33 replies to this topic

[revolucionar]

Jaka nuklearna interakcija je moguca samo izmedju elementarnih cestica koje imaju boju tj. kvarkova. Medijatori ove interakcije su gluoni.
Slaba nuklearna interakcija je moguca samo izmedju levorukih elementarnih cestica i desnorukih anticestica (na primer izmedju levorukog elektrona i levorukog elekronskog neutrina, levorukih kvarkova itd). Medijatori ove interakcije su bozoni.
Recimo ako postoji desnoruki neutrino, on ne oseca nijednu od poznatih interakcija (nema jaku nuklearnu interakciju jer nema boju, nema slabu jer je desnoruk, nema elektromagnetnu jer je elektro-neutralan). Takav neutrino bi bio sterilni i ne moze biti direktno detektovan cak i ako postoji.

<{POST_SNAPBACK}>

Mozes li malo detaljnije da objasnis sta se zna o kvarkovima i o gluonima ? Takodje interesuju me detalji o jakoj nuklearnoj sili.
Ako koristim tvoj opis desnorukog neutrina, znaci da se ta elementarna cestica ne kombinuje sa drugim elementarnim cesticama (pod uslovom ako nema masu).
Spomenuo si anticestice... Da li u svemiru imamo jednaki broj cestica i anticestica ? Ako to nije tako, objasni tu heterogenost ?

[yossarian]

Mozes li malo detaljnije da objasnis sta se zna o kvarkovima i o gluonima ? Da li u svemiru imamo jednaki broj cestica i anticestica ? Ako to nije tako, objasni tu heterogenost ?

<{POST_SNAPBACK}>

Pa evo ovako, da malo rezimiramo.

Po standardnom modelu, univerzum se sastoji od 24 tipa "gradivnih" čestica i četiri vrste interakcije (sile) koje se odvijaju putem "nosilaca sile".

Čestice: šest kvarkova i šest leptona

leptoni su:
Elektron i elektronski neutrino
Mion i mionski neutrino
Tauon in tauonski neutrino

kvarkovi su:
Up Down
Top Bottom
Strange Charm

Sve ove čestice imaju i antičestice (elektron ima antielektron, poznat i kao pozitron, Up ima anti-Up, itd, znači još 12 komada pa smo stigli do 24)

Sile(interakcije su)
1. Elektromagnetna sila (nosilac interakcije je foton)
2. Slaba nuklearna interakcija (nosioci su W+, W- i Z čestice)
3. Jaka nuklearna interakcija (nosioci su gluoni, 8 vrsta)
4. Gravitacija ( graviton ???? nije otkriven)

Sve ostale čestice nastaju interakcijama gorepomenutih.
Up i Up i Down kvark kada su zajedno (zajedno ih drži jaka interakcija, tj večito razmenjuju gluone) sačinjavaju dobropoznati proton.

Up i Down i Down sačinjavaju neutron (koji se raspada: putem slabe interakcije jedan Down pređe u Up i emituje jedan W- bozon , koji se odmah transformiše u elektron i antineutrino)


(Čekaj sada, kakav sad Bozon, pitaš se verovatno...)
Čestice se dele na fermione (spin im je polovičan broj plankovih konstanti) i bozone (spin im je ceo broj)
U statističkoj fizici, bozone opisuju formule Ajnštajna i Bose-a, a ponašanje fermiona opisuju formule Fermija i Diraka. Eto otkud ime.

Nadam se da sam ti odgovorio na pitanje. U prethodnom postu si postavio još par zanimljivih pitanja i odgovoriću ih sa zadovoljstvom malo kasnije kad nađem vremena

Edited by yossarian, 22 November 2006 - 11:31.

[revolucionar]

Sile(interakcije su)
1. Elektromagnetna sila (nosilac interakcije je foton)
2. Slaba nuklearna interakcija (nosioci su W+,  W-  i Z čestice)
3. Jaka  nuklearna interakcija (nosioci su gluoni, 8 vrsta)
4. Gravitacija ( graviton ???? nije otkriven)

Sve ostale čestice nastaju interakcijama gorepomenutih.
Up i Up i Down kvark kada su zajedno (zajedno ih drži jaka interakcija, tj večito razmenjuju gluone) sačinjavaju dobropoznati proton.

<{POST_SNAPBACK}>

Hvala na objasnjenju !
Medjutim, objasni malo jasnije sta znaci fizicki pojam sile. Vec si rekao da su nosioci sila pojedine cestice. Rec "vecito razmenjuju gluone" mi lici na poeziju a ne na fiziku. Da li ove cestice koje su nosioci sila ustvari regulisu prostornu (geometrijsku) distancu (ili neki drugi parametar) medju cesticama...

[yossarian]

Hvala na objasnjenju !
Medjutim, objasni malo jasnije sta znaci fizicki pojam sile. Vec si rekao da su nosioci sila pojedine cestice. Rec "vecito razmenjuju gluone" mi lici na poeziju a ne na fiziku. Da li ove cestice koje su nosioci sila ustvari regulisu prostornu (geometrijsku) distancu (ili neki drugi parametar) medju cesticama...

<{POST_SNAPBACK}>

Niko ne zna šta je sila ili interakcija. To je datost sveta oko nas. Jednostavno, interakcije postoje, a fizika otkriva zakonitisti kojima se te interakcije mogu opisati.
Mojih 70 i kusur kg mase interaguju gravitacijski sa planetom Zemljom i ta interakcija me zamara ako dugu stojim. U manjoj meri interagujem gravitaciono i sa Mesecom, Suncem i galaksijom u Andromedi, pa i sa saksijom na stolu, ali je to nemerljivo u poređenju sa interakcijom sa Zemnljinom masom.
Eletromagnetska interakcija između elektronskih omotača atoma mojih đonova i isto tako negativnih elektrona atoma na površini poda ne dozvoljava da moj đon prođe kroz pod ili da prolazim kroz zidove.
Jaka sila drži atomska jezgra na okupu. Mnogo je jača od elekromagnetske ali brže opada sa rastojanjem. Tako neutroni drže protone na okupu (koji se inače kao pozitivni međusobno odbijaju).

Sila se prenosi "deluje" nosiocima sile. Po teoriji, na primer, jedna pozitivna i jedna negativna lopta jedna na drugu deluju razmenom (virtuelnih) fotona. To dejstvo se odvija brzinom kojom nosioci putuju tj. brzinom svetlosti (dakle, nikako momentalno --- ako su lopte udaljene svetlosnu godinu i jednu neutrališeš, ona druga će to primetiti tek kroz godinu dana)

Eto.
Materija, energija, interakcija. To su pojmovi kojima fizika opisuje svet. Prave se modeli i teorije a njihova preciznost se ispituje eksperimentima. Ako ima više kandidata, pobeđuje teorija koja je kraća, elegantnija, koja se lakše uči I kojom se na manje strana računice rešavaju konkretni problemi. Fizičari su rođene lenštine. Šalim se, ovaj princip ima i ime, zove se "Razor of Occam" (po Vilijamu od Okama, koji je u XI veku rekao: "It is vain to do with more what can be done with fewer").

Da li je teorija Istina? I da li je Jedina Istina --- u to se nijedan fizičar neće zakleti. Teorije se opisuju kao dobre i loše, ispravne i neispravne na osnovu toga kako rade. A Istina je do filozofa i mistika.

Edited by yossarian, 22 November 2006 - 14:02.

[queuer]

Ako koristim tvoj opis desnorukog neutrina, znaci da se ta elementarna cestica ne kombinuje sa drugim elementarnim cesticama (pod uslovom ako nema masu).

<{POST_SNAPBACK}>

Tacno tako. Pre eksperimentalnih dokaza da neutrino ima masu, smatralo se da je to bezmasena cestica i samim tim morao je biti levoruk (sto je neka cestica masivnija, veca je verovatnoca da su i desnoruka stanja popunjena). Medjutim, sada kada se smatra da je neutrino masivna cestica, nema razloga da ne postoji i desnoruki neutrino. Medjutim, desnoruki neutrino je sterilan u odnosu na sve poznate interakcije. Jedino se moze mesati sa drugim neutrinima kroz fenomen neutrino oscilacija.

[balu]

Bre, razbiste mi moje lepo sredjeno poimanje atomskih cestica (elektron, proton, neutron) i njihovih interakcija. Ustvari salim se, ali u svakoj sali ima i nesto zbilje.

Elem, hvala vam na razgovetnom objasnjenju trenutnog stanja po pitanju, kako rece Sir Josarian, gradivnih cestica. Iznenadilo me je da su ti kvarkovi tako veliki (tri? grade proton). Davno sam cuo pricu o njima ('74) i kako su dobili ime. Tip koji ih je predvideo je citao neku knjigu u kojoj je neka 'ticurina stalno to ponavljala "quark, quark", pa je resio tako da ih krsti.

Jedino ne mogu da svarim da postoji anti-neutrino. Ako je neutrino, laicki receno, neutralni elektron onda je i anti-neutrino neutralni pozitron, sto je jedno te isto. Tako kaze moja prosta logika, masinska.

Takodje dugo nisam mogao da svarim foton. On po teoriji nema masu mirovanja (0, nista). To po masinskoj logici ne biva. Medjutim naletim na jedno suvislo objasnjenje da su oni stalno u pokretu i da ih nema u stanju mirovanja. Odnosno ako zveknu u nesto sto ih zaustavi, celokupnu energiju (ukljucujuci i masu, koja je samo koncentrisana energija) predaju tome necemu. To se vec nije znacajno kosilo sa mojom masinskom logikom i recimo elasticnim sudarom i zakonom o ocuvanju energije. Tako ja nekako probavih i foton.

E ima jos nesto sto nikada necu ukapirati: princip neodredjenosti. Citao ja svasta o tome ali ne vredi.

A sada da vas pitam nesto sto me kopka. Jedna od vecih zamerki Anstajnu je bila ogranicenje brzine na svetlosnu. Pricalo se i o nekim tahionima koji bi trebali da se krecu vecim brzinama, medjutim odavno ne cuh nista o njima. Da li se i dalje neko zanima time ili je opste prihvaceno da je brzina svetlosti limit. Znaci nema putovanja nazad kroz vreme.

Lep pozdraU

Edited by balu, 25 November 2006 - 06:59.

[queuer]

Jedino ne mogu da svarim da postoji anti-neutrino. Ako je neutrino, laicki receno, neutralni elektron onda je i anti-neutrino neutralni pozitron, sto je jedno te isto. Tako kaze moja prosta logika, masinska.

Lep pozdraU

<{POST_SNAPBACK}>

Ovo je odlicno zapazanje. Istina je da ni fizicari ne znaju prirodu neutrina. Naime, prvo se smatralo da postoje i neutrino (levoruki) i antineutrino (desnoruki). U tom slucaju je neutrino takozvana Dirac cestica. Medjutim, moguce je da je neutrino isto sto i antineutrino, i takav neutrino se zove Majorana cestica. Trenutno se planira vise eksperimenata koji bi trebalo da otkriju prirodu neutrina.

[yossarian]

Bre, razbiste mi moje lepo sredjeno poimanje atomskih cestica (elektron, proton, neutron) i njihovih interakcija. Ustvari salim se, ali u svakoj sali ima i nesto zbilje.

<{POST_SNAPBACK}>

Hee, hee... To je bila predivna, idilična slika iz 30-tih godina koja se i fizičarima jako sviđala. Onda je eksperimentalno otkriven pozitron (antielektron) za koga se smatralo da je imaginarna čestica iz teorije Paula Dirac-a. A kasnije, 40-tih i 50-tih otkriveno je još na desetine čestica pa 60-tih još više, što je ondašnju fiziku totalno zbunilo. Neko od teoretičara je u šali rekao da eksperimentalnim fizičarima koji otkriju nove čestice ne treba davati nagrade već naplaćivati kazne . Fizičari vole jednostavnost, a kakva je svrha imati stotine čestica i ko to može da popamti ?
Koristeći matematičku teoriju grupa, nobelovcu po imenu Murray Gell-Mann je uspelo da sve čestice na osnovu kvantnih brojeva klasifikuje u jednostavnu šemu, nešto kao periodni sistem elemenata, koju je nazvao "The Eightfold Way". Kasnije je uvideo da bi šema bila još jednostavnija kada bi uveo hipotetičke čestice po imenu kvark...

Elem, hvala vam na razgovetnom objasnjenju trenutnog stanja po pitanju, kako rece Sir Josarian, gradivnih cestica. Iznenadilo me je da su ti kvarkovi tako veliki (tri? grade proton). Davno sam cuo pricu o njima ('74) i kako su dobili ime. Tip koji ih je predvideo je citao neku knjigu u kojoj je neka 'ticurina stalno to ponavljala "quark, quark", pa je resio tako da ih krsti.

<{POST_SNAPBACK}>

Gell-Mann je kvarkovima dao ime inspirisan rečenicom "Three quarks for Muster Mark", iz Joyce-ovog romana Finnegans Wake. Čovek je, inače, bio neverovatan erudita.

Protone i neutrone kada su u jezgru ne treba posmatrati statički. Razmenom piona (čestica koje se sastoje od samo dva kvarka) protoni i neutroni neprekodno prelaze jedni u druge, menjaju identitet. Jezgro zapravo stalno osciluje, zamisli ga kao gomilu kvarkova koji se stalno grupišu u protone i neutrone i na duge staze gledano, broj je isti. Taj proces, po imenu jaka interakcija, održava jezgro na okupu jer se protoni elektrostatički odbijaju i najradije bi se razleteli na sve strane. Na malim rastojanjima je jaka interakcija mnogo jača od elektromagnetizma.
Kod stabilnih jezgara ovaj proces teče milijardama godina (ugljenik, naprimer, ima kad god pogledaš, 6 protona i 6 neutona) a kod nestabilnih izotopa to kad-tad "pukne". Ne znaš kad će pojedinačno jezgro da se raspadne ali imaš vreme poluraspada za makroskopski uzorak. Za neke radioaktivne elemente su u pitanju dani, a za stabilne, naprimer kiseonik ili ugljenik --- 100 milijardi godina a i više...

Što se tiče veličine, o dijametru elektrona, tauona, miona, neutrina i kvarkova se ne diskutuje, manji su od najmanjeg što možeš da zamisliš. Ali imaju masu...

Jedino ne mogu da svarim da postoji anti-neutrino. Ako je neutrino, laicki receno, neutralni elektron onda je i anti-neutrino neutralni pozitron, sto je jedno te isto. Tako kaze moja prosta logika, masinska.

<{POST_SNAPBACK}>

Neutrino nije neutralni elektron. U pitanju je potpuno druga čestica, sa drugačijom masom i osobinama. Fundamentalna čestica, kao i elektron, "fundamentalnija" od protona. Ima ih tri: elektronski, mionski i tauonski

Takodje dugo nisam mogao da svarim foton. On po teoriji nema masu mirovanja (0, nista). To po masinskoj logici ne biva. Medjutim naletim na jedno suvislo objasnjenje da su oni stalno u pokretu i da ih nema u stanju mirovanja. Odnosno ako zveknu u nesto sto ih zaustavi, celokupnu energiju (ukljucujuci i masu, koja je samo koncentrisana energija) predaju tome necemu. To se vec nije znacajno kosilo sa mojom masinskom logikom i recimo elasticnim sudarom i zakonom o ocuvanju energije. Tako ja nekako probavih i foton.

<{POST_SNAPBACK}>

Ajnštajn: E = mc^2

Masa je energija, energija je masa i u sudarima prelaze jedno u drugo. Kada sve sabereš (energiju i masu), zakoni održanja su potpuno očuvani. Šta uđe, to i izađe.
Kada se u CERN-u čeono sudare elektron i pozitron koji se kreću oko 99,99% brzine svetlosti, anihiliraju se i za tren od te energije nastane ceo zoološki vrt čestica, koje se razlete u svim pravcima, raspadajući se na nove čestice. Posle obrade signala iz detektora i kalorimetra, vidiš da je sve održano: i energija i impuls i kvantni brojevi --- baš kao što si i navikao.

E ima jos nesto sto nikada necu ukapirati: princip neodredjenosti. Citao ja svasta o tome ali ne vredi.

<{POST_SNAPBACK}>

To i ne može da se "shvati". Ali se matematički jako lepo rešava. Richard Feynman je jednom rekao da onaj ko tvrdi da mu je princip neodređenosti jasan verovatno ništa nije ukapirao .
Naši mozgovi su razvijeni u makroskopskom svetu i naprosto uzimaju zdravo za gotovo da nas sve oko nas neupitano i ničim izazvano neprekidno zasipa informacijama o svom položaju. Ova olovka na mom stolu odbija svetlost kojom je obasjana i zasipa moje oči fotonima. Prosto vrišti "tu sam, tu sam, vidi meeee".
Jedan usamljeni elektron ne emituje ništa. Gde je? Koliko brzo se kreće? Nema šanse da znaš, dok se sa nečim ne sudari --- a onda ćeš znati gde je bio i kako se kretao. Samo interakcije se mogu registrovati, a entiteti po sebi ne. E pa, nismo tako navikli i nema šanse da to ukapiramo, naš mozak će se uvek opirati takvim idejama i i dalje ćemo crtati loptice i putanje, mada o tome zapravo ne bi smelo biti reči...


Za tahjone se sećam da su hipotetičke čestice koje se uglavnom koriste u gedanken-eksperimentima (misaonim eksperimentima) koje teoretičari izmišljaju da bi videli kako bi se teorija dalje razvijala kada bi bilo ovako ili onako...

Pozdrav i tebi,
Yossarian

P.S. Engleska kraljica isuviše retko posećuje ovaj forum da bi cenila vrednost mojih doprinosa. Još uvek nisam Sir Yossarian...

Edited by yossarian, 26 November 2006 - 12:39.

[revolucionar]

Samo interakcije se mogu registrovati, a entiteti po sebi ne. E pa, nismo tako navikli i nema šanse da to ukapiramo, naš mozak će se uvek opirati takvim idejama i i dalje ćemo crtati loptice i putanje, mada o tome zapravo ne bi smelo biti reči...
Za tahjone se sećam da su hipotetičke čestice koje se uglavnom koriste u gedanken-eksperimentima (misaonim eksperimentima) koje teoretičari izmišljaju da bi videli kako bi se teorija dalje razvijala kada bi bilo ovako ili onako...

Pozdrav i tebi,
Yossarian

P.S. Engleska kraljica isuviše retko posećuje ovaj forum da bi cenila vrednost mojih doprinosa. Još uvek nisam Sir Yossarian... 

<{POST_SNAPBACK}>

Mozda neki matematicki modeli koji objasnjavaju pojedine fizicke pojave ne mogu da se razumeju, medjutim, objasnjenje uvek postoji. Nacin na koji se skolski objasnjavaju elementarne cestice i druge fizicke pojave (princim neodredjenosti)su, bar za mene, sasvim razumljive. Problem je uopstena slika o raznim fizickim pojavama, zakonima i teorijama. Na primer, razumeo sam koliko ima elementarnih cestica i sila. Nedavno sam slucao neka predavanja o teoriji struna. Pominju se pet "pod-teorija" i svaka teorija koristi multi-dimenzione prostore da bi objasnila vezu izmedju mekroskopskog i makroskopskog sveta. Moje pitanje je jednostavno : kakve veze imaju dimenzije, strune i elementarne cestice. Da li je broj dimenzija odredjen elementarnim cesticama ? Odnosno, da li strune cine elementarne cestice ? Da li dimenziju imzju nekakve veze sa spinom ?

[Hromi Daba]

yossarina:
"Ajnštajn: E = mc^2

Masa je energija, energija je masa i u sudarima prelaze jedno u drugo. Kada sve sabereš (energiju i masu), zakoni održanja su potpuno očuvani"

Ja sam nekad davno citao neku knjigu o filozofiji nauke gde se na dosta strana obradjivala teza o parazitskoj ulozi konstanti u jednacinama. Tvrdnja je bila da broj konstanti koje se koriste ukazuje na stepen naseg nerazumevanja prirodnih zakona i kao jedan od primera je navedena ova jednacina na osnovu koje mnogi fizicari kazu ono sto si i ti rekao - "masa je energija i energija je masa". Autor onda objasnjava da mi zaista i ne znamo sta je masa. Njena definicija kao "svojstvo" je aksiomatska. Mi takodje ne znamo ni mehanizam po kome dolazi do oslobadjanja energije iz mase. Znamo samo da je uticaj tog mehanizma jednak kvadratu brzine svetlosti. U idelnoj fizici, postojala bi teorija koja bi objasnjavala taj mehanizam i koja bi rezultirala u formuli cije bi resenje u slucaju naseg univerzuma bilo jednako brzini svetlosti. Tvrdnja "masa je energija" je korisna sa prakticnog stajalista eksperimentatora, ali sa teorijskog stajalista je mozda cak i stetna, jer ostavlja lazni utisak da mi znamo nesto sto u stvari ne znamo.

Edited by Hromi Daba, 29 November 2006 - 16:58.

[queuer]

Nedavno sam slucao neka predavanja o teoriji struna. Pominju se pet "pod-teorija" i svaka teorija koristi multi-dimenzione prostore da bi objasnila vezu izmedju mekroskopskog i makroskopskog sveta. Moje pitanje je jednostavno : kakve veze imaju dimenzije, strune i elementarne cestice. Da li je broj dimenzija odredjen elementarnim cesticama ? Odnosno, da li strune cine elementarne cestice ? Da li dimenziju imzju nekakve veze sa spinom ?

<{POST_SNAPBACK}>

Motivacija sa nastanak ekstra-dimenzionalnih teorija je pokusaj da se izvrsi unifikacija gravitacione interakcije sa ostalim interakcijama standardnog modela fizike cestica. Naime, gravitaciona interakcija je veoma slaba u cetiri poznate dimenzije (3 prostorne + vremenska), dok je recimo u nekoj teoriji sa pet dimenzija (4+1) jaka, a samo je efektivno slaba u 3+1 dim.

Teorije struna, o kojima ne znam mnogo , su kvantne terije gravitacije. Tih pet "pod-teorija" su definisane u 9+1 dimenziji, ali se pokazalo da su sve one samo specijalni slucajevi M-teorije, koja je definisana 10+1 dimenziji. Sve interakcije, koje su definisane u vise od cetiri dimenzije treba efektivno da se svedu na standardni model u cetiri dimenzije. Mozda se kvantna teorija gravitacije ne moze definisati korektno u manje od devet prostornih dimenzija? (nisam sigurna, mozda se javi neki ekspert za strune)

[revolucionar]

Motivacija sa nastanak ekstra-dimenzionalnih teorija je pokusaj da se izvrsi unifikacija gravitacione interakcije sa ostalim interakcijama standardnog modela fizike cestica. Naime, gravitaciona interakcija je veoma slaba u cetiri poznate dimenzije (3 prostorne + vremenska), dok je recimo u nekoj teoriji sa pet dimenzija (4+1) jaka, a samo je efektivno slaba u 3+1 dim. 

Teorije struna, o kojima ne znam mnogo  , su kvantne terije gravitacije. Tih pet "pod-teorija" su definisane u 9+1 dimenziji, ali se pokazalo da su sve one samo specijalni slucajevi M-teorije, koja je definisana 10+1 dimenziji. Sve interakcije, koje su definisane u vise od cetiri dimenzije treba efektivno da se svedu na standardni model u cetiri dimenzije. Mozda se kvantna teorija gravitacije ne moze definisati korektno u manje od devet prostornih dimenzija? (nisam sigurna, mozda se javi neki ekspert za strune)

<{POST_SNAPBACK}>

Kako sam razumeo, jedanaesta dimenzija je zapravo "mebrana" koja obuhvata univerzum. Posto postaje multipni univerzumi, eventualni sudar medju njima ima za posledicu zacetak novog univerzuma koji je opisan teorijom BIG-BEN-a. Medjutim, problemi postoje jer gravitron jos nije detektovan.Da bi se potvrdila M teorija potreban je akscelerator mnogo mocniji od onih sto za sada postoje. Posto u svajcarskoj (CERN) prave takav akscelerator, nadam se da cemo za desetak godina imati neke odgovore na ova pitanja.

[balu]

Hee, hee... To je bila predivna, idilična slika iz 30-tih godina koja se i fizičarima jako sviđala. Onda je  eksperimentalno otkriven pozitron (antielektron) za koga se smatralo da je imaginarna čestica iz teorije Paula Dirac-a. A kasnije, 40-tih i 50-tih otkriveno je još na desetine čestica pa 60-tih još više, što je ondašnju fiziku totalno zbunilo. Neko od teoretičara je u šali rekao da eksperimentalnim fizičarima koji otkriju nove čestice ne treba davati nagrade već naplaćivati kazne    .

Fizičari vole jednostavnost, a kakva je svrha imati stotine čestica i ko to može da popamti ?
...

Pozdrav i tebi,
Yossarian

P.S. Engleska kraljica isuviše retko posećuje ovaj forum da bi cenila vrednost mojih doprinosa. Još uvek nisam Sir Yossarian... 

Hvala Sir Kjueru i Sir Josarianu na strpljenju i razgovetnim objasnjenjima nama pacerima i amateUrima. Pogotovo Sir Josarianu koji zaista ima izuzetnog smisla da laicima da pristupacno objasnjenje i pokazuje poprilicnu dozu humora u svemu tome. Cini mi se da je to opsta karakteristika fizicara i jako cenim taj njihov smisao za salu na svoj racun.

Inace ovo sto delim viteske titule forumasima, to sam kao podanik njenoga velicanstva uzeo sebi za pravo. Salu na stranu, kada sam zapocinjao karijeru na the forumu bio sam neprijatno iznenadjen (da ne kazem zaprepascen) kolicinom netrpeljivosti, vredjanja, omalovazavanja i tome slicno. Pa sam upravo resio stoga da im pokazem njihovog boga i da dame oslovljavam sa Lejdi a gospodu sa Ser i drzim se toga.

Inace vezano za elementarne cestice, davno u proslom veku sam procitao parce "Prva tri minuta" (scenario Big Benga po Weinbergu). Tu se ne spominju gradivne cestice, kvarkovi, jer valjda jos nisu bile "izmisljene". Medjutim zaprepastila me je pretpostavljena brzina dogadjanja. Ne znam odakle mu ideja da se to tako munjevito odvijalo. Ima li to neke veze sa eksperimentima?

Pitanje sta je pre toga bilo se izgleda ne postavlja. Valjda ni vreme nije postojalo, tako da "pre" toga nema nicega, odnosno ni "pre" ne postoji. Ovo zvuci malo kreacionisticki ali naleteo sam na tvrdnje da je Big Beng krenuo "ni iz cega". Ja bih pak vise voleo da je to krenulo iz stravicne Crne rupe, koja je dostigla kriticnu gustinu energije (slozili smo se da je masa zgusnuta energija) i pocela da se raspada. Po Vajnbergu posle 0,02 sekunde gustina vasione je bila 40.000 tona po decimetru kubnom (odnosno po litru) i uglavnom sastavljena od fotona. Strava.

Hvala jos jednom i te vase dimenzije, vise od 3+1, ne mogu da svarim.

Lep pozdraU.

[yossarian]

Sir Balu, najlepše hvala na komplimentima

Pre nekih 5-6 godina sam pročitao jednu predivnu knjigu o elementarnim česticama, koja je napisana sa puno humora i vrlo pristupačnim jezikom, ali se istovremeno drži čvrstih fizičkih principa.

Zove se "The God Particle: If the Universe Is the Answer, What Is the Question?" a napisao ju je Leon M. Lederman, dobitnik nobelove nagrade za fiziku 1988.

Pozdrav,

Yossarian

[Drosophilia]

Inace vezano za elementarne cestice, davno u proslom veku sam procitao parce "Prva tri minuta" (scenario Big Benga po Weinbergu). Tu se ne spominju gradivne cestice, kvarkovi, jer valjda jos nisu bile "izmisljene". Medjutim zaprepastila me je pretpostavljena brzina dogadjanja. Ne znam odakle mu ideja da se to tako munjevito odvijalo. Ima li to neke veze sa eksperimentima?

Pitanje sta je pre toga bilo se izgleda ne postavlja. Valjda ni vreme nije postojalo, tako da "pre" toga nema nicega, odnosno ni "pre" ne postoji. Ovo zvuci malo kreacionisticki ali naleteo sam na tvrdnje da je Big Beng krenuo "ni iz cega". Ja bih pak vise voleo da je to krenulo iz stravicne Crne rupe, koja je dostigla kriticnu gustinu energije (slozili smo se da je masa zgusnuta energija) i pocela da se raspada. Po Vajnbergu posle 0,02 sekunde gustina vasione je bila 40.000 tona po decimetru kubnom (odnosno po litru) i uglavnom sastavljena od fotona. Strava.

<{POST_SNAPBACK}>

Ono što se meni nameće kao pacersko pitanje Sir Yossarianu i ostalim vitezovima od fotona jest ovo.

Svemir je u subatomskoj dimenziji probabilistički , to jest, subatomske čestice se aktualiziraju/materijaliziraju samo u razmjeni energije sa drugom česticom, a inače "postoje" samo kao "oblak" vjerojatnosti/polje/živciranje.

Ako je ovo točna interpretacija trenutnog shvaćanja prirode subatomskog svijeta može li se iz toga izvući zaključak da u uvjetima gravitacije za koju se pretpostavlja da je postojala u trenutku Big Banga nijedna čestica nije postojala sama za sebe zato jer nije ni postojala razmjena energije između čestica zbog gravitacije koja je bila tako jaka da nije dozvoljavala nikakvu razmjenu energije.

Prema tome prije ( uvjetno rečeno ) Big Banga stvarno nije postojalo ništa osim gravitacije. I onda je izgleda nešto pošlo nakrivo tako da mi sada ispaštamo tu grešku.

Možda je takozvana tamna materija preostatak tog "vremena" (1) prije Big Banga jer i ona širi oko sebe gravitaciju ali se nemože detektirati osim kao gravitacioni uticaj, a to zato jer nema razmjene energije unutar tamne "materije" da bi se stvarno materijalizirala?

Anton

(1) U stvari mi bi bili anomalija jer takozvana obična materija čini samo 5-10 % poznatog svemira.