242 replies to this topic

[voja i]

Što ti žao Idola? Taj album Odbrana i Poslednji dani je most overrated produkt SFRJ, ne samo kad je muzika u pitanju. OK, ima tu blistavih momenata ali i gomile artističkog proseravanja, "umetničarenja" kako se govorilo u SFRJ štampi. Iz današnje perspektive posmatrano, očito je da su savetnik druga Predsednika i njegov pajtos ex viški doktor su definitivno zalutali u muziku. A to što je ta ploča wet dream svakog DSS-ovca koji ne smatra da je električna gitara delog samog Sotone više govori protiv nego u prilog tog albuma.

EKV? Možda je prvi album Katarina II tu negde, ostatak opusa EKV zaista ne mogu da vidim u SFRJ Top 20.

Azra? Pastirski rok za drugu generaciju dođoša.

ok, ako su tvoji razlozi cisto politicke prirode.

kako se meni cini, saper i krle (na njih valjda mislis) su ionako bili tu cisto za zabavu puka. kazem "zao mi je" zbog vlade, boze i zdenka, koji su bili muzicari a ne pajaci. stavise, prvenstveno vlade.

Their seminal masterpiece “Odbrana i poslednji dani” (1982) was repeatedly voted the best rock album in ex-Yugoslavia and still stands as a landmark in the history of Yu-rock. In 1983, editors and critics from eight leading European magazines (Actuel, The Face, Wiener...) selected them among the most promising bands in Europe.

no, arty ili ne, "odbrana..." je sasvim sigurno, nesto potpuno drugacije od svega sto je do tada uradjeno u yu muzici.
jos da se kojim slucajem na njoj nasao i "marsal"...

katarina II, yes sir!
ja ekv ne bih izbacio ni iz sfrj top 10.

········································
�···
ovo sa azrom ne razumem, kakve to veze ima sa mojim postom.

[zagor]

no, arty ili ne, "odbrana..." je sasvim sigurno, nesto potpuno drugacije od svega sto je do tada uradjeno u yu muzici.
jos da se kojim slucajem na njoj nasao i "marsal"...

Pa u stvari, nasao se... Pesma "Poslednji Dani" je "Marsal", samo su promenili naslov... ako se ne varam

[J'en ai marre!]

bas ovde puno ljudi voli lunu, mislim jeste to super, ali recimo meni su `izleti` te pogotovo `zastave` od parafa nesto najbolje u tom post/dark/newwave fazonu sto je ikad izaslo na `ovim` prostorima.

Волим и ја последњи од Парафа. Није га пуно људи слушало а богами је бољи од оног панкерисања на почетку. И што се тиче Панкрта више волим хитиће са каснијих албума него Долгцајт. Једино бих деби Пекиншке Патке узео као панк албум светске класе. У ствари, штета што гомила других панк бендова из тог периода нису имали толико среће са издавачима, јер је тек ту било бисера (рецимо Гола Јаја!). Срећом, сада је доста тих старих демо касета дигитализовано па се свашта може наћи на нету.

Генерално, чини се да смо се у том периоду 1980-1985 добро сналазили у свим актуелним правцима (панк, нови талас, дарк, електро поп), те не бих никога посебно издвајао. Камо среће да се на разбуцаном Балкану поново деси нешто иоле слично том музичком буму.

Од мало новијих ствари, пасује ми БГ сцена око 1990. (power pop & hardcore), те новосадски бендови из деведесетих.

[Ajvoks]

ok, ako su tvoji razlozi cisto politicke prirode.

Ma kakva crna politička priroda, radi se prosto o tome da su razni ljudi snimili bolje ploče, sa boljom muzikom, boljim tekstovima, koje predstavljaju ozbiljniji i hrabriji eksperiment i bolje podnose teret vremena nego Odbrana. Ni više ni manje od toga. Jeste, ima tu odličnih pesama, pa i Šaperovih, ali prosto - SFRJ scena je dala bolje i ozbiljnije albume od Odbrane.

Jeste Odbrana bila drugačija od svega, ali su to bili i Nestvarne stvari i Zastave i Bistriji ili tuplji i Dolgcajt i... i često pominjani Koja, pa Laibach, Borghesia, Miladojka Youneed u ranoj fazi (Ghastly Beyond Belief). Pa razni opskurniji likovi iz Rijeke, Pule, Sarajeva... Što reče J'en ai marre kamo lepe sreće da se nešto slično ikad više ponovi.

A Azra nema veze sa tvojim postom nego sa onih par postova između tvog posta i mog reply-a

[Papovac]

Laibach niko nikada ne pominje u ovakvim izborima sto je ipak cudno. Ljudi su definitivno bili radikalniji (a boga mi i cudniji) od svega ostalog. A uostalom jedini su koji su napravili koliko-toliko svetsku karijeru

[Ajvoks]

Zašto koliko-toliko, njihova karijera je prvenstveno svetska

Drugo, nema tu ništa čudno, oni praktično ništa nisu ni objavljivali ovde. Rana izdanja su bila praktično samizdati, Nova Akropola koja ih je proslavila je izašla u UK, praktično jedino domaće izdanje im je bilo kompilacijski album Slovenska akropola koji je objavio ŠKUC Ropota, a koji se u Beogradu prodavao jedino u danas nepostojećoj BIGZ-ovoj radnji Kultura na Terazijama u tiražu od 200 komada (sa sve pogrešno odštampanim redosledom pesama ).

Prvo regularno izdanje Laibacha u SFRJ je bio Opus Dei i to kao licencno izdanje (RTV Ljubljana je licencno izdavala Mute records).

[chandra]

dosta izbacivanja i vracanja. evo moje liste. 15 slozenih po abecednom redu.

azra: ravno do dna
azra: filigranski plocnici
brecelj: cocktail
buldozer: zabranjeno plakatirati
ekv: s vetrom u lice
haustor: tajni grad
haustor: treci svijet
jakarta: maske za dvoje
lacni franz: adijo pamet
lacni franz: ne mi dihat za ovratnik
neca falk: nervozna
obojeni program: najvaznije je biti zdrav
sarlo: bistriji ili tuplji
videosex: lacrimae christi
vjestice: totalno drukciji od drugih

ali kad smo vec kod johnnyja. slusao sam ovih dana prvi put posle milion godina njegovu zadovoljstinu. prvi put sam to slusao sa cda, skoro tri sata neprekidno. to je jedna od najignorisanijih ploca ovde ikada, ali sam se smrzao kako mi zvuci cak i posle toliko vremena. pri tom nigde nema koketrianja sa publikom, nego samo halo i dobro vece, vruuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuum, hvala lijepa i dovidjenja. kraj. johnny je redak lik u svetskim razmerama i mozete ga voleti ili ne, ali njegovo se ludilo mora postovati. zapravo bi vredelo uraditi ozbiljnu analizu johnnyjeve umetnosti kao takve. izvucene iz kusih okvira r'n'r-a.

[dobar_znak]

je redak lik u svetskim razmerama i mozete ga voleti ili ne, ali njegovo se ludilo mora postovati. zapravo bi vredelo uraditi ozbiljnu analizu johnnyjeve umetnosti kao takve. izvucene iz kusih okvira r'n'r-a.

Upravo tako. Njegovo ludilo ili genijalnost, nazovi to kako hoćeš, stvorilo je daleko najbolje pesme u YU. Zaslužuje da se neko pozabavi analizom njegovog rada i preporuči ga onima koji su premladi da ga se sećaju ili onima koji žive u duuuuuuuuuuuuuubokoj zabludi da je to pastirski rok za dođoše druge generacije. Da je takvih ljudi kao što je Džoni bilo više imalo bi se i na ovom topiku o čemu pisati.

[voja i]

Da je takvih ljudi kao što je Džoni bilo više imalo bi se i na ovom topiku o čemu pisati.

a zamisli tek da su svi kao dzoni! ne bi ni biloi topika.

2 tenej
pa sad, zamenise i (u tekstu) marsala za isusa.
nista strasno. uostalom to isto ce uraditi i 80% srbalja nekih 10 godina kasnije.

2 ajvox
ma razumem te, a i ukusi nam se podosta podudaraju (sfrj muzicka scena).
laibach, pa mila_dojka, na njih potpuno zaboravih. kao i na idijote.
pa ako krenemo dalje, moze i boa. jeste da nisu bas mnogo uradili, ali su takodje bili drugaciji.

ma malo je top 10, ajde da prosirimo listu na bar 20.

2 chandra
reci mi, molim te, da si se samo zezao za dzakartu.

[Ajvoks]

Ajde na stranu lične preference, ali bih voleo da čujem činjenice po kojima je Branimir Štulić "redak lik u svetskim razmerama"? Tih samoukih likova koji idu okolo i sviraju svoje pesme imaš u bukvalno svim kulturama u kojima muzika predstavlja važan deo i u zavisnosti od perioda u kom su radili i geografske lokacije su bili trubaduri ili minstreli, ili folk izvođači (u USA, npr.). Neki od njih su prešli na rok ili uopšteno mešali svoj rad sa drugim pravcima, neki su ostali čistunci žanra. Poenta je da u svetskim okvirima tih Štulića imaš na desetine hiljada.

Kapiram da se nekome sviđaju njegove pesme, ali to dizanje u nebesa uglavnom više govori o lošem ukusu/malom poznavanju muzike i njene istorije, nego nešto dobro o samom Štuliću (empirijski, najveći procenat Štulićevih fanova nisu preslušali u životu više od 20-30 ploča). U poređenju sa ostalima koji su mešali balkanske folk motive sa rockom (razna Dugmad i sl. govna), on jeste ubedljivo ispred, ali to i nije neki referentni okvir vredan posebnog pomena.

U stvari, verovatno bi me bolelo uvo za Štulića koliko me boli i za njemu slične likove poput Bregovića ili Đorđevića, da ga razne budale, kao što su u poslednje vreme recimo autori filma Sretno Dijete konstantno ne proglašavaju nekim najbitnijim likom u SFRJ, što je direktna uvreda i nipodaštavanje rada ljudi koji su ovde radili stvarno zanimljive, vredne i jedinstvene stvari, o kojima uostalom i pišemo na ovom topiku. A opet, nije ni čudno jer je njegov rad upravo bio soundtrack urbanizacije ruralne sredine, što je bio prevladavajući trend u vreme kad je on radio, pa nije ni čudo da ima toliko fanova.

[Ajvoks]

a zamisli tek da su svi kao dzoni! ne bi ni biloi topika.

2 tenej
pa sad, zamenise i (u tekstu) marsala za isusa.
nista strasno. uostalom to isto ce uraditi i 80% srbalja nekih 10 godina kasnije.

2 ajvox
ma razumem te, a i ukusi nam se podosta podudaraju (sfrj muzicka scena).
laibach, pa mila_dojka, na njih potpuno zaboravih. kao i na idijote.
pa ako krenemo dalje, moze i boa. jeste da nisu bas mnogo uradili, ali su takodje bili drugaciji.

ma malo je top 10, ajde da prosirimo listu na bar 20.

2 chandra
reci mi, molim te, da si se samo zezao za dzakartu.

@voja

Boa, ha, beše to zanimljiv pokušaj praćenja aktuelnih trendova, kao i grupa Beograd. S tim što je Boa kasnije skliznula u ljigavi mainstream.

Nije mi jasno zašto ovde ti žanrovski bendovi i albumi nikad nisu bili dovoljno cenjeni. Sklon sam da objašnjavam time da se politička retorika tog vremena "mi idemo svojim putem" prenosila i na kulturu - svi su morali da izmišljaju nešto svoje pa čak i kad im sopstveni kapaciteti to nisu omogućavali. Sa druge strane razni bendovi koji su bili odlični u svom žanru su jednostavno zanemareni i nipodaštavani.

[Igrac na zici]

Solidan je bio i White Rabbit Band.

Ima podosta zanimljivih a opskurnih grupa i muzike.

[dobar_znak]

Ajde na stranu lične preference, ali bih voleo da čujem činjenice po kojima je Branimir Štulić "redak lik u svetskim razmerama"?

Možda je Chandra greškom napisao tako. Moguće da je hteo da kaže "jedinstven lik u svetskim razmerama", to bi bilo preciznije.

Ti bi voleo da čuješ činjenice po kojima je to tako. E, to zahteva malo više vremena i analizu o kojoj Chandra takođe govori. To će, nadam se, uskoro da se pojavi ovde kao poseban topik.

Znači, ti si preslušao mnogo ploča. Možda si u tom udaranju recki propustio da neke preslušaš dva, tri ili više puta. Pa eto, moj predlog je da, pre nego što se pojavi ta analiza Azre, zaboraviš predrasude i urbani snobizam i probaš da ponovo čuješ albume Azra, Sunčana strana ulice, Ravno do dna i Filigranski pločnici. Cross my heart, neću te odati nikome iz cool društva alternativaca. Biće to naša mala tajna.

[snisna]

Znači, ti si preslušao mnogo ploča. Možda si u tom udaranju recki propustio da neke preslušaš dva, tri ili više puta. Pa eto, moj predlog je da, pre nego što se pojavi ta analiza Azre, zaboraviš predrasude i urbani snobizam i probaš da ponovo čuješ albume Azra, Sunčana strana ulice, Ravno do dna i Filigranski pločnici. Cross my heart, neću te odati nikome iz cool društva alternativaca. Biće to naša mala tajna.

moram reci da je i meni jako zasmetao taj trip da se neko naslusao muzike, a svi koji misle drugacije nisu.... sticajem okolnosti preslusao sam gomile ploca (dok je vinil jos uvek bio pojam) i mozda jos vise cd-a i potpuno sam ubedjen da je neverovatno malo ljudi (dakle na nivou statisticke greske malo) koji mogu da daju objektivan sud o nekim stvarima koje se ticu muzike... ako cemo da pricamo o brojkama (kao npr koliko tonova ima u melodiji, ko koliko harmonija koristi i sl) to je jedna stvar, ali ima valjda tu jos nesto sto je metafizika....
e sad to sto se drustvo opredeljuje o pravcima na nivou ovo ima mali broj poklonika pa mora da je super, a ono sto ima veliku publiku je sasvim sigurno seljacka prica, je sasvim neka druga dimenzija!

pridruzio bih se jednoj izjavi da je ploca odbrana i poslednji dani toliko precenjena da boli. imam utisak da je to nesto slicno onoj kasnijoj fazi p floyd-a kada su oni najobicniji pop uspeli da prodaju kao tesku avangadu!

ranije sam zaboravio da kazem da mi je i haustor veoma zanimljiv

[Ajvoks]

Uh, da, White Rabbit Band, jedna od žrtava kasnog dolaska kapitalizma međ Južne Slovene. Inače, verovatno bi imali neko, makar opskurno izdanje...

E sad, Azra. Sorry boys, naspram subjektivnog doživljaja postoje činjenice a činjenice govore da Štulić možda jeste neobična pojava na ovim prostorima (mada je ovde već samo postojanje više od dva grama mozga u jednoj glavi neobična pojava, ali dobro) ali u svetskim okvirima takvih likova imaš koliko hoćeš.

A moj primer koji se poziva na empiriju može da se proveri i listanjem ovog foruma. Od Štulićevih fanova ćete najčešće čuti kako "nisu čuli" za većinu stvari o kojima se ovde priča. Pa koji su tvoji argumenti za priču o najboljim pločama kad za većinu kandidata nisi ni čuo, a kamoli da znaš nešto o njima?

Što se tiče mog iskustva sa Azrom, pa recimo da sam dotični bend gledao jedno 5-6 puta uživo, što u Beogradu što u nekim drugim gradovima danas nam neprijateljskih susednih država, da imam Shitty Records komplet sa prvih koliko već albuma dotične grupe na CD-ovima i tako... generalno jako dobro poznajem opus predmetne grupe i njenog lidera.

I da završim sa Azrom, jedna stvar u vezi te grupe zaslužuje ovaj -> smajli a to je njen bubnjar. Priznajem da Leinera smatram jednim od najboljih koje sam ikada čuo uživo, mada mi je srcu draža njegova aktivnost u grupi Vještice.

Snisna, malo si zamenio teze. Nije super ono što ima mali broj poklonika (95% onoga što ima mali broj poklonika uglavnom i ne zaslužuje ništa više), nego obrnuto - ono što je super uglavnom ima mali broj poklonika, čast izuzecima. Nema tu ničeg neobičnog, broj poklonika je više pitanje marketinga a ne dobre ili loše muzike.