazih pjesama.
Inace, Justina je moj omiljeni knjizevni lik. Kao klinka prepisivala sam odlomke iz Aleksandrijskog kvarteta i dio tih citata odnosio se upravo na Justinu. Kao npr. "Nije vise bila zena, pretvorila se u situaciju." U likovima Justine i Clee fantasticno su prikazana dva antipoda zenske prirode. Vrlo neobican i detaljan pristup psihologiji zene.

[ Izmena poruke: Lilith na dan 2002-09-09 12:16 ]

[YC]

Kazes sebi: otici cu
U neku drugu zemlju, neko drugo more,
U grad mnogo lepsi nego sto je ovaj
Ikada mogao biti ili se nada da ce biti
U kome se sada svakim korakom zateze omca:
Srce u sahranjenom telu koje vise ne sluzi:
Koliko, koliko jos moram da budem ovde
Zatocen medju ovim sumornim predgradjima
Prostackog duha? Gde god sada pogledam
Pomaljaju se crne rusevine moga zivota.
Toliko sam godina ovde bio
Trosio i rasipao, i nista nisam stekao.
Nema nove zemlje, prijatelju, nema
Novog mora: jer grad ce te pratiti,
Lutaces istim ulicama bez kraja,
Ista duhovna predgradja klize iz mladosti u starost,
Najzad pobele u istoj kuci -
Grad je kavez.
Nema drugih mesta, uvek ovo
Tvoje zemaljsko pristaniste, i ne postoji brod
Kojim bi pobegao od samog sebe. Ah, zar ne vidis
Da bas kao sto si upropastio svoj zivot na ovom
Jednom parcetu zemlje, tako si upropastio sada
njegovu vrednost svuda - po citavoj zemlji?

Konstantin Kavafi, "Grad"

[Jovana]

nesto od klasika: Francois Rabelais - Gargantua i Pantagruel

[CENTRIFUGA]

Naravno! :smile: Jos kad je u nenadmasnom Vinaverovom prevodu - prste da polizes!

[DraganaS]

Der Lebenslauf der Liebe-Martin Walser-savremena nemacka Ema Bovari

[laufer]

Sve od Andrica, zbog neverovatne aktuelnosti.
-Selimovic Dervis i smrt. TVrdjava. Za i protiv Vuka ( sjajna , baca pomalo drugacije svetlo na Vukovu jezicku reformu)
-Kis Grobnica za Birisa Davidovica, Enciklopedija mrtvih
-Sve od Emila Siorana
- U vezi sa prethodnim Zozef de Mestr Spisi o Revoluciji
-Vladimir Nabokov Luzinova odbrana
-Dostojevski , naravno Karamazovi , Zlocin i Kazna , Zli dusi
-sve od Nebojse Vasovica narocito knjiga eseja Poezija kao izvanumiste
-sve od Milutina Petrovica
-Rasa Livada
-Carls Simic
-stari dobri Platon
-antologija stare grcke poezije

[laufer]

Sad sam tek video za Kavafija. Evo jos jedne jako lepe pesme :

Cezarion

Donekle da proverim neki podatak donekle da utucem koji sat
prosle noci sam uzeo da citam
zbirku natpisa o Ptolemajima .
Silne pohvale i laskanja
za svakog od njih su slicne . Svi su sjajni
slavni ,mocni, milostivi:
sve sto preduzmu je najmudrije.
A sto se tice zena ovog roda , i one su ,
sve te Berenike i Kleopatre su cudesne.

Kad sam uspeo da proverim taj podatak
ostavio bih knjigu da mi jedna beleska ,
usputna i nevazna , o kralju Cezarionu
nije smesta privukla paznju...

Ah evo te stojis tu sa svojim neobjasnjivim
sarmom. U istoriji jedva da
nekoliko redaka ima o tebi
i tako sam te sa vise slobode zamislio.
Zamislio sam te kao divnog i osecajnog.
Moja umetnost tvom like daje
sanjivu lepotu i privlacnost.
I toliko sam zivo mastao o tebi
da sam kasno prosle noci , kad mi se ugasila
lampa- a namerno sam pustio da se ugasi-
poverovao da ulazis u moju sobu,
ucinilo mi se da si se zaustavio ispred mene:
onakav
kakav si bio u osvojenoj Aleksandriji,
bled i umoran , savrsen u svom bolu,
jos se nadajuci da ce se na tebe sazaliti
pokvarena masa- koja suska da je
"previse Cezara"

Kad se govori o Kavafiju posebno je zanimljiva njegova pesma "Ocekujuci barbare"
sa zavrsnim stihom "oni su ipak bili neko resenje" i svojevrsna polemika sa njim koju je napisao, nedavno preminuli JOvan Hristic,
" varvari su varvari i nisu nikakvo resenje".

[jamie]

treba citati jovana hristica, veliki intelektualac, nezamenjiv...