36 replies to this topic

[avramova]

Izvinite. Nije namerno.

<{POST_SNAPBACK}>

Osim toga sto nije namerno mislim i da je greska onako od velebitnog
znacaja kada se neki nickname napise malkice pogresno.
Ja i sa Ulisovim imam problema ( ne znam da li ga "tretiram" onako srpski
nacionalisticki) ili da ga "tretiram" u originalu. Missim stvarno!

A ovo da li ces da promasis neko "a" ima veze sa topikom samo tako.

Mene su ove kuce raspametile ( crkvu incl). Ko je uopste projektant, ali
bi me narocito interesovalo ko je idejni vodja?

Pozdrav
Teja

[Ulis]

PROGLAŠAVAJUĆI Emira Kusturicu prvim počasnim građaninom Užica, pre godinu dana, gradonačelnik Miroslav Martić je, u svečanoj besedi, primetio kako je “bilo potrebno da u užički kraj dođe Kusturica i da nam, gradnjom Drvengrada, na najdirektiniji način pokaže lepotu naše stare, zaboravljene i potisnute arhitekture"...
Samo godinu dana bilo je dovoljno stručnom žiriju briselske Fondacije za arhitekturu "Filip Rotije" - da prepozna tu istu lepotu, uobličenu “Kustinim okom” i da je, u konkurenciji svega što se u Evropi gradilo u minule tri godine, proglasi - najboljim arhitektonskim ostvarenjem!
A, Kusta nije dipl. arhitekt!
Niti mu je inž. arhitekture crtao kuće, čitavo selo, sada već i grad. Više Kusta liči na dunđera, onog pravog, onog koji pred sobom nema projekat, ali u glavi ima sliku šta i kako treba da napravi. Čak se i “zidarski” odeva... Kada je u Drvengradu - na gradilištu je, tamo se uvek i još radi. Kada nije - onda je negde po najzabačenijim vrhovima Tare, Zlatibora, Šargana: traži i otkupljuje stare, napuštene drvene kuće, štale, kolibe... On, lično, živi u preuređenoj građevini, koja je bila štala!
- Ničeg novog tu nema, to je nagrada za arhitekturu našim starim, samoukim, ali sa izuzetnim osećajem za lepotu i funkcionalnost, graditeljima - kaže nam Emir Kusturica. - Drvengrad je oduvek postojao, samo je bilo potrebno pronaći te stare građevine, koncentrisati ih na jedno mesto i dati im novi život.
Naoko - jednostavno, ali...
Taj, Kustin Drvengrad, ima sve što i moderni gradovi: crkvu, galeriju (već su izlagali Voja Stanić i Ratko Lalić) biblioteku, kafanu, restoran, poslastičarnicu, bioskop... Spolja, ništa od toga se ne vidi. Spolja, to su - stare drvene kuće, a sadržaj i namena svake od njih - prepoznaje se tek ulaskom. Bioskop je pod zemljom. Bazen i teretana u ogromnoj, drvenoj kolibi. Vodenica, potočara stara, melje na vrh brda! Nema potoka, ali je velikim podzemnim cevima voda za nju dovedena...
I još se gradi: do kraja ove godine - biće završena košarkaška dvorana, isto “na vrh brda”, ali - pod zemljom! Preko nje - nasipa se zemlja, a odozgo - nove stare kuće od drveta! Pored dvorane, dogodine - otvoreni bazen, za sve posetioce. On ne može pod zemlju, ali će ispod bazena (!) biti - kuglana...
Gradi putar Kusta i put, dvadesetak kilometara dug, od Drvengrada do pod vrh Tare. Gore - tri ski-staze, žičaru “sedešnicu”, okupiće, gore, nove-stare kolibe i kuće... Kad mu je dojadilo da se s putarima preganja, kupio mehanizaciju! Ne može jedino da asfaltira, ali - ko zna?!
Put odvodi na Taru, a sa Tare - dovodi vodu. Novu. Iz jezera, verovatno: prvo do skijališta, gde je potrebna za snežne topove (“ako li zima omane, pa bude topla”), a potom dole, do Drvengrada, da puni bazene, melje žito u vodenici...
I, nekako usput, snima. Ili, možda, usput gradi, snimajući?!
Snimajući “Život je čudo”, gradio je grad, gradi i dok snima dokumentarac o Maradoni, gradiće i na jesen, dok bude snimao novi igrani film. Na Tari.
Za “Čudo”, kao najbolji evropski film u prošloj godini, dobio “Cezara”, za Drvengrad - kao najbolje arhitektonsko ostvarenje uz korišćenje izvorne arhitekture - u minule tri godine! - dobio evropsku nagradu...

[Mallorn Tree]

E genetika je cudo - SrBovi, savili cigar duvana, zidarsko pivo pored nogu, zabacili sajkache (figurativno), njive im se ukorovile, kuce nemalterisane (zarad poreza), po dvoristu kokoshke pozobale i poslednju vlat trave, iza kuce himalajske gomile stajnjaka, sa radija pichi Stoja i pljuju na svakog ko prstom mrdne da neshto uradi .

Ovo nema veze sa Kusturicom - pljuvali bi jos grdje da je to uradio neki Milisav, vrativshi se sa vishegodishnjeg gastarbeitovanja.

E druga bi bila pricha da je dotichni Emir/Nebojsha/Milisav sagradio soliter sa tri sprata, ugradio lift i napunio travnjak ispred kuce plasticnim labudovima, patuljcima i slicnim umetninama!

A josh da je na zidu terase molovao Rashu & Ratka - to bi bio chovek & domacin.

Ovako zaludan trud i oko puta i oko Sharganske osmice, a posebno oko Drvengrada.

[Ulis]

АРХИТЕКТУРА ЗА СВАКОДНЕВИЦУ


Град који себе памти


Прошлост, природа, екологија – то су неке од вредности које ваља да поштују модерни градитељи, па и кандидати за награду Белгијске фондације коју је ове године добио Емир Кустурица за Дрвенград на Мокрој гори

(Специјално за „Политику”)

БРИСЕЛ, августа – Сходно својој темељној идеји о архитектури, Белгијска фондација за архитектуру, основана 1986. године, сместила се у зграду некадашње електричне централе, подигнуте почетком века у срцу Брисела, оном делу града који је најбогатији зградама чувеног Art nuvo стила и где се креативност модерних градитеља доказује вештим повезивањем старог и новог. Такву способност сама Фондација потврдила је прво 1990. године, па двехиљадите, проширивши доградњом новог изложбеног и радног простора свој посед на седам хиљада квадратних метара. Прикључивши себи тада и Међународни центар за град, архитектуру и пејзаж, Фондација је такође потврдила своје схватање града као целине која обухвата отворене и затворене просторе, тргове и паркове, куће и споменике…

По речима њеног иницијатора, архитекте Филипа Ротијеа, град, његов живи садржај и природно окружење Фондација посматра и испитује с „радозналошћу и страшћу, али неподложна утицајима моде или општеприхваћених идеја”, чини то истраживањем, дебатама, „упитаношћу, јер иза форми и слика стоје технички, етички и политички изазови”, сарађујући с другима „јер је фундаментална улога јавног места да буде састајалиште и форум за грађане”.

Изложбе, али и радионице

И заиста, све то Фондација чини кроз разнолике своје делатности. Пре свих, то су изложбе. Било их је досад стотинак и биле су посвећене савременој архитектури, урбанизму, историјском градитељском наслеђу, дизајну, али и пејзажној архитектури, намештају, осветљењу…дакле свим елементима града који дотичу човекову свакодневицу а долазе из различитих домена креације. Те су тако овде излагали Алваро Сиза, Андреа Бранзи, Норман Фостер, Јоже Плечник…Тематски су представљени Билбао, Бијариц, Беч, али и новоградње у Тунису, Мароку, Египту… „Динамични град” био је назив изложбе о савременој америчкој архитектури, „Градити” о младим неимарима Москве…Било је, наравно, много изложби посвећених Белгији, оном изграђеном али и још неизграђеном у њој, опет у распону од стамбених зграда до јавних вртова, од обновљене баштине до пројеката који тек чекају остварење.

Дуг је списак имена познатих личности које су у Фондацији држале предавања, семинаре и колоквијуме, како са изложбама као поводом тако и поводом тема попут „Уметност и архитектура”, „Човек и материјал”, „Град у причама”…

Фондација има сопствени издавачку делатност, организује за трећа лица архитектонске конкурсе дајући комплетну логистику, пропозиције, чланове жирија, публицитет; има педагошки одсек са интерактивним радионицама за младе; додељује тријенално награду „Филип Ротије”.

Нови живот на планини

Награда је установљена 1982. године с циљем да охрабри традиционални европски концепт града, да скрене пажњу на савремено градитељско и урбанистичко стваралаштво које званична критика и стручна штампа често остављају по страни и да заинтересује грађане, њихове изабране представнике у власти и спонзоре за овакав вид неимарских интервенција у изградњи или реконструкцији које су у вези са традицијом, поштују природно окружење, воде рачуна о екологији.

Међународни жири чинило је шест архитеката, по један писац, фотограф, новинар и грађевинац, председавао је Морис Кило. Имао је пред собом ове године 68 предлога, углавном из Европе, па из Туниса, Марока и Малија. Сва дела су била у хармонији с окружењем, ослањала су се на историју и на културно наслеђе, користила у највећој могућој мери природне материјале. Жири је одлучио да је награду највише заслужио Кустендорф, Дрвенград редитеља и музичара Емира Кустурице који је подигао традиционално планинско село у Србији, на терену где је снимао филм „Живот је чудо”, југозападно од Београда, недалеко од Вишеграда, границе са Босном и Сарајева…Био је то, каже се још у образложењу жирија, фактор пацификације, дат је нови живот старој железници, подстакнута туристичка привреда региона…Цитира се и сам Кустурица: „Изгубио сам свој град у рату. Зато сам желео да изградим своје село. Ту ћу организовати семинаре о филму и концерте. То је село у коме ћу живети заједно са осталим становницима који ће у њему радити. Сањам да ово место буде отворено за различитости култура и да се уздиже као брана мондијализацији”.

Бранка Оташевић

[cica]

Те су тако овде излагали Алваро Сиза, Андреа Бранзи, Норман Фостер, Јоже Плечник…

Neobavestenost novinara je sramotna stvar. Boldirani gospodin je mrtav vec skoro pola veka( umro je 1957-me), te nikako nije mogao da izlaze. Njegova dela( projekti i ostalo) su izlagani, ali novinarka nema pojma ko je on i onda lupa tako...Jos onda traze da se plati za internet izdanje .
Btw, mrznja je stvarno razorna stvar. Srpska slepa i trajna najrazornija...

[pussy galore]

ne preteruj, cico.
iole obrazovan covek zna da je plecnik pokojnik. ona nije rekla da je drzao seminare i predavanja, vec da je izlagao/kroz retrospektivnu izlozbu, kada su uostalom evropa i svet i pokazali interesovanje za njega , 80-tih/

interesuje me, sta mislis, kako su 'izlagali' branzi, foster & co? dosli sa maketama svojih zgrada ispod miske?

mislis li da su za bilbao izlozbu dosli calatrava i gehry licno?

meni se dopada ovaj njegov grad ulise, ovo je za njega 'sundance i 'tribeka', lici mi na one western town movie set. samo da neki piroman ne dobije inspiraciju.

kad spomenuh calatravu, da li si video njegov novi projekat, tek ga je prezentirao, 115-to spratnicu, a scyscraper/ hotel and condo/ u vidu obeliska u chicagu?
mislim da libeskind eats his heart out

[Ulis]

kad spomenuh calatravu, da li si video njegov novi projekat, tek ga je prezentirao, 115-to spratnicu, a scyscraper/ hotel and condo/ u vidu obeliska u chicagu?
mislim da libeskind eats his heart out

Ne, nisam. Šta je bilo sa Libeskind-ovim projektom za WTC?

[pussy galore]

nista, od prvobitnog projekta malo je sta ostalo, ova nova revizija slicna je TTowers, ocekuje se zavrsetak mozda cak i 2010, kada su se tu umesali gradski oci, najsmesnije su bile trampove sugestije i njegova vizija.

medjutim, tu se desavaju, na tom potezu, vrlo uzbudljivi dizajni, calatravin tower, meni fenomenalan dizajn, pa gehryjev tower, sve su to luksuzni 'stanovi', tako da kada se zavrsi konacno taj projekat sa okolnim, novim neboderima, bice to jos jedana pobeda u egzibicionistickoj, egomanijackoj arhitekturi koja je uzela maha.
pisala sam ti sta se desava u T.O, svi bi da budu bilbao.

pronadji te dve skalamerije calatravine, vrlo elegantan , savremeni gothic design.

[Ulis]

Misliš li na ovo:

[pussy galore]

da, da...to je ta zgrada, tzv.neo-gothic style', calatravina vizija modernog ,new york city-ja - simbol moci i bogastva. svaki apartman/ima ih 12/ kosta $30 mil., interior je takodje pod njegovim nadzorom i dizajnom.

sva sreca pa je post modernizam i dekonstruktivizam i industrijalizma i svi ostali buntovnicki izmi modernizma zamenjen 'landmark-izmom', jos bolje 'icon-izmom', ma koliko se takav dizajn u arhitekturi smatrao najgorim.

za razliku od dobrog, starog /koga inace smatram najboljim arhitektom 20-tog veka/ f.l.wright, arhitektura se, moj ulise, vise ne transformise u okolinu, vec se okolina prilagodjava objektu i svaka zgrada postaje landmark.

meni se taj novi, agresivni , vizionarski pristup vrlo dopada, jeste da je arhitektura sa budgetom bez limita, sto olaksava ekstremnu egzibicionisticku kreativnost arhitekstonskih bogova, i jeste da polako, ali sigurno, menja posleratni izgled grada, ali meni se ta 'kolizija' starog, fenomenalnog , neprevazidjenog i eroticnog beaux arts-a i kontrolisanog art deco-a, sa ovim modernim , agresivnim i pretencioznim 'babilonskim kulama' zaista svidja.

pa i ajfelov toranj je bio anatemisan u svoje vreme.

[Esdy_11192]

pa i ajfelov toranj je bio anatemisan u svoje vreme.

<{POST_SNAPBACK}>

Mada po meni Ajfelov toranj i ne moze bas da se poredi sa "stambeno-biznisnim" zgradama jer je to vise ostao (i nastaso) kao spomenik kulture (i arhitekture). To je u sustini turisticka atrakcija.

[pussy galore]

pa ne uporedjujem ajfelovu kulu po funkciji, vec po konstrukciji; naime, ovi moderni kontraverzni stambeni tornjevi izazivaju identicne reakcije kao i ajfelova kula u svoje vreme, ostre kritike i hvalospeve, a vidi ti dokle je dosla ajfelova kula i koje mesto zauzima u arhitekturi.

[nikolijamajaoliveralola.v]

kol'ko kosta jedna etno-baraka ?
[ trazimo lozzu za kedra ]

[makaronee]

...
vidi ti dokle je dosla ajfelova kula i koje mesto zauzima u arhitekturi.

<{POST_SNAPBACK}>

a to je isto ono mesto koje zauzima i gioconda u slikarstvu.

kalatravac je stari crnotravac - u krizi zanra stambenih kula ninanebuninazemlji menja tipologiju i crta svoj akvarel od trajana, preko samare i berninija, pa sve do fon erlaha.

[Esdy_11192]

pa ne uporedjujem ajfelovu kulu po funkciji, vec po konstrukciji; naime, ovi moderni kontraverzni stambeni tornjevi izazivaju identicne reakcije kao i ajfelova kula u svoje vreme, ostre kritike i hvalospeve, a vidi ti dokle je dosla ajfelova kula i koje mesto zauzima u arhitekturi.

<{POST_SNAPBACK}>

OK, to je tacno.