73 replies to this topic

[betty]

etiologija nepoznata (u potpunosti), u svakom slucaju neka neurobioloska osnova, ali nema definitivnih distinktivnih genetskih ili neurofizioloskih markera za autiste.  dovodi se u vezu sa npr. hipoksijom na porodjaju, rubeola porodilje...ni ne secam se vise.

<{POST_SNAPBACK}>

Nisam sigurna da je tacno ovo za neurofizioloske. Mozda ne strukturalno, ali funkcionalnih razlika svakako ima, i standardno je da se u inostranstvu radi, izmedju ostalog, i brain scan dok pacijent procenjuje emocionalnu ekspresiju lica.

Takodje, iako je etiologija u potpunosti nepoznata, porast dijagnostifikovanih slucajeva u poslednjih 20 godina je toliki da, prema jednom mom prijatelju koji je neka faca u neuro istrazivanjima, nema dvojbe medju strucnjacima da je vecim delom sredinska, i globalna. Npr. u poslednjih 20 godina je u USA i UK incidencija porasla nekih 12-18 puta, i jos uvek je u porastu za nekih 15-20% godisnje, i slicni podaci pristizu iz svih delova sveta. Isto vazi i za Aspergerov sindrom, gde se dijagnosticki kriterijumi nisu promenili ni malo otkako ih je Asperger opisao sedamdesetih*. Zapravo, veliki broj neuroloskih problema je u porastu (ADHD, Parkinsonizam...).

Ono sto je zanimljivo za Aspergerov sindrom je da se moze najveci deo simptoma u nekoj krajnjoj instanci pripisati, neobicno, kinestetskom poremecaju. I bihejvioralna terapija u trajanju od 6-7 godina, 40 sati nedeljno, obicno dovodi do potpunog povlacenja simptoma. Sto je... pa, hajmo reci neobicno.

(a sad idem da procitam prethodne postove )

* edit: greska, opisao je cetrdesetih, uslo u siroku dijagnosticku upotrebu sedamdesetih

Edited by betty, 09 January 2007 - 22:13.

[kingmaker]

Prva
i druga

recenica su do odredjenog stepena kontadiktorne...

<{POST_SNAPBACK}>

pa i htela sam da dodam u post da se nadam da ce rupe u mom poznavanju te perspektive ove teme popuniti neka strucnija osoba , odnosno neki lekar
tako da >
hajde pls objasni (posto ne vidim tu iskljucivu kontradiktornost, jer sam napisala da se odnosi na heritabilnost u sirem smislu)

Nisam sigurna da je tacno ovo za neurofizioloske. Mozda ne strukturalno, ali funkcionalnih razlika svakako ima, i standardno je da se u inostranstvu radi, izmedju ostalog, i brain scan dok pacijent procenjuje emocionalnu ekspresiju lica.

to i kazem na kraju, sa ovim poluprimerom sa rokingom. slicna dijagnostika se radi i ovde, ali to su i dalje samo korelati i pripadajuci simptomi, ne i markeri samo za autizam, sudeci po clancima za koje sam stavila klikove. svejedno, nek dodje neki lekar da nas prosvetli

Isto vazi i za Aspergerov sindrom, gde se dijagnosticki kriterijumi nisu promenili ni malo otkako ih je Asperger opisao osamdesetih.

aspergergerov sindrom spada u autisticne poremecaje po dsm-u, pored jos cetiri

I bihejvioralna terapija u trajanju od 6-7 godina, 40 sati nedeljno, obicno dovodi do potpunog povlacenja simptoma. Sto je... pa, hajmo reci neobicno.

pa da, jeste zanimljivo, ali nije nerazumljivo - bioloska zasnovanost nikako ne iskljucuje bihejvioralni tretman

(a sad idem da procitam prethodne postove  )

<{POST_SNAPBACK}>

glavno da si moj procitala

Edited by kingmaker, 09 January 2007 - 22:15.

[betty]

da li u beogradu postoji neki centar za dnevni boravak djece autista i koji uzrast pokriva?

da li postoji neki centar za okupljanje, grupa za podrsku ili nesto slicno, autista koji su zavrsili redovno skolovanje?

<{POST_SNAPBACK}>

Postoji skola za decu sa posebnim potrebama na Topcideru, Anton Skala se zove, gde postoji i odeljenje za autisticne. U stvari je to kucica, odvojena od ostatka skole, i nije odeljenje u klasicnom smislu, jer deca ostaju i kad prerastu uzrast osnovne skole. Nema neke pogodne alternative za njih. S njima rade dve vrlo simpaticne defektoloskinje koje ih vidno vole. Uopste, cela ta skola je na mene ostavila pozitivan utisak. Bilo je pre vise godina po vestima kako obliznji sugradjani pokusavaju da isteraju tu decu odatle, jer nece da njihova dobra lepa i nadasve normalna decica gledaju takve strahote...

[kingmaker]

Bilo je pre vise godina po vestima kako obliznji sugradjani pokusavaju da isteraju tu decu odatle, jer nece da njihova dobra lepa i nadasve normalna decica gledaju takve strahote...

<{POST_SNAPBACK}>

moj konstruktivni post

a je l' znas otprilike koliko ucenika/dece ide tamo?

[betty]

aspergergerov sindrom spada u autisticne poremecaje po dsm-u, pored jos cetiri

<{POST_SNAPBACK}>

Pa da, ovo je cisto da se predupredi pitanje da li je porast efekat povisene svesti o bolesti ili promene u dijagnostickoj proceduri. Sigurno jeste delimicno, ali svakako ovih poslednjih npr. 5 godina porast svesti nije 20% godisnje, ako mogu da se izrazim tako slobodno sa brojkama

a je l' znas otprilike koliko ucenika/dece ide tamo?

<{POST_SNAPBACK}>

Ne znam, ali ne mnogo. Bili smo u poseti skoli u okviru pedagoske, mislim da ih nije bilo vise od desetak u tom trenutku, mozda 15, ali deo je vec otisao kuci dok smo dosli do te tacke ture. Ono sto me je odusevilo je entuzijazam s kojim rade s tom decom, uopste u celoj skoli, i kako se raduju malim koracima svakog deteta, i koliko je pristup individualizovan. I vrlo su otvoreni za posete. Vrlo vrlo.

Apropos heritabilnosti, nema njena velicina direktne veze sa ucescem gena, odnosno ima ali je obrnuta - sto niza heritabilnost, to je veca verovatnoca da je nesto genetski zasnovano (jer to znaci da je veci deo varijanse sredinski, a da su geni koji su u osnovi crte fiksirani u pool-u). Varljivo je to, jer se uvek radi o udelu gena u varijansi, a ne u samoj osobini.

Edited by betty, 09 January 2007 - 22:32.

[morgana]

Reddwarf, BGhost, Betty,

hvala na korisnim informacijama

[betty]

Ej km, izvini za trabunjanje o heritabilnosti Obim paznje mi je danas u minusu, pomislila sam da imam objasnjenje sta je moglo delovati kontradiktorno, i dok sam kliknula na drugu stranu, procitala par odgovora i uradila reply, moja ideja se morfovala u neku koja nema veze s onim sto si ti napisala

Hajde da pokusam ponovo: autizam je vrlo verovatno urodjen ali ne i nasledjen, vrlo verovatno funkcionalan a ne strukturalan, i zato vrlo verovatno dolazi do korelacije medju siblinzima, zbog iste intrauterine sredine.

Ili si vec sve to rekla?

[kingmaker]

Ne znam, ali ne mnogo. Bili smo u poseti skoli u okviru pedagoske, mislim da ih nije bilo vise od desetak u tom trenutku, mozda 15, ali deo je vec otisao kuci dok smo dosli do te tacke ture. Ono sto me je odusevilo je entuzijazam s kojim rade s tom decom, uopste u celoj skoli, i kako se raduju malim koracima svakog deteta, i koliko je pristup individualizovan. I vrlo su otvoreni za posete. Vrlo vrlo.

<{POST_SNAPBACK}>

to je stvarno super, i da dodam da je verovatno ono sto si pomenula da i posle skole dolaze tamo, deo tog sireg problema ovde - a to je da kad osobe s posebnim potrebama zavrse skole koje su im namenjene (osnovne, ili srednje), nema zapravo programa za njih, tj. sistematicnijeg pristupa (da preciziram: ovo su informacije od pre godinu dana, mozda se nesto promenilo), tako da kad zavrse skolu prepusteni su samo porodici, bez mogucnosti 'izlaska iz kuce'. tako je pre desetak godina zapocela sjajna inicijativa roditelja dece sa posebnim potrebama da se samoorganizuju i naprave dnevne boravke u kojima ce na smenu cuvati sticenike (medju kojima ima i onih sa autizmom), dok rade. prvo je bilo samo na starom gradu, a danas postoji skoro u svim opstinama u beogradu (uglavnom po mesnim zajednicama), uz pomoc ministarstva i ostalih 'ljudi dobre volje'.
problematicno je sto su grupe po poremecajima heterogene, i oni mogu lepo da se druze, sto je super, ali to otezava neki ozbiljniji rad, posto su i pristupi razliciti, mada se ljudi trude.

do integracije, naravno, jos nismo dosli. dosta trola.

Ili si vec sve to rekla?

mislila sam da jesam

edit: ali si svakako bolje srocila, tako da je dobrodoslo

Edited by kingmaker, 09 January 2007 - 23:20.

[morgana]

sad cu ja laicki, pa sta bude:

ako se autizam ne nasljedjuje, kako se objasnjava pojava aspergerovog sindroma kod vise clanova porodice, npr dede i unuka, s tim da kod cerke, odnosno majke, nema vidljivih simptoma aspergera. to je, navodno, dosta cest slucaj, sto bi znacilo da zene (pre)nose gensku informaciju, mada se kod njih simptomi ne ispoljavaju

[betty]

sad cu ja laicki, pa sta bude:

ako se autizam ne nasljedjuje, kako se objasnjava pojava aspergerovog sindroma kod vise clanova porodice, npr dede i unuka, s tim da kod cerke, odnosno majke, nema vidljivih simptoma aspergera. to je, navodno, dosta cest slucaj, sto bi znacilo da zene (pre)nose gensku informaciju, mada se kod njih simptomi ne ispoljavaju

<{POST_SNAPBACK}>

Ah, te stvari su dozlaboga komplikovane. Mozda je najjednostavniji odgovor da se mnoge psihicke razlike mogu pripisati funkcionalnim a ne strukturalnim funkcionisanjem mozga - npr. i ti i ja imamo iste centre ali su meni jedni jace aktivirani, a tebi drugi - mozda zato sto ja imam vise nekog hormona, ili ti imas vise transmitera koji dopustaju nekom hormonu da deluje na celiju. I medju muskarcima i zenama ima ovakvih globalnih razlika, od kojih neke nisu uopste tako male. Najveca za koju sam cula se ticala obrade nekakve verbalne informacije koja je zahtevala obe hemisfere (koje su obicno 'bolje' povezane kod zena), gde je kod zena aktivacija konkretnog centra za obradu bila u proseku 45 milisekundi brza nego kod muskaraca (sto je ogromno, za ovaj nivo analize). A kod autizma je npr. govor jako pogodjen. I uopste, neki ljudi autizam polupesnicki opisuju kao 'totalno muski mozak' - karakteristike koje i inace postoje kod muskaraca (u proseku, a u odnosu na zene) su ekstremnije. Tu je npr. izrazito zanimanje za tehnologiju a izrazito odsustvo zanimanja za ljude, slabo citanje emocionalnih informacija, niska potreba za verbalnom komunikacijom, itd.

U tom smislu, moguce je da autizam nastaje pod uticajima intrauterine sredine (da nije u genima) ali da postojanje Y hromozoma poboljsava 'teren' u mozgu za delovanje tih stetnih efekata. Jednostavno, porast incidencije poslednjih decenija je previse veliki da bi se mogao pripisati nekoj genetskoj promeni u poslednjih generaciji.

[Oksimoron]

Autizam je zanimljiv fenomen.Sa psiholoske tacke gledista,osnovni problem autista je u tome sto druge ljude ne dozivljavaju kao sebi ravnopravne subjekte vec kao objekte,te stoga nisu sposobni da stupe u komunikaciju sa njima.Zanimljivo je da autisti cesto postizu sjajne rezultate na testovima inteligencije,i da imaju narocito razvijene sposobnosti za resavanje matematickih problema i apstraktno misljenje,za razliku od verbalnih.Poznato je da su mnogi veliki naucnici patili od nekog oblika autizma,recimo Ajnstajn koji je tecno progovorio tek sa devet godina.

Edited by Oksimoron, 10 January 2007 - 00:40.

[Grunf]

I medju muskarcima i zenama ima ovakvih globalnih razlika, od kojih neke nisu uopste tako male. Najveca za koju sam cula se ticala obrade nekakve verbalne informacije koja je zahtevala obe hemisfere (koje su obicno 'bolje' povezane kod zena), gde je kod zena aktivacija konkretnog centra za obradu bila u proseku 45 milisekundi brza nego kod muskaraca (sto je ogromno, za ovaj nivo analize). A kod autizma je npr. govor jako pogodjen. I uopste, neki ljudi autizam polupesnicki opisuju kao 'totalno muski mozak' - karakteristike koje i inace postoje kod muskaraca (u proseku, a u odnosu na zene) su ekstremnije. Tu je npr. izrazito zanimanje za tehnologiju a izrazito odsustvo zanimanja za ljude, slabo citanje emocionalnih informacija, niska potreba za verbalnom komunikacijom, itd.

<{POST_SNAPBACK}>

Jez, ledja, Mango i jos par zena

[Indy]

Zanimljiva nova hipoteza o uzroku autizma:

1) Ocevi dece sa autizmom vecinom rade u oblasti inzinjerskih nauka

2) Dedovi dece sa autizmom, na obe strane familije, vecinom rade u oblasti inzinjerstva

3) Majke i ocevi dece sa autizmom su superbrzi resavaci testa koji zahteva analizu matrica ("embedded figures test").

Autor je Simon Baron-Cohen (inace rodjeni brat "Borata", Sache Baron-Cohena).


Originalni tekst:

In my chosen field of autism, I believe that the cause will turn out to be assortative mating of two hyper-systemizers. I believe this because we already have 3 pieces of the jig-saw: (1) that fathers of children with autism are more likely to work in the field of engineering (compared to fathers of children without autism); (2) that grandfathers of children with autism—on both sides of the family—were also more likely to work in the field of engineering (compared to grandfathers of children without autism); and (3) that both mothers and fathers of children with autism are super-fast at the embedded figures test, a task requiring analysis of patterns and rules. (Note that engineering is a chosen example because it involves strong systemizing. But other related scientific and technical fields [such as math or physics] would have been equally good examples to study).

[BraveMargot]

Zanimljiva nova hipoteza o uzroku autizma:

1) Ocevi dece sa autizmom vecinom rade u oblasti inzinjerskih nauka

2) Dedovi dece sa autizmom, na obe strane familije, vecinom rade u oblasti inzinjerstva

3) Majke i ocevi dece sa autizmom su superbrzi resavaci testa koji zahteva analizu matrica ("embedded figures test").

Autor je Simon Baron-Cohen (inace rodjeni brat "Borata", Sache Baron-Cohena).
Originalni tekst:

<{POST_SNAPBACK}>

nije bas tako jednostavno to sto nudi baron cohen ali sam pospana pa cu probati sutra nesto smisleno da napisem na temu, inace, simon i sacha su rodjaci a ne rodjena braca (tj braca su po deda-stricu).

[Indy]

Inace, simon i sacha su rodjaci a ne rodjena braca (tj braca su po deda-stricu).

<{POST_SNAPBACK}>

Jeste, moja greska.

(A sto se tice hipoteze, pa i zvuci malo suvise jednostavno).