377 replies to this topic

[outlook]

Da, upravo tako: dovidjenja, a nismo se ni pozdravili! Negde kapiram logiku, ali mi je tesko da se na to naviknem.. Ma bolje da se i ne javljam komsijama, hehe!

I naravno da nema nikakve veze sa Pomoz bog! (????) Kapiram da si htela da napravis neko poredjenje po suprotnosti, ali nije to to.

[aninip]

Код нас је "здраво" поздрав за оба случаја. А имамо и "здраво и довиђења".

[Cilemile]

u kontinentalnoj hrvatskoj se univerzalno koristi "bok", a kod rastanka se najčešće pridoda ajde - "ajde bok" ili se "bok" podupla - "bok bok".

ne znam točno otkud dolazi to bok, ali moguće kao skraćeni oblik od "bog daj"

[FranziskaKafka]

Da, upravo tako: dovidjenja, a nismo se ni pozdravili! Negde kapiram logiku, ali mi je tesko da se na to naviknem.. Ma bolje da se i ne javljam komsijama, hehe!

I naravno da nema nikakve veze sa Pomoz bog! (????) Kapiram da si htela da napravis neko poredjenje po suprotnosti, ali nije to to.

Pa nisam ja nista htela, nego je to tako. Adio, adeus, adios (na raznim romanskim jezicima, je l') potice od reci BOG. Obicno se koristi za "odlazne" pozdrave, ali, eto, ima i obrnutih slucajeva. Ne bi ti bilo tesko da se naviknes ako bi ga tumacio etimoloski (a ne kao "dovidjenja").
Da li ima veze sa "dolaznim" pozdravom "pomoz bog" - prosudite sami. Odn. poenta je da nije cudno da postoje takvi pozdravi pri dolasku/odlasku u kojima se pominje bog, ali NARAVNO da ne znaci bukvalno 'pomoz bog'...

Uostalom, cak i goodbye/good-bye je, kazu, skracenica od God be with ye, ili sto bismo mi rekli 'bog s tobom'.

Najverovatnije i to hrvatsko BOK ima slicnu etimologiju... tim pre sto i ovde postoji izraz 'bog te mazo' (i slicni glagoli), ali i izraz (valjda skraceni) 'bokte' (koji se valjda tako i pise; nigde nisam videla 'bog te')...

P.S. Nemci imaju svoje varijante pozdrava 'adio' i 'cao' (tschüs/tschüss - samo na rastanku, i tschau) koji se mozda ni ne prepoznaju na prvi pogled, tj. ne vidi se odmah da je rec o tudjicama.

A ima i primera iz nekih jezika da se 'dobar dan' itd. pozeli i na odlasku!

Edited by FranziskaKafka, 30 January 2008 - 19:59.

[Amelija]

Nazivi za periode, u velikom broju jezika se kaže "dvadesete", "tridesete", "osamdesete", itd, ali grupe od prvih deset i drugih deset nemaju nikakav naziv.
Pa je onda jedan Nemac mislio da je to zato što ti prvi brojevi nisu trosložni pa onda zvuči čudno, ali kad je čuo da nije samo na nemačkom tako se zbunio.

Možda je u pitanju koncept brojeva? U smislu da je posle dvadeset sve "dvadeset i nešto", pa onda "trideset i nešto", itd, dok su prvih 19 brojeva zapravo na neki način svaki priča za sebe?

[Dizma]

Kao u srpskohrvatskom:
jedan pas/jedna macka
dva psa/dve macke
tri psa/tri macke

A na slovenačkom se kaže:

en pes / ena mačka
dva psa / dve mački
trije psi/ tri mačke
štirje psi / štiri mačke
pet psov / pet mačk
šest psov /šest mačk
itd.

[gilindu]

Davno i kratko sam ucila ali koliko se secam u italijanskom se persira trecim licem jednine?

I to zenskog roda!

[gilindu]

glede persiranja u 'talijanskom... jeste da sam malo zahrđo, ali čini mi se da se sjećam priče (koju sam čuo na licu mjesta, a ne od priučenih "profesora" talijanščine na faksu) da je musolini pokušao da eliminiše "Lei" kao formo di cortesia i da uvede (nama bliže i prirodnije) "Voi", tj. drugo lice množine. ovo s razloga što je fašistička ideologija, makar na svom početku, imala nekih dodirnih tačaka sa socijalističkom, pa je musavom smetalo porijeklo "Lei" (valjda "Sua gentilezza", ili nešto od te fele). otud se u Italiji (ili bar u nekim njenim djelovima) još uvijek može čuti učtivo obraćanje (npr. starijoj osobi, i sl.) sa "Voi siete", itd.

Nije Mussolini pokusao da "uvede" Voi, nego da ga obnovi - Voi je arhaicnije od Lei, koristio ga je jos Dante. Danas se upotrebljava na Jugu (gde se Lei dozivljava kao nesto ustogljeno i otudjeno), dok na Severu deluje groteskno, istovremeno rusticno i pompezno.

[gilindu]

Najsmesnije u ceskom jeziku je da se vec za dvoje ljudi formulise ovako:
Mi smo sa Anom o tom pricali. (A tamo nije bilo vise ljudi, samo on i Ana!)

Tako je i u talijanskom. I ne vidim sta je tu smesno, makar nama izgledalo cudno. A cudno mi zvuce mnoge stvari, npr. da se, cim prodje podne, pozdravlja sa "dobro vece", kako pri sastanku, tako i na rastanku, da se na rastanku u podne pozdravlja sa "buon appetito", da se u petak na rastanku pozdravlja sa "dobra nedelja" (a sta je sa subotom? zato ja uvek otpozdravim "i subota takodjer") etc., etc.

[gilindu]

Mozda je to finija varijanta cesto koristenog: Pun mi je ku.................. something.

Amelija, hteo je reci da mu je pun kupus.

[gilindu]

npr kucati/kuckati, skakati/skakutati, itd

kraduckati...

[gilindu]

Upotreba navodnika ! Ovde sam skoro 20 godina i jos uvek ne razumem pojedina,doduse uglavnom rucno napisana,upozorenja :

Cierren bien las "puertas " del ascensor (Dobro zatvorite "vrata" od lifta)

Talijani im tu stoje rame uz rame. Ali, jos je misterioznija njihova upotreba idioma "pod navodnicima" (tra virgolette). Ne bi bilo cudno ako bi Talijan ovu recenicu napisao ovako: Ali, jos je misterioznija, pod navodnicima, njihova "upotreba" idioma pod navodnicima.

[gilindu]

I komentar na konjunktiv (subjunktiv). Ima ga i u talijanskom - congiuntivo, i meni je to super. A kad ga stranci ispravno koriste, Talijani to posebno cijene,

Ali, narocito posebno cene kad ga ispravno koriste Talijani Odnos prema konjuktivima ima otprilike onaj socijalni znacaj kakav kod nas ima odnos prema padezima.

[gilindu]

Ja sam nasla da je nekad u staroslovenskom plavo znacilo svetlo

I ja sam čula za nešto slično, ali očekujemo eksperte da potvrde.

A ja sam cuo da Romi nemaju vlastite reci za zeleno, nego posudjuju iz jezika vecinske populacije. Mislim, kako je to moguce, ako je tacno, kako je moguce nemati rec za osnovnu boju??? Ili, kako je moguce izgubiti je, pa zamaniti tudjom, pa bas zeleno!?

[gilindu]

Meni je zanimljiva kada jedna rec na stranom jeziku znaci nesto drugo od maternjeg.

Seca li se neko kad smo imali (ovde u Srbiji) pre nekoliko godina u prodaji sibice sa natpisom na ruskom na poledjini "Не игрушка с пички"?

Tako je svojevremeno, za SSSR vakta, neki srpski politicar (valjda), koji je verovao da zna ruski, dovoljno je samo da prica srpski zanoseci po ruski, u poseti Moskvi izazvao diplomatski skandal, jer je domacinu kurtoazno rekao "o, kak je y вac kpacњи живot!" (sto, kazu, znaci "o, kako je Vama crven trbuh!")

Edited by gilindu, 13 April 2008 - 09:25.