49 replies to this topic

[Liticovjesac]

najboljoj emisiji na B92 iz Stokholma

Imam i jedno tehnicko pitanje. Ranije je neposredno posle emisije izlazio snimak na sajtu za download. Sada je to pomereno za subotu, nedelju. Moze li to nekako ranije da se objavi?

[ModPescanik]

Hvala na pozdravu.
Radimo na tome da se mp3 download pojavi sto pre. Nadam se da ce vec od sledece nedelje biti brze...
Pozdrav

[Dubravka]

najboljoj emisiji na B92 iz Stokholma

Pozdrav i od mene!

Namera autorki emisije Peščanik Svetlane Lukić i Svetlane Vuković jeste da ovaj podforum omogući međusobnu komunikaciju između slušalaca emisije Peščanik, slušalaca i gostiju kao i komunikaciju između samih autorki i slušalaca.

Odlicna ideja! A i da se ne rasipamo po celom Forumu...

[CallCenter]

Ovo će biti jedini (pod)forum na kome nisam u manjini.

[jane]

Sjajna ideja.
Bilo bi jos sjajnije kada bi se ovaj podforum pretvorio u poseban forum, nezavisan i, po ugledu na emisiju, uz strogu selekciju.

Valjda je najbolja politicka komentatorka u Srbiji to zasluzila.

[Ivan Car]

I ja pozdravljam Pescanik, jedino ogledalo duse koje u ovim sumornim vremenima vraca zelju za optimizmom i borbom za neku bolju buducnost.
One istorijske sentence koje je izgovorio Djindjic,a na pocetku spice pustio Pescanik, su misli koje trebaju biti ugradjene u glavi svakog naseg gradjanina jer se jedino na taj nacin moze izaci iz ove zabokrecine koja nas je zaposela.

Da sam ja neka vlast i da imam neku moc preporucio bih da se emisija Pescanik, zbog svog edukativnog znacaja pusta svaki dan kako bi na direktan nacin uticala na stvaranja svesti sta je dobro, a sta ne.

Jos jednom, puno pozdrava za Ceca&Ceca i poruka da izdrze!

Edited by Ivan Car, 18 November 2005 - 11:47.

[Kuvar]

Puna podrška Cecama za emisiju Peščanik, kao i otvaranje novog foruma. Redovan sam slušalac i želim vam što veće omasovljenje kako foruma tako i emisije.
Uz put se nadam da će na ovom forumu učestvovati i saradnici Peščanika poput Teofila Pančića, Vojina Dimitrijevića, Petra Lukovića, Borke Pavićević i da ne nabrajam dalje, uglavnom bilo bi veoma lepo kada bi sa njima mogli ovde da diskutujemo o temama iz emisije.

Pozdrav iz NL

[morgana]

Pozdrav i postovanje jedinoj emisiji koja njeguje kriticku misao u nasem vilaetu.

[djvaske]

Veliki pozdrav jedinim autorima koji su u stanju da prikažu našu surovu realnost u punom svetlu i bez imalo kompromisa.

U svoj sili i poplavi kvazi-televizija i njihovih kvazi-emisija "političkog" sadržaja, predložio bih da se, zarad širenja istine sa ljudi koji je vide i prepoznaju a samim time i slušaju "Peščanik" svakog petka, razmisli o nekoj formi TV edicije ove emisije. Prosti puk, koji nakon neradnog dana sedi ispred jeftinih sapunica, ne poznaje radio etar, već samo prebira po daljinskim upravljačima svojih TV prijemnika.


Još jednom, veliki pozdrav i velika podrška u daljem radu.

[Odraz B92]

Imam i jedno tehnicko pitanje. Ranije je neposredno posle emisije izlazio snimak na sajtu  za download. Sada je to pomereno za subotu, nedelju. Moze li to nekako ranije da se objavi?

<{POST_SNAPBACK}>

Razlog za kašnjenje u odnosu na ranije je to što se u poslednje vreme na sajt postavlja mnogo više audio-zapisa. Nadamo se da ćemo to uskoro ubrzati.

[the sushi club]

Puno pozdrava - i takodje mislim da je ideja odlicna !

[pcelica]

tek da se prijavim i pozdravim ideju.
lepo je znati da nas ima...

[pejnkiler]

POZDRAV Svetlane!
NEKI OD BILANSA

Ništa se ne menja. Sve isto. Velika tema je Kosovo. Još uvek od 1389, a za mene jedva od â€#81, jer sam tada prvi put sa šest godina ÄŤuo reÄŤi: iredenta, separatizam, protest, samostalnost, autonomija, Rugova, ugroĹľeno srpstvo. Zatim sam prvi put video beskrajnu kolonu tenkova koja je celu noć prolazila ispred prozora moje sobe. I ništa mi nije bilo jasno. Posle tenkova sukcesivno su nastavile da se gomilaju godine i druge reÄŤi: sankcije, embargo, inflacija, kanister, crna berza, lopovi, klanovi, naoruĹľavanje, teroristi, separatisti, OVK, bombardovanje, rat, etniÄŤko ÄŤišćenje, noĹľ, Ĺľica, Hag, atentat, legalizam, patriotizam... Ništa se nije promenilo. Osim što opet osećam kako mi je novÄŤanik tanak, kako ne mogu da naÄ‘em posao, kako nemam love da putujem i volje da se udaljim odavde. Osećam kako sam dospeo na pozitivnu listu lekova za smirivanje negativne glavei Ĺľivaca.
Ništa se ne menja. Sve isto. Na današnji dan pao je Vukovar. Televizija mi je glavu punila slikama nasilja, ratnih razaranja, besmisla, leševa, pucanja snajpera, ponovljenih kolona tenkova, ludila, logora, živih leševa, niko ne sme da vas bije floskula, idiotluka, novinara ipak se okreće Popova i raznih drugih baljezgarija. Razred se povećao. Nekoliko novih učenika. Upoznao sam Spomenku i Galeta. Doneli su original priče i uticaje hrvatskih rok bendova Majke, Leta 3, Idijota, i jedino to je bilo lepo. Motanje cigareta u školskom WC-u i pričanje. Neizgovaranje zajedničke nesreće. Zavlačenje u podrume, sviranje besa koji je zatupljeno ključao u nama pomešan sa neobjašnjivim osećajem poraza. Ali sada ni toga nema. Pomislim kako je mladost prošla u vrtlozima ludila, pa se stresem... kao Crnjanski.
Ništa se nije promenilo. Sve isto. Osim što se prijatelji pretvaraju u ljude-posledice usled delovanja erozivne svakidašnjice. Nestajemo. Kao da se gasimo. Gledamo se u oči pijani od nemoći da nađemo adekvatan izlaz, ne prihvatajući da se borimo pod pacifističkim izgovorom pred agresivnim nasrtajima besmisla. Kada li će se sve završiti? Ovo je 2005. godina. Krediti, tržni centri, u fensere preobraćeni krimosi, glumci i poznate ličnosti sa stranica novina jeftinim izjavama konstantno fingiraju izgled uređenog društva, Vidojković ne kapira zašto nema još nekoga poput njega – e pa zato što, dragi Marko, blagotvorno dejstvo marketinga ne dopire do iskrenih dubina undergrounda, i zato što si samo proizvod lažne srpske stvarnosti. Ti nisi pobuna, niti katarza generacije. Sve je to govnima mazanje očiju.
Ništa se nije promenilo. Sve isto. Keva i dalje lamentira: propali brak, tehnološki višak, prazan frižider, gubljenje u beskraju zidova. A slušala je Doris i Kemala, Terezu i Olivera, verovala da je stvarnost moguća, u Rovinju, na obali mora, davno već. Nekada. Danas navršava pedeset šestu u naručju košmara. A i ćale je isti, osim što se više ne predaje čarima alkoholnog ublažavanja napetosti živaca. Ne greje sobu zimi, kuva jednolično, ali on ne očajava.
A ja? Ništa. Sve isto. Čitam knjige da bih pobegao, ali šireći glavu samo još više produbljujem bedak zato što vidim da se ništa ne menja, da je sve stalno isto. Jedino, sve je više nacionalista, socijalista, fašista i mitofetišista, demagoških klonova, veličanja države u kojoj bez obzira na sve oblike otpora, ipak svi polako postajemo goveda. Gde je pobuna? Aktivizam? Anarhija?
Ništa se ne menja. Sve isto, osim što se velika parola skratila u svoj poslednji od svih bilansa. Izgovorite jednom: Srbija do Kosova. Ostaje još da crta konačno bude povučena. Za otprilike 20 godina. Šta kažete? Da li vam je dobro? Peščanik bi rekao: Onda ništa.
18.11.2005.

[Kuvar]

POZDRAV Svetlane!
NEKI OD BILANSA

Ništa se ne menja. Sve isto. Velika tema je Kosovo. Još uvek od 1389, a za mene jedva od â€#81, jer sam tada prvi put sa šest godina ÄŤuo reÄŤi: iredenta, separatizam, protest, samostalnost, autonomija, Rugova, ugroĹľeno srpstvo. Zatim sam prvi put video beskrajnu kolonu tenkova koja je celu noć prolazila ispred prozora moje sobe. I ništa mi nije bilo jasno. Posle tenkova sukcesivno su nastavile da se gomilaju godine i druge reÄŤi: sankcije, embargo, inflacija, kanister, crna berza, lopovi, klanovi, naoruĹľavanje, teroristi, separatisti, OVK, bombardovanje, rat, etniÄŤko ÄŤišćenje, noĹľ, Ĺľica, Hag, atentat, legalizam, patriotizam... Ništa se nije promenilo. Osim što opet osećam kako mi je novÄŤanik tanak, kako ne mogu da naÄ‘em posao, kako nemam love da putujem i volje da se udaljim odavde. Osećam kako sam dospeo na pozitivnu listu lekova za smirivanje negativne glavei Ĺľivaca.
Ništa se ne menja. Sve isto. Na današnji dan pao je Vukovar. Televizija mi je glavu punila slikama nasilja, ratnih razaranja, besmisla, leševa, pucanja snajpera, ponovljenih kolona tenkova, ludila, logora, živih leševa, niko ne sme da vas bije floskula, idiotluka, novinara ipak se okreće Popova i raznih drugih baljezgarija. Razred se povećao. Nekoliko novih učenika. Upoznao sam Spomenku i Galeta. Doneli su original priče i uticaje hrvatskih rok bendova Majke, Leta 3, Idijota, i jedino to je bilo lepo. Motanje cigareta u školskom WC-u i pričanje. Neizgovaranje zajedničke nesreće. Zavlačenje u podrume, sviranje besa koji je zatupljeno ključao u nama pomešan sa neobjašnjivim osećajem poraza. Ali sada ni toga nema. Pomislim kako je mladost prošla u vrtlozima ludila, pa se stresem... kao Crnjanski.
Ništa se nije promenilo. Sve isto. Osim što se prijatelji pretvaraju u ljude-posledice usled delovanja erozivne svakidašnjice. Nestajemo. Kao da se gasimo. Gledamo se u oči pijani od nemoći da nađemo adekvatan izlaz, ne prihvatajući da se borimo pod pacifističkim izgovorom pred agresivnim nasrtajima besmisla. Kada li će se sve završiti? Ovo je 2005. godina. Krediti, tržni centri, u fensere preobraćeni krimosi, glumci i poznate ličnosti sa stranica novina jeftinim izjavama konstantno fingiraju izgled uređenog društva, Vidojković ne kapira zašto nema još nekoga poput njega – e pa zato što, dragi Marko, blagotvorno dejstvo marketinga ne dopire do iskrenih dubina undergrounda, i zato što si samo proizvod lažne srpske stvarnosti. Ti nisi pobuna, niti katarza generacije. Sve je to govnima mazanje očiju.
Ništa se nije promenilo. Sve isto. Keva i dalje lamentira: propali brak, tehnološki višak, prazan frižider, gubljenje u beskraju zidova. A slušala je Doris i Kemala, Terezu i Olivera, verovala da je stvarnost moguća, u Rovinju, na obali mora, davno već. Nekada. Danas navršava pedeset šestu u naručju košmara. A i ćale je isti, osim što se više ne predaje čarima alkoholnog ublažavanja napetosti živaca. Ne greje sobu zimi, kuva jednolično, ali on ne očajava.
A ja? Ništa. Sve isto. Čitam knjige da bih pobegao, ali šireći glavu samo još više produbljujem bedak zato što vidim da se ništa ne menja, da je sve stalno isto. Jedino, sve je više nacionalista, socijalista, fašista i mitofetišista, demagoških klonova, veličanja države u kojoj bez obzira na sve oblike otpora, ipak svi polako postajemo goveda. Gde je pobuna? Aktivizam? Anarhija?
Ništa se ne menja. Sve isto, osim što se velika parola skratila u svoj poslednji od svih bilansa. Izgovorite jednom: Srbija do Kosova. Ostaje još da crta konačno bude povučena. Za otprilike 20 godina. Šta kažete? Da li vam je dobro? Peščanik bi rekao: Onda ništa.
18.11.2005.

<{POST_SNAPBACK}>

OdliÄŤan tekst

[Cjukovac]

Oni imaju jednu Cecu. Mi imamo DVE!