80 replies to this topic

[Dunadan]

Na drugoj strani, Isidora Sekulić je rekla za Surepov prevod Slova o polku Igorovu da sada imamo dva originala.

<{POST_SNAPBACK}>

to je prevedeno? Isuse, alal vera tom Surepu, ja ni izvode iz originala nisam pohvatala. prepevavanje poezije, po mom mishljenju, predstavlja najtezi momenat u prevodilachkom poslu. skidam kapu svakom ko uspe to da uradi na pravi nachin.

btw. ne secam se Markesa kao lektire.

[MilanNY]

Ne mogu bas tacno da se setim svih dela koja se proucavaju, ali i grcke drame su, po mom misljenju, malo preteske za uzrast od 14 ili 15 godina, iako su jako vazne, i treba da se citaju, ali ako bi sve pomerili za dve godine kasnije, postavlja se pitanje sta ubaciti u prvi i drugi razred srednje skole?
Pretpostavljam narodne pesme, svih epoha, jer su one stvarno nesto autenticno i tradicionalno, tipicno za srpsku kulturu uopste.
Koliko me secanje sluzi Stranac, Starac i more, Cica Gorio, Cekajuci Godoa, Tvrdica... su lektire u trecem i cetvrtom razredu i mislim da tu ne treba mnogo sta menjati, vec je najveci problem prilagoditi lektiru uzrastu od 15 godina.
Ne secam se koga smo od Nemaca obradjivali, Getea?
Sto se tice domacih pisaca, Vuk kao pionir i zacetnik nikako ne treba biti preskocen, a onda slede Dositej, pa drame Sterije i Nusica , pesnici romanticari, sve mi se to cini u redu, a potom slede uglavnom romanopisci i oni koje uglavnom svi vole, Andric, Crnjanski (koji jeste tezak, i na faksu smo muku mucili sa njim), Selimovic, Desnica (strasan pisac, steta sto nije bio malo plodniji pisac), Pavic, Pekic..
Koliko se secam tu su i Vasko Popa, Milan Rakic, Momcilo Nastasijevic i Stevan Raickovic, ali oni se proucavaju samo u okviru citanke, ili?
Ja bih ubacila i Danila Kisa, ako to vec nije ucinjeno.

[Eleanor Rigby]

Danilo Kis se cita u prvom razredu. Rani jadi. Neko je to vec pomenuo na temi o Orvelu.

Ne mogu bas tacno da se setim svih dela koja se proucavaju, ali i grcke drame su, po mom misljenju, malo preteske za uzrast od 14 ili 15 godina, iako su jako vazne, i treba da se citaju,

Preteske??? Nama nisu bile.

Sto se tice stvari koje bih promenila - ne znam za druge skole, ali ja sam imala Rat i mir na pocetku trece godine (ove godine, da budem precizna ) i bilo bi mnogo bolje da smo ga radili recimo u drugom polugodistu... Ali onda nas cekaju Na Drini cuprija i Seobe...

[MilanNY]

Preteske??? Nama nisu bile.

<{POST_SNAPBACK}>

To je bilo moje misljenje,
ali, ipak se izvinjavam ako sam potcenila vasu inteligenciju ,
moja pogresna pretpostavka...

[freakNS]

Koliko me secanje sluzi Stranac, Starac i more, Cica Gorio, Cekajuci Godoa, Tvrdica... su lektire u trecem i cetvrtom razredu i mislim da tu ne treba mnogo sta menjati, vec je najveci problem prilagoditi lektiru uzrastu od 15 godina.
Ne secam se koga smo od Nemaca obradjivali, Getea?
Sto se tice domacih pisaca, Vuk kao pionir i zacetnik nikako ne treba biti preskocen, a onda slede Dositej, pa drame Sterije i  Nusica , pesnici romanticari, sve mi se to cini u redu, a potom slede uglavnom romanopisci i oni koje uglavnom svi vole, Andric, Crnjanski (koji jeste tezak, i na faksu smo muku mucili sa njim), Selimovic, Desnica (strasan pisac, steta sto nije bio malo plodniji pisac), Pavic, Pekic..
Koliko se secam tu su i Vasko Popa, Milan Rakic, Momcilo Nastasijevic i Stevan Raickovic, ali oni se proucavaju samo u okviru citanke, ili?
Ja bih ubacila i Danila Kisa, ako to vec nije ucinjeno.

<{POST_SNAPBACK}>

E ovako, mi smo recimo Becketta proucavali svega jedan cas. Toga se dobro secam jer je profesor smatrao da delo ne zasluzuje dublju analizu... Mozes zamisliti moje razocaranje da kada sam konacno procitao nesto, to nesto mi se dopalo i to se ne analizira Zato smo celo polugodiste zvakali Stankovica(Kostana i Necista Krv) i Crnjanskog(Seobe). Ovoga se vrlo dobro secam jer sam imao opomenu na polugodistu jer nisam mogao da procitam Seobe(jebiga, smaralo me). I onda me je maltretirao i celo drugo polugodiste da ih iscitam. Posto nisam, malo je falilo da zavrsim na popravnom, al spasilo me kada sam ispisao neku smejuriju di sam se sprdao sa cime sam stigao(zadao mi poseban domaci jer sam ga ceo cas cimao da mi objasni koliko konj zapravo nogu ima. Bila je neka pesma di ovaj spominje da konj ima osam nogu, ne secam se vec sta/kako/koja...) i onda se covek smilovao na mene...
Pavica, Pekica i Kisa nismo imali. Ono sto je meni smetalo i oko cega znam da sam dizao frku jeste sto smo recimo Radoja Domanovica radili samo jedan cas i to u okviru citanke. Obzirom da mogu slobodno reci da mi je cak i tada bio omiljeni domaci pisac i da sam bio revoltiran sto se tom coveku nije dodelila veca paznja. Ako nista drugo, moj profesor je zazalio sto nije bila veca paznja posvecena Domanovicu
Da, od Nemaca smo radili Getea i njegovog Fausta. Ako se dobro secam to je sve od Nemaca, ali je za pohvalu sto je delo zaista bilo procesljano uzduz i popreko...

btw, Starac i more je radjen pre treceg, siguran sam. Mislim da je drugi jer smo u prvom, ako me secanje sluzi radili samo Grke i Italijane. A dal treba menjati treci i cetvrti, misljenja sam da treba. Bolje je odabrati najbolja dela i dobrano ih prouciti, nego pretrcavati preko sto vise knjiga... Kvalitet na ustrb kvantiteta.

[stormy]

eto, uveden je Lovac u zitu za kog smatram da je idealno shtivo za taj period (ja sam ga chitala s nekih 25 godina i nije mi lego uopshte, al kontam da sam chitala s 16 sigurno bi mi lego), ostvaren je kakav takav pomak.

<{POST_SNAPBACK}>

Dobro su se setili malo da osveže.
Sigurna si da je ovo u zvaničnom programu, nekako mi zvuči isuviše dobro da bi bilo istinito? Možda je to neki profesor, koji želi da navuče klince na čitanje, samoinicijativno ubacio?
Žnaš li možda u kom razredu se obradjuje?

Ne mogu bas tacno da se setim svih dela koja se proucavaju, ali i grcke drame su, po mom misljenju, malo preteske za uzrast od 14 ili 15 godina, iako su jako vazne, i treba da se citaju, ali ako bi sve pomerili za dve godine kasnije, postavlja se pitanje sta ubaciti u prvi i drugi razred srednje skole?

<{POST_SNAPBACK}>

Ne znam ni ja šta se radi osim Antigone u prvom razredu. Programi variraju od smera do smera. Čita se i Ilijada, ali najčešće samo odlomci, to im je zaista preteško.
Pre grčke, upoznaju se sa sumersko-vavilonskom (Gilgameš) i hebrejskom književnošću (delovi Biblije).

U prvom čitaju Kad su cvetale tikve i Rane jade od savremenih dela, ali pitanje je koliko su za tikve i tada spremni. Možda potcenjujem, i nadam se da je tako, ali plašim se da im je ta knjiga interesantna zbog urbane sredine, žargona, a ne shvataju najbolje društveno-politički okvir.

Koliko me secanje sluzi Stranac, Starac i more, Cica Gorio, Cekajuci Godoa, Tvrdica... su lektire u trecem i cetvrtom razredu

Balzak u drugom, Tvrdica Molijerov u prvom, a Sterijin u drugom, Hemingvej u trećem, a Godo i Stranac u 4.

Primenjen je jedan od mogućih pristupa, a to je da se ide hronološki, sa nekim odstupanjima*. Sad, to je diskutabilno, da li im uvid u najznačajnija dela svetske i naše književnosti, treba osmisliti baš tako, kao istoriju književnosti i šta bi se dobilo ili izgubilo da se sve malo promeša i da se dela rasporede po nekom drugom kriterijumu.


*Recimo Šekspir se radi u prvom i červrtom. U prvom kao jedan od najizrazitijih predstavnika renesanse jer se ta epoha tada izučava i čitaju Romea i Juliju. U četvrtom se radi Hamlet.

Imam utisak da je zanemarena američka književnost. Samo Hemingvej i, čini mi se Vitmen, i to društvenjaci. Izbacili su Buku i bes ako se ne varam.

[quentin]

Ja mislim da je u školi najvažnije da se djeca navuku na čitanje knjiga. To je kao sa slušanjem muzike, počinješ od nekvalitetnih limunada ali onda te nekako jedno upućuje na drugo i ako si izložen pozitivnim uticajima završiš sa dobro formiranim ukusom. Ne možeš klincu od 12 godina dati da sluša Pink Floyd ili Zappu, on sluša Bajagu i to je OK. Isto je sa knjigama, lektira bi bar trebala da bude prošarana lakšom, savremenijom književnošću, a ne da predstavlja samo nacionalnu hrestomatiju.

[reddwarf]

Ja mislim da je u školi najvažnije da se djeca navuku na čitanje knjiga. To je kao sa slušanjem muzike, počinješ od nekvalitetnih limunada ali onda te nekako jedno upućuje na drugo i ako si izložen pozitivnim uticajima završiš sa dobro formiranim ukusom. Ne možeš klincu od 12 godina dati da sluša Pink Floyd ili Zappu, on sluša Bajagu i to je OK. Isto je sa knjigama, lektira bi bar trebala da bude prošarana lakšom, savremenijom književnošću, a ne da predstavlja samo nacionalnu hrestomatiju.

<{POST_SNAPBACK}>

Prvo, ne znam da li se uopšte navikavanje na čitanje može uporediti sa navikavanjem na slušanje muzike. Bar u početku, slušanje muzike ne zahteva neki poseban intelektualni napor. Ali, i pored toga ne verujem da će neko ko je počeo od Šabana Šaulića ikad doći do Nicka Cavea. (Veoma mi je zanimljivo pitanje opsega muzičkog ukusa, koliko je rastegljiv, koliko je promenljiv.)

Drugo, slažem se da bi čovek uopšte mogao jednog dana doći do Džojsa mora početi tako što će steći naviku čitanja. Međutim, ne mislim da će neko ko je celog života čitao samo žanrovsku književnost, na primer SF, ikada poželeti da pročita, na primer, Prusta ili Kiša. I ako se slučajno zezne i počne, ne verujem da će odmaći dalje od 5. strane. Iz tog ugla, čitanje lake književnosti (beletristike u užem značenju) ima isti efekat kao i kod onih koji nikada ništa ne čitaju. (Da me ne spale ovi sa SF-a, ovo je samo u kontekstu prebacivanja na nežarovsku književnost.)

Mislim da se može napraviti i paralela sa filmom. Malo je onih koji su prešli put do Tarkovskog (opet samo primer) i malo je onih koji su u stanju da gledaju Rubljova. Većina ljudi se (iako nije potrebna apsolutno nikakva posebna navika vezivanja za stolicu da bi se uopšte odgledao film) ipak zadrži na romantičnim komedijama i od filma traži samo najbanalniju zabavu sa najotrcanjim forama koje ne zahtevaju pokretanje ni dva neurona istovremeno.
Dakle, ne mislim da će se "olakšavanjem" lektire postići cilj (a neki apstraktni cilj jeste istančavanje, brušenje ukusa za književnost), naprotiv.

Ono što sigurno može da pomogne jeste promena odnosa domaćih i stranih pisaca u korist stranih i osavremenjivanje. I najvažnije, pristup mora da bude drukačiji, jer profesor književnosti treba da približi književnost, a ne da je ogadi dosadnim biografskim podacima i šablonskim (odvratnim, dosadnim i potpuno beskorisnim) pitanjima: tema, ideja, poruka.
To se, naravno, neće dogoditi, jer nema dovoljno inteligentnih, obrazovanih, načitanih i kreativnih ljudi koji upisuju književnost. (Takvi ljudi upišu neke druge fakultete.)

[mango]

Ono što sigurno može da pomogne jeste promena odnosa domaćih i stranih pisaca u korist stranih i osavremenjivanje.

<{POST_SNAPBACK}>

osavremenjivanje ne znaci nuzno ukidanje liste domacih pisaca nego osvezenje te liste.

[AndiSam]

Istina je da su mnoge lektire ubacene u program iako deca u tom uzrastu zaista nisu sposobna da ih razumeju (tipa, Kamijev Stranac kojega ja nikako nisam skapirao ni sa 20 kada sam odlucio da ga procitam a ne da ga pokusavam skontati sa nekih 16 koliko sam imao kada je knjiga bila deo lektire. 

Moja mladja sestra upravo cita Kamija i onda je u cetvrtom razredu gimnazije, a tako je bilo i kada sam ja isao u srednju skolu.
Ona je knjigom odusevljena, da je nije shvatila, cenim da bi je manje hvalila.

Pitanje koje ja imam, jeste, sta bi ste vi uradili sa programom lektire pre svega u srednjim skolama? Dal bi ste ga i u kolikoj meri promenili?

Da, promenio bih, utoliko sto bih izbacio neke domace pisce, neke premestio u kasnije godine, neke dodao. Ali bih, generalno, usmerio program ka stranim piscima, pre nego ka domacim.

Sto se mene tice, Tihi don je bio potpuno nepotrebna lektira.
Uveo bih, recimo, Markesa (vidim da je pominjan ovde, mozda je i uveden), revidirao bih poeziju srpskog modernizma, smanjio sa Ducicem, stavio vise Pandurovica. Mada je to, pretpostavljam, stvar afiniteta, ali mi se cini nepravednim. Od stranih pesnika, bilo bi lepo da se neko seti Vitmena, Kavafija, Pesoe (u cetvrtoj godini). Program se, takodje, uspesno pretvara da ruska avangarda nije dala nista osim Majakovskog, a to je velike steta. Ne secam se da smo citali Ahmatovu, Cvetajevu ili Gumiljova. Sto se tice madjarskih pesnika, postoje mnogo bolji od Petefija, Adi, na primer, pa Atila Jozef, pa Ferenc, Djula Juhas itd. ali je to sve izostavljeno. Dopisacu ako se setim jos necega.

Neke stvari koje bih ja uradio jeste da bih sto pre izvrsio izmenu obaveznih romana kada su odredjeni pisci u pitanju(npr. meni je obavezna bila Zlocin i Kazna dok mnogo bolja dela kao sto su Idiot. Braca Karamazovi i Selo Stepancikovo bili izostavljeni... da ne pricam da je poslednje navedeni tako primeren za Srbiju).

Najbolje sad da provedemo celu srednju skolu citajuci Dostojevskog...

Definitivno bih smanjio broj knjiga koje treba da se procitaju(ja sam zavrsio prirodno matematicki smer Gimnazije i umesto da opsirno ucimo matematiku mi smo opsirno ucili knjizevnost), ali i ubacio bih bas knjige kao sto su Zivotinjska farma ili 1984 jer su to kjige koje te teraju na razmisljanje za razliku od velikog broja obaveznih knjiga koje sluze za izdrkavanje kriticara i profesora... 

Mislim da ne bih uveo Orvela. Mozda 1984, kao opciju, posto mi je sestra rekla de se Tisma radi "ako stignu", a da sam ja profesor, ako bih mogao da biram, svakako bih odabrao Upotrebu coveka, a ne Orvela.

Da ne pricam o zaostavstini proslog vremena i gomili sociopatoloskih izivljavanja kvazi knjizevnika...

Sta su sociopatska izivljavanja kvaziknjizevnika?

[AndiSam]

I najvažnije, pristup mora da bude drukačiji, jer profesor književnosti treba da približi književnost, a ne da je ogadi dosadnim biografskim podacima i šablonskim (odvratnim, dosadnim i potpuno beskorisnim) pitanjima: tema, ideja, poruka.

<{POST_SNAPBACK}>

[harper lee]

I na kraju, voleo bih da mi ti objasnis sta je to toliko sjajno kod Shakespearea?

<{POST_SNAPBACK}>

Otprilike ogromna vecina onoga sto je napisao.

Mi ne bismo bas toliko morali da se zalimo na prevod Sekspira. Postoji sjajan prevod njegovih dela Sime Pandurovica. Naravno, Sekspira ako je ikako moguce treba citati u originalu, jer se tek tu vidi i njegovo zanatsko majstorstvo, ali Pandurovicev prevod je sasvim dobar za nekoga ko ne vlada engleskim jezikom dovoljno dobro, sto vazi za vecinu srednjoskolaca.

Ali, izbaciti dobrog Vilijema iz lektire po meni bi bila neoprostiva greska.

Edited by harper lee, 08 January 2007 - 17:24.

[sta dalje]

ne znam kako je sada, ali u moje vreme lektira kao lektira i nije bila losa sama po sebi. u prvom razredu gimnazije su mi prijali i petrarka i dante i "dekameron". i sekspir je neizostavan naravno, ja ga licno nisam volela, ali je vredan bez dajnjeg.
od knjiga koje sam citala u kasnijim razredima, sa uzivanjem a ne kao obaveznu lektiru bili su tu "zlocin i kazna" ( mada sve od dostojevskog je zakon), "na drini cuprija" i kafkin "proces".
samo sve zavisi kako profesor vodi. mi smo imali da ne kazem sta od profanke, tako da je sve meni super stvari i diskusije preletala, ali zato smo anu karenjinu mlatili 6 meseci, tako da silom prilike znam da je kiti imala zutu haljinu na balu ( a sto je to bitno, ne bih znala reci).
jednom se secam da smo imali slobodnu temu moja omiljena knjiga, i ja pisala o 1984-toj, isticuci lose strane diktatura i podvlaceci analogije sa drustvom u kojem smo ziveli. krava mi dala 2+ jer se nije slagalo sa njenim rezimskim stavovima.
ah, kakva nocna mora podsecanje na srpski jezik i knjizevnost u gimnaziji. sve zbog nje!

[Oksimoron]

Osim Kafkinog Procesa i Dostojevskog u gimnaziji nisam procitao gotovo nijednu lektiru,jer je izbor bio kretenski.Budalastine tipa Dekameron,Ilijada itd. niko nije ni citao,srecom ni profesorka nije izricito zahtevala,valjda zato sto smo bili prirodni smer.
Srednjoskolska lektira mi se definitivno smucila kada smo morali da procitamo Kad su cvetale tikve,inace omiljenu lektiru medju srednjoskolcima.Mislim da bi tu knjigu trebalo izbaciti iz programa,i umesto nje uvesti recimo Orvelovu 1984 ili nesto sa slicnom tematikom.

Prvo, ne znam da li se uopšte navikavanje na čitanje može uporediti sa navikavanjem na slušanje muzike. Bar u početku, slušanje muzike ne zahteva neki poseban intelektualni napor.

Ni citanje ne zahteve narocit intelektualni napor.Verujem da je srednjoskolcima manje energije potrebno za citanje Zlocina i kazne nego recimo za resavanje nekog teskog zadatka iz matematike.

Edited by Oksimoron, 10 January 2007 - 13:59.

[reddwarf]

Ni citanje ne zahteve narocit intelektualni napor.Verujem da je srednjoskolcima manje energije potrebno za citanje Zlocina i kazne nego recimo za resavanje nekog teskog zadatka iz matematike.

<{POST_SNAPBACK}>

Tačno tako, pošto se pod čitanjem podrazumeva "znati sva slova".
A kako se sva slova uče u 1. razredu osnovne škole, a integrali u 4. srednje, razlika je i više nego očigledna.