81 replies to this topic

[pacey defender]

Imam ortaka koji na pitanje "šta si u horoskopu" odgovara sa "drago mi je da smo se upoznali, moram da idem". Živa istina, čuo i video.

[serb_pagan]

e,jeste znali da gotovo svi "astrolozi" koji shljakaju po kojekakvim opskurnim televizijama,tipa 041 horoskop,koriste astroloski software kepler.kepler je karakteristican po tome da nakon unosa podataka o mestu i datumu rodjenja detaljno ispisuje "podatke" o licnosti,kao i "astrolosku prognozu"za buducnost,tako da bi bilo ko sa prosecnim znanjem engleskog mogao posle par sati upoznavanja sa programom sebe proglasiti "astrologom"..."astrolozi"namame neku ovchicu,unesu podatke i opushteno chitaju "prognoze" sa keplera...pritom su jako zamisljeni,udubljeni u "chitanje sudbine"tj.slova sa ekrana i trude se da odishu nekakvom"ezotericnom mistikom"...dok je ovaca,bice i shishanja...

Edited by serb_pagan, 22 April 2006 - 18:04.

[niko]

Jung je dugo istrazivao astrologiju i uzimao je u obzir prilikom lecenja pacijenata...
Ja sam nekad mrzela astrologiju, pa sam se bavila time i sad vise ne. Nervira me.

[Zmitjkoe]

Jung je dugo istrazivao astrologiju i uzimao je u obzir prilikom lecenja pacijenata...

<{POST_SNAPBACK}>

Jadnicak se jako dugo bavio i izucavanjem alhemije. Nije mi poznato da li je svoja saznanja koristio u terapiji.

Ja sam nekad mrzela astrologiju, pa sam se bavila time i sad vise ne. Nervira me.

<{POST_SNAPBACK}>

[niko]

Priznajem ,jesam..i hermetizmom. Sta ces ,faze u zivotu..

[Schrodinger]

Ne mogu da odolim a da ne citiram jedan tekst koji sam svojevremeno napisao za jedan nas popularni casopis:

Među pitanjima koja se nažalost veoma retko postavljaju u intelektualnim krugovima jeste otkud tolika žilavost i popularnost astrologije u savremenom svetu, kada je njoj inherentno najbliža drevna kvazi-naučna disciplina, alhemija, univerzalno izumrla? U prethodnim epohama njihova sudbina je često bila veoma bliska i isprepletena. Veliki mistici prethodnih epoha, od Hermesa Trismegistusa i kraljice Kleopatre, preko Gebera i Paracelzusa, sve do Isaka Njutna, su se često smatrali i astrolozima i alhemičarima. I jedna i druga “veština” opstajale su od najdrevnijih vremena, i često imale sličnu sudbinu, bez obzira da li su ih favorizovali pojedini vladari (poput nemačkog imperatora Rudolfa II ili kineskog cara-ujedinitelja Ši Huang-Tija), ili su se nalazili na udaru srednjevekovne rimokatoličke Crkve i njenog represivnog aparata. Međutim, u savremenom svetu je ova simetrija koja je trajala hiljadama godina potpuno narušena: dok se astrologijom bave (ili u nju barem pasivno veruju) milioni ljudi, nažalost i u razvijenim industrijskim zemljama, a posebno u zaostalim državama, teško da ćete pronaći nekog ko će izjaviti da se bavi alhemijom. Dok astrolozi svakodnevno paradiraju po novinama i televizijama, gostovanje alhemičara na nekom mediju je potpuno nevidjena i nedoživljena stvar. Poslednji put kada je o alhemiji govoreno u iole ozbiljnom kontekstu bio je tokom vladavine nacizma u Nemačkoj 1930-tih godina, što je bilo ne samo pre skoro sedam decenija, već predstavlja i svojevrsni “izuzetak koji potvrđuje pravilo”, s obzirom na podršku koju je Hitlerov režim pružao misticizmu, okultizmu i anti-racionalizmu svih vrsta; pa čak je i tamo astrologija imala daleko bolju prođu od svoje nekadašnje posestrime, alhemije. U čemu je tajna ove asimetrije?

Velika ironija ovakvog razvoja događaja (alhemija nestaje sa pozornice sa pojavom savremene hemije, astrologija ne samo da ostaje na sceni pored svih uspeha astronomskih nauka, već kao da jača i stiče sve više pristalica), sastoji se u tome što je u pred-naučnom periodu, posebno u antici i srednjem veku, alhemija bila zapravo ozbiljnija disciplina, gotovo bismo mogli tvrditi prava preteča savremene nauke. Alhemičari nisu bili opsednuti transmutacijom elemenata, tj. pravljenjem zlata od žive ili olova – to je deo propagandne slike koju su o njima stvarali njihovi idejni protivnici (pre svega militantni crkveni krugovi); istinu govoreći, i mnogi alhemičari su, danas bismo rekli iz praktičnih razloga, naglašavali baš ovaj aspekt svojih istraživanja kada im je trebala pomoć i zaštita nekog uticajnog vladara ili plemića. Pravi cilj alhemije, kakav imamo u sačuvanim tekstovima, bio je nešto sasvim drugo. Istinski alhemičari, koji su između ostalog izumeli retorte, epruvete i drugo “laboratorijsko posuđe” koje je i danas u najširoj upotrebi, i koji su identifikovali čitav niz hemijskih elemenata i jedinjenja, težili su sveobuhvatnijim i uzvišenijem – preobražaju same ljudske ličnosti koja će, zahvaljujući saznanju, biti u stanju da uspešno barata materijalnim svetom i sa lakoćom ostvaruje uzgredne stvari kao što je proizvodnja zlata od manje vrednih elemenata. Istoričarima nauke jasno je da je alhemija značajno doprinela razvitku kako praktičnih (kovanje, metalurgija, farmacija), tako i teorijskih saznanja u periodu pre pojave nauke u savremenom smislu (tj. pre Galileja i Njutna). Međutim, njen još veći značaj leži na polju metodologije i teorije saznanja, i upravo je tu on potpuno suprotan astrologiji i njenim učenjima. Alhemičari su naglašavali aktivnu prirodu istraživača – insistirali su da je neophodno neprestano raditi, nešto isprobavati, mućkati, destilovati, zagrevati i hladiti, da bi se otkrili istinski odnosi među materijalnim supstancama. Ovaj princip je nešto što je, u naravno savremenom shvatanju i savremenom tumačenju, temelj i osnova svekolike empirijske nauke. (Možemo, uzgred, napomenuti i da je tobožnji cilj alhemije metodama nauke zapravo postignut još odavno; već je ser Ernest Raderford sa saradnicima početkom XX veka pokazao da se nuklearnim reakcijama postiže upravo transmutacija elemenata, te da se baš u nuklearnoj reakciji u kojoj jezgro žive zahvata neutron, ono može pretvoriti u jezgro atoma zlata! Naravno, ne treba naglašavati da su metode nuklearne hemije bile potpuno nedostupne “klasičnim” alhemičarima!)

Bez pretenzija da na pitanje o poreklu dramatične razlike između sudbina astrologije i alhemije u savremenom svetu damo iscrpan i konačan odgovor (za šta bi bila potrebna daleko dublja istorijska, sociološka i filozofska studija), ponudićemo dve sugestije u vezi sa činiocima koji su u tom procesu igrali možda i presudnu ulogu. Prvi je elitna priroda alhemije, naspram astrologije kao popularne i populističke aktivnosti. Čak su i inkvizitori u srednjem veku koji su se često bavili pravim lovom i na alhemičare i na astrologe, priznavali da je do alhemičara teško doći jer se oni “kriju” među učenijim ljudima iz viših društvenih slojeva. Sami alhemičari su uvek naglašavali ezoteričnu prirodu svojih učenja (i u tome su u velikoj meri preterivali): tj. da njihova saznanja nisu za sve, već samo za one koji to umnim i duhovnim sposobnostima zasluže. Stoga je pisanje u šiframa postalo standardni “zaštitni znak” alhemijskih tekstova: smatralo se da ko nije dovoljno učen i inteligentan da šifru sam prokljuvi i nije vredan saznanja onoga što je u spisu napisano. U skladu sa tim, alhemičari su isticali duhovni i intelektualni uspon pojedinca, a ne neke grupe, društvenog sloja, klase ili naroda. Nasuprot njima, astrolozi su od pamtiveka pretendovali da predviđaju sudbinu ne samo pojedinaca, već i čitavih gradova, naroda i carstava (to se posebno snažno manifestovalo u kineskoj astrološkoj tradiciji, gde je ona bila grana državne delatnosti o kojoj se staralo čitavo, današnjim rečnikom govoreći, “ministarstvo” na carskom dvoru). I danas vidimo istu sliku: svako malo pa neki astrolog piše (poglavito u žutoj štampi namenjenoj najslabije pismenim i najneobrazovanijim slojevima) “šta će nam se desiti” ili “šta zvezde predviđaju za Srbiju” (ili koju već zemlju želimo). Ova populistička poruka astrologije posebno se manifestuje u trenucima krize, kakva se na području bivše Jugoslavije razbuktala tokom tragičnih 1990-tih godina, ali je i inače trajno prisutna u samoj suštini kvazi-nauke. Kao što znamo, u 99% slučajeva praktičnog astrološkog rada – tj. onog koji se ne pojavljuje u novinama ili na televiziji, ali od koga se dobro zarađuje – u igri nisu velika društvena ili politička pitanja, već naprotiv samo ono što pojedince privatno zanima, a čak i u tom domenu najčešće banalna i malograđanska pitanja poput toga da li će neki tinejdžer imati para u životu, ili da li će se neka usedelica konačno udati. Ovo je dijametralno suprotno ciljevima intelektualnog i spiritualnog traganja alhemičara koji bi danas za većinu korisnika i konzumenata astrologije, pa i samih astrologa, da im neko to prezentira makar i najprivlačnije moguće, bili potpuno neshvatljivi. Alhemijski “kamen mudrosti” već je samom svojom semantikom sušta suprotnost karakteru savremene astrologije. Kako je uspon nauke posebno u XVII i XVIII veku bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. U sredinama kao što je nažalost naša gde je elitizam i dalje ružna reč (čemu je umnogome doprinela i zločinačka komunistička ideologija), ovaj efekat se samo pojačava.

Drugi veoma bitan činilac jeste – naizgled paradoksalno! – upravo to što je alhemija imala u sebi mnoge pred-naučne crte. To je, naime, učinilo da je nju u očima umnih ljudi ključnog perioda Prosvetiteljstva bilo lako zameniti naukom. Ako je ser Isak Njutn mogao sebe smatrati pre svega alhemičarem, pa tek onda naučnikom, nije teško zamisliti situaciju u kojoj bi, da nauka nije ni nastala, genijalni umovi savremenog doba poput Ajnštajna, Gedela ili Paulinga našli odušak svom istraživačkom duhu upravo u alhemiji. Ona je tako bila najbolji surogat nauke u periodu kada ove nije ni bilo. Sa druge strane, i upravo nam ovo poređenje najbolje osvetljava ključnu razliku, astrologija je bila i ostala suštinski iracionalan, i shodno tome anti-naučni poduhvat. Nakon kratkog i konfuznog prelaznog perioda (koji obuhvata, recimo, delo Tiha Brahea i Johana Keplera, zaključno sa Njutnom), između astrologije i astronomije uspostavljena je stroga i od tada sasvim jasno definisana granica. Za razliku od alhemije koja se lagano i veoma postepeno stopila sa naukama (posebno hemijom, ali i delovima fizike i medicine), pa se egzaktna linija demarkacije nikako ne može povući, ni u istorijskom ni u konceptualnom smislu, astrologija se oštrom linijom ogradila od astronomije (i srodnih nauka). Može zvučati paradoksalno, ali upravo toj oštrini razgraničenja ona može bar delimično da zahvali svoju vitalnost: anti-naučni, anti-racionalni projekti će uvek naići na razumevanje, odobravanje i podršku velikog broja (cinici bi rekli i većine) ljudskih bića, koja su tek povremeno racionalna i logična, i od kojih se u velikom broju slučajeva, intelektualni napor neophodan za razumevanje naučne istine i naučnih postignuća ne može ni očekivati. Šaljući svoje obično prijatne, uljuljkujuće i dvosmislene poruke, astrologija nam zapravo šalje jednu drugačiju skrivenu poruku: da nema potrebe da se naprežemo, trudimo, upinjemo, izgaramo u samousavršavanju. Umesto toga – opustimo se, pošto je sve to ionako “zapisano u zvezdama”. Takva komotna i besciljna filozofija lenjosti je ne samo anti-naučna, ona je duboko anti-inteligentna i anti-humanistička. Valjda je baš zato mnogim našim sugrađanima toliko bliska.

[Xnn]

Optimizam, vera, astrologija. Balkan.

Imam druga vecitog optimistu koji za sve govori 'bice bolje' i 'sutra je novi dan' a haos sve veci, imam i druga koji ide u crkvu gde se moli da dobije BMW ili da ne padne na ispitu, a imam i drugaricu koja guta svaki ljubavni horoskop da bi 'znala' kako ce se provesti sa svojim partnerom.

[Zverilla]

Optimizam, vera, astrologija. Balkan.

Imam druga vecitog optimistu koji za sve govori 'bice bolje' i 'sutra je novi dan' a haos sve veci, imam i druga koji ide u crkvu gde se moli da dobije BMW ili da ne padne na ispitu, a imam i drugaricu koja guta svaki ljubavni horoskop da bi 'znala' kako ce se provesti sa svojim partnerom. 

<{POST_SNAPBACK}>

astrologija nema nikakve veze samo sa balkanom vec je jedna opsta posast.

[AlefShin]

e,jeste znali da gotovo svi "astrolozi" koji shljakaju po kojekakvim opskurnim televizijama,tipa 041 horoskop,koriste astroloski software kepler.

Jos je zanimljivije da se, sem fizikom, astrologijom obilato bavio i sam Kepler.


Uzgred, zna li neko-astrologija je fenomen koji odlikuje skoro sve stare, a znacajne, kulture( indijsku, kinesku, persijsku, vavilonsku, egipatsku, maja...). Njihove skole se razlikuju po metodologiji, ali je fakat da je stalez ucenih ljudi tih kultura pravio vrlo detaljne karte neba koje su zahtevale dugotrajan i ozbiljan rad( npr. secam se jednog kineskog papirusa iz nekog veka pre Hrista).
Dakle, odakle to veliko interesovanje za astrologiju u medjusobno vrlo udaljenim, a znacajnim, kulturama i to u najvisim slojevima drustva?

[eagle]

Mislim da na to pitanje nema definitivnog odgovora, ali bih najpre rekao da je covek oduvek pokusavao da bude u kontaktu sa "sudbinom", i da objasni lose i dobre uticaje na sebe i okolinu. Izazov neobjasnjivog koji bi se na taj nacin sveo na racionalnije cinioce. Ali, to je samo moje misljenje.

[Gonzo]

Astrologija je za astronomiju ono što je sujeverje za religiju:
luda ćerka pametne majke.

Netacno.
Sujeverje je luda cerka lude majke.

[Crveniautobus]

Super je tekst. Deo sa Ljiljom je stvarno mnogo smesan i dobro napisan.

...

No, cisto playing devil's advocate, da vam navedem par svojevremenih bisera naucnika na glasu:

---

"There is not the slightest indication that nuclear energy will ever be obtainable."
Albert Einstein, 1932

---

"X-rays will prove to be a hoax."
Lord Kelvin, 1899

---

"A jet engine you say? Very interesting, my boy, but it will never work."
Professor of Aeronautical Engineering at Cambridge after being shown Frank Whittle's plan for the jet engine, 1930

---

"The abdomen, the chest, and the brain will forever be shut from the intrusion of the surgeon."
Sir John Eric Ericksen, British surgeon, appointed Surgeon Extraordinary to Queen Victoria, 1873

---

"Man will never reach the moon, regardless of all future scientific advances."
Dr Lee de Forest, (inventor, Yale PhD) 1967, two years before man landed on the moon

---



Kad si naucnik, ne valja biti ni futurolog.

[Zverilla]

Uzgred, zna li neko-astrologija je fenomen koji odlikuje skoro sve stare, a znacajne, kulture( indijsku, kinesku, persijsku, vavilonsku, egipatsku, maja...). Njihove skole se razlikuju po metodologiji, ali je fakat da je stalez ucenih ljudi tih kultura pravio vrlo detaljne karte neba koje su zahtevale dugotrajan i ozbiljan rad( npr. secam se jednog kineskog papirusa iz nekog veka pre Hrista).
Dakle, odakle to veliko interesovanje za astrologiju u medjusobno vrlo udaljenim, a znacajnim, kulturama i to u najvisim slojevima drustva?

<{POST_SNAPBACK}>

aha, a neke od tih starih kultura su vrlo ozbiljno pristupale i citanju buducnosti iz zivotinjskih iznutrica, a poneke obicavale ljudske zrtve da umile bogove

to sto su se neke stvari nekad smatrale ozbiljnim ne znaci da su i danas od vrednosti (sem istorijske)

astrologija je mozda pomogla da se razvije astronomija, kasapljenje zivotinja je mozda omogucilo uvid u njihovu anatomiju, ali danas su i jedno i drugo sarlatanstvo, s tim da se astrologija od strane mnogih velica (sto je tuzno)

[osmeh]

nista ne kosta

i

zasto da ne

Edited by osmeh, 25 April 2006 - 22:27.

[BobCocks]

Povodom teme...zanimljiva primedba jednog astrologa koja glasi da ni umetnost, ni filozofija nisu nauke, pa im niko ne odriče smisao. www.hanahart.mojblog.co.yu
Po logici stvari, kritici naučne metodologije, podležu jedino nauke. Možda pas ne daje mleko, ali to ne znači da nije od koristi jednom pastiru. Procenjivati vrednost psa u odnosu na količinu mleka, kojeg može da ovca, i nije suviše intiligentno. Sa druge strane i sama nauka se zasniva na veri kako u sopstvenu aksiomatiku, tako i na poverenju u ispravnost sopstvene metodologije. Duhovitije rečeno, premise se ne dovode u pitanje, ali o konkluziji možemo da diskutujumo. Ali i sam izbor metodologije, unapred određuje opseg mogućih rezultata. Ja lično nisam ljubitelj astrologije, ali to me ipak ne sprečava da primetim kako vera u moć razuma i istinitost čula jeste ipak vera. Spisak prevarenih klijenata astrologa, nije ništa manji nego spisak žrtava medicine ili savremene tehnologije. Stvari na prvi pogled možda deluju jednostavno, ali one to zaista nisu. Procena vrednosti i nauke i astrologije, bila bi moguća, jedino kroz teleološku prizmu, ali samo u slučaju da znamo šta je krajnji cilj ili svrha našeg delovanja. Mi čak ni to ne znamo. Neko će reći besmrtnost. Pitanje je da li bismo mi ovakvi kakvi jesmo ,uopšte mogli da podnesemo besmrtnost ili bi se ona vremenom pretvorila u večnu patnju. Kao drugi mogući cilj pojavljuje se izvesnost naše spoznaje i predvidljivost budućnosti, na koji pretenduju i nauka i astrologija. Ali ono što malo ljudi shvata, jeste činjenica da mi nismo stvoreni ni za spoznaju. Najsuroviji deo smrtne kazne nije sama smrt, već izvesnost trenutka u kojem će se odigrati i monotonija vremena koje treba da protekne u čekanju na nju. Spoznaja budućeg vremena svela bi praktično život na jedan dosadni deja vu, gde bi smrt izgledalao kao oslobođenje. Tako na kraju dolazimo do prave kritike koju možemo uputiti astrologiji, ali bojim se i nauci samoj. Čemu sve to. Neučnik će vam reći da on nije filozof, i da se ne bavi pitanjem svrhe, već materijalnom realnošću. Zašto vam onda astrolog ne bi odgovorio, da se on bavi principima koji nisu naučno utemeljeni? Ima i smešnijih stvari...



"Toliko od mene za ovaj put"
Zoran Radmilović - Priče iz Nepričave