po tome koliko mushki vole da prichaju o "interesantnim dogodovshtinama" iz armije (a sve su interesantne) ochekivalo bi se da tema probije rejting vocap-a.
toliko.
carry on
Gde ste služili JNA i kako je bilo ?
Started by
st.anger
, Sep 10 2004 13:06
232 replies to this topic
#76
Dunadan
-
- Members
- 12,305 posts
Posted 14 October 2004 - 00:39
u bre, ko bi reko samo 5 strana za mesec dana.
po tome koliko mushki vole da prichaju o "interesantnim dogodovshtinama" iz armije (a sve su interesantne) ochekivalo bi se da tema probije rejting vocap-a.
toliko.
carry on
po tome koliko mushki vole da prichaju o "interesantnim dogodovshtinama" iz armije (a sve su interesantne) ochekivalo bi se da tema probije rejting vocap-a.
toliko.
carry on
#77
TBPTKO
-
- Members
- 454 posts
Posted 14 October 2004 - 08:44
Љубљана 1131-11 89 изгубљена година у казненом батаљону
#79
APACH
-
- Members
- 758 posts
Posted 14 October 2004 - 19:49
BABY, Opet si ostala ulogovana ali stigla si u vojsku!
Kanjiza 93-4
gradiliste&uzgajaliste
Kanjiza 93-4
gradiliste&uzgajaliste
#80
al bundy
-
- Members
- 570 posts
Posted 14 October 2004 - 20:26
vidim da je pula bila omiljena destinacija
ja prvo u fiželu (ispod muzila, na obali)
onda loodilo zvano vis
76 klasa, skoro 15 mjeseci
ja prvo u fiželu (ispod muzila, na obali)
onda loodilo zvano vis
76 klasa, skoro 15 mjeseci
#81
KYLE_KST
-
- Members
- 38 posts
Posted 15 October 2004 - 11:29
Tuzi-Titograd,432.LARD ARJ PVO,Boffors 40 mm,86/87 g.sve vreme bez prekomande...
#82
TBPTKO
-
- Members
- 454 posts
Posted 15 October 2004 - 13:17
Хаос је био када су те који су служили у морнарици, мобилисали и посали 91 на фронт као пешадију.Наравно без икакве обуке 
#83
Allegra
-
- Members
- 1,957 posts
Posted 15 October 2004 - 23:01
vala, posle onog shita ko da se seti da se izloguje...BABY, Opet si ostala ulogovana ali stigla si u vojsku!
Kanjiza 93-4
gradiliste&uzgajaliste
#84
voodoo_popeye
-
- Members
- 310 posts
Posted 17 October 2004 - 23:27
Tolmin,pa ondak karaula Zaslap.Pun qrac straze i patrola.Lepo i tuzno....
#85
Kinik
-
- Members
- 43,426 posts
Posted 18 October 2004 - 16:31
...
Odlazak
---------------
Nekako se "zaglavim" na fakultetu, vidim, treba nesto da se menja. Dodjem kuci, kazem - idem u vojsku. Moji da presvisnu. Pa gde bas sad, znas da idemo u inostranstvo? Svejedno mi je. Tu me i neka Mira sutne. Mislim, sve se lepo slozi. Odem u odsek u opstinu. Jedva me nasli - vecito petljao po inostranstvima. Nekako pronadju dokumenta. Kazu - sta hoces? Hocu u vojsku. Referent vice: Pero, donesi onu flasu sa rakijom - evo dobrovoljca! Godinama svi odlagali, ja dosao sam. Kazu - biraj gde hoces! Oces u ShRO (skola rezervnih oficira - Bileca) - ne, hebala vas "Bilecanka"! Titograd (artiljerija) - ne (volim laku zabavu). Hocu (niveau!) u planince u Sloveniju. E, bato, ne moze - popunjeno. Dobro, dajte nesto sto dalje, ako moze more. Evo nesto za tebe - obalsko-desantna pesadija, Losinj. Super!
Dolazak
---------------
Od zhurki, proslava - pobrkam nekako datume. Dodjem u kasarnu dan ranije. Nigde nikoga od novaka. Prijem carski. Sisanje preskocio - u Bgd, se uredio ko' marinac. (Hebiga, beshe i zaprasivanje sa DDT!) Kupanje - ima 50 tusheva - ja sam. Sapun. Vrela voda. Uniforma i sve ostalo - po meri. Komisija u punom sastavu. Sa razglasa peva Hashim Kucuk Hoki - "Nazdravite drugovi sa mnom i sa tugom, otisla je voljena u zagrljaj drugom ..." Pomislim - gde sam ja to dosao? U spavaoni - 60 mesta (30 kreveta na sprat). Dok su 5-6-og dana svi dosli - bio "stara kuka".
"Vojska" i "Zakletva"
-----------------------------
Pocnu ljudi da dolaze, pocnu upoznavanja i price - nisam verovao sopstvenim usima. Drugi svet.
Na zakletvi pridjem stolu da se potpisem - vidim ispred mene prosarano crnim pecatima - NEPISMENI, hebote! Sav zgranut kazem potporucniku - pa ovi su .... a on, onako vojnicki i odsecno - potpisuj, sta si se smotao! Potpisem. Stanem u stroj i pomislim: pa samo na mom listu sam ih video najmanje 4-5 nepismenih!
Kurs za analfabete
----------------------------
Pozove me potporucnik (komandir mog "prateceg" voda) i kaze: posto si se cudio, a i skoro si zavrsio taj fakultet, evo ti zadatak: popodne u klub, udzbenik, da ih opismenis! Da mi neku knjigu. Nisam verovao svojim ocima: kosa crta, ravna crta, kruzic. "A" - armija, artiljerija. "B" - bomba, borba. "T" - Tito ... i tako dalje, do prvog pisma kuci. Taman pocne ona epidemija variole. Ucionica, tabla, kreda. Svako svoju svesku, olovku, gumicu. Uci se latinica! Pitam potporucnika za cirilicu (kao, stos), a on - sta je, beogradski studenti, 'ocete "Plasticnog Isusa", liberal, a? ... Da me ispepeli pogledom. Ali zato na zanimanju ortaku sa Hvara koji je rekao "plinska" umesto "gasna" komora (deo puske) odvali prekoredno ribanje u WC. Vidim ja o cemu se radi. I tako popodne, dok svi nesto kao slusaju "politicku" ili lupetanje stazhiste - ja sa mojim analfabetama sricem i vozam kose/ravne crte. Moglo bi se reci - seoski lumpeni - neke vukojebine: nesto kosovaraca, madjarona, bosanacerosa iz nekih nedodjija. Niko vise od 5 osnovne. Sve zaboravili. Zdravi, pametni, prirodno inteligentni - ali pisanje - "0". Dvojica - "simulanti". Sta ces ovde? Pa, zbog zemljaka. OK, moze. Dolazi kapetan za MPV (moralno-politicko vaspitanje) kontrolishe. Zavrse oni kurs. Provera: pismo kuci. O vojnickom zivotu i drugu Titi. Sve pod konac. Svi poloze, cak i dva teska slucaja (poluretardirani - jedan drvoseca iz Bosne, jedan rudar iz Slovenije). Bio sam im kao Mother Goose. Kud ja tu i oni. Stalno bi da cascavaju. Nekako i to prodje.
Desetarski kurs
------------------------
E, posto sam se "istakao" - ajde na kurs za desetare, ionako zbog skolske spreme ne ides u prekomandu. Kad sam ga zavrsio sa 300/300 mogucih poena vidim da je to, na neki nacin, ubrzani kurs za podoficira. Jer su me posle zvali neki vodnici (polagali za potporucnika) da im nesto objasnjavam o naoruzanju (to se olenjilo, a hoce cin). Ono sto ima pesadijska ceta (ondasnja) drzao "u malom dzepu". Hebote, niko da "kalibrira" radiostanicu. "Podeljci" za gadjanje iz minobacaca - tamni vilajet. Kompas i azimut - tajanstveni kao Kosmos!
"Nova" i "stara" vojska
---------------------------------
Najgora stvar u vojsci je "stara vojska". To je zaraza koju treba nemilosrdno trebiti. Slanjem u prekomandu. Kad sam zavrsio kurs, znalo se - desetar Kinik mrzi "staru vojsku" i one koji "rezbare sperplocu" - prave lustere, Ajfelove kule i kutije sa nalepljenim skoljkama. To sam jednostavno lupao. Ionako je materijal ukraden od drzave. Bili i pokusaji "tuce". Hebiga, gradsko dete, znalo nesto i iz dzudoa. No chance.
Odeljenje
------------------
Uvek bio u pratecem vodu, minobacackom odeljenju. Prvo nisandzija, onda komandir MB 82mm. Jedan nemacki, jedan svajcarski (videle se oznake "na peti"). Ima nesto malo racuna, malo karata. Treba umeti ocitavati prema dvogledu/regleti. Treba ti minimum neki tehnicki zanat i da si "mrga". Da nosis. Dobijem svoje prvo odeljenje, kazem: ko ide u grad? Da kupi ovima koji ne idu veliku kutiju Nivea kreme i po 2 para debelih charapa. Prvo zanimanje, prvi dolazak u kasarnu i prvo popodnevno zanimanje: svi kremu - svi na pranje nogu. A sada - mazi noge kremom i masiraj! Nekoliko bundzijskih glasova - pa nisam ja peder! OK, nisi peder - ali si veceras u WC-u. Kada posle dve nedelje niko nije dobio ni zulj, a da ne govorim o krvavim i gnojavim zuljevima - shvatili. Sanitetski pregled svako jutro - prljave charape - marsh po ciste, uvece pranje WCa. Higijena.
Lom
---------
Da bi neko shvatio da je u vojsci, ili da nije za nju - mora da se "slomi". One koji ne mogu - ostavis po strani. One koji mogu - terash. Za to postoji nacin. Fiskultura.
Fiskultura
-----------------
Svi vole "vezbe razgibavanja", niko nece da trci. Ujutro istrcim u patikama - trk jedno 600-800 metara (iz dva puta). Vratimo se do kasarne - svi polumrtvi. Jedan kaze: lako je njemu, ima patike. Jadnik, upecao se. Iduceg jutra, ja u cizmama, kazem: ko stigne posle mene - ribanje u WCu. I opalim trk. Samo me jedan stigao. Trcao kros. Ostali - na ribanje. Da manje pricaju. Tako te se uplase, ali i omrznu.
Albanac
----------------
Bio neki mnogo ljut tip. Ucitelj, ali ga iz nekog razloga nisu poslali u ShRO. Dodje do neke prepirke, pripreti on preko nekih svojih zemljaka "ima da radi noz". Pomislim, ovu budalu treba spasiti od samog sebe. Na nekom zanimanju - "rad puskom i bajonetom" dam mu "papovku" (ima tup bajonet), a uzmem M48 sa onim ostrim cudom. I kao pokazujuci (polako) kako se to radi, potkacim mu satorsko krilo (padala kisa) i rasparam ga. Svi zinu. Vidim tip je razumeo. Popodne, stoji on sa ortacima i nesto ljutito prica. U prolazu ga dograbim za gusu i tresnem jedno dva-tri puta o zid: nemoj da se zajebavas sa mnom, ja sam veci "shiptarin" od tebe! Njegovi ortaci ubledeli. Posle sam mu u cetiri oka objasnio da nije stvar u naciji, nego u karakteru.
Maspok
----------------
Svakog pocetka aprila (a u vojsci sam ih imao dva) "dezurno odeljenje" sedi u ucionici. Slemovi, pandurski pendreci, gas-maske, pistolji sa municijom. Srecom - nikad nista. Secam se dva slucaja. Neki tip iz Imotskog, vracao se kuci autobusom, odvalio neku zvaku o "pritesnhnjavanu u vojski" sa casnom sestrom - skinu ga sa autobusa (culo ga neko vojno lice u civilu) - vise ga nismo videli. I jedan iz Zvornika: ja nemam prijatelja preko Drine. Tome zam zavalio shamarcinu i rekao - bolje ja, nego da ides u vojni zatvor. Mislim, tu budalu sam zaista kinjio. Naprao se WCa kao nikad u zivotu.
"Bezbednjak"
----------------------
Javim se na raport kod porucnika NN u komandu. Hebote, kao iz loseg filma. Potpuno prazna kancelarija. Zavese na prozoru, braon sef, ispoliran sto sa kalendarom. Porucnik se igra olovkom. Lupka po stolu. Kaze mi ko sam, za oca, gde radi, gde je na sluzhbi u inostranstvu i razne druge stvari. Pita "ko sam po nacionalnosti". Kazem - covek. Covek? Nasmeje se. Pita za Bgd, za "studentski zivot" - sigurno sam gledao "Plasticnog Isusa"? A vi? Kaze - ovde ja pitam. Dobro, ali zasto onda sedim u stolici a ne stojim mirno? Uh, uh, - pa ti si neki filozof? A kako si postao desetar? Pa, znate to dobro - bio najbolji. Dobro, znam. Nego, jesi li cuo da neko nesto, negde, povodom toga ... kaze? Ipak, mi smo na istoj strani i ostalo trc-prc ... Znam, ali moj me je otac ucio da svako treba da radi svoj posao. Vi - vas, ja ovaj desetarski. A to, sto je neka zamlate negde nesto odvalila - pa zaradio je shamarcinu. Kaze on - verujes u shamare? Ne, ali ponekad lece zamlate. Dobro, idi. To mi je bio prvi od tri susreta sa "bezbednjacima". Dva puta u civilstvu. Isti "porucnici u komandi" shto lupkaju nenaviklo olovkom.
Likovi
---------------
Zanimanje. Odredjivanje strana sveta. Prema kompasu, suncu i casovniku, mahovini, krivom drvetu i ostalo. St. vodnik objasni sve, pozove nekog lika i kaze: objasni. Ovaj pocne da objasnjava i kaze: a sunce izlazi ovde i pokaze na zapad. Neki se nasmeju - vodnik da "odlepi". Kako ovde, majku mu, pa zar nismo upravo govorili ... Na sta ce lik: ne znam kako kod vas, druze st.vodnice, ali kod mene u Cupriji sunce izlazi ovde ... i opet pokaze zapad. Pamcenje. Hebiga, verovatno je bio u pravu, samo sto nismo bili u Cupriji.
Rok-koncert
-----------------------
Kao saradnja i druzenje omladine iz primorskog grada i kasarne, povodom nekog praznika (oslobodjenje grada itd.) Dodje neki lokalni VIS. Sviraju iz repertoara Blek Sabat. Odvrnuta pojacala, distorzija do mikrofonije, neke zenske se nesto ljuljaju, oficiri nemo gledaju "vojsku" a ovi jadnici, ljubitelji kafana i narodnjaka, samo se preznojavaju. Klub pun. Ortak (iz Osjeka) i ja se popenjemo na neki sto. Stojimo i ortak kaze, - ajde da vristimo. I na 3-4 pocnemo mi da urlamo ... kad ono sto pukne (slome mu se noge) i mi uz tresak padnemo na pod. Muzika stane. Dotrci st.vodnik sef kluba i drekne: padavicari, - mrsssh napolje! Ovi u klubu se razvale od urlanja i smeja. Posle, kad ortak i ja odemo u grad - svi nas znaju.
Zasto ne volim mladu zelenu salatu
---------------------------------------------------
U nekom menjanju kafica i kafana, ortak ("padavicar") kaze, ajmo se napit'! Ajde! A sta da pijemo? Kaze - najbrze je sa "kruskovcem". Hebote, - kako je bio u pravu! I tako, negde oko ponoci, isture nas iz neke kafane, mi na rivi, potpuno van sebe (otrovali se) kad ono sa broda tovare u kasarnski TAM neko sledovanje hrane. Vidi nas vozac i kaze - jebote, pa sta ste pili? Jedva istrtljamo '"kruskovac". Zavrse oni sa utovarom i bace nas u kamion. Ja padnem licem na dole, na neke korpe sa mladom zelenom salatom. Do kasarne sam im sve ispovracao. Zato nikad ne jedem mladu zelenu salatu. Zgadila mi se iz vojske.
"Manerav"
-------------------
Pukne glasina - idemo na "manerav", - hebiga, manevri Podgora. I tu pocne intenzivna priprema. E, tu sam ukapirao da obalsko-desantna pesadija nije macji kasalj. Nekako se spremimo, opremimo. Visoke kontrole iz Pule svaki dan - stizu jahtama CrissCraft. Mi, malo uporiste, major je skoro general - a ono pukovnika / "kapetana bojnog broda" - ko' vodnika. Ne spustas ruku. Ukrcaju nas na "Galeb" - pravac Lastovo. Bese neko nevreme, "Galeb" zavaljuje, - masovno povracanje (hebiga, kontinentalci, ruralci). Prostora nigde, svi zbijeni jedan do drugog, samo kod jednog lika - "Gedza" (uzha Srbija) prazan prostor. ali tip povraca ko lud. Posle nam pricao - i kad se vozio liftom kod svoje tetke u gradu, na 13 sprat, - jedva ostao ziv. Eto, tako, osetljiva neka ruralna dusha.
"Plavi"
----------------
Mi smo "plavi". Dve-tri nedelje priprema, tri dana "iskrcavanje" na Korculu (gledali padobranski desant u Korculanskom polju) okupljanje - pa nazad, patrolnim brodom. Mislim sve je to bilo tako navrat-nanos, takva "partizanshtina", da je neko zaista pripucao - bilo bi na hiljade mrtvih. Ujutro ustanemo u 02h. Dele hranu, vodu i cigare. Kad je vojska videla "ratne" paklice cigareta od 10 kom - da se unerede. Rat, hebote! Bice rata! Jedva se nekako smire. Deli se mesni gulas - samo meso, i po vekna hleba. Kazem mojima - vadi noz, seci hleb uzduz, vadi sredinu i bacaj! Gulas nek ti kuvar sipa u hleb, pa to sve da uvijes u plasticni ABH ogrtac! Nemoj da je neko sipao gulash u porciju, hebala ga porcija. Manevarsku municiju samo po jednu kutiju (koj' ce vam; topovske udare samo u jednu torbicu; ti da uzmes onaj ranac / gumenu mesinu za vodu). Proverim to dva puta. Odvezu nas na "brodove". Hebiga, na "topovnjacu" - na ono drveno englesko "njesra" sa motorom od "spitfajera", dva Boforsa 40mm i 2 PA topa od 20mm se ukrca 40 vojnika u punoj opremi. Svi sa pojasevima za spasavanje (ostala mi plava pistaljka za uspomenu) sa razvezanim cizmama (koje sam ionako skidao 10 minuta), raskopcanim bluzama, opasacem - mislim - hebote, kao pajaci. Pred iskrcavanje padne komanda - zakopcaj se, vezuj opremu! Iskrcaju nas pred drvene tribine sa stranim vojnim posmatracima. Mi sa "planinskim" kapama. Pesadija otrci, minobacaci kao, zauzmu polozaj, ispale po 2-3 skolske mine (da mi je znati gde su pali "projektili"?) - pakovanje i lagano napredovanje. Vodnik neki mladi "boshnja" iz Sarajevske podofic. skole. Hebote, ne zna kartu. Ucrtali mu tacku gde trebamo da stignemo, - on hoce "herojski juris preko brda". Kazem, vodnice - pa svi imamo po ranac 10kg i po 10-20 kg orudja - umrece neko! Njemu drhte ruke - kako cemo? Pa, kazem, (po izohipsi) kvrivudavo, dolinama - ne mozemo preko "terasa". A na Korculi je ovako: zid od kamena 2m, pa onda 3m parcela, pa zid od 2m, pa 3m parcela i tako stepenasto do vrha, pa onda silazi sa druge strane! Nego, samo mi da zamaknemo od posmatraca i kamera - lako cemo. Tako i bilo. Tu se nesto kao pucalo, kao zauzimali neke polozaje, kao "napadali plavi agresori", i stanemo na brdima pred gradicem Blato. (Izgleda da nam je "blato" sudbina). Tu docekamo "poraz plavih". Nocu - svi bez vode, nema hrane, ali mogu se loze vatre. Ovi moji imali onaj gumerni burag sa vodom i jos neko nasao plasticnu kantu sa vodom, poneli. Tako smo trampili vodu za konzerve. "Snadji se druze"! Nismo se kupali jedno mesec dana, samo menjanje vesa. Kad sam se vratio u kasarnu i skinuo kosulju - ona crna i sva lakirana - stoji.
"Plavi agresori"
------------------------
Na Lastovu prvo bili u Lastovskom polju. Blago zapusteni, stari vinogradi (obrano grozdje), a onda presli u mesto Lastovo. To neko treba da vidi. To je "zadnja posta" na moru. Put savija nizbrdo, desno, gradic u nekoj mediteranskoj stepenastoj panorami i more ... do beskraja. The End. Spavali u nekom obdanistu, na podu, kao sardine. Kao neka straza, kao lokalni teritorijalci pucaju (manevarskom municijom) svu noc. Nema spavanja. Hebote, ocas se razbesnis. nisu imali "topovske udare" (kartonska okrugla kutija sa nesto crnog baruta) - pukne, ali bezazleno, samo bukom rastera teritorijalce. Zabranjen "izlazak u grad", hoce te "zarobe", "zaplene oruzje" - dobro sve se vrati, ali i bruka i smej. Kaze neko - ajmo u gostionu po vino. Uzmemo par cuturica i odemo. Udjemo, oficiri sede za stolom piju i prave se da nas ne znaju. Pridjemo vlasniku i kazemo - daj par litara plavca. "Ne sluzimo agresorsku vojsku" - kaze. Ova dvojica mojih cute. A meni, slucajno iz skladista zapao americki ratni Colt '45 u platnenoj futroli - lagani TT bili razgrabljeni. Ja trgnem ono cudo sa cevkom u koju moze da udje prst, stavim cuture i pare na sank i kazem: sipaj vino. U gostioni muk. Sipa gazda, prebroji pare i nista ne kaze. Uzmemo cuture i krenema ka vratima. Kad jedan, tudji, porucnik: desetaru, dodji ovamo! Kakvo je to ponasanje? Pa, druze porucnice - ponasanje "agresorskog plavog desetara"! U gostioni se svi nasmeju - puste nas. Posle sedim, razmisljam - da dodje do nekog njesra - nahebali bi. Na zalost svih nas, - tako i bi.
Korcula
---------------
Kad se sve zavrsi - pokupe nas i luku Korcula. Sve pesaka. Kazu, baci cebad, satorska krila - lezi i odmaraj. Niko nikuda da nije otisao! Oficiri u gostione na pice, mi ko marva lezimo i suncamo se. Kazem ortaku, idemo u grad da kupimo hleba i nekog vina, ponesemo par cuturica. Odemo nas dvojica u neku pekaru. Albanac, izvinjava se - ne mogu vam prodati, ovde se hleb narucuje, jedino ako se neko odrekne. Tu dve zene kazu - daj im nas hleb. I on nam da. Pitamo za vino - povedu nas neki do svoje kuce, uvedu unutra, posluze smokvama i po casicu travarice. Pitaju ko smo, odakle. Ortak kaze - iz Hrvatske, ja iz - Beograda. Natoce nam vino u cuturice i napune jednu porciju slanim srdelama. Mi da platimo - ni slucajno! Jednoj od komsinica sin u Krusevcu u vojsci, prica: pise mi i kaze kako ima puno dobrih ljudi. Ispratise nas i kazu: samo da se svi zivi i zdravi vratite majkama i kucama. Posle na patrolnom brodu sto nas je vozio u Losinj damo posadi srdele vino da veceramo. Vojska pospavala - po prvi put u mornarickom mekom krevetu - "dusek za spasavanje" a mi u kabini kod porucnika fregate (iz Zagreba) i nekih vodnika, sedimo deljemo srdele, neku przenu ribu, onaj plavac, i pricamo.
Te srdele, taj hleb i taj plavac - to ne zaboravljam.
Straza na Unijama
-----------------------------
Nesto zabrljam (kinik, hebiga) - po kazni dobijem mesec dana straze na o. Unije. Mislim, ako neko ne zna sta je more zimi, sta je udaljeni otok - to su Unije. Jedna gostiona, posta, mesna zajednica, truristicki biro koji ne radi, neka prostorija kao "zadruzni dom". Iste face, isti ljudi, isto more, ista kisa, isti vetar. Bolje da je Zivko Chingo snimao "Bestije" tamo. Apsolutna mrtvaja. E.A. Poe. Zanimacija na strazi. Uzme se prazna konzerva od salate (5kg) napuni borovim iglicama, sipa se staro ulje iz kamiona, konzerva uglavi u kamenje, zapali ... i puca u mraku. Poshto je zima, vlazhno i mokro - mozhe i obelezhavajucom municijom. Pravi vatromet! Duva vetar, odnosi zvuke pucnjeva, kao da neko udara dlanom o dlan. Kad se straza zavrsila - platili sanduk municije. Bez "faktora". Znali i staresine sta je "dosada".
Straza obicna
----------------------
Desi se neka obichna straza. Kad strazar ispred komande javlja preko onog indukcionog telefona - brod uplovljava u uvalu! Pogledam bela CrissCraft jahta, - znachi opet neko iz Pule. Malo da nas obidju, malo pecaju usput. Standardno: straza, uzbuna! Poshaljesh 1-2 patrole u obilazak i trk pred komandu, postrojish ostatak. Mislim strazha, - ko pariski kloshari. Nosili neshto staro, derutno. Dodje kapetan bojnog broda (pukovnik) poreda nas, primi moj raport i kazhe: desetaru komanduj da se odlozhi oruzje. Tako i uradimo. Izvede on neke oficirske likove iz komande i pochne na nam dere one uniforme. Ovi ubledeli (mozhe ih poshalje u "kazneni" oficirski garnizon u neku ostrvsku vukojebinu). Za 5 minuta hocu da je kasarna u novom! Ovo djubre - da se razduzhi i spali. Izveshtaj sutra na moj sto. Razgovaracemo u komandi, sram da vas je, pa ovo su ljudi a ne kloshari, - onim zblanutim oficirima. I tako nam podele po dve nove uniforme. Kasarna - ko manekeni. Samo dzaba - vrlo retko ishao u grad.
LPA baterija
-------------------
Poshto je kasarna relativno mala 2 pesh.chete, pozadina, veza, ambulanta i LPA baterija, nekako se svi specijalizovali za sve i svashta. LPA ide na gadjanje - peshadija chuva strazhu, obezbedjuje "prostoriju". Ali zato magacina - da se smrznesh. U LPA bateriji sjajan lik - st.vod.prve klase. Dosta retko. Znachi zabole ga za oficirski chin, - posvecen "disciplini". Izraziti brka, istaknute jagodice, krive noge. Miran, ironichan. Ljubitelj odbojke. Baterija: odbojka! Svi u sorceve, majice, trk na igralishte. I tako igraju set-dva, mi peshadija posmatramo. Odjednom: baterija - uzbuna! Svi trk u kasarnu (njihovu) oblachenje i guranje topova do neke kote 49. Mislim, to je bilo za Ramboe. Pogotovo one jadnike koji nose doboshe sa municijom (prazne). I tako jedno 2-3 puta nedeljno. Doterao ih do rekorda vojnopomorske oblasti. Uvek na pochetku pitao: ko voli fudbal? Pa se mnogi prime, - posle zamrznu i st.vodnika i fudbal.
Planetarijum
-------------------
Imali i neki poligon gde smo isli na gadjanje. Pa i LPA baterija. Mi chuvamo "prostoriju" oni gadjaju nepokretne mete. Poligon bio star, bile i neke zgrade, stara napushtena skladishta. I jednom, tako, bi njesra. Popuste neki federi i hidraulika na LP trocevcu, padnu mu cevi a uplaseni nishandzjija sprashi skopo pola dobosha u neku zgradu. Srecom, poshto se gadjale nepokretne mete municija bila pancirna. Inache se "pakuje" u dobosh kombinovano - pancirna, trenutno-rasproskavajuca i obelezavajuce-zapaljiva. Dve zadnje nisu koristili (cepa sve u paramparchad i pali) - a okolina mediteransko rastinje - ne moz' ugasiti pozhar. I tako sprashi nishandzija to staro skladishte. Posle, isli da gledamo. I zidovi i krov (azbestne ploce) rupica do rupice. Pogledash u plafon - pravi planetarijum.
Zemljaci
--------------
"Zemljak / zemlja / zemljo" u vojsci je sve. Mozhe te nauchi trikovima, mozhe te nahrani, pozajmi pare, ma shta god hoces. Tako se mnogi i okupljali. Ali ima dva fazona: gde si rodjen, i gde sada zivis. Pa moz' da birash. Pitaju me u kasarni na lekarskoj komisiji: odakle si - Bgd. Shta si po zanimanju - student. Skidaj se do gaca. Skinesh se - okreni se, josh jednom. Dobro je, oblachi se. Posle pitao vodnika - zashto? Smeje se. Jebiga, znam vas beogradjane, svi ste "studenti", ali svi tetovirani. Posle kad mu vidish karton, a on - vodoinstalater! Hebiga, Bgd. je onda bio neka marka.
Bila neka dva ortaka iz Istre. Izvade onu svoju "frulicu" i pochnu atonalno da duvaju - svi se razbeze. Ovi zgranuti - pa zar vam se ne dopada? Eto, upoznavanje kulturnih razlika. O harmonici necu - to je opshtepoznato njesra.
Najbolji drug
---------------------
Svako u vojsci ima "najboljeg druga". To je neko na koga mozes da se oslonis skroz. Moj je bio jedan ortak iz Hrvatske (ne bih odakle je). Radio u nekoj mesnoj industriji - a vegetarijanac. Shalju mu pakete kolege sa posla, on samo uzme dimljeni sir. Ostalo podeli. Taj je tip mogao da popije - nisam verovao svojim ochima. Ali, kad popije - dva dana ne zbori ni rech. A komandir odeljenja RB (ruchni bacachi). Morao zbog njega da nauchim i njegovo. Legne u zbunje i spava. A komandir mitraljeskog, Imocanin, tip sa reumom, kad se sloshi vreme - ne mozhe da se pomeri. Pustili ga kuci. Kom. prateceg (st.vodnik) - teshka operacija i 3 meseca oporavka, "stazha" Slovenac - teshko bolesna zhena, - i tako sam neko vreme muljao sa chitavim pratecim vodom. Onda je vojnichka "plata" bila 1.500. Poshto si na otoku - 2.500 za "granicu". Pa desetar - 5.000. Pa zamenjujem stazhu - 12.500. Mnogo smeshno. Onda nisam pushio.
Zanimanje
-----------------
Okolina - pravi ostrvski krsh. Stara kasarna preostala od Austrougarske, zidovi debeli 1m. Svi preko zime umirenmo od bronhitisa - lozhenje zabranjeno. Kapetan (a ima ih dvojica - lekar i "sanitarac"), deli Vitamine C. Zubar do 6 mes. samo vadi zube. Ako ocesh opravku - dodji kod njega u grad. I plati, normalno.
More
-----------
More, more, more - hebote!
More! Nikad mi nije dosta mora. Patim zbog mora.
Ali ne neko fancy mesto, samo - more. Da ga posmatram. Ovi moji uvek ishli na zanimanje u neki krsh, ja - na obalu. Hebo vas krsh. Kad sam bio novak, neki ortak iz kancelarije me pita - oces da te stavim na strazhu do 24h, moz' se naspavas, a onda dorucak - taman. Ne - hocu od 02-04. Pa ti nisi normalan, to je za po kazni! Samo ti mene stavi kod "Treceg magacina". Puca pogled na puchinu, izlazak sunca - kao na filmu.
Gostiona
-----------------
U susednoj uvali bila privatna gostiona. Bila zabranjeni magnet. Najbolje je bilo kad u uglu za dva stola sede po 3-4 vojnika (mahom mangupi - beogradjani, zagrebchani, poneki Slovenac) a gostiona puna stareshina na porodichnoj vecheri. I niko nikog ne primechuje. Kao - ne poznajemo se. Iducheg dana te malo kinje.
Pisma od kuce
-----------------------
Dogovorim se pri odlasku da mi pishu shto krache i ceshce. Neko zhensko drustvo moje sestre pochne da me zeza - shalju dva-tri pisma nedeljno a na obratnoj strani imena tipa: Amelija, Zaklina, Ines, Veronika - opshte zgrazhavanje: pa shta si ti radio u civilstvu? Zezao se - kazhem, ali ne veruju.
Ovca
----------
Jedne noci arlauche sirena: uzbuna, hebote! Panika i strah. Rekli nam - mi smoi samo 15 minuta od Italije. Nekako se smandrljamo do "polozhaja". Svira sirena - nazad u kasarnu. Neki zbor pred tribinom. Do mene stoji par ortaka, "stara vojska" bazde na alkohol, ljuljaju se. Izadje major i izvadi "tetejac" iz futrole: ajde da vas vidim junaci, ko je to uradio? Ova dvojica i jos troje njih izadju iz stroja. Pa nam major odrzhi "plameni govor" sa primerima iz NOBa. I streljanju.
Tek onda ukapiramo. Tokom popodnevnog zanimanja chujemo - neko od strazhara ispalio metak. Mislim - to i zvizhdi i chuje se muklo "tup". Mislili - puko mu "zhivac". Kad ono - nije.
Tip na strazhi video zalutalu ovcu. Lokalci pushtali ovce da pasu gde stignu (otok je). Odere ovcu neki lik iz Tetova, ispeku na razhnju, kupe par gajbi piva i u jednom starom skladishtu naprave gozbu. "Stazha" jeo i lokao sa njima, a kad se otreznio usere se i prijavi. Svi zavrshe u zatvoru.
Artiljerijsko gadjanje
------------------------------
Uporishte je kombinovano, malo dalje je obalska artiljerija. Neka stari austrougarski artiljerijski polozhaji za nepokretnu artiljeriju. no, promenila se tehnologija, topovi manjeg kalibra - dobaciju dalje. Nemachki 88mm (Krupp) i ruski 85 mm (ZIS - Zavod im. Staljina). 3-4 puta godishnje imaju gadjanje. Objave da je taj i taj sektor zatvoren za polvidbu 24h. Manji remorker vuche metu na sajli od 1 km. Meta - 2 reda burica, sa unakrst postavljenim katarkami i zhicama na kojima se vrte aluminijumske ploche. Sve pokretno i obrtno da granata ne upropasti metu. Granate samo pancirne (samo napravi rupu u meti). A rastojanje sa kog se gadja do 12 km. Pa brodic vuce metu prema mestu gadjanja - granate lete preko glave; od mesta - granate stizhu iza ledja - mislim, to je stvarno dozhivljaj. Kad se sve zavrshi - rukavice na ruke i izvlaci sajlu mete, skidaj plovke (da sajla ne tone), pregledaj metu - sva u rupama, aluminijumske ploche razvaljene.
Municija
--------------
Redovno stizali iz Pule DTM - desantno-tenkovski minopolagach - neko sporo chudovishte ili puno sanduka sa municijom, ili puno drva. Drva za zimu, a municija se zamenjuje. Hebiga, nema otoka na sev. ili srednjem Jadranu gde nisam nosao sanduke sa municijom. Staro cebe na ledja, sanduk od 40-50 kg za dve granate 85/88 mm i nekoliko stotina stepenika uzbrdo, ili pedesetak - nizbrdo. A josh postoji zajebancija kad se municija u magacinu proverava. Iznose se redom sanduci otvaraju, granate chiste od masti - guraju u neku cev ("nadule se") i ako su OK - ponovo mazhu i u sanduke, pa u skladishte.
Mornarica - pesadija
------------------------------
Uvek konkurencija i takmichenje. Mornarica "bolje", lepshe obuchena - ali mnogo zahebancije oko belih uniformi. Voze ih brodovima, bolje klopaju - ali na suvom - "ko ribe". Ne umeju da trche. Zatu peshadija na brodu - ko u shupljoj kadi. Samo cheka da "potone". Vishe puta godishnje dodje taj DTM iz Pule, doveze drva. Mislim treba istovariti jedno dvesta metara cepanica duzhine jedan metar. A onda nocu - vezhba. Utovare te na molu, odvezu u neku uvalu, pridju u plicak dubine 1m i istovare. Skochish u more i nekako se dokobeljash do obale. Jednom nas greshkom istovarili na dubinu od 2m. Hebiga, bacish sve shto imash u rukama i - grebi po kamenju. Iducheg dana - svi otrovani od morske vode. Kazhe poruchnik - shta je vojsko, rakija nishta, a morska voda shkodi? Ali lako je bilo njemu, "diverzant". ("Otishle" mu ushi pa ga bacili u obalsko-desantnu peshadiju).
Ostrige
------------
U gradicu u jednoj manjoj uvali bilo vojno skladishte goriva. Najstrozhe zabranjen pristup. Jednom iz kasarne poshalju kamion sa radnim odeljenjem po neko gorivo i mazivo. Skladishte chuva mornarica. Mi "zeleni", a strazhu chuva mornarica u plavom. Gledam ja molove - skroz drveni, neka nevidjena borova gradja (nema metala, nema varnichenja). A na stubovima koji vire iz vode ostrige kao pesnice. Pitam nekog strazhara - "bere li ovo neko?" Kazhe, samo jedan mornarichki vodnik, zna ih tachno u komad, - a drugi se gade. Kazhem ja, ajde malo proshetaj, sad cu da pokupim par komada. Uzmem neku staru jastuchnicu od vozacha kamiona i bajonet od M48. Skinem se u gace - buc - i dobro naberem ostriga. Voda ledena. A bilo neko mnogo toplo vreme, mislim da je bila sredina marta. Kazhu to je bila najtoplija godina na moru. Jedva sam izashao na obalu. Shutnem onaj dzhak u kamion. A "stazhi" dolazi riba iz Ljubljane. Kupi u gradu limun i belo vino. Dodje po njega kolima. On bi i ovamo, a i onamo - kazhe nemoje sve potroshiti! Nemoj - ni ti! Cerekali se svi. Pa mu zapakujemo u jednu kesu desetak komada. Uveche sedimo u kuhinji, neki tip, konobar iz Shibenika uredio ostrige. Uchi neke koji ne znaju kako se troshe - njima se ne dopada. Kad ulazi dezh. oficir. Pogleda nas, kazhe, - ne mogu da verujem! Bogamu, pa shta je ovo - hotel Bellevue? ... Daj ovamo jedno tuce! .. i vina. Pita odakle vam ovo? Ja kazhem. Na shto ce on - nahebao si, ima te sredi mornarichki vodnik. No ne lezi vrazhe - kroz par dana mornarichkog vodnika ortak sklepeta kod "treceg magacina" kako ronja sa podvodnom pushkom. Opali metak u vazduh. Vodnik se skroz zarozo'. A ortak mu kazhe - samo ti vozi - ali zaboravi na ostrige! Tako je i bilo.
Da neko ne pomisli da preterujem - u Pooli nas zvali "loshinjska vojska". Vecina u letnjim suzhenim pantalonama, zvoncaricama, dole "froncle/rese". Nepotshishani, rukavi koshulja zavrnuti (onda bilo zabranjeno!). Tetoviranje - ko' u mornarici. Neki ortak na oba ramena utetovira: znak americhkih marinaca i neshto shto lichi na ruski "morskoj desant" (objasnio mu kako to izgleda). Nastane tolika frka - svi na totalni pregled. Tetovirani - u prekomandu.
Tranzistor, sat i lancic
-------------------------------
Tri statusna "konvertibilna" simbola u ondashnoj vojsci. Konvertibilna u smislu: predmet-vrednost (pare). To se trampilo na sve moguce nachine. Ponekad ti se tvoja stvar koju si "topnuo" vrati za opkladu - shta ce biti za ruchak, - za deseti deo para koje si dobio.
Biblioteka
-----------------
I tako, nekako se blizhi kraju moje JNA vojnikovanje. Jednom me pozove neki vodnik - kazhe imamo biblioteku u komandi, skroz zapushtena. "Otokar Kerhsovani" iz Rijeke shalje gomile besplatnih knjiga, koje chame u nekoj smrdljvoj kancelariji. Pita me - znam li kako da se to sredi? Mozhe. Radno odeljenje da opere, oriba, moleri okreche, stolari srede police - a onda nastupam ja. Trebaju mi dvojica koji umeju na kucaju na mashini (da ih oslobode popodnevnog znimanja) i neshto "inventara". Za mesec dana biblioteka - ko gradska. Normalno, na istaknutim mestima - "klasici samoupravnog socijalizma" i "medjunarodnog radnichkoh pokreta" - a iza - sve po redu. ali, strogo pazim shta izdajem. Kazhu ortaci - ovo bre mnogo dosadno ("Druzhina sinjeg galeba" i sl.) Jednom iz zezancije doneo Milerov "Sexus". Popodne prochitam par strana - svi da svisnu! Shta je to, bre? Kako shta je - "Prohujalo sa vihorom!" To je bila najtrazenija knjiga. Najvishe sam voleo Shekspira u malom formatu. Stane ti u dzhep bluze, ili torbicu maske. Pa ga nosas na zanimanje.
Vojna bolnica
-----------------------
Na nekoj vezbi - bacanje "hemijskih petardi" - suzavac, nekako se tako dogodi da mi petarda pukne skoro u lice. Sreca, bila zima, - ledeno, hladno, nosio potkapu i slem. Izgore mi samo obrve, trpavice i brkovi. A vodnika pored mene samo oprlji. Helikopter - pravac Pula. Vojna/civilna bolnica, ochno odelenje. To je trebalo videti ... pardon - doziveti. Razne povrede, nekom prsnula kiselina u oci, nekom spliter iz radionice ... Mnogo ruzno. I surovi vojnicki humor. Dovedu novog, oba oka mu previjena, on jadnicak - ko ranjenik sa Sutjeske. Svi znaju - nova zrtva za "inekciju".
A radi se ovako. Oni koji su osetljiviji nabiju glavu u jastuk da se ne smeju, - ostali gledaju. Jedan se bos iskrade o vrata, jako lupi vratima i grubim "oficirskim glasom" kaze: vojnik taj-i-taj! Onaj novi jadnicak sav ustreptao na krevetu: Ja!
Inekcija! Jadnicak se baci na stomak, spusti pidzamu a ovaj sa obicnom iglom za sivenje mu pridje i onako zestoko ga ubode. Jadnicak samo stenje - "oficir" ce - sta je vojnice, kukamo!? Mazne ga vatom sa alkoholom - to je bio unapred pripremljen ritual - tras vratima i tiho u krevet. Zrtva se polako oblaci i kaze: mamu mu njegovu, al' ima tvrdu ruku. Opshti urnebes.
Ili odlazak "na previjanje". Neko sa jednim zavijenom okom vodi kolonu od 4-5 nesretnika sa oba zavijena oka. Odvede ih na previjanje a onda proseta hodnicima do porodiljskog. Kaze, sacekajte ovde, idem po kartone - i nestane. Obicno se sazali neka sestra i vrati ih uz psovke.
Zatvor
------------
Imao skoro mesec dana zatvora. Tri puta po 7 dana i dva puta po 3 dana. Bitno je ne preci mesec.
Najbolji su mi bile dve poslednj nedelje u zatvoru. Dobio neki ekcem po licu - lekar dao potvrdu - "ne brije se". Ali zatvor - mala kasarnska buvara u strazhari. Ujutro ustanesh - kazhesh strazharu - idem u komandu. Odesh u komandu - zovu me u "pozadinu". U pozadini - "u trecem sam skladishtu" (imao pajtosa st.vodnika). Pa sa njim u gostionu. I vrhunski shtos - jednom u gostuionu bane poruchnik (moj potporuchnik bude unapredjen). Vodnik i ja blago odlepili. Sedne on i kazhe - za tebe se vodniche ne chudim - ali ovaj, pa znash da sutra izlazi iz vojske? Tu ja i vodnik navalimo da ga chastimo. Tip se razbesni. Kazhe - uchinicu ti veliku uslugu - necu te predlozhiti za vodnika u rezervi. I dan danas sam mu zahvalan. I tako ja iz kasarne izadjem sa bradom od dve nedelje. Kako sam je nosio pre JNA, tako i do dan danas.
Hm, preskocio sam mnogo toga: iznenadno opaljivanje puskomitraljeza na ciscenju, izlazak u grad, odsustvo, bacanje bombe, pakete/pare, ambulantu, feribot "Marina" i M.Loshinj - Zadar ...
...
Odlazak
---------------
Nekako se "zaglavim" na fakultetu, vidim, treba nesto da se menja. Dodjem kuci, kazem - idem u vojsku. Moji da presvisnu. Pa gde bas sad, znas da idemo u inostranstvo? Svejedno mi je. Tu me i neka Mira sutne. Mislim, sve se lepo slozi. Odem u odsek u opstinu. Jedva me nasli - vecito petljao po inostranstvima. Nekako pronadju dokumenta. Kazu - sta hoces? Hocu u vojsku. Referent vice: Pero, donesi onu flasu sa rakijom - evo dobrovoljca! Godinama svi odlagali, ja dosao sam. Kazu - biraj gde hoces! Oces u ShRO (skola rezervnih oficira - Bileca) - ne, hebala vas "Bilecanka"! Titograd (artiljerija) - ne (volim laku zabavu). Hocu (niveau!) u planince u Sloveniju. E, bato, ne moze - popunjeno. Dobro, dajte nesto sto dalje, ako moze more. Evo nesto za tebe - obalsko-desantna pesadija, Losinj. Super!
Dolazak
---------------
Od zhurki, proslava - pobrkam nekako datume. Dodjem u kasarnu dan ranije. Nigde nikoga od novaka. Prijem carski. Sisanje preskocio - u Bgd, se uredio ko' marinac. (Hebiga, beshe i zaprasivanje sa DDT!) Kupanje - ima 50 tusheva - ja sam. Sapun. Vrela voda. Uniforma i sve ostalo - po meri. Komisija u punom sastavu. Sa razglasa peva Hashim Kucuk Hoki - "Nazdravite drugovi sa mnom i sa tugom, otisla je voljena u zagrljaj drugom ..." Pomislim - gde sam ja to dosao? U spavaoni - 60 mesta (30 kreveta na sprat). Dok su 5-6-og dana svi dosli - bio "stara kuka".
"Vojska" i "Zakletva"
-----------------------------
Pocnu ljudi da dolaze, pocnu upoznavanja i price - nisam verovao sopstvenim usima. Drugi svet.
Na zakletvi pridjem stolu da se potpisem - vidim ispred mene prosarano crnim pecatima - NEPISMENI, hebote! Sav zgranut kazem potporucniku - pa ovi su .... a on, onako vojnicki i odsecno - potpisuj, sta si se smotao! Potpisem. Stanem u stroj i pomislim: pa samo na mom listu sam ih video najmanje 4-5 nepismenih!
Kurs za analfabete
----------------------------
Pozove me potporucnik (komandir mog "prateceg" voda) i kaze: posto si se cudio, a i skoro si zavrsio taj fakultet, evo ti zadatak: popodne u klub, udzbenik, da ih opismenis! Da mi neku knjigu. Nisam verovao svojim ocima: kosa crta, ravna crta, kruzic. "A" - armija, artiljerija. "B" - bomba, borba. "T" - Tito ... i tako dalje, do prvog pisma kuci. Taman pocne ona epidemija variole. Ucionica, tabla, kreda. Svako svoju svesku, olovku, gumicu. Uci se latinica! Pitam potporucnika za cirilicu (kao, stos), a on - sta je, beogradski studenti, 'ocete "Plasticnog Isusa", liberal, a? ... Da me ispepeli pogledom. Ali zato na zanimanju ortaku sa Hvara koji je rekao "plinska" umesto "gasna" komora (deo puske) odvali prekoredno ribanje u WC. Vidim ja o cemu se radi. I tako popodne, dok svi nesto kao slusaju "politicku" ili lupetanje stazhiste - ja sa mojim analfabetama sricem i vozam kose/ravne crte. Moglo bi se reci - seoski lumpeni - neke vukojebine: nesto kosovaraca, madjarona, bosanacerosa iz nekih nedodjija. Niko vise od 5 osnovne. Sve zaboravili. Zdravi, pametni, prirodno inteligentni - ali pisanje - "0". Dvojica - "simulanti". Sta ces ovde? Pa, zbog zemljaka. OK, moze. Dolazi kapetan za MPV (moralno-politicko vaspitanje) kontrolishe. Zavrse oni kurs. Provera: pismo kuci. O vojnickom zivotu i drugu Titi. Sve pod konac. Svi poloze, cak i dva teska slucaja (poluretardirani - jedan drvoseca iz Bosne, jedan rudar iz Slovenije). Bio sam im kao Mother Goose. Kud ja tu i oni. Stalno bi da cascavaju. Nekako i to prodje.
Desetarski kurs
------------------------
E, posto sam se "istakao" - ajde na kurs za desetare, ionako zbog skolske spreme ne ides u prekomandu. Kad sam ga zavrsio sa 300/300 mogucih poena vidim da je to, na neki nacin, ubrzani kurs za podoficira. Jer su me posle zvali neki vodnici (polagali za potporucnika) da im nesto objasnjavam o naoruzanju (to se olenjilo, a hoce cin). Ono sto ima pesadijska ceta (ondasnja) drzao "u malom dzepu". Hebote, niko da "kalibrira" radiostanicu. "Podeljci" za gadjanje iz minobacaca - tamni vilajet. Kompas i azimut - tajanstveni kao Kosmos!
"Nova" i "stara" vojska
---------------------------------
Najgora stvar u vojsci je "stara vojska". To je zaraza koju treba nemilosrdno trebiti. Slanjem u prekomandu. Kad sam zavrsio kurs, znalo se - desetar Kinik mrzi "staru vojsku" i one koji "rezbare sperplocu" - prave lustere, Ajfelove kule i kutije sa nalepljenim skoljkama. To sam jednostavno lupao. Ionako je materijal ukraden od drzave. Bili i pokusaji "tuce". Hebiga, gradsko dete, znalo nesto i iz dzudoa. No chance.
Odeljenje
------------------
Uvek bio u pratecem vodu, minobacackom odeljenju. Prvo nisandzija, onda komandir MB 82mm. Jedan nemacki, jedan svajcarski (videle se oznake "na peti"). Ima nesto malo racuna, malo karata. Treba umeti ocitavati prema dvogledu/regleti. Treba ti minimum neki tehnicki zanat i da si "mrga". Da nosis. Dobijem svoje prvo odeljenje, kazem: ko ide u grad? Da kupi ovima koji ne idu veliku kutiju Nivea kreme i po 2 para debelih charapa. Prvo zanimanje, prvi dolazak u kasarnu i prvo popodnevno zanimanje: svi kremu - svi na pranje nogu. A sada - mazi noge kremom i masiraj! Nekoliko bundzijskih glasova - pa nisam ja peder! OK, nisi peder - ali si veceras u WC-u. Kada posle dve nedelje niko nije dobio ni zulj, a da ne govorim o krvavim i gnojavim zuljevima - shvatili. Sanitetski pregled svako jutro - prljave charape - marsh po ciste, uvece pranje WCa. Higijena.
Lom
---------
Da bi neko shvatio da je u vojsci, ili da nije za nju - mora da se "slomi". One koji ne mogu - ostavis po strani. One koji mogu - terash. Za to postoji nacin. Fiskultura.
Fiskultura
-----------------
Svi vole "vezbe razgibavanja", niko nece da trci. Ujutro istrcim u patikama - trk jedno 600-800 metara (iz dva puta). Vratimo se do kasarne - svi polumrtvi. Jedan kaze: lako je njemu, ima patike. Jadnik, upecao se. Iduceg jutra, ja u cizmama, kazem: ko stigne posle mene - ribanje u WCu. I opalim trk. Samo me jedan stigao. Trcao kros. Ostali - na ribanje. Da manje pricaju. Tako te se uplase, ali i omrznu.
Albanac
----------------
Bio neki mnogo ljut tip. Ucitelj, ali ga iz nekog razloga nisu poslali u ShRO. Dodje do neke prepirke, pripreti on preko nekih svojih zemljaka "ima da radi noz". Pomislim, ovu budalu treba spasiti od samog sebe. Na nekom zanimanju - "rad puskom i bajonetom" dam mu "papovku" (ima tup bajonet), a uzmem M48 sa onim ostrim cudom. I kao pokazujuci (polako) kako se to radi, potkacim mu satorsko krilo (padala kisa) i rasparam ga. Svi zinu. Vidim tip je razumeo. Popodne, stoji on sa ortacima i nesto ljutito prica. U prolazu ga dograbim za gusu i tresnem jedno dva-tri puta o zid: nemoj da se zajebavas sa mnom, ja sam veci "shiptarin" od tebe! Njegovi ortaci ubledeli. Posle sam mu u cetiri oka objasnio da nije stvar u naciji, nego u karakteru.
Maspok
----------------
Svakog pocetka aprila (a u vojsci sam ih imao dva) "dezurno odeljenje" sedi u ucionici. Slemovi, pandurski pendreci, gas-maske, pistolji sa municijom. Srecom - nikad nista. Secam se dva slucaja. Neki tip iz Imotskog, vracao se kuci autobusom, odvalio neku zvaku o "pritesnhnjavanu u vojski" sa casnom sestrom - skinu ga sa autobusa (culo ga neko vojno lice u civilu) - vise ga nismo videli. I jedan iz Zvornika: ja nemam prijatelja preko Drine. Tome zam zavalio shamarcinu i rekao - bolje ja, nego da ides u vojni zatvor. Mislim, tu budalu sam zaista kinjio. Naprao se WCa kao nikad u zivotu.
"Bezbednjak"
----------------------
Javim se na raport kod porucnika NN u komandu. Hebote, kao iz loseg filma. Potpuno prazna kancelarija. Zavese na prozoru, braon sef, ispoliran sto sa kalendarom. Porucnik se igra olovkom. Lupka po stolu. Kaze mi ko sam, za oca, gde radi, gde je na sluzhbi u inostranstvu i razne druge stvari. Pita "ko sam po nacionalnosti". Kazem - covek. Covek? Nasmeje se. Pita za Bgd, za "studentski zivot" - sigurno sam gledao "Plasticnog Isusa"? A vi? Kaze - ovde ja pitam. Dobro, ali zasto onda sedim u stolici a ne stojim mirno? Uh, uh, - pa ti si neki filozof? A kako si postao desetar? Pa, znate to dobro - bio najbolji. Dobro, znam. Nego, jesi li cuo da neko nesto, negde, povodom toga ... kaze? Ipak, mi smo na istoj strani i ostalo trc-prc ... Znam, ali moj me je otac ucio da svako treba da radi svoj posao. Vi - vas, ja ovaj desetarski. A to, sto je neka zamlate negde nesto odvalila - pa zaradio je shamarcinu. Kaze on - verujes u shamare? Ne, ali ponekad lece zamlate. Dobro, idi. To mi je bio prvi od tri susreta sa "bezbednjacima". Dva puta u civilstvu. Isti "porucnici u komandi" shto lupkaju nenaviklo olovkom.
Likovi
---------------
Zanimanje. Odredjivanje strana sveta. Prema kompasu, suncu i casovniku, mahovini, krivom drvetu i ostalo. St. vodnik objasni sve, pozove nekog lika i kaze: objasni. Ovaj pocne da objasnjava i kaze: a sunce izlazi ovde i pokaze na zapad. Neki se nasmeju - vodnik da "odlepi". Kako ovde, majku mu, pa zar nismo upravo govorili ... Na sta ce lik: ne znam kako kod vas, druze st.vodnice, ali kod mene u Cupriji sunce izlazi ovde ... i opet pokaze zapad. Pamcenje. Hebiga, verovatno je bio u pravu, samo sto nismo bili u Cupriji.
Rok-koncert
-----------------------
Kao saradnja i druzenje omladine iz primorskog grada i kasarne, povodom nekog praznika (oslobodjenje grada itd.) Dodje neki lokalni VIS. Sviraju iz repertoara Blek Sabat. Odvrnuta pojacala, distorzija do mikrofonije, neke zenske se nesto ljuljaju, oficiri nemo gledaju "vojsku" a ovi jadnici, ljubitelji kafana i narodnjaka, samo se preznojavaju. Klub pun. Ortak (iz Osjeka) i ja se popenjemo na neki sto. Stojimo i ortak kaze, - ajde da vristimo. I na 3-4 pocnemo mi da urlamo ... kad ono sto pukne (slome mu se noge) i mi uz tresak padnemo na pod. Muzika stane. Dotrci st.vodnik sef kluba i drekne: padavicari, - mrsssh napolje! Ovi u klubu se razvale od urlanja i smeja. Posle, kad ortak i ja odemo u grad - svi nas znaju.
Zasto ne volim mladu zelenu salatu
---------------------------------------------------
U nekom menjanju kafica i kafana, ortak ("padavicar") kaze, ajmo se napit'! Ajde! A sta da pijemo? Kaze - najbrze je sa "kruskovcem". Hebote, - kako je bio u pravu! I tako, negde oko ponoci, isture nas iz neke kafane, mi na rivi, potpuno van sebe (otrovali se) kad ono sa broda tovare u kasarnski TAM neko sledovanje hrane. Vidi nas vozac i kaze - jebote, pa sta ste pili? Jedva istrtljamo '"kruskovac". Zavrse oni sa utovarom i bace nas u kamion. Ja padnem licem na dole, na neke korpe sa mladom zelenom salatom. Do kasarne sam im sve ispovracao. Zato nikad ne jedem mladu zelenu salatu. Zgadila mi se iz vojske.
"Manerav"
-------------------
Pukne glasina - idemo na "manerav", - hebiga, manevri Podgora. I tu pocne intenzivna priprema. E, tu sam ukapirao da obalsko-desantna pesadija nije macji kasalj. Nekako se spremimo, opremimo. Visoke kontrole iz Pule svaki dan - stizu jahtama CrissCraft. Mi, malo uporiste, major je skoro general - a ono pukovnika / "kapetana bojnog broda" - ko' vodnika. Ne spustas ruku. Ukrcaju nas na "Galeb" - pravac Lastovo. Bese neko nevreme, "Galeb" zavaljuje, - masovno povracanje (hebiga, kontinentalci, ruralci). Prostora nigde, svi zbijeni jedan do drugog, samo kod jednog lika - "Gedza" (uzha Srbija) prazan prostor. ali tip povraca ko lud. Posle nam pricao - i kad se vozio liftom kod svoje tetke u gradu, na 13 sprat, - jedva ostao ziv. Eto, tako, osetljiva neka ruralna dusha.
"Plavi"
----------------
Mi smo "plavi". Dve-tri nedelje priprema, tri dana "iskrcavanje" na Korculu (gledali padobranski desant u Korculanskom polju) okupljanje - pa nazad, patrolnim brodom. Mislim sve je to bilo tako navrat-nanos, takva "partizanshtina", da je neko zaista pripucao - bilo bi na hiljade mrtvih. Ujutro ustanemo u 02h. Dele hranu, vodu i cigare. Kad je vojska videla "ratne" paklice cigareta od 10 kom - da se unerede. Rat, hebote! Bice rata! Jedva se nekako smire. Deli se mesni gulas - samo meso, i po vekna hleba. Kazem mojima - vadi noz, seci hleb uzduz, vadi sredinu i bacaj! Gulas nek ti kuvar sipa u hleb, pa to sve da uvijes u plasticni ABH ogrtac! Nemoj da je neko sipao gulash u porciju, hebala ga porcija. Manevarsku municiju samo po jednu kutiju (koj' ce vam; topovske udare samo u jednu torbicu; ti da uzmes onaj ranac / gumenu mesinu za vodu). Proverim to dva puta. Odvezu nas na "brodove". Hebiga, na "topovnjacu" - na ono drveno englesko "njesra" sa motorom od "spitfajera", dva Boforsa 40mm i 2 PA topa od 20mm se ukrca 40 vojnika u punoj opremi. Svi sa pojasevima za spasavanje (ostala mi plava pistaljka za uspomenu) sa razvezanim cizmama (koje sam ionako skidao 10 minuta), raskopcanim bluzama, opasacem - mislim - hebote, kao pajaci. Pred iskrcavanje padne komanda - zakopcaj se, vezuj opremu! Iskrcaju nas pred drvene tribine sa stranim vojnim posmatracima. Mi sa "planinskim" kapama. Pesadija otrci, minobacaci kao, zauzmu polozaj, ispale po 2-3 skolske mine (da mi je znati gde su pali "projektili"?) - pakovanje i lagano napredovanje. Vodnik neki mladi "boshnja" iz Sarajevske podofic. skole. Hebote, ne zna kartu. Ucrtali mu tacku gde trebamo da stignemo, - on hoce "herojski juris preko brda". Kazem, vodnice - pa svi imamo po ranac 10kg i po 10-20 kg orudja - umrece neko! Njemu drhte ruke - kako cemo? Pa, kazem, (po izohipsi) kvrivudavo, dolinama - ne mozemo preko "terasa". A na Korculi je ovako: zid od kamena 2m, pa onda 3m parcela, pa zid od 2m, pa 3m parcela i tako stepenasto do vrha, pa onda silazi sa druge strane! Nego, samo mi da zamaknemo od posmatraca i kamera - lako cemo. Tako i bilo. Tu se nesto kao pucalo, kao zauzimali neke polozaje, kao "napadali plavi agresori", i stanemo na brdima pred gradicem Blato. (Izgleda da nam je "blato" sudbina). Tu docekamo "poraz plavih". Nocu - svi bez vode, nema hrane, ali mogu se loze vatre. Ovi moji imali onaj gumerni burag sa vodom i jos neko nasao plasticnu kantu sa vodom, poneli. Tako smo trampili vodu za konzerve. "Snadji se druze"! Nismo se kupali jedno mesec dana, samo menjanje vesa. Kad sam se vratio u kasarnu i skinuo kosulju - ona crna i sva lakirana - stoji.
"Plavi agresori"
------------------------
Na Lastovu prvo bili u Lastovskom polju. Blago zapusteni, stari vinogradi (obrano grozdje), a onda presli u mesto Lastovo. To neko treba da vidi. To je "zadnja posta" na moru. Put savija nizbrdo, desno, gradic u nekoj mediteranskoj stepenastoj panorami i more ... do beskraja. The End. Spavali u nekom obdanistu, na podu, kao sardine. Kao neka straza, kao lokalni teritorijalci pucaju (manevarskom municijom) svu noc. Nema spavanja. Hebote, ocas se razbesnis. nisu imali "topovske udare" (kartonska okrugla kutija sa nesto crnog baruta) - pukne, ali bezazleno, samo bukom rastera teritorijalce. Zabranjen "izlazak u grad", hoce te "zarobe", "zaplene oruzje" - dobro sve se vrati, ali i bruka i smej. Kaze neko - ajmo u gostionu po vino. Uzmemo par cuturica i odemo. Udjemo, oficiri sede za stolom piju i prave se da nas ne znaju. Pridjemo vlasniku i kazemo - daj par litara plavca. "Ne sluzimo agresorsku vojsku" - kaze. Ova dvojica mojih cute. A meni, slucajno iz skladista zapao americki ratni Colt '45 u platnenoj futroli - lagani TT bili razgrabljeni. Ja trgnem ono cudo sa cevkom u koju moze da udje prst, stavim cuture i pare na sank i kazem: sipaj vino. U gostioni muk. Sipa gazda, prebroji pare i nista ne kaze. Uzmemo cuture i krenema ka vratima. Kad jedan, tudji, porucnik: desetaru, dodji ovamo! Kakvo je to ponasanje? Pa, druze porucnice - ponasanje "agresorskog plavog desetara"! U gostioni se svi nasmeju - puste nas. Posle sedim, razmisljam - da dodje do nekog njesra - nahebali bi. Na zalost svih nas, - tako i bi.
Korcula
---------------
Kad se sve zavrsi - pokupe nas i luku Korcula. Sve pesaka. Kazu, baci cebad, satorska krila - lezi i odmaraj. Niko nikuda da nije otisao! Oficiri u gostione na pice, mi ko marva lezimo i suncamo se. Kazem ortaku, idemo u grad da kupimo hleba i nekog vina, ponesemo par cuturica. Odemo nas dvojica u neku pekaru. Albanac, izvinjava se - ne mogu vam prodati, ovde se hleb narucuje, jedino ako se neko odrekne. Tu dve zene kazu - daj im nas hleb. I on nam da. Pitamo za vino - povedu nas neki do svoje kuce, uvedu unutra, posluze smokvama i po casicu travarice. Pitaju ko smo, odakle. Ortak kaze - iz Hrvatske, ja iz - Beograda. Natoce nam vino u cuturice i napune jednu porciju slanim srdelama. Mi da platimo - ni slucajno! Jednoj od komsinica sin u Krusevcu u vojsci, prica: pise mi i kaze kako ima puno dobrih ljudi. Ispratise nas i kazu: samo da se svi zivi i zdravi vratite majkama i kucama. Posle na patrolnom brodu sto nas je vozio u Losinj damo posadi srdele vino da veceramo. Vojska pospavala - po prvi put u mornarickom mekom krevetu - "dusek za spasavanje" a mi u kabini kod porucnika fregate (iz Zagreba) i nekih vodnika, sedimo deljemo srdele, neku przenu ribu, onaj plavac, i pricamo.
Te srdele, taj hleb i taj plavac - to ne zaboravljam.
Straza na Unijama
-----------------------------
Nesto zabrljam (kinik, hebiga) - po kazni dobijem mesec dana straze na o. Unije. Mislim, ako neko ne zna sta je more zimi, sta je udaljeni otok - to su Unije. Jedna gostiona, posta, mesna zajednica, truristicki biro koji ne radi, neka prostorija kao "zadruzni dom". Iste face, isti ljudi, isto more, ista kisa, isti vetar. Bolje da je Zivko Chingo snimao "Bestije" tamo. Apsolutna mrtvaja. E.A. Poe. Zanimacija na strazi. Uzme se prazna konzerva od salate (5kg) napuni borovim iglicama, sipa se staro ulje iz kamiona, konzerva uglavi u kamenje, zapali ... i puca u mraku. Poshto je zima, vlazhno i mokro - mozhe i obelezhavajucom municijom. Pravi vatromet! Duva vetar, odnosi zvuke pucnjeva, kao da neko udara dlanom o dlan. Kad se straza zavrsila - platili sanduk municije. Bez "faktora". Znali i staresine sta je "dosada".
Straza obicna
----------------------
Desi se neka obichna straza. Kad strazar ispred komande javlja preko onog indukcionog telefona - brod uplovljava u uvalu! Pogledam bela CrissCraft jahta, - znachi opet neko iz Pule. Malo da nas obidju, malo pecaju usput. Standardno: straza, uzbuna! Poshaljesh 1-2 patrole u obilazak i trk pred komandu, postrojish ostatak. Mislim strazha, - ko pariski kloshari. Nosili neshto staro, derutno. Dodje kapetan bojnog broda (pukovnik) poreda nas, primi moj raport i kazhe: desetaru komanduj da se odlozhi oruzje. Tako i uradimo. Izvede on neke oficirske likove iz komande i pochne na nam dere one uniforme. Ovi ubledeli (mozhe ih poshalje u "kazneni" oficirski garnizon u neku ostrvsku vukojebinu). Za 5 minuta hocu da je kasarna u novom! Ovo djubre - da se razduzhi i spali. Izveshtaj sutra na moj sto. Razgovaracemo u komandi, sram da vas je, pa ovo su ljudi a ne kloshari, - onim zblanutim oficirima. I tako nam podele po dve nove uniforme. Kasarna - ko manekeni. Samo dzaba - vrlo retko ishao u grad.
LPA baterija
-------------------
Poshto je kasarna relativno mala 2 pesh.chete, pozadina, veza, ambulanta i LPA baterija, nekako se svi specijalizovali za sve i svashta. LPA ide na gadjanje - peshadija chuva strazhu, obezbedjuje "prostoriju". Ali zato magacina - da se smrznesh. U LPA bateriji sjajan lik - st.vod.prve klase. Dosta retko. Znachi zabole ga za oficirski chin, - posvecen "disciplini". Izraziti brka, istaknute jagodice, krive noge. Miran, ironichan. Ljubitelj odbojke. Baterija: odbojka! Svi u sorceve, majice, trk na igralishte. I tako igraju set-dva, mi peshadija posmatramo. Odjednom: baterija - uzbuna! Svi trk u kasarnu (njihovu) oblachenje i guranje topova do neke kote 49. Mislim, to je bilo za Ramboe. Pogotovo one jadnike koji nose doboshe sa municijom (prazne). I tako jedno 2-3 puta nedeljno. Doterao ih do rekorda vojnopomorske oblasti. Uvek na pochetku pitao: ko voli fudbal? Pa se mnogi prime, - posle zamrznu i st.vodnika i fudbal.
Planetarijum
-------------------
Imali i neki poligon gde smo isli na gadjanje. Pa i LPA baterija. Mi chuvamo "prostoriju" oni gadjaju nepokretne mete. Poligon bio star, bile i neke zgrade, stara napushtena skladishta. I jednom, tako, bi njesra. Popuste neki federi i hidraulika na LP trocevcu, padnu mu cevi a uplaseni nishandzjija sprashi skopo pola dobosha u neku zgradu. Srecom, poshto se gadjale nepokretne mete municija bila pancirna. Inache se "pakuje" u dobosh kombinovano - pancirna, trenutno-rasproskavajuca i obelezavajuce-zapaljiva. Dve zadnje nisu koristili (cepa sve u paramparchad i pali) - a okolina mediteransko rastinje - ne moz' ugasiti pozhar. I tako sprashi nishandzija to staro skladishte. Posle, isli da gledamo. I zidovi i krov (azbestne ploce) rupica do rupice. Pogledash u plafon - pravi planetarijum.
Zemljaci
--------------
"Zemljak / zemlja / zemljo" u vojsci je sve. Mozhe te nauchi trikovima, mozhe te nahrani, pozajmi pare, ma shta god hoces. Tako se mnogi i okupljali. Ali ima dva fazona: gde si rodjen, i gde sada zivis. Pa moz' da birash. Pitaju me u kasarni na lekarskoj komisiji: odakle si - Bgd. Shta si po zanimanju - student. Skidaj se do gaca. Skinesh se - okreni se, josh jednom. Dobro je, oblachi se. Posle pitao vodnika - zashto? Smeje se. Jebiga, znam vas beogradjane, svi ste "studenti", ali svi tetovirani. Posle kad mu vidish karton, a on - vodoinstalater! Hebiga, Bgd. je onda bio neka marka.
Bila neka dva ortaka iz Istre. Izvade onu svoju "frulicu" i pochnu atonalno da duvaju - svi se razbeze. Ovi zgranuti - pa zar vam se ne dopada? Eto, upoznavanje kulturnih razlika. O harmonici necu - to je opshtepoznato njesra.
Najbolji drug
---------------------
Svako u vojsci ima "najboljeg druga". To je neko na koga mozes da se oslonis skroz. Moj je bio jedan ortak iz Hrvatske (ne bih odakle je). Radio u nekoj mesnoj industriji - a vegetarijanac. Shalju mu pakete kolege sa posla, on samo uzme dimljeni sir. Ostalo podeli. Taj je tip mogao da popije - nisam verovao svojim ochima. Ali, kad popije - dva dana ne zbori ni rech. A komandir odeljenja RB (ruchni bacachi). Morao zbog njega da nauchim i njegovo. Legne u zbunje i spava. A komandir mitraljeskog, Imocanin, tip sa reumom, kad se sloshi vreme - ne mozhe da se pomeri. Pustili ga kuci. Kom. prateceg (st.vodnik) - teshka operacija i 3 meseca oporavka, "stazha" Slovenac - teshko bolesna zhena, - i tako sam neko vreme muljao sa chitavim pratecim vodom. Onda je vojnichka "plata" bila 1.500. Poshto si na otoku - 2.500 za "granicu". Pa desetar - 5.000. Pa zamenjujem stazhu - 12.500. Mnogo smeshno. Onda nisam pushio.
Zanimanje
-----------------
Okolina - pravi ostrvski krsh. Stara kasarna preostala od Austrougarske, zidovi debeli 1m. Svi preko zime umirenmo od bronhitisa - lozhenje zabranjeno. Kapetan (a ima ih dvojica - lekar i "sanitarac"), deli Vitamine C. Zubar do 6 mes. samo vadi zube. Ako ocesh opravku - dodji kod njega u grad. I plati, normalno.
More
-----------
More, more, more - hebote!
More! Nikad mi nije dosta mora. Patim zbog mora.
Ali ne neko fancy mesto, samo - more. Da ga posmatram. Ovi moji uvek ishli na zanimanje u neki krsh, ja - na obalu. Hebo vas krsh. Kad sam bio novak, neki ortak iz kancelarije me pita - oces da te stavim na strazhu do 24h, moz' se naspavas, a onda dorucak - taman. Ne - hocu od 02-04. Pa ti nisi normalan, to je za po kazni! Samo ti mene stavi kod "Treceg magacina". Puca pogled na puchinu, izlazak sunca - kao na filmu.
Gostiona
-----------------
U susednoj uvali bila privatna gostiona. Bila zabranjeni magnet. Najbolje je bilo kad u uglu za dva stola sede po 3-4 vojnika (mahom mangupi - beogradjani, zagrebchani, poneki Slovenac) a gostiona puna stareshina na porodichnoj vecheri. I niko nikog ne primechuje. Kao - ne poznajemo se. Iducheg dana te malo kinje.
Pisma od kuce
-----------------------
Dogovorim se pri odlasku da mi pishu shto krache i ceshce. Neko zhensko drustvo moje sestre pochne da me zeza - shalju dva-tri pisma nedeljno a na obratnoj strani imena tipa: Amelija, Zaklina, Ines, Veronika - opshte zgrazhavanje: pa shta si ti radio u civilstvu? Zezao se - kazhem, ali ne veruju.
Ovca
----------
Jedne noci arlauche sirena: uzbuna, hebote! Panika i strah. Rekli nam - mi smoi samo 15 minuta od Italije. Nekako se smandrljamo do "polozhaja". Svira sirena - nazad u kasarnu. Neki zbor pred tribinom. Do mene stoji par ortaka, "stara vojska" bazde na alkohol, ljuljaju se. Izadje major i izvadi "tetejac" iz futrole: ajde da vas vidim junaci, ko je to uradio? Ova dvojica i jos troje njih izadju iz stroja. Pa nam major odrzhi "plameni govor" sa primerima iz NOBa. I streljanju.
Tek onda ukapiramo. Tokom popodnevnog zanimanja chujemo - neko od strazhara ispalio metak. Mislim - to i zvizhdi i chuje se muklo "tup". Mislili - puko mu "zhivac". Kad ono - nije.
Tip na strazhi video zalutalu ovcu. Lokalci pushtali ovce da pasu gde stignu (otok je). Odere ovcu neki lik iz Tetova, ispeku na razhnju, kupe par gajbi piva i u jednom starom skladishtu naprave gozbu. "Stazha" jeo i lokao sa njima, a kad se otreznio usere se i prijavi. Svi zavrshe u zatvoru.
Artiljerijsko gadjanje
------------------------------
Uporishte je kombinovano, malo dalje je obalska artiljerija. Neka stari austrougarski artiljerijski polozhaji za nepokretnu artiljeriju. no, promenila se tehnologija, topovi manjeg kalibra - dobaciju dalje. Nemachki 88mm (Krupp) i ruski 85 mm (ZIS - Zavod im. Staljina). 3-4 puta godishnje imaju gadjanje. Objave da je taj i taj sektor zatvoren za polvidbu 24h. Manji remorker vuche metu na sajli od 1 km. Meta - 2 reda burica, sa unakrst postavljenim katarkami i zhicama na kojima se vrte aluminijumske ploche. Sve pokretno i obrtno da granata ne upropasti metu. Granate samo pancirne (samo napravi rupu u meti). A rastojanje sa kog se gadja do 12 km. Pa brodic vuce metu prema mestu gadjanja - granate lete preko glave; od mesta - granate stizhu iza ledja - mislim, to je stvarno dozhivljaj. Kad se sve zavrshi - rukavice na ruke i izvlaci sajlu mete, skidaj plovke (da sajla ne tone), pregledaj metu - sva u rupama, aluminijumske ploche razvaljene.
Municija
--------------
Redovno stizali iz Pule DTM - desantno-tenkovski minopolagach - neko sporo chudovishte ili puno sanduka sa municijom, ili puno drva. Drva za zimu, a municija se zamenjuje. Hebiga, nema otoka na sev. ili srednjem Jadranu gde nisam nosao sanduke sa municijom. Staro cebe na ledja, sanduk od 40-50 kg za dve granate 85/88 mm i nekoliko stotina stepenika uzbrdo, ili pedesetak - nizbrdo. A josh postoji zajebancija kad se municija u magacinu proverava. Iznose se redom sanduci otvaraju, granate chiste od masti - guraju u neku cev ("nadule se") i ako su OK - ponovo mazhu i u sanduke, pa u skladishte.
Mornarica - pesadija
------------------------------
Uvek konkurencija i takmichenje. Mornarica "bolje", lepshe obuchena - ali mnogo zahebancije oko belih uniformi. Voze ih brodovima, bolje klopaju - ali na suvom - "ko ribe". Ne umeju da trche. Zatu peshadija na brodu - ko u shupljoj kadi. Samo cheka da "potone". Vishe puta godishnje dodje taj DTM iz Pule, doveze drva. Mislim treba istovariti jedno dvesta metara cepanica duzhine jedan metar. A onda nocu - vezhba. Utovare te na molu, odvezu u neku uvalu, pridju u plicak dubine 1m i istovare. Skochish u more i nekako se dokobeljash do obale. Jednom nas greshkom istovarili na dubinu od 2m. Hebiga, bacish sve shto imash u rukama i - grebi po kamenju. Iducheg dana - svi otrovani od morske vode. Kazhe poruchnik - shta je vojsko, rakija nishta, a morska voda shkodi? Ali lako je bilo njemu, "diverzant". ("Otishle" mu ushi pa ga bacili u obalsko-desantnu peshadiju).
Ostrige
------------
U gradicu u jednoj manjoj uvali bilo vojno skladishte goriva. Najstrozhe zabranjen pristup. Jednom iz kasarne poshalju kamion sa radnim odeljenjem po neko gorivo i mazivo. Skladishte chuva mornarica. Mi "zeleni", a strazhu chuva mornarica u plavom. Gledam ja molove - skroz drveni, neka nevidjena borova gradja (nema metala, nema varnichenja). A na stubovima koji vire iz vode ostrige kao pesnice. Pitam nekog strazhara - "bere li ovo neko?" Kazhe, samo jedan mornarichki vodnik, zna ih tachno u komad, - a drugi se gade. Kazhem ja, ajde malo proshetaj, sad cu da pokupim par komada. Uzmem neku staru jastuchnicu od vozacha kamiona i bajonet od M48. Skinem se u gace - buc - i dobro naberem ostriga. Voda ledena. A bilo neko mnogo toplo vreme, mislim da je bila sredina marta. Kazhu to je bila najtoplija godina na moru. Jedva sam izashao na obalu. Shutnem onaj dzhak u kamion. A "stazhi" dolazi riba iz Ljubljane. Kupi u gradu limun i belo vino. Dodje po njega kolima. On bi i ovamo, a i onamo - kazhe nemoje sve potroshiti! Nemoj - ni ti! Cerekali se svi. Pa mu zapakujemo u jednu kesu desetak komada. Uveche sedimo u kuhinji, neki tip, konobar iz Shibenika uredio ostrige. Uchi neke koji ne znaju kako se troshe - njima se ne dopada. Kad ulazi dezh. oficir. Pogleda nas, kazhe, - ne mogu da verujem! Bogamu, pa shta je ovo - hotel Bellevue? ... Daj ovamo jedno tuce! .. i vina. Pita odakle vam ovo? Ja kazhem. Na shto ce on - nahebao si, ima te sredi mornarichki vodnik. No ne lezi vrazhe - kroz par dana mornarichkog vodnika ortak sklepeta kod "treceg magacina" kako ronja sa podvodnom pushkom. Opali metak u vazduh. Vodnik se skroz zarozo'. A ortak mu kazhe - samo ti vozi - ali zaboravi na ostrige! Tako je i bilo.
Da neko ne pomisli da preterujem - u Pooli nas zvali "loshinjska vojska". Vecina u letnjim suzhenim pantalonama, zvoncaricama, dole "froncle/rese". Nepotshishani, rukavi koshulja zavrnuti (onda bilo zabranjeno!). Tetoviranje - ko' u mornarici. Neki ortak na oba ramena utetovira: znak americhkih marinaca i neshto shto lichi na ruski "morskoj desant" (objasnio mu kako to izgleda). Nastane tolika frka - svi na totalni pregled. Tetovirani - u prekomandu.
Tranzistor, sat i lancic
-------------------------------
Tri statusna "konvertibilna" simbola u ondashnoj vojsci. Konvertibilna u smislu: predmet-vrednost (pare). To se trampilo na sve moguce nachine. Ponekad ti se tvoja stvar koju si "topnuo" vrati za opkladu - shta ce biti za ruchak, - za deseti deo para koje si dobio.
Biblioteka
-----------------
I tako, nekako se blizhi kraju moje JNA vojnikovanje. Jednom me pozove neki vodnik - kazhe imamo biblioteku u komandi, skroz zapushtena. "Otokar Kerhsovani" iz Rijeke shalje gomile besplatnih knjiga, koje chame u nekoj smrdljvoj kancelariji. Pita me - znam li kako da se to sredi? Mozhe. Radno odeljenje da opere, oriba, moleri okreche, stolari srede police - a onda nastupam ja. Trebaju mi dvojica koji umeju na kucaju na mashini (da ih oslobode popodnevnog znimanja) i neshto "inventara". Za mesec dana biblioteka - ko gradska. Normalno, na istaknutim mestima - "klasici samoupravnog socijalizma" i "medjunarodnog radnichkoh pokreta" - a iza - sve po redu. ali, strogo pazim shta izdajem. Kazhu ortaci - ovo bre mnogo dosadno ("Druzhina sinjeg galeba" i sl.) Jednom iz zezancije doneo Milerov "Sexus". Popodne prochitam par strana - svi da svisnu! Shta je to, bre? Kako shta je - "Prohujalo sa vihorom!" To je bila najtrazenija knjiga. Najvishe sam voleo Shekspira u malom formatu. Stane ti u dzhep bluze, ili torbicu maske. Pa ga nosas na zanimanje.
Vojna bolnica
-----------------------
Na nekoj vezbi - bacanje "hemijskih petardi" - suzavac, nekako se tako dogodi da mi petarda pukne skoro u lice. Sreca, bila zima, - ledeno, hladno, nosio potkapu i slem. Izgore mi samo obrve, trpavice i brkovi. A vodnika pored mene samo oprlji. Helikopter - pravac Pula. Vojna/civilna bolnica, ochno odelenje. To je trebalo videti ... pardon - doziveti. Razne povrede, nekom prsnula kiselina u oci, nekom spliter iz radionice ... Mnogo ruzno. I surovi vojnicki humor. Dovedu novog, oba oka mu previjena, on jadnicak - ko ranjenik sa Sutjeske. Svi znaju - nova zrtva za "inekciju".
A radi se ovako. Oni koji su osetljiviji nabiju glavu u jastuk da se ne smeju, - ostali gledaju. Jedan se bos iskrade o vrata, jako lupi vratima i grubim "oficirskim glasom" kaze: vojnik taj-i-taj! Onaj novi jadnicak sav ustreptao na krevetu: Ja!
Inekcija! Jadnicak se baci na stomak, spusti pidzamu a ovaj sa obicnom iglom za sivenje mu pridje i onako zestoko ga ubode. Jadnicak samo stenje - "oficir" ce - sta je vojnice, kukamo!? Mazne ga vatom sa alkoholom - to je bio unapred pripremljen ritual - tras vratima i tiho u krevet. Zrtva se polako oblaci i kaze: mamu mu njegovu, al' ima tvrdu ruku. Opshti urnebes.
Ili odlazak "na previjanje". Neko sa jednim zavijenom okom vodi kolonu od 4-5 nesretnika sa oba zavijena oka. Odvede ih na previjanje a onda proseta hodnicima do porodiljskog. Kaze, sacekajte ovde, idem po kartone - i nestane. Obicno se sazali neka sestra i vrati ih uz psovke.
Zatvor
------------
Imao skoro mesec dana zatvora. Tri puta po 7 dana i dva puta po 3 dana. Bitno je ne preci mesec.
Najbolji su mi bile dve poslednj nedelje u zatvoru. Dobio neki ekcem po licu - lekar dao potvrdu - "ne brije se". Ali zatvor - mala kasarnska buvara u strazhari. Ujutro ustanesh - kazhesh strazharu - idem u komandu. Odesh u komandu - zovu me u "pozadinu". U pozadini - "u trecem sam skladishtu" (imao pajtosa st.vodnika). Pa sa njim u gostionu. I vrhunski shtos - jednom u gostuionu bane poruchnik (moj potporuchnik bude unapredjen). Vodnik i ja blago odlepili. Sedne on i kazhe - za tebe se vodniche ne chudim - ali ovaj, pa znash da sutra izlazi iz vojske? Tu ja i vodnik navalimo da ga chastimo. Tip se razbesni. Kazhe - uchinicu ti veliku uslugu - necu te predlozhiti za vodnika u rezervi. I dan danas sam mu zahvalan. I tako ja iz kasarne izadjem sa bradom od dve nedelje. Kako sam je nosio pre JNA, tako i do dan danas.
Hm, preskocio sam mnogo toga: iznenadno opaljivanje puskomitraljeza na ciscenju, izlazak u grad, odsustvo, bacanje bombe, pakete/pare, ambulantu, feribot "Marina" i M.Loshinj - Zadar ...
...
#86
misko maric
-
- Members
- 2,372 posts
Posted 19 October 2004 - 10:17
Vojna tajna, prijatelju. A ti sve na forum...Tuzi-Titograd,432.LARD ARJ PVO,Boffors 40 mm,86/87 g.sve vreme bez prekomande...
Odlazak
---------------
...
Dolazak
---------------
"Vojska" i "Zakletva"
...
-----------------------------
Kurs za analfabete
...
----------------------------
Desetarski kurs
...
------------------------
"Nova" i "stara" vojska
...
---------------------------------
Odeljenje
...
------------------
Lom
...
---------
Fiskultura
-----------------
Albanac
----------------
Maspok
----------------
"Bezbednjak"
----------------------
Likovi
---------------
Rok-koncert
-----------------------
Zasto ne volim mladu zelenu salatu
---------------------------------------------------
"Manerav"
-------------------
"Plavi"
----------------
"Plavi agresori"
------------------------
Korcula
---------------
Straza na Unijama
-----------------------------
Straza obicna
----------------------
LPA baterija
-------------------
Planetarijum
-------------------
Zemljaci
--------------
Najbolji drug
---------------------
Zanimanje
-----------------
More
-----------
Gostiona
-----------------
Pisma od kuce
-----------------------
Ovca
----------
Artiljerijsko gadjanje
------------------------------
Municija
--------------
Mornarica - pesadija
------------------------------
Ostrige
------------
Tranzistor, sat i lancic
-------------------------------
Biblioteka
-----------------
Vojna bolnica
-----------------------
Zatvor
------------
Ne znam šta me više čudi:
- da si ovo zapamtio
- da te nije mrzelo da pišeš...
Edited by misko maric, 19 October 2004 - 10:34.
#87
perkos
-
- Members
- 26,798 posts
Posted 19 October 2004 - 10:52
ovak Kinik je stvarno čudo B)
sećam se da je i moj pok.deda ovako lepo pričao o vojsci i pamtio svaki
detalj i ime vojnika i oficira s'kojim je bio u vojsci
sećam se da je i moj pok.deda ovako lepo pričao o vojsci i pamtio svaki
detalj i ime vojnika i oficira s'kojim je bio u vojsci
#88
jack bauer
-
- Members
- 629 posts
Posted 19 October 2004 - 11:31
cher kinik,
da tebi ta vojska nije tesko pala ne bi je ti ovako lepo zapamtio.
to, izgleda, razumeju samo oni koji su bili.
a konj si sto si to pustio ovako dzabe, trebalo je da presavijes tabak, najavis se narodnoj knjizi... do sad bi se deci dopadao kao nekad branko copic.
ipak, hvala.
da tebi ta vojska nije tesko pala ne bi je ti ovako lepo zapamtio.
to, izgleda, razumeju samo oni koji su bili.
a konj si sto si to pustio ovako dzabe, trebalo je da presavijes tabak, najavis se narodnoj knjizi... do sad bi se deci dopadao kao nekad branko copic.
ipak, hvala.
#89
jack bauer
-
- Members
- 629 posts
Posted 19 October 2004 - 11:52
moje sluzbovanje odigralo se "relativno skoro" (nikako da se odviknem od moderne vojne terminologije) u subotici. o opstim prilikama najbolje sude izjave gradjana kako "takvu zimu" ne pamte. a kad oni koji zive na najnezahvalnijoj vetrometini i pizdometini na koju je bauerova noga stupila to kazu, valja im verovati. kako god, ciscenje snega otkrilo mi je do tada nepoznate gradske trgove i ulice. bukvalno i figurativno.
u vojsci sam mrzeo sve. nakon mesec dana zivota iza zice, izrastao sam u vrhunskog pacifistu koji bi ih najradije sve pobio. nakon dva meseca poceo sam da se borim za zivot. svim sredstvima. nakon tri meseca mislio sam da je sve izgubljeno. nakon cetiri meseca poceo sam da se nadam. nakon pet kraj je vec izgledao izvestan (sta ti je silina nadanja!). nakon sest uslo se u fazu blage rezignacije i zgadjenosti nad onim sto se izdrzalo. nakon sedam meseci nesto se racionalnije osvrtalo na pocetke, ali sa podjednakim i jos odlucnijim, rekao bih, gadjenjem. nakon osam meseci dani su prolazili najsporije na svetu. osecao sam se kao brodolomnik na pustom ostrvu koji posmatra kako se spasilacki brod lagano priblizava. taman ste se svikli na jedan zivot i ovladali njime, a priblizavao se trenutak kada cete sve morati ispocetka. nakon devet meseci sam izasao. na isti nacin na koji sam i dosao. moji dosli po mene, isli istim putem nazad i preko istih kafana u kojima smo sedeli i uz pice provodili poslednje trenutke moje slobode. sve sam to od njih izrictio trazio da mi ucine, pre nego sam zakoracio kroz kapiju. pakla (VJ Pakla, da ga "hebem"...).
i evo nakon skoro dva vojna roka otada cini mi se da se secam svakog trenutka kao da cu ga sutra kad ustanem ponovo proziveti.
a nije bilo strasno. nego napad'o sneg...
u vojsci sam mrzeo sve. nakon mesec dana zivota iza zice, izrastao sam u vrhunskog pacifistu koji bi ih najradije sve pobio. nakon dva meseca poceo sam da se borim za zivot. svim sredstvima. nakon tri meseca mislio sam da je sve izgubljeno. nakon cetiri meseca poceo sam da se nadam. nakon pet kraj je vec izgledao izvestan (sta ti je silina nadanja!). nakon sest uslo se u fazu blage rezignacije i zgadjenosti nad onim sto se izdrzalo. nakon sedam meseci nesto se racionalnije osvrtalo na pocetke, ali sa podjednakim i jos odlucnijim, rekao bih, gadjenjem. nakon osam meseci dani su prolazili najsporije na svetu. osecao sam se kao brodolomnik na pustom ostrvu koji posmatra kako se spasilacki brod lagano priblizava. taman ste se svikli na jedan zivot i ovladali njime, a priblizavao se trenutak kada cete sve morati ispocetka. nakon devet meseci sam izasao. na isti nacin na koji sam i dosao. moji dosli po mene, isli istim putem nazad i preko istih kafana u kojima smo sedeli i uz pice provodili poslednje trenutke moje slobode. sve sam to od njih izrictio trazio da mi ucine, pre nego sam zakoracio kroz kapiju. pakla (VJ Pakla, da ga "hebem"...).
i evo nakon skoro dva vojna roka otada cini mi se da se secam svakog trenutka kao da cu ga sutra kad ustanem ponovo proziveti.
a nije bilo strasno. nego napad'o sneg...
Edited by jack bauer, 19 October 2004 - 11:54.
#90
Akibono
-
- Members
- 616 posts
Posted 19 October 2004 - 13:52
Pula - Vladimir Gortan, mornarička pešadija - veza , prilično zahtevan rod, a onda ladovina na Brionima -čamčana četa (vila na obali) tablica 3 + gardiski dodatak. Pula je u tom periodu bila prepuna vojske, Saura, Gortan, Muzil, Barbarole, Varseline, Fažana ... ipak lepo bi bilo videti kako je tamo danas.
