The Interpreter
Odgledah ga sinoć. Ne sećam se kad sam video gori film. Jednostavno jezivo, priča, zaplet i kraj, o likovima da se i ne govori. Čitao sam par kritika, egzaltiranih, i video trejler, ali dovoljno je bilo što igraju Šon Pen i moja Nikol
, jedva sam dočekao da se pojavi u video klubu, a onda sam ga jurio još deset dana i sinoć ga se konačno dokopam. Poređam piva, otvorim kikiriki i....
Nikol je nekakav prevodilac u UN koji slučajno čuje zaveru da se kokne izvesni diktator Zuvani of the Matobo. Ceo film vas nervira to što se zavere ne kuju u sali gde zaseda generalna skupština, a krajem filma kad se ispostavi da je to sve nameštaljka, stvar postaje još gora: otkud su znali da će se ona vratiti po svoje frule, i kako bi zaplet izgledao da ona nije slučajno upalila svetlo? Zaverenici su u najmanju ruku vidoviti.
Glavni likovi su toliko šablonizirani da je svaki normalan dijalog između njih nemoguć. Kulminacija je "takve stvari se ne govore kad imaš krv na licu..." - to je već bilo bljutavo. Doduše, grimase koje Šon Pen pravi ceo film ga donekle vade, bar sam imao čemu da se smejem. "Dobro me slušaj" kaže Nikol u jednom trenutku, kamera zakratko snima Šona koji ima prazan pogled, opuštenu donju usnu i prazan mozak - pretvorio se u uvo
. Kad smo već kod grimasa, Nikol je otišla tako daleko sa skalpelom da joj je gornja usna potpuno zategnuta i nemoguće joj je da se nasmeje, kao i kapci, pa stalno izgleda kao da zavodi čak i kad treba da izgleda ranjivo ili da oplakuje brata.
To što je Šonova žena poginula pre dve nedelje je potpuno nebitno za priču i ničim ne doprinosi liku. Činjenica da ga je ostavljala i vraćala se a on ju je toliko voleo da ju je uvek željno primao nazad mi je tek potpuno neshvatljiva. Da li mu to olakšava stvari? Izgleda ne, on jednako pati. Pa mu je posao kao ventil. Pa šta, komotno smo mogli i bez toga, toliko je beznačajno da čak nije ni patetično.
Šta ona hoće i kakav je lik, nejasno je do samog kraja.
A kad negde krajem filma konačno krene i neka akcija, dođe vam da popizdite kakvi su i nsa i fbi i cia i obezbeđenje un idioti: pa prvo bih postavio po čoveka na galerije odakle je jedino i moguće pucati, ne bih cunjao po prepunoj sali gde su svi prepipani. Deo gde diktator čita svoju knjigu, Nikol mu pomaže jer je zna napamet, a Šon je ubeđuje da spusti pištolj je tragikomična. Kao i happy end gde su svi veseli osim zlog Zuvanija koji se pridružuje Slobi i Voji u Hagu.
Jedino što bi ovaj film (možda) izvadilo jeste kraj u kojem Nikol puca u glavu diktatora Zuvanija, a potom Šon koka nju i slama se pod teretom emocija... Ustvari, ne bi. Ovakvo štogod se ne da ničim izvaditi. Jedna jedina sjajna replika (Šonove partnerke Katarine upućene striptizeti) "Ma'am, please don't touch the prime minister" ne vredi novaca. Čak ni za iznajmljivanje filma.
