28 replies to this topic

[Daytrader]

Sam GDP ne znaci mnogo, ili cak vrlo malo, kao pojedinacni parametar.
Pa naravno da je EU manji, sala...Problem SCg je strukturne prirode,
nezaposlenost/dugovi/nezainteresovanost investitora/nekonkurentnost/
potrosnja/deficit i td. A ne statist. GDP.
I u USA je % rasta satro relativno velik, a strukturno je tesko resiv problem.
Svaka je ekonomija kompleksan sistem, sto veca to kompleksnija, ali GDP
sam po sebi nije neko merilo stabilnosti sistema.

[balu]

Da bi imali realniju predstavu o privrednom rastu evo istorije naseg propadanja.

  GDP$ per capita  %
1990 2 696 
1991  2 474    -8.2
1992 1 789      -27.7
1993  1 256      -29.8
1994  1 358      8.1
1995 1 449        6.7
1996  1 558      7.5
1997  1 714      10
1998  1 742      1.6
1999  1 424    -17.7
2000  1 515    6,4
2001  1 609      5,1
2002  1 657      3
2003  1 723      4

Je 'l bre strucnjaci, da vas pitam nesto.

Je 'l se ovde radi sa/o trenutacnim dolarima ili nekom cvrstom nepromenljivom dolaru?

Ocu reci da je 1256 dolara iz '93 brat-bratu isto sto i 1884 dolara iz '03 . Znaci tek 2004. je dostignut najnizi nivo GDP-a zabelezen pod sankcijama. Kako bi ovo izgledalo kada bi se svelo na neki standardni (etalon) dolar recimo iz 1901 ili 2001. Postoji li uopste neki etalon?!?

Za moje jedinice m, kg, pa cak i s, postoje etaloni pa moze da se uporedi-izmeri. U mojim naukama kg iz 1993 isti kao i iz 2004 i nema lazi, nema prevare. A ovo sa dolarima ako neko moze da mi pojasni bio bih blagodaran.

[Glorfindel]

GDP p.c. se uvek izrazava u tekucim dolarima. On ima smisla ako je kurs USD pravilno odredjen. To je slucaj za period od 2001. na ovamo, kao i za godine pre 1993. Ono sto se moze da uradi jeste da se GDP p.c. izrazi u PPP (paritet kupovne moci). To se radi tako sto se sve cene izraze u USD, racunajuci tu i proizvode i usluge, koje se nazivaju non-tradable goods, jer ih je nemoguce izvoziti, pa tako utvrditi neku prosecnu svetsku cenu (misli se na licne i komunalne usluge, usluge javne administracije).

PPP je koristan instrument. U SRbiji je PPP obicno 2 do 3 puta veci od gdp p.c., a razlog je sto su cene usluga nize u zemljama nizeg GDP p.c.

Elem, rast GDP je, prakticno, instrumentalna varijabla koja objasnjava promene ukupnog privrednog sistema. GDP, se inache, rachuna iz zavrshnih racuna preduzeca, i predstavlja zbir plata, amortizacije, poreza i doprinosa i rezervi. On je kod nas potcenjen vec duze vreme. Plate su obichno vece nego sto se iskazuju, a ne obuhvataju se ljudi koji nisu prijavljeni, vrednost osnovnih sredstava je potcenjena, mnoga su stara i otpisana, pa je i amortizacija potcenjena. KOnacno pricu o porezima svi znamo, a rezerve retko ko deklarise u bilansu. Obichno se dobitak pokrije "inzenjeringom" na vanrednim i neposlovnim rashodima.

Kad GDP raste, obichno raste i zaposlenost, ali je kod nas nezaposlenost strukturni problem, i uvek ce biti visoka, bez obzira koliko gdp rastao. U Spaniji imate slican problem. Tamo je GDP vrlo visok, oko 15 hiljada USD, ali je i nezaposlenost visoka za evropske standarde i krece se u intervalu od 13 do 20%. Ipak, tamo ljudi ne umiru od gladi i nema socijalnih nemira.

Inache, rast gdp-a je sustina razvoja ekonomije. Kina moze da utrostruci svoj gdp p.c. jer je inache nizak, a i ostvaruju se enormne stope rasta, na granici sumnjivih. Ipak, ekonomski bum je tamo evidentan, ali kad se takav rast rasporedi na milijardu i po ljudi, mali je efekat per capita.

Obicno se kod srednje i visoko razvijenih zemalja rast veci od 5% smatra vrlo visokim. Inache se tezi odrzivom rastu (sustainable development). U Evropi vec duzi niz godina Irska ima visoke stope rasta (preko 8%), ali je to uslovljeno izmenom sektorske strukture gdp-a, pa usluge i industrija divljacki rastu, na ustrb tradicionalnih delatnosti (gradjevinarstvo, trgovina).

Prica o gdp-u nije jednostavna, niti jednoznacna. Treba ga shvatiti kao izraz ekonomske moci, posmatranog u totalu (pa su tada SAD, Japan, Nemacka i Kina apsolutni dzinovi) ili kvaliteta zivota, kad se posmatra p.c., pa su tada Danska, Svajcarska, Svedska dzinovi.

Za male zemlje, uvek se tezi rastu gdp p.c., po sto vecim stopama. Pri tome, uvek se mora da vodi racuna o sektorskoj strukturi, jer neke delatnosti gube na znachaju, dok usluge, IT i neke industrijske grane rastu i imace takav trend vec godinama.

Umorih se.

[Posmatrac]

Po svetskoj banci
manji GNI od Srbije 2003 u Evropi imaju

Albanija
Bosna
Ukrajina
Moldavija

Jermeniju i ostale bivse sovjetske republike ne racunam

http://www.worldbank...e/quickref.html

[bracan]

Да ли уопште има и ако има, какав ће утицај имати увођење ПДВ-а од ове године и тиме обухватање неког дела сиве економије, за званичну статистику?

[April]

Да ли уопште има и ако има, какав ће утицај имати увођење ПДВ-а од ове године и тиме обухватање неког дела сиве економије, за званичну статистику?

Procitaj u danasnjem 'Blicu' o subvencioniranju Zastave, pa ce ti biti jasnije. Bolja popuna drzavnih fondova ici ce prvenstveno na obnavljanje shatro proizvodnje, pa ce se to brzo osetiti statisticki, a u realnom nimalo.

Dinkica bas ne volim, ali mi je on jedina nada da se to nece desiti.

Edited by April, 01 February 2005 - 16:50.

[Eraserhead]

Izvor visokog GDPa kod nas lezi u jako dobroj godini po agrar u smislu vremenskih uslova i skok od oko 20% u tom sektoru. Sa druge strane jos jedan sektor koji je doprineo jeste industrija i to zbog privatizacije obavljene u prethodnih par godina.
Ove godine je privatizacija usporena tako da vec postojece privatne firme nece moci da generisu toliki rast i ove godine.
Ako po agrar bude ovog puta losa godina onda cemo imati strmopizd.
Sa druge strane postoji i ta statisticka komponenta koju je neko pomenuo.

[Masarik]

A možda bi smo tu mogli da nadodamo i efekat restruktuiranja javnog sektora na opšte raspoloženje potrošača, pa efekat eventualnih vanrednih parlamentarnih izbora i ko zna još kakvih izbora i potresa

[estavisti]

mozda ne izgleda tako iznutra, no srbija brzo napreduje. naprimer, izvoz srbije(robe i usluga) u novembru 2003. bio ~310 milijuna dolara(ili 270 milijuna evra), a novembra 2004. bio je 550 milijuna dolara(ili 430 milijuna evra). pa sada pogledajte kuda takav rast kuda vodi. i jos ovo godine se uvodi PDV, sto ce destimulisati uvoz, a stimulisati izvoz (jer se na prvome placa taj porez, a na drugome ne).

jedine velike prepreke koje vidim privrednom rastu od 6-9% godisnje jesu politicke (Hag, nestabilnost vlade bla bla bla poslovni rizik - sta ce biti ako ...? bla bla bla). optimista sam

[misko maric]

Rast BDP je moguć i dosta realan, prvo što je osnovica niska pa je sve što proizvedeš napredak. Drugo, što se ipak osećaju prvi rezultati privatizacije koju je uglavnom sprovela prethodna vlada.

Veći problem ekonomskim vlastima biće spoljnotrgovinski deficit, koji je ogroman.

[balu]

Prvo da zahvalim Ser Glorfindelu na iscrpnom objasnjenju. Pokusao je da me zbuni onim PPP (paritetom kupovne moci), ali se ja nisam dao. Kanda sam ukapirao o cem se radi.

Taj BNP (bruto nacionalni proizvod ili dohodak) po prosecnoj glavi stanovnika cini mi se malo labava kategorija. Prvo te glave da li je neko prebrojao kako treba. Da ne brojase i nas koji utekosmo kad postade gusto. Nisam bas ni oko toga BNP-a nacisto na osnovu kojih vrednosti se racuna. Na primer rod kukuruza bio toliko tisuca tona. S kojom cenom se to mnozi (verujem da je nasa cena niza od nekakve svetske, a mozda i nije)? Kad pomenuh glave, da li su i kosovo-metohijske glave brojane i njihov bruto proizvod ili nisu. Isuvise nepoznatih za moj ukus.

Kada pominjete spoljnotrgovinski deficit imam i tu jedno potpitanje. Cuh rekla-kazala da su "doznake gastarbajtera" (tako se to nekada zvalo) na nivoJu milijarde (jedne) dolara godisnje. Recimo moja majka kupi neke uvozne lekove za 100 dolara a toliko dobila od nas gastosa. Znaci roba uvozna ali i pare uvezene, deficit 0.

Da li je neko uopste video negde neku "zvanicnu" procenu koliko the gastosi posalju love?

[bracan]

Prvo da zahvalim Ser Glorfindelu na iscrpnom objasnjenju. Pokusao je da me zbuni onim PPP (paritetom kupovne moci), ali se ja nisam dao. Kanda sam ukapirao o cem se radi.

Taj BNP (bruto nacionalni proizvod ili dohodak) po prosecnoj glavi stanovnika cini mi se malo labava kategorija. Prvo te glave da li je neko prebrojao kako treba. Da ne brojase i nas koji utekosmo kad postade gusto. Nisam bas ni oko toga BNP-a nacisto na osnovu kojih vrednosti se racuna. Na primer rod kukuruza bio toliko tisuca tona. S kojom cenom se to mnozi (verujem da je nasa cena niza od nekakve svetske, a mozda i nije)? Kad pomenuh glave, da li su i kosovo-metohijske glave brojane i njihov bruto proizvod ili nisu. Isuvise nepoznatih za moj ukus.

Kada pominjete spoljnotrgovinski deficit imam i tu jedno potpitanje. Cuh rekla-kazala da su "doznake gastarbajtera" (tako se to nekada zvalo) na nivoJu milijarde (jedne) dolara godisnje. Recimo moja majka kupi neke uvozne lekove za 100 dolara a toliko dobila od nas gastosa. Znaci roba uvozna ali i pare uvezene, deficit 0.

Da li je neko uopste video negde neku "zvanicnu" procenu koliko the gastosi posalju love?

За 2003 око 2,7 милијарди долара, бар према овом чланку из Данаса:





Виши стандард без сопственог рада

[Glorfindel]

Hvala Balu.
Ima jedna mala zackkoljica. Rod kkukuruza, kad ga poljoprivredno dobro proda, ulazi u njen bilans uspeha kao prihod, po ceni koja se utvrdjuje na novosadskoj berzi ili pogodbom. Cena kukuruza kod nas je cest veca nego u svetu. Ali, rod kukuruza ce samo posredno uticati na rast gdp u novcu, tako sto ce se ukljuciti kroz plate i raspodelu dobiti, ako je to poljoprivredno dobro ostvari.
Osnovni problem je sto rast fizickog obima proizvodnje ne znaci istovremeno i rast gdp-a, odnosno novostvorene vrednosti, zato sto taj rast moze da rezultira gubitkom u poslovanju.
Slicno je i sa Sartidom. Tamo je proizvodnja porasla enormno, ali Sartid i dalje ima gubitke, pa se u gdp efektuiraju samo plate, amortizacija i porezi, i neto izvoz, jer je sartid izvoznik par excelance.
Rast fizickog obima proizvodnje je samo indicija moguceg kretanja gdp, jel se on ipak izrazava u novcu.
Sa druge strane, kod nas poljoprivreda ucestvuje sa oko 20% u gdpu, pa rast od 19% tamo daje celih 3,8% rasta gdp, od ostvarenih 8%.
Cela nauka postoji o obracunu gdp.
Meni je na faksu to bilo interesantno, ali je generalno dosadno.
Cesto zbunjuje.
I nije isto sto i plata.

Glave su dobro izbrojane, ukljucuju stanovnistvo koje zivi u Srbiji, bez Kosova. U obracun nacionalnog proizvoda ulaze i gastarbajteri, koji cine naciju zajedno sa nama still living here. Domaci proizvod samo ono sto je proizvedeno na teritoriji, umanjeno za saldo spoljnotrgovinske razmene.

E da, ti transferi su spasilac deficita oduvek. U najboljim godinama iznosili su i celih 5 milijardi USD, mada je to podatak za SFRJ.

[Method Man]

Овај графикон дуго се налазио на званичном сајту Народне банке Србије ( http://www.nbs.yu ), и често сам користио тај линк у интернет дискусијама , а онда су га Г17 + ""експерти""" уклонили, као и остале податке о макроекономским кретањима који им не иду у прилог.



Тачно се види да је индустријска производња 1998. године, пре бомбардовања, била већа него 2005. године.