43 replies to this topic

[Indy]

Znaci jedino resenje je ono koje je vec izneseno-da ekonomski jake drzave pomognu Brazilu ogromnim donacijama i investicijama u njihovoj privredi.

Propustio sam da kazem, i ja se slazem sa tim.

[Indy]

Postoje vec znacajni napori u tom smislu, o cemu E.O. Wilson pise detaljno u knjizi "The Future of Life" koju upravo citam.

On smatra da je u celoj ovoj stvari politicka ideologija suvisna (ovo na konto moje rasprave sa chandrom).

Nalazi da je tehnologija - premda je i izazvala mnoge probleme - takodje i nada za resenje. Isto tako i judeohriscanske religije. Citira nedavne izjave pokojnog Pape Pavla, kao i pravoslavnog vaseljenskog patrijarha Bartolomeja I, ciju cu izjavu u celosti citirati:

"Da ljudi prouzrokuju isceznuce vrsta, da uniste biodiverzitet Bozje kreacije, da ljudi ugroze integritet Zemlje menjajuci klimu, krceci prirodne sume, unistavajuci mocvare, da ljudi kontamintiraju vode ove planete, zemljiste, vazduh i ziva bica otrovnim supstancama - to su grehovi."

Ljudi bilo kakvih ubedjenja, iz bilo koje socioekonomske grupe, su pristalice ocuvanja sredine - i to pre svega iz moralnih razloga - kada su jednom dobro informisani.

Strategija za ocuvanje najugrozenijih vrsta i habitata je sledeca:

* Hitno raditi na spasavanju "vrucih tacaka", gde je rizik najveci (Havaji, Ekvador, Zapadna Afrika, itd)

* Ocuvati nedirnutim poslednjih 5 'divljih' suma (amazon i Gijana; Kongo; Nova Gvineja; umerene cetinarske sume Kanade i Aljaske; i takodje Rusije i Skandinavije).

* Prestati sa sechom prasuma, bilo gde

* Svuda, ne samo u problematicnim podrucjima, posvetiti se ocuvanju jezera i reka koji su najugrozeniji ekosistemi od svih.

* Precizno definisati problematicna morska podrucja i posvetiti im paznju

* Zavrsiti mapiranje svetskog biodiverziteta

* Uciniti ocuvanje sredine profitabilnim. (Ekoturizam, 'ugljenicni krediti', itd)

* Koristiti biodiverzitet vise nego dosad za napredak globalne ekonomije

* Povecati globalne povrsine koje su "zasticena podrucja" (danas je to samo 10% i to na papiru).

* Iskoristiti zooloske vrtove za razmnozavanje ugrozenih vrsta

* Podrzati planiranje populacije - pomoci da covecanstvo svuda ide ka manjoj biomasi, manjem ekoloskom otisku

World Wildlife Fund i Conservation International, kao i druge organizacije uveliko primaju donacije (u pojedinim slucajevima privatne donacije od vise miliona dolara) upravo da bi se uradilo nesto od gore-navedenog.

Moze se izdvojiti primer Surinama. To je zemlja sa najvecim procentom pod tropskim sumama na svetu. Sredinom 1990-tih, nasli su se na meti konglomerata drvoseca iz Indonezije i Malezije. Pretnja je bila velika, i stoga je tamo uspostavljen prirodni rezervat (izmedju ostalog, jedna osoba je prilozila 1 M dolara privatnih sredstava kao donaciju za ovo). Takodje je i UN prilozio $1.7M. U svemu je aktivno ucestvovala i vlast u Surinamu. Kao rezultat, 2000-te je uspostavljen Suriname Conservation Foundation (kome je dat World Heritage status). To je jedan indikator novog trenda, u kome se preplicu biologija, ekonomija i diplomatija.

Jedna od vodecih organizacija u ocuvanju sredine, na globalnom nivou, je The Nature Conservancy. Oni beleze odredjene uspehe, i pritom rade sa brojnim partnerima, ukljucujuci i korporacije, urodjenicke narode i tradicionalne zajednice. Program im se bazira na nauci (ne na ideologiji) i imaju nekonfrontirajuci, kolaborativan, stav. Prof Wilson je radio sa njima u prethodnih skoro 4 decenije i u knjizi navodi primere njihove produktivnosti (oni bukvalno otkupljuju citava podrucja i ostrva sa ciljem sprovodjenja konzervacionih programa tamo; ovo je moguce pre svega zahvaljujuci obilatim donacijama).

Dakle, nije sve tako crno.

[Indy]

Ako knjiga koju sam gore pomenuo nekog zanima, evo jos detalja:

The Future of Life - Edward O. Wilson

Trenutno svega US$10.40 na amazon.com (preko gornjeg linka).

Legendary Harvard biologist Wilson (On Human Nature; The Ants; etc.) founded sociobiology, the controversial branch of evolutionary biology, and won the Pulitzer Prize twice. This volume, his manifesto to the public at large, is a meditation on the splendor of our biosphere and the dangers we pose to it. In graceful, expressive and vigorous prose, Wilson argues that the challenge of the new century will be "to raise the poor to a decent standard of living worldwide while preserving as much of the rest of life as possible." For as America consumes and the Third World tries to keep up, we lose biological diversity at an alarming rate. But the "trajectory" of species loss depends on human choice. If current levels of consumption continue, half the planet's remaining species will be gone by mid-century. Wilson argues that the "great dilemma of environmental reasoning" stems from the conflict between environmentalism and economics, between long-term and short-term values. Conservation, he writes, is necessary for our long-term health and prosperity. Loss of biodiversity translates into economic losses to agriculture, medicine and the biotech industries. But the "bottleneck" of overpopulation and overconsumption can be safely navigated: adequate resources exist, and in the end, success or failure depends upon an ethical decision. Global conservation will succeed or fail depending on the cooperation between government, science and the private sector, and on the interplay of biology, economics and diplomacy. "A civilization able to envision God and to embark on the colonization of space," Wilson concludes, "will surely find the way to save the integrity of this planet and the magnificent life it harbors."

Copyright 2001 Cahners Business Information, Inc.

[beowl]

Ne mogu deca da umiru od gladi zarad opste dobrobiti covecanstva.

Ima tu jedna mala začkoljica: ovde se ne radi o dobrobiti čovečanstva već
o njegovom golom opstanku, što uključuje i brazislku decu. Ako i kada poseku
čitavu Amazoniju (a stvari se kreću u tom pravcu), snaći će ih - i ne samo njih -
problemi u poređenju sa kojima će gladovanje dece izgledati prilično trivijalno.

[kojot]

Ima tu jedna mala začkoljica: ovde se ne radi o dobrobiti čovečanstva već
o njegovom golom opstanku, što uključuje i brazislku decu. Ako i kada poseku
čitavu Amazoniju (a stvari se kreću u tom pravcu), snaći će ih - i ne samo njih -
problemi u poređenju sa kojima će gladovanje dece izgledati prilično trivijalno.

Pazi,shvatam ja to sa filozofske tacke gledista,ali prakticno to ne moze da ide bas tako.To znaci da "cilj opravdava sredstvo".Objasni ti to tim ljudima da oni moraju da se zrtvuju da bi celo covecanstvo opstalo.Svako normalan ce da kaze - pa stani kako je moguce da je doslo do toga da mi moramo da se zrtvujemo?Sto ostali nisu mislili?Lako je amerima da filozofiraju kad su oni obezbedili standard svojoj deci. Da li bi ti prihvatio da sa tvojim detetom zivis u neljudskim uslovima,u kojima je svaki dan borba za hranom jedina preokupacija?Naravno da ne bi.Znaci moramo da razumemo ljude u zemljama 3. sveta.Ponavljam jedini nacin da se to resi su investicije,ali ne investicije i donacije od 1M,nego mnogo,mnogo vise.Evo recimo Ameri ulazu oko 76 M na naoruzanje!Pa sta ce im toliki novac u naoruzavanju ako je opstanak planete neizvestan.Iskljucivi krivci su razvijene i politicki mocne zemlje( tu ne mislim samo na zemlje zapadnog sveta ).

[Indy]

...ali ne investicije i donacije od 1M,nego mnogo,mnogo vise.Evo recimo Ameri ulazu oko 76 M na naoruzanje...

Naravno... primeri koje sam naveo su privatni novci (sto smatram da je veliki chin). A tacno se zna koliko treba para "za spas sveta", cini mi se oko 25 milijardi dolara, sto je oko cetvrtina onog sto USA trosi na naoruzanje svake godine (mnogo vise od cifre koju ti navodis).

[Indy]

Evo troskovnika

30 milijardi dolara za ocuvanje tropskih suma i podrucja, kao i "kriznih podrucja"
(jednokratno)

Ovo je svega 1/1000 od ukupnog godisnjeg bruto dohotka na ovoj planeti.

Ako je ta cifra tacna, Bill Gates bi licno mogao da "spase svet" i jos da mu ostane toliko...

[autsajder]

najnovija statistika:

BRAZILIJA, 19. MAJA - Površina brazilske dzungle Amazon koja je očišćena drastično je porasla u periodu 2003. i 2004. godine, a dodatno uništavanje je neizbježno usljed razvoja poljoprivrede, saopštili su danas zvaničnici.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine objavilo je da je ovom periodu uništeno 26 130 kilometara kvadratnih najveće svjetske tropske šume, što je područje veće od američke države Nju Dzersi.

Organizacije za zaštitu životne sredine strahuju da će zbog sve većeg učešća Brazila u globalnoj trgovini poljoprivrednim proizvodima, te razvoja agrara i stočarstva, biti nemoguće zaustaviti sječu amazonskih šuma.

[beowl]

Naravno... primeri koje sam naveo su privatni novci (sto smatram da je veliki chin). A tacno se zna koliko treba para "za spas sveta", cini mi se oko 25 milijardi dolara, sto je oko cetvrtina onog sto USA trosi na naoruzanje svake godine (mnogo vise od cifre koju ti navodis).

Godišnji vojni budžet SAD je oko 300 milijardi $

Ubr, ova cifra od 25 milijardi mi nekako izgleda više nego nedovoljno za
stabilizaciju sistema u vidu donacija privredama nerazvijenih zemalja.
Na godišnjem nivou možda, ukupno - teško...

edit: greška u budžetu - nije 300 već 420 milijardi $ za fiskalnu 2005!

Edited by beowl, 20 May 2005 - 19:38.

[kojot]

Pa sad sve zavisi.Nemam pojma kakva je vlada u Brazilu,ali i pored samog cina dotiranja,mora neko time i da upravlja.Donacije koje ne idu u razvoj privrede,nemaju nikakvog smisla.Podaci koje ste izneli deluju vise nego zabrinjavajuce.

[Indy]

Godišnji vojni budžet SAD je oko 300 milijardi $

Ubr, ova cifra od 25 milijardi mi nekako izgleda više nego nedovoljno za
stabilizaciju sistema u vidu donacija privredama nerazvijenih zemalja.
Na godišnjem nivou možda, ukupno - teško...

edit: greška u budžetu - nije 300 već 420 milijardi $ za fiskalnu 2005!

Da, propustio sam da kazem da je moj podatak o americkom vojnom budzetu "veoma star": iz 2002. Sto znaci, pre Iraka, sasvim moguce i pre Avganistana.

Iza pomenute "spasonosne" cifre od 25 mlrd (jednokratno) stojim jer verujem da E.O. Wilson zna sta prica.

[Dunadan]

nema leka. koja depra. jedini lek je istrebljenje choveka, pre toga iskljuchivanje svih nuklearnih elektrana.
scenario koji je ponudio Stiven King u The Stand should do the job.

[HattoriHanzo]

gadafijev zakon o ekologiji.

ko posece drvo, visice na sledecem!

[Esdy_11192]

nema leka. koja depra. jedini lek je istrebljenje choveka, pre toga iskljuchivanje svih nuklearnih elektrana.
scenario koji je ponudio Stiven King u The Stand should do the job.

Odmah da napomenem da nisam citao sve predhodne poruke (mrzelo me )

Ljudska bica su pravi paraziti ovoga sveta. Danasnjne drustvo je vodjeno na takav nacin da je cilj coveka bogacenje bez obzira na sve. Nije resenje ulaganje u Brazil (vec se ulaze) jer bi se time razvila industrija i time bi se stvorilo dodatna zagadjenja. Nerazumem zasto ljudi misle da dobar ekonomski sistem moze da spase floru i faunu nase (jos uvek) predivne zemlje. Za ublazavanje nacinjenih steta u svetu potreban je mozak, i to dobar. Svet nece vise nikad da izgledati "prirodno" i netaknuto i ne postoji nijedan moderan politicki, drustveni ili ekonomski sistem koji moze da funkcionise u skladu sa prirodom i da bude u potpunosti bezopasan po nju. Da je covek umereno koristio prirodne resurse kao sto su drvo, nafta i voda sigurno ne bi doslo do industrijske revolucije, a da li nam je to trebalo. Nekima da, ali ostalom zivom svetu na ovoj planeti sigurno nije trebalo. Ne kazem ja ovim da treba da se zivi kao u vreme kamenog doba, al su neke civilizacije, po meni, dosta uspesno ocuvavale prirodu. Primer koji i danas postoji su plemena koja su se relativno skoro otkrila i koja zive u srcima prasuma kao sto su Amazonska i ona iz Papua-Nove gvineje. Neko ce mi reci, ali oni su "glupi", ne poseduju nasu tehnologiju i mnogo su "neevoluirani" u odnosu na nas. Moje misljenje je da ti ljudi zive dosta srecnije od nas, ne dozivljavaju stresove, poseduju takodje odredjenu kulturu, komunikaciju... ali sto je naj vaznije umereno koriste prirodu i njjene resurse, davajuci joj vreme da se regenerise. Iako ecina ljudi na ovom forumu prezire svaki vid religije, za mene je , na primer, budizam veoma "upotrebljiva" stvar kada se gleda ocuvanje prirode. Zasto ? Zato sto u njoj se za idole (bogove) uzimaju odredjene zivotinje kao sto su kobra, majmuni i slonovi (ima ih jos gomila). Time se ne unistavaju te njihove "svete" zivotinje.

Jos jedan veliki problem je prenaseljenost planete i ne postoji prirodna selekcija. Danas, na srecu (ili nesrecu planete), vecina ljudskih zivota moze da se spase uz pomoc moderne medicine. Cemu ce to da vodi, ja stvarno neznam ? Ali zasto su afrikanci gladni ? Pa zazto sto ih je, verovatno, previse i njihova susna zemlje nemoze da im priusti dovoljno hrane. Nevredi im davati pomoc jer se time povecava i broj stanovnika. Ovo zvuci malo surovo, ali je nazalost tako i coveko je razumese (ali je bas i nerazumem) ljudski zivot vazniji i od buducnosti nase planete. Jos nesto sto ce da navuce na mene gnev i stoce lose da se protumaci, je cinjenica da u ljudskom rodu osobe sa bilo kojom vrstom invaliditeta obstaju dok u prirodi postoji (gorenavedena) prirodna selekcija (hala g. Darwin) i samo najsposobnije, najjace, najbrse i zivotinjne sa najboljom kamuflazom obstaju (to sam, cini mi se, vec pomenuo u nekom ranijem "post-u")

Sto se tice ranijeg poredjenje S. Americkih suma sa Brazilskim (Amazonskim) sumama. To poredjenje je prosto nemogucece, jer raznolikost zivota na jednom kvadratnom kilometru nemoze da se poredi sa sneznim, hladnim i zimzelenim sumama S. Amerika. Covek je tokom proslih par hiljada imao potrerbu da izmeni "svoju" okolinu. Da li to samo nasa okolina? Nije (barem ja tako mislim), i to prekasno shvatamo. Evo par primera gde su unisteni ekosistemi. Vojvodina je skoro totalno isusena (hiljade parova vodenih ptica je nestalo da bi covek mogao da popuni svaki deo svojih creva), Australija posumljena (nestalo je preko dvadeset (20) vrsta domacih sisara, a najzalije je meni unistenje torbarskog vuka), pre nekih 200 godina nestala najveca ziva ptica na svetu na Novom Zelandu, jezero Viktorija u Africi nekada jedno od najvecih u Africi sada je skoro nestalo.... Na taj nacin ne menjamo samo okolinu vec menjamo i klimu i klimatske pojave. Tuzno je videti kako se male baste sa pocetka poljoprivrede pretvorile u "masakar" tropskih suma i suma uopste.

Jedino resenje je "istrebljenje" ljudi koji misle da svet njihov, da trebaju da isisaju i zadnju kap nafte, iseku i zadnji komad drveta, a kad sve ode u k**** udjes u "Shuttle" i odletis, recimo na, MARS !!!

MOzda sam negded bio nerazumljiv (Jbg. kasno je ) , ali sustina je da treba da pokusamo da ublazimo "mucenja" koja cinimo planeti zemlji i treba da pokusamo da je "delimo" sa ostalom florom i faunom i da zivimo u skladu sa prirodom. (Verovatno i ovo nekima cudno zvuci).

I da DUNADAN u potpunosti si u pravu !!!

[Esdy_11192]

1) Hitno raditi na spasavanju "vrucih tacaka", gde je rizik najveci (Havaji, Ekvador, Zapadna Afrika, itd)

2) Ocuvati nedirnutim poslednjih 5 'divljih' suma (amazon i Gijana; Kongo; Nova Gvineja; umerene cetinarske sume Kanade i Aljaske; i takodje Rusije i Skandinavije).

3) Prestati sa sechom prasuma, bilo gde

4) Svuda, ne samo u problematicnim podrucjima, posvetiti se ocuvanju jezera i reka koji su najugrozeniji ekosistemi od svih.

5) Precizno definisati problematicna morska podrucja i posvetiti im paznju

6) Zavrsiti mapiranje svetskog biodiverziteta

7) Uciniti ocuvanje sredine profitabilnim. (Ekoturizam, 'ugljenicni krediti', itd)

8) Koristiti biodiverzitet vise nego dosad za napredak globalne ekonomije

9) Povecati globalne povrsine koje su "zasticena podrucja" (danas je to samo 10% i to na papiru).

10) Iskoristiti zooloske vrtove za razmnozavanje ugrozenih vrsta

11) Podrzati planiranje populacije - pomoci da covecanstvo svuda ide ka manjoj biomasi, manjem ekoloskom otisku

12) World Wildlife Fund i Conservation International, kao i druge organizacije uveliko primaju donacije (u pojedinim slucajevima privatne donacije od vise miliona dolara) upravo da bi se uradilo nesto od gore-navedenog.

Moze se izdvojiti primer Surinama. To je zemlja sa najvecim procentom pod tropskim sumama na svetu. Sredinom 1990-tih, nasli su se na meti konglomerata drvoseca iz Indonezije i Malezije. Pretnja je bila velika, i stoga je tamo uspostavljen prirodni rezervat (izmedju ostalog, jedna osoba je prilozila 1 M dolara privatnih sredstava kao donaciju za ovo). Takodje je i UN prilozio $1.7M. U svemu je aktivno ucestvovala i vlast u Surinamu. Kao rezultat, 2000-te je uspostavljen Suriname Conservation Foundation (kome je dat World Heritage status). To je jedan indikator novog trenda, u kome se preplicu biologija, ekonomija i diplomatija.

1) To je OK. Ali, po meni, je cela zemlja jedna velika crvena tacka

2) Ako njih nediram, zasto bi trebao da diram, naprimer sume na Tari ili Sar Planini (gde se nalazi najveci broj vrsta leptira u Evropi !!!). Da li su one manje vredne od skandinavskih, naprimer ??? Zar uvek treba jednu stvar da zrtvujemo da bi, donekle, spasili istu takvu, ali vecu, stvar ???

3) To se podrazumeva.

4) To je veoma tesko ako se nastave navodnjavanja zemljista, bazeni, akvaparkovi i sl.. Problem je u nivou koje je dostiglo nase drustvo, uzivacemo u necemu sve dotle dok ga nece vise biti. A ja ne zelim da pijem sinteticku (valjda buducu) vodu. Kao sto sam vec rekao i opet kazem problem je u drustvu i pravila, navike, ponasanja koja vladaju u njemu. Jer ni ja nemogu da se odreknem, naprimer, tusiranja, jer da se povremeno buckam po nekim jezerima nebi bio u skladu sa drustvo i verovatno bi posle odredjenih slicnih akcija zavrsio u "Petru Lekovic" !

5) Veliki deo morske povrsine je zagadjen, makar i malo. Citao sam da se stari brodovi pustaju da lutaju okeonom (nisu nase novine), sa ostatkom mazuta, itd... Danasnji koralni grebeni, sve vise i vise, umiru, a akvaristika sigurno nije jedno od resenja.

6) Veoma tesko. Nece se to desiti u sledecih 50 godina (a to je danas dosta vremena). Cak se i u Evropi jos uve neke podvrste (npr. gmizvaca) dizu na nivo podvrste, pa se menjnaju "genus-i", itd.... Svake nedelje se otkriva najmanje jedna nova zivotinjska vrsta.

7) Pocine da ozivljava eko-turizam. Ali turisti trebaju da budu pristojni i da imaju savest. Zna se kakav su otpad ostavljali alpinisti na vrhovima Himalaja, npr.

8) Kako ??? Prodavanjem vrsta ? Ako je to, to mi izgleda suludo !

9) Dici na neki 90% slanih i slatkih vodenih povrsina i nekih 80% kopna. To je, po meni, ako svako hoce da ima cistu, zdravu i raznovrsnu okolinu.

10) Nisu svi zooloski vrtovi opremljeni za uspesno razmnozavanje ugrozenih vrsta, npr. velikih Pandi. Prve generacije zivotinja iz zatocenistva se veoma tesko vracaju u divljinu, a ne zelim da zamisljam zivotinje koje su generacijama unazaad u zoovrtovima.

11) Sto manje to bolje !!!

12) Koliko je 1M $ u odnosu na par desetina milijardi Bil Gejtsa ??? Necu da gresim dusu, pa bi trebalo da kazem da Gejts mnogo daje u dobrotvorne svrhe. Trebao sam da uzmem za primer razne Sejkove, "Abramoviche" i "Trumpove" !.