93 replies to this topic

[AndiSam]

Dakle, Grazia me je upitala sta je po meni dobra proza. Pitanje tesko i prakticno neodgovorljivo, sada, kada sam blago pripit i bolestan, no ipak pokusavam. Ako u pocetku pretpostavimo da pismenost nije problem, onda dobru prozu mozemo prepoznati na osnovu dva kriterijuma:
1. Odgovarajuca forma (videti, npr. Pescanik D. Kisa; Hazarski recnik, M. Pavica; imam mozda nezgodnu tendenciju da formu stavljam iznad sadrzaja)
2. Predmetnost (prava proza mora pogadjati metu, da se tako izrazim; u jednom od svojih zapisa Kis navodi recept za riblju corbu kao primer dobre proze; pisac tezi ka tome da bude kratak i jasan, precizan)

Kombinacijom ova dva dobija se zadovoljavajuc proizvod. U svetskoj knjizevnosti mi pada na pamet primer Trumana Kapotija, koji narocito zadovoljava drugi kriterijum. U srpskoj pored Kisa, tu je Pekic (narocito Besnilo, moguce njegov najsavrseniji roman) ili Mirko Kovac (narocito mi se dopada njegov kratki roman Zivotopis Malvine Trifkovic). Goran Petrovic, koga sam vec pominjao, je izuzetan pisac i narocito je njegov spisateljski trijumf Sitnicarnica (mislim da Opsada... ima problem kod stavke 2).

Za sada toliko. Verovatno cu ovo dopuniti ovih dana, ako se jos necega setim.

[Esther]

Pitanje je koliko kompleksno toliko i jednostavno.
Kis pod 'must', Pekic, R.Petrovic, Crnjanjski-da (uporedi sadrzaj i formu sto romana, prica, putopisa ili prica u poeziji).
Setio se Basare? Ljudi ga ili vole ili ne. Mirko Kovac? Dakako.
Primera ima koliko hoces u nasoj i vanjskoj knjizevnosti. Za drugu> poduza analiza:)

Kljucna rec: jednostavnost (i lakoca izrazavanja/pisanja) u obe stavke koje si naveo. Nema mnogo filozofiranja. Simple as that.

[mango]

jednostavnost nije isto sto i lakoca izrazavanja.

[Indy]

Majstorstvo... cini dobru prozu. Eno, citajte Willowa dole na raznom.

[Indy]

Pardon, nije vise razno, sad se zove razonoda-chit/chat.

[Rostokovsky]

Dostojevski

[AndiSam]

Pitanje je koliko kompleksno toliko i jednostavno.
Kis pod 'must', Pekic, R.Petrovic, Crnjanjski-da (uporedi sadrzaj i formu sto romana, prica, putopisa ili prica u poeziji).
Setio se Basare? Ljudi ga ili vole ili ne. Mirko Kovac? Dakako.
Primera ima koliko hoces u nasoj i vanjskoj knjizevnosti. Za drugu> poduza analiza:)

Crnjanski (po meni) ima jedan kljucan problem sto ga sprecava da se uzdigne do visina na kojima su Andric, Kis i Pekic, a to je upotreba znakova interpunkcije. To je moja licna zamerka Crnjanskom (i pored toga, Roman o Londonu me obara s nogu svaki put kada ga procitam).

Basara je odlican pisac. Politicki mi je odvratan, ali ne mogu da mu osporim da je napisao bar dve izvanredne knjige - Kinesko pismo i Fama o biciklistima. Onda je naisao period kada nije napisao nista vredno paznje, sve do poslednjeg romana (Srce zemlje) kojim se iskupio za deset godina gluposti.

Kljucna rec: jednostavnost (i lakoca izrazavanja/pisanja) u obe stavke koje si naveo. Nema mnogo filozofiranja. Simple as that.

<{POST_SNAPBACK}>

Reci velike stvari bez velikih reci (i obrnuto). Da.
Od meni dragih pisaca tu sposobnost je do savrsenstva doveo Kundera.

[Grazia]

A upravo je tu jednostavnost najteze postici. To je samo naizgled jednostavno.

Za sad, samo ovoliko, trenutno nemam vremena za opsirnije.

[Esther]

Jednostavnost i lakoca ( a ne znak = ) se postizu pisanjem, pisanjem, pisanjem.
Stvar vezbe, toka misli

[stefa]

Dostojevski

<{POST_SNAPBACK}>

Da.

[Indy]

Dostojevski

<{POST_SNAPBACK}>

+udobna fotelja + caj sa rumom

E to je vec bolje.

[AndiSam]

Jednostavnost i lakoca ( a ne znak = ) se postizu pisanjem, pisanjem, pisanjem.
Stvar vezbe, toka misli 

<{POST_SNAPBACK}>

Pisanje, pisanje, pisanje... bez talenta ne znaci nista. Ako ukljucuje i talenat onda opet ne mora da znaci mnogo (primer Rastka Petrovica - bio je izuzetno talentovan ali nestrpljiv; pisao je dosta a nista do kraja nije doterao i zavrsio).

Za jednostavnost je prvenstveno neophodna jasnoca misli.

[Esther]

Pisanje kao vezba (nje) - seti se ' nijedan dan bez retka'!
Jasnoca i ORGANIZOVANOST misli prvenstveno, da.

[Willow]

Majstorstvo... cini dobru prozu. Eno, citajte Willowa dole na raznom.

<{POST_SNAPBACK}>

ovaj fini čovek zaista zna šta vredi...

a kad smo već kod toga šta čini dobru prozu, mislim da dobru prozu čine muda njenog autora i otvorena spremnost da gurneš svetu prst u oko bez obzira na sve. Selin, Bukovski, Fante, Hemingvej, Hamsun, to su autori koji su kucali dobre stvari. njihova proza edukuje nas i oplemenjuje znatno redukujući prisutno zlo u nama, i dok je bistrimo, bridi pred našim očima kao živ organizam koji se klati na kuki na veseo i jedinstven način. naravno, puno puta uspe i da nas nasmeje ta proza. humor je, mislim, takođe veoma važna komponenta uspešnog pisanja, ako ne i osnovna. isto tako, lepo je kad imaš utisak dok čitaš nešto, da pisac, koji je to napisao, sedi pored tebe u tvojoj sobi; to je vrh spisateljskog umeća, kad uspeš kroz svoje pisanje sebe da hipostaziraš u svet svakog pojedinog čitaoca, svake usamljene persone kojoj tvoje pisane reči predstavljaju jedini oslonac u tmini. Selindžer je malo govorio o tom "projektovanju svog spisateljskog Ja" u svom Lovcu u raži, ali mislim ne (namerno odvojeno) dovoljno. Crnjanski i Pavić, nemojte me zasmejavati, to su trivijalni pisci u svetskim razmerama, baš kao i celokupna srpska književnost. Basara je jedno vreme bio dobar, ali zatim se izgubio u magli. Ivo Andrić bio je sasvim okej, i mislim da mu je nobelova za književnost dodeljena skroz zasluženo; ako izuzmemo "na drini ćuprija" i ostala popularna sranja, taj tip napisao je nekoliko veoma solidnih pripovetki, po kvalitetu skoro ravnih pripovetkama Maksima Gorkog.
i dobro, da skratim malo. ako ne želimo da naša deca postanu roboti i kreteni modernog doba bilo bi lepo dati im da ždraknu Selinovo "Putovanje nakraj noći". to je knjiga koja daje direktne odgovore na sva važna pitanja, a ne maže te i laže kao Biblija. bez sumnje najsnažnija knjiga napisana nekoliko vekova unazad, sve do Servantesa i Rablea. istoričari književnosti i dalje se u čudu češkaju nad njom, ne shvatajući kako je to moguće, i odakle je sve to izašlo, tih 500 i nešto besmrtnih stranica. ni meni nije jasno, ta knjiga totalno je frapantna u svim svojim poglavljima, poznato mi je da je L.F. patio od insomnije i zeznutih glavobolja, ali to ne može biti objašnjenje; verujem da je Selin ipak sklopio neki žešći dil sa đavolom i da mu je zauzvrat ponudio svoju dušu. možda je upravo to definitivna formula za stvaranje dobre proze: hrabrost. da se upleteš u biznis sa đavolom, završiš stvar, jebiga, i posle planduješ među lalama oslobođen svake svrhe...

Edited by Willow, 13 November 2005 - 22:44.

[stefa]

+udobna fotelja + caj sa rumom

E to je vec bolje.

<{POST_SNAPBACK}>

Može i tako, zašto da ne.