24 replies to this topic

[kiti]

"Some schools in the United States are banning tag at recess, the ostensible reasons being that some students might fall down and hurt themselves, and others, the less fleet of foot, might get bruised feelings by being "it".
What's next, banning tests and examinations altogether because some students might do better than others?".
The Vancouver Sun, Friday, November 10, 2006

Od roditelja koji imaju skolsku decu u Kanadi stalno slusam kako je kompetitivnost vrlo cest razlog zbog kog bivaju pozivani u skolu ili dobijaju obavestenja u pismenoj formi na potpis. U cemu je tajna, tj. poenta takvog pristupa u skolama? Sta biva kad "svi jednaki" djaci odrastu i shvate da u zivotu ima boljih i gorih i da je vrlo cesto kompetitivnost pozeljna osobina? Da li onda pate zbog "bruised feelings" i ko onda brine o tome?

Bas me zanima misljenje vas koji imate vise iskustva sa osnovnim/srednjim (kako god se to tacno zvalo) skolama na severnoamerickom kontinentu. Koje su prednosti, a koje mane u poredjenju sa onim starim sistemom koji sam recimo ja pohadjala, tj. ex-Yu skolama iz osamdesetih?

[iDemo]

Sta biva kad "svi jednaki" djaci odrastu i shvate da u zivotu ima boljih i gorih i da je vrlo cesto kompetitivnost pozeljna osobina? Da li onda pate zbog "bruised feelings"  i ko onda brine o tome?

<{POST_SNAPBACK}>

Shvate da su ishli u pogreshnu skolu, onu koja je skolovala decu da budu jednaka i slushaju sta ima se kaze (a to 'sta' govore oni sto su isli u neke druge skole, ne ove masovno-drzavne)...
A ako ne shvate onda im sleduje ono "People must once more be educated to know their place"...

Koje su prednosti, a koje mane u poredjenju sa onim starim sistemom koji sam recimo ja pohadjala, tj. ex-Yu skolama iz osamdesetih?

<{POST_SNAPBACK}>

Klinicki precizno. To su te "dobre skole" koje smo mi videli i u koje smo isli osamdesetih godina. One vishe ne postoje - ni tamo ni ovamo. Mozda 'ovamo' postoje neke druge ali su, obicno, ulaznice u te druge skole malo skupe za prosecan dzep onih sto su roditelji prosecne dece & buducih prosecnih ljudi...


Ovo je malo prejako al' ima par dobrih argumenta - jedan od njih iz UK gde, prema pisanju "nezavisne" stampe, 6% djaka pohadja privatne skole dok oko 50% upisanih na "Oxbridge" cine djaci iz tih istih privatnih skola...

[kurdi]

Ovo je malo prejako al' ima par dobrih argumenta - jedan od njih iz UK gde, prema pisanju "nezavisne" stampe, 6% djaka pohadja privatne skole dok oko 50% upisanih na "Oxbridge" cine djaci iz tih istih privatnih skola...

<{POST_SNAPBACK}>

ovo je verovatno (priblizno) tacno, i verovatno (donekle) misleading.

Edited by kurdi, 13 November 2006 - 11:25.

[Indy]

Bas me zanima misljenje vas koji imate vise iskustva sa osnovnim/srednjim (kako god se to tacno zvalo) skolama na severnoamerickom kontinentu. Koje su prednosti, a koje mane u poredjenju sa onim starim sistemom koji sam recimo ja pohadjala, tj. ex-Yu skolama iz osamdesetih?

<{POST_SNAPBACK}>

Prednosti USA skolstva su da se deca ne maltetiraju. Good enough for me.

[Viloticka]

Bas me zanima misljenje vas koji imate vise iskustva sa osnovnim/srednjim (kako god se to tacno zvalo) skolama na severnoamerickom kontinentu. Koje su prednosti, a koje mane u poredjenju sa onim starim sistemom koji sam recimo ja pohadjala, tj. ex-Yu skolama iz osamdesetih?

<{POST_SNAPBACK}>

Problem sa tim cuvenim nasim skolama za stancovanje genija je sto su bile deo miljea, deo vremena. Da bi skola bila uspesna nije dovoljan samo odgovarjuci plan i program, odgovarajuci profesori, vec i odgovarajuca deca, njihovi roditelji i celo drustvo.

Nase cuvene skole iz 80tih su bile tako nenadyebivo dobre ne zato sto je plan i program bio drugaciji niti jer su profesori imali vece plate. Vraga. Planovi i programi su bili sranje, a profesori po primanjima naravno uvek na zacelju. Ja tu ne vidim pocetak resenja enigme gde se dedose onakve skole. Prva i osnovna stvar bio je stav drustva prema skoli i obrazovanju. Tada je vladalo opste misljenje da je skola veoma bitna stvar u zivotu. Deca su se satirala da uce, roditelji su se satirali da satru decu da uce. 20 godina kasnije klasicno obrazovanje kod nas i u svetu previse je sporo. Nemaju deca vise vremena da se skoluju 15-20 godina da bi tek poceli karijeru. Vrednost koju drustvo najvise ceni je vreme - u odnosu na rad(i)nost, marljivost, predanost, itd itd od pre 20 godina.

Decu koja gore za ucenjem mozes nauciti sta ti padne naum. Decu koja su zainteresovana za zgrtanje para ASAP ne mozes nauciti ni tablicu mnozenja.

Prema tome, NIJE RAZLIKA U SKOLI. Razlika je u odnosu drustva prema skoli i vrednovanju obrazovanja.

[kiti]

Pa ja ne mislim a priori da su "stare Yu" skole bile bolje od savremenih americkih skola... ja se samo trudim da shvatim koncept koji mi je nerazumljiv. U redu, mozda su lakse, ali da li ne maltretiraju svu decu ili samo poneku decu? Sin nasih prijatelja neprekidno donosi neke zapise u svesci jer se "previse takmici" sa drugom decom, a "to nije dobro". To takmicenje se uglavnom odnosi na igranje tokom odmora, gore pomenute jurke ili nesto slicno, a bogami ponekad i na rezultate testova.
Sledeci primer: momak koji voli da se bavi nekim sportom, ali kaze da pravila skole kazu da "svi moraju da igraju" i da u timu ima momaka sa "dve leve noge" (ili ruke), sto znaci da nekog ozbiljnijeg treninga, takmicenja itd. ne moze da bude. I njemu samom to onda nije zanimljivo, znaci morao bi da potrazi neku alternativu ako hoce malo ozbiljnije da igra taj sport (a pri tome ne puca da bude vrhunski profesionalni sportista).
Ja sam totalni antitalenat za vecinu grupnih sportova i secam se da sam na casovima fizickog bila ukljucena u igru, kao i svi ostali. Ali niko me ne bi uzeo da igram za skolski tim koji je igrao u nekakvim lokalnim ligama, i za te lige su igraci trebali iole da imaju smisla za sport koji je u pitanju.
Ili sad ovde svi sviramo, pevamo... mozemo cak svi i balet da igramo... pa od I-IV razreda je bilo tako, posle se vec smatralo normalnim ici na neku vrstu audicije i biti odbijen ako ne zadovoljavas makar kakve standarde propisane za tu odredjenu skolu, taj odredjeni hor/orkestar.

Moje pitanje se vise odnosilo na sistem koji je meni licno nerazumljiv - tj. ne vidim korist od toga da se deca vaspitavaju na nacin na koji drustvo generalno ne funckionise (svi smo isti i svi imamo prava na sve), a sto se tice kvaliteta obrazovanja, to je valjda druga prica - ja licno imam isuvise malo dodira sa obrazovanjem na tom nivou da bih mogla da poredim.

[Mr.Smith]

... ne znam koliko je bitno identifikovati sve po cemu se razlikuju nase skole iz '80 i sadasnje americke skole, ali mi se cini da ovo sto se danas radi u americi mozda ima veze sa necim sto se zove 'intentional tort and negligence tort liability', te da skole izbegavaju na sve nacine da budu tuzene zbog povredjivanja ucenika ... verovatno nije samo ovo u pitanju, ali, svi smo culi neke fantasticne primere zbog cega je sve neko tuzen ... ko ima probleme da mu dete prijavljuju zbog kompetitvnog ponasanja, isto tako moze da ode do direktora i da pripreti tuzbom zbog toga sto mu je dete izlozeno sikaniranju zbog, u osnovi, varijante normalnog ponasanja, te da ima odgovarajuce nalaze decjeg psihologa da ovo potvrdi...malo teze bi islo ako je u konkretnom slucaju 'kompetitivno ponasanje' u stvari eufemizam za agresivnost...na kraju, ipak, prilagodjavanje sistemu uz maksimalno koriscenje svega pozitivnog sto taj sistem pruza uvek donese bolje rezultate nego konfrontacija...

[iDemo]

ovo je verovatno (priblizno) tacno, i verovatno (donekle) misleading.

<{POST_SNAPBACK}>

Lepo je kad vidish komentar "People must once more be educated to know their place" u tom kontekstu... Inace, kao i svaka druga (polu)informacija i ova ima neki smisao - narocito kad se zeli poTcrtati ponesto o 'elitnim' skolama/univerzitetima i decu/ljudima koji idu u te i u one druge skole...

[iDemo]

Prema tome, NIJE RAZLIKA U SKOLI. Razlika je u odnosu drustva prema skoli i vrednovanju obrazovanja.

<{POST_SNAPBACK}>

Zato na HSC testu (na kraju srednje skole) u NSW/Aus 'kinezi', indusi i shrilankanci cine jedno 50ak posto najuspeshnijih. Ne treba da komentarishem da je njihov procenat u ukupnoj populaciji daleko (daleko, daleko) manji...

[kurdi]

Lepo je kad vidish komentar "People must once more be educated to know their place" u tom kontekstu... Inace, kao i svaka druga (polu)informacija i ova ima neki smisao - narocito kad se zeli poTcrtati ponesto o 'elitnim' skolama/univerzitetima i decu/ljudima koji idu u te i u one druge skole...

<{POST_SNAPBACK}>

(moram da priznam da nisam siguran da sam shvatio poruku, ali da prokomentarisem za informaciju...)

ono sto nije ocigledno je upravo da li je razlika vise u samim skolama, ili u deci koja tamo idu in the first place. sigurno da postoje oba faktora, ali svako ce naglasiti onaj koji mu odgovara za licne potrebe. pored neosporne korelacije obrazovanja, gena i bogatstva roditelja (cak i u engleskoj ), postoje i cisto merit-base scholarships za privatne skole.

semele ce verovatno bolje znati, ali meni licno deluje da je za upad na oxbridge veci bottleneck proci intervju nego posle ispuniti grade requirement (tj uobicajenije je da neko ne prodje intervju a posle dobije 3 A, nego da prodje a posle ne ispuni uslov za upis). u ovom drugom skola moze mnogo (vise) da pomogne, ali na intervjuu se vise testira pamet nego cinjenicno znanje (koliko god je to moguce), i aktivno se radi na tome da se umanji eventualni hendikep dece iz drzavnih skola, posebno iz nekih pasivnih krajeva.
zapravo medju onima koji uopste dodju na intervju je prolaznost relativno slicna (opet po secanju na neke zastarele podatke), u svakom slucaju nije tako veliki odnos.

[Viloticka]

Zato na HSC testu (na kraju srednje skole) u NSW/Aus 'kinezi', indusi i shrilankanci cine jedno 50ak posto najuspeshnijih. Ne treba da komentarishem da je njihov procenat u ukupnoj populaciji daleko (daleko, daleko) manji...

<{POST_SNAPBACK}>

Taman tako, Dzeki (mada mi sesto culo govori da si opet hteo da ironises ).

Australija je multikulturna sredina i svaka nacija neminovno donosi svoju kulturologiju i sa njome mnogi i ostaju. Hocu da kazem to sto su u Australiji Induse ne sprecava da o obrazovanju misle isto kao sto su mislili u Indiji.
Kinez ce dete iz Kanbere da vozi do Syd 2.5 sata svakog vikenda da pohadja nekakve pripremne casove za test, docim Ozi nece.

Zaista odlican primer. Isto gradivo, isti skolski sistem, isti istorijski trenutak. A HSC test tako razlicit.

[iDemo]

Kinez ce dete iz Kanbere da vozi do Syd 2.5 sata svakog vikenda da pohadja nekakve pripremne casove za test, docim Ozi nece.

<{POST_SNAPBACK}>

Vozice ga, jedno 2-3 vikenda dok ne nabije 12 negativnih poena i ne oduzmu mu dozvolu na 6 meseci (sve zbog prebrze voznje). Posle ce njegova zena da vozi dete po 3.5 sata i sve ce biti u redu...

[Viloticka]

PS. Indusi ili Indijci? Sace opet me se zaskoci sa pravopisom... Unapred se izvinjavam jezickim *cajzlama na zloupotrebi jezika...

[Viloticka]

Vozice ga, jedno 2-3 vikenda dok ne nabije 12 negativnih poena i ne oduzmu mu dozvolu na 6 meseci (sve zbog prebrze voznje). Posle ce njegova zena da vozi dete po 3.5 sata i sve ce biti u redu...

<{POST_SNAPBACK}>

Sto ti znas da se koncentrises na bitno, pa to je cudo jedno
Idudupe tvoje... Kupi 4WD pa ces i ti da vozis 2.5 sata...

[iDemo]

PS. Indusi ili Indijci? Sace opet me se zaskoci sa pravopisom...

<{POST_SNAPBACK}>

Ja sam mislio da se kaze Indijanci?

Indus - Australac...
Indijac - Australijanac...