1071 replies to this topic

[mandarinaD]

sea and sand
i...

edit: propustna kroz filter, kafeni

Edited by mandarinaD, 16 April 2005 - 15:18.

[Varvarin]

Ziza hoce gnjurce.......

Dragoj Zizi malo podvodnih pejsaza

kao da sam bio ovde

[Varvarin]

sea and sand
i...

edit: propustna kroz filter, kafeni

Ovo si ti?

[mandarinaD]

Ovo si ti?

moi
sa mora/okeana/

bolje je ovako: ne volim da se exponiram na persp-u, preferiram tajnovita mesta foruma, topika, podtopika; u spontanim situacijama gde me se ne moze tako lako searchovati

pssssst:)

[mokuci]

Edited by mokuci, 17 April 2005 - 17:05.

[Cobra Dragec]

Herceg Novi ima prljavu vodu, ali grad je isto total and utter uvek se stacioniram u tom gradu a onda ljunjam okolo.... prvo brodicem po Boki, pa onda ona pecina, kako se zvase... a onda citav dan na Zanjicama pa uvece Forte Mare, jao, pa pizza u Nautilusu, jao jao...

voda je prljava zbog silnih turista koji se sjate u julu i avgustu dodji u junu pa da vidis kako je cisto. ali sta ima veze, platis brodic i za pola sata si na nekoj ultra-plazi i sve je ok.
pored Forte Mare, dobar je i klub Tondo, svidja mi se onaj set-up, pravi HN stil

[Mallorn Tree]

..............

[Varvarin]

Nirvana
Smisao
Detinjstvo
Jezik
Vetar
Sloboda

[kovjanic]

Suetski zaliv, avgust 2002. Delfini, ja i 36stepeni mora

Attached Files

•  dupini.jpg   18.24KB   2 downloads

[the sushi club]

mokuci

fotka je strava - jel imas jos

[Allegra]

za 60 dana

pochinje odbrojavanje

[Mallorn Tree]

[mokuci]

Nirvana
Smisao
Detinjstvo
Jezik
Vetar
Sloboda

hvala

[Jutro]

Suetski zaliv, avgust 2002. Delfini, ja i 36stepeni mora

Kovjanic, divna fotka.

Slatka Ziza,

Rekoh prosli put da cu reci par reci o regati Polijano-Petrovac. Ova regata je odrzana samo jednom, u junu 2000. Regata je zamisljena dosta ambiciozno:sa jedne strane trebala je da promovise turizam u predsezoni u italijanskom regionu Pulja (poznatom po svercu cigareta Mila Djukanovica) u gradovima Mulo di Bari (20-ak kilometara juzno od Barija) i Poliano, a sa druge strane regata je imala smisao turistickog 'otvaranja' Crne Gore posle 'nepravednih i nicim izazvanih' sankcija. Sponzor regate bila je 'Banco di popolo'. Medjutim, regata je bila organizovana vise nego amaterski: izmedju ostalog, uprkos medjunarodnom karakteru trke, sluzbeni i jedini jezik komunikacije bio je italijanski, a pokusaji komunikacije na engleskom svodili su se na 'left', 'right', 'ok' i 'go'. Najveci propust, svakako, bio je pogresan meteo (kratkorocna vremenska prognoza) koji su organizatori dali.
Brod na kome sam ucestvovao na trci bio je 'Deler 33', lagani brodic 'Holyday klase'.
Trka je pocela u petak u 17h. Pocetak trke je nagovestavao da ce biti problema, i subjektivnih i objektivnih. Subjektivan problem je bio sto novi spinaker koji smo bas za ovu trku sasili u specijalizovanoj prodavnici u Bariju (i zbog toga dosli u italiju 7 dana pre trke) nije dobro 'pasovao' na nas jarbol (spinaker je nam je 'stajao' k'o piletu sise, cine se da je bio krojen za 5 metara veci jarbol). Objektivni problem na pocetku trke bio je slab vetar, skoro bonaca. Onaj nas spinaker se uvijao i praznio, a kada ga vetar 'normalno' napumpa posada to otpozdravi aplauzom. Dakle, povuci-potegni. Jutro smo docekali svega 10-12 milja od talijanske obale, a obrisi grada su se jos uvek jasno nazirali (posle cca 12-14 sati od pocetka trke). Koliki je ovo smor, dovoljno govori informacija da sam jednom prilikom, na regati Bar-Brindizi, ceo put 'preleteo' za 7 sati i 40 minuta (moj rekord). Nebo se natmurilo a mi smo konstatovali da je meteo koji su nam telijani dali pre trke potpuno pogresan. Pametnije posade (2-3) su na osnovu toga odmah odustale od dalje trke i vratile se u Italiju, ali ne i mi. Trku je nastavilo oko 35 posada. Oko 11h poceo je cak da duva i prijatni Maestral, tako da smo posle 20-ak sati maltretiranja konacno 'uzjahali' vetar i poceli da 'jurimo' celih 5-6 cvorova. Vetar nas je lepo gurao, 5-6 sati (koje sam uglavnom prespavao), tako da smo se u subotu uvece nasli negde na pola Jadrana. Budim se ja predvece, lagano cirkam kafu u kokpitu i cekam svoju smenu za kormilom, kad odjednom nicim izazvano, jato delfina okruzilo brod i tako plovi sa nama na sred mora. Delfini su se rasporedili oko celog broda i plovili su sa nama 15-ak minuta kao kad policijska pratnja na motorima okruzi predsednicki automobil. Ostavio sam kafu i izasao na pramac, provukao se ispod ograde i rukom dodirnuo delfina pri brzini od 6 cvorova. Ne mogu da objasnim iskonsku srecu koju sam tada osetio. Sa delfinima se 'pricao' na njihovom jeziku i razmenjivali smo 'osmehe' - nesto kao da sam upoznao cuvenog IT-ija. Kao po komandi, delfini su u istom momentu napustili 'pratnju' i otisli ubrzano prema horizontu. Sunce je vec bilo crveno i donjim krajem je na zapadu vec pocelo da 'uranja' u more. Dvadesetak minuta posle odlaska delfina, sumrak je poceo da se mesa sa senkom koju su ubrzano poceli da prave jako, jako crni oblaci. Mi smo se nalazili 'ni tamo ni vamo', sred sride Jadrana, a more i vetar se umirise kao da su se uplasili onoga sto dolazi. Pala je noc, a nebo iznad nas je postalo potpuno crno i potpuno se izgubila granica izmedju crnog mora i crnog neba. Pocelo je da grmi. Grmljavina na moru je potpuno drugacija od grmljavine na kopnu. Samo vidis munje, svuda oko nas kako se prazne u more. Osecaj je takav kao da smo se nasli u sred elektricnog kondenzatora. Mukla tisina i svetlosni efekti, a krv se u zlilama ledi. Masta radi svasta, pa smo poceli da se pitamo da li imamo gromobran, a slike najmilijih su pocele da se smenjuju pred ocima. Oko 11 nocu pocinje r'n'r: vetar odjednom pocinje da duva (jaka tramontana, primorci kazu : 'kada duva tramontana - bezi riba iz tiganja', odnosno po tramontani se ne ide 'u ribu', pa nema ni vecere), a more da se dize. Dvojka, trojka ... do 12 sati more je bilo OSAM (cunami je u indijskom okeanu napravio more 10). Ovakvo nevreme ne pamte ni najstariji 'obalani' (interni naziv za primorce). Gledao sam neki holivudski film na ovu temu, mislim da se zove 'Storm' ili tako nesto. Efekti koje su oni koristili vrlo lice na ono sto sam tada proziveo, ali su propustili da 'obrade' glavnu stvar, a to je ljudski faktor i ponasanje ljudi u uslovima ekstremne opasnosti. More je brod, tezak nekih 5 tona, bacalo kao ljusku od oraha i podizalo ga do visine 2-3 sprata, a u sledecem trenutku vec se nalazio u 'suterenu' sa ogromnim vodenim brdom iza krme. Kada nestignem da isecem talas pod uglom, vec pramcem uletim direktno u talas, tada se brod uspne uz ogromno brdo od vode i pramac padne na dno talasa sa visine od 10 metara. Mozes da zamislis kakav je to udarac, kada 5 tona svom silinom udari o vodu. U brodu su poispadale sve fijoke, stvari su se kotrljale zajedno sa ljudima koji su se kao pivske boce valjali u svojim povrackama. Od 6 clanova posade, cetvorica (izmedju ostalog i vlasnik broda) su se potpuno odrekli zivota. Sve maske su pale, a mi, posada smo bili ono sto zaista i jesmo: neki su borci, a neki ne. Pozicija u kojoj smo se nalazili delovala je potpuno bezizlazno. Utisak je bio da prozivljavamo poslednje dane zivota. Kako more volim vise od zivota, odlucio sam da se borim do kraja. U dzepove sam stavio dva limuna i baterijsku lampu, ukoliko se nadjem u vodi. Naime, ja se nikada ne vezujem sa 'life line'-om, jer se plasim da me u slucaju okretanja brod ne povuce sa sobom. Jedna od uzasnih scena koju sam tada video je ogroman putnicki brod, dug preko sto metara i sa 10-ak paluba, koji u takvoj noci, potpuno osvetljen, na nekoliko milja od nas, more baca kao neku sablasnu utvaru. Odmah ti kroz glavu prodju scene iz morskih horor filmova.
Nasa borba za zivot trajala je 8 sati, u kojoj smo se smenjivali jedan moj prijatelj i ja. Ostala cetvorica su se od straha potpuno paralizovali i od zivota oprostili. Glavna borba nije izmedju coveka i prirode, zato sto je covek prema prirodi nemocan. Glavna borba je coveka sa samim sobom, a to pomenuti holivudski film nije obradio. Od otezavajucih okolnosti koje sam tada proziveo, bilo je to sto je gorivo bilo na izmaku (kada ne bi bilo goriva, brod bi se okrenuo bocno prema talasima i sasvim izvesno okrenuo), JPS vise nije funkcionisao (usled talasanja nije uspeva da ocita pozicije satelita), od 6 signalnih raketa koje smo pokusali da aktiviramo, aktivirana je samo jedna. Jedino sto sam kao orjentir imao, bio je kompas na kormilu i zvezde koje su se nazirale jer je jak vetar oduvao oblake. Kada pramac udari od talas, slane kapljice me iseku po licu kao pesak pod pritiskom. Brod se precesiono kretao i klatio sa velikim amplitudama (gore-dole + levo-desno), tako da nisam mogao da budem siguran u pokazivanje kursa na kompasu, tako da su ostale jos jedino zvezde i 'srce u junaka'. U jednom momentu doziveo sam potpunu tetonizaciju misica leve strane tela, odnosno leva ruka je bila u potpunom grcu, uprkos izuzetnoj kondiciji u kojoj sam bio ( plivam redovno po 100 duzina bazena po treningu + teretana, 2 puta nedeljno). Prve smene mog prijatelja i mene bile su na 30-40 minuta, da bi pred kraj smena bila na 2-3 minuta. Jednog od clanova posade uspeo sam da 'probudim' da bar pokusa preko radija da uspostavi vezu sa bilo kim. I najzad je uspeo, dobili smo radio Dubrovnik. Oni su nas prebacili na radio Bar, a ovi na remorker Topolicu i kapetana Slobu Darmanovica, coveka koji nam je spasao glave. Kada je kapetan Sloba rekao da je video nasu signalnu raketu i da je krenuo prema nama, znali smo da cemo preziveti. Tada sam uspeo da jos jednog clana posade animiram ('ti nisi musko, ti si picka', 'Jebalo te Banovo Brdo, kukavicka pedercino' i sl.) da izadje iz kabine i prihvati se kormila. Ja sam od napora skoro pao u nesvest. Remorker 'Topolica' stigao je do nas posle 1-2 vremena. More je polako pocelo da popusta (u momentu izvlacenja bilo je oko 4). Remorker nas je slepovao oko 4 sata do luke Bar. Covek koji nam je spasao zivote, Slobo Darmanovic, uradio je to za svoju cast i moju vecnu zahvalnost. Grci su mi na Brindiziju, pri daleko manjoj opasnosti, spasavanje naplatili 12.000 EUR. Ljudi se medjusobno mnogo razlikuju, i to je to.
Kasnije sam na kopnu doziveo jos jednu buru, daleko vecu od one na moru, kada su ljudi koji su bili samnom na moru, 'ljudski' pokusali da sklone svedoke svojih slabosti. To je mucna prica i nije za ovaj forum. Ja sam im oprostio zato sto je adrenalinski sok kome smo svi bili izlozeni bio suvise jak i trajao je suvise dugo.

PS. Mislim da sam dosta pricao o 'losim' stranama jedrenja, u daljim nastavcima napisacu o onim lepim, najlepsim vibracijama, kojima more vuce sebi ovakve kao sto sam ja. Poceo sam sa opasnostima, koje su u zivotu realne, a more je za neke ljude ipak nacin zivota. Za mene, more je zena, pa ko je se plasi - taj ne moze ni da je voli.

[Jutro]

2 Jutro

Hej barba Jutro!
Da znas da mi je drago sto si "dojedrio" do topica. Hej, pa ti si pravi, ono bas morski vuk! Ma vec sam ja duze vrijeme razmisljala o pokretanju neke morske teme,ali da je samo o jedrenju, vjerojatno bi ti i ja bili jedini sugovornici, pa mislim da je ova varijanta ipak bolja, a i sto se mene tice, sve je dobro dok je o moru. Jedino sto sam ga mozda trebala staviti u "Prirodu i ekologiju". ( Inace, na pocetnom tecaju jedrenja sam odmah naletila na skipera-ekologa, i na prvom isplovljavanju, on objasnjava pojmove, a ja sva vazna "elegantno" bacim opusak cigarete u more. Za kaznu sam nakon obuke dobila u ruke kantu i krpu i izribala cijeli brod, a nakon toga edukativnu porciju o tome sto se smije bacat u more, a sto ne. I od tada smo na brodu imali limenku Coca-cole koja je glumila pepeljaru. Nikad vise nisam bacila u more opusak, ni bilo sto drugo sto ribice ne jedu. I nije mi krivo.)
No, kao sto rekoh, za sad je topic tu, a sto ce poslije biti, vidjet cemo. Nije ni lose stacionirat' se blizu "kafice", tu je ionako moja "baza".
Ja sam inace na pravi nacin otkrila more, tek jedrenjem, prije toga je bila klasika, izlezavanje na plazi i sl., protiv cega nemam nista, ali... uostalom, znas i sam. Tu nema "ili-ili", kad jednom probas, zarazen si zauvijek, ili ti vise nikad ne padne na pamet zakoraciti na brod. Za sad sam prosla 2 stupnja u skoli, i nesto chartera, a imam i neke frendove dole na moru, pa se znam zaletit i preko vikenda -al' po meni je to sve premalo. Ehh, nemas pojma sto zavidim dokonim strancima, Englezima, Njemcima. U penziji, djeca im odrasla, nemaju obaveza, fino kupe brodic, pa lunjaju naokolo. Moj san!
U Hrvatskoj je inace sve vise nauticara,, pa u sezoni nema sanse da u sred dana nadjes slobodan vez; guzvara totalna, a najvise mi idu na zivce glupi tajkuni koji nemaju blage veze o jedrenju, aj' sto nemaju, pa da bar unajme skipera, nego
se moraju proseravat, uz obavezne 4-5 plasti-siso barbike k'o popratne ukrase, koje se"uzduz i popreko" nacrtaju na provi kad uplovljavaju u marinu, dok "frajer" pristaje i veze brod. A posto naravno nema pojma, napravi citav cirkus, i uzbuni cijelu marinu, svojim "manevrima" -napred, nazad, vamo tamo. Al' vazno da je obucen u "Murphy&Nye" ljetni kompletic. Strasno. I toga na zalost, ima sve vise. Zato je ovdje definitivno najbolje jedrit' u 5.,6., i 9.,10. mjesecu, kad smo spaseni od takvih prizora. Jedino sto tada voda vec zna biti hladna, pa nema bas nekog kupanja, ali....
U svakom slucaju, nadam se da ces nas i dalje castiti svojim pricama i dozivljajima, sigurna sam da tu ima jos skrivenih "morskih vukova" koji bi te rado citali, a ovi kojima smo mozda dosadni, nek nas fino i uredno preskacu, i to je TO. Uostalom, ovaj topic i jeste zamisljen kao svastara o moru, pa svatko moze naci sto voli.
Dakle, do citanja!
P.S. I da, zaboravila sam spomenuti ronioce, bilo bi super da kazes koju i o tome!
Pozdrav i dobro more!

Ziza - sea soul sister,

samo jos mali dodatak na tvoj komentar. Ja takodje najvise volim more u 6, 9 i 10-om mesecu. U to vreme, ako nisam na nekoj regati, nije mi tesko da sednem u kola (ponekad avion) i odem na neko vikend-jedrenje/ronjenje po moru. Ali treba imati na umu da je Jun jako opasan mesec za jedrenje po Jadranu, zato sto ga karakterisu nagle promene vremena i ceste nevere. Eto, opisao sam dva peha koji su se meni desila na Jadranu, oba su bila pocetkom Juna.

Sto se tice predivnih hrvatskih otoka, mislim da je ta obala najinteresantnija za Jedrilicare u Evropi, tako da je toliki broj stranaca sasvim ocekivan - ljudi hoce samo kvalitet i to su spremni da plate. Prosle godine, sam pokusao da ucestvujem na jednoj regati al' nisam uspeo jer ni brod na kome danas plovim nema osiguranje za strane zemlje, pa sam odustao. Na leto inace cekam da mi se zena porodi, te sigurno necu moci ni ove godine, al sam zato siguran da leto 2006 provodim 'obilazeci staze svog detinstva' - hrvatske otoke. Nadam se, da ce moj naslednik razumeti ocevu (i majcinu) strast... i onako planiramo da kad malo poodraste deo zivota provedemo na brodu.

Sto se tice 'milijunasa' u skupim krpama, sa zgodnim ribicama - njih ionako vidis samo uz obalu, tako da i ne smetaju mnogo, a vrlo cesto mozes da im izvuces po koju paricu kao skiper il' da im organizujes popravku broda za 'lepu' proviziju.Tako da nek su i oni nama zivi i zdravi i bogati i spremni da plate za sve ono sto ne znaju.

Pozdrav tvom prijatelju ekologu. Imam slicne poglede na zastitu mora i uopste zivotne sredine, al ne preterujem bas toliko. Potpuno je normalno da sa prijateljima ocistim od smeca koje je more izbacilo ili je 'pocastio' neki 'nesavesni' turista poneku divlju plazu do koje se samo morem moze doci. U 'svoje vreme' sam takve stvari radio mnogo puta, a i sad bi kad za to dobijem priliku.

Dobar v(j)etar.