77 replies to this topic

[betty]

U poslednje vreme, posto je moj faks u zaostatku dobrih 30-40 godina za svetskim tokovima - a ja ne zelim da toliko zaostajem za svetom - pocela sam da citam inostranu literaturu malo vise. Posto je buljenje u udzbenike ipak dosadna stvar, citam onu vrstu knjiga koje su jako zanimljive, a koje moze da cita bilo koji obrazovani covek koji je laik iz moje oblasti, psihologije. Dakle, ne "naucno-popularna" literatura, jer je to obicno tesko sranje (dakle "Emocionalna inteligencija" - NE!), nego ona vrsta knjiga u kojima pise o zaista dobrim i proverenim istrazivanjima, i gde se daju interpretacije koje su u skladu sa savremenim fenomenoloskim okvirom psihologije, gde je sve protkano dozom humora, a pisano pitko i jasno. Nesto poput Riddley-evog Genoma, ili Hawkingovih knjiga.

Pa reko', bilo bi lepo da razmenimo iskustva. Da li postoji neka knjiga koja spada u siri domen vase struke, a koju biste preporucili drugima za citanje? Ne mora da bude prirodna nauka u pitanju, rado bih citala i neku knjigu vezanu za istoriju/sociologiju, ako znam da je manje romantizovani prikaz a vise faktografski a i dalje zanimljivo. Ili jos bolje, neka dobra antropoloska literatura. Ili sta god, nesto o teoriji haosa, o vestackoj inteligenciji, bilo sta. Samo malo opisite knjigu, da znamo cime se bavi.

Ja trenutno citam Ramachandranovu knjigu "Phantoms in the Brain", i definitivno je preporucujem. Za sada se tice (a verovatno i kroz celu knjigu) neuroloskih objasnjenja fantomskih udova. Znate ono, kad neko ostane bez ruke, a i dalje je oseca? Postoje i osobe rodjene bez ruku, koje ih svejedno osecaju - gestikulirau fantomima dok razgovaraju, recimo. Ramachandran opisuje sta se dogadja u mozgu takvih ljudi, gde je ruka i dalje reprezentovana u korteksu, zasto bas tu, kako pomoci osobi kojoj je fantom zgrcen u odredjenom polozaju i ne moze da ga opusti, kakve sve vrste fantoma postoje... Govori i malo o nasoj telesnoj slici uopste, to jest mentanoj mapi tela koju imamo. Daje zanimljive primere kako da sami osetimo varljivost telesne slike - cak daje primere kako mozemo telesnu sliku da "izbacimo" u neki spoljasnji objekat (a bez da budemo ludaci). Objasnjava poreklo foot-fetisha i zasto zenama vise prija da im se grickaju usi nego muskarcima. To je to za sada, trebalo bi da citam dalje da bih mogla da napisem jos Duhovito, pitko, a ozbiljno i naucno potkovano.

Ajd sad vi!

[Indy]

Hm, bojim se da ce ovo "obrazovani laici" privuci sasvim pogresnu ekipu... no dobro.

Dakle, zaista je tacno da skoro svaki fax BU, kao i akademsko obrazovanje u celini dramaticno zaostaje za svetskim tokovima. Nije to pocelo sa raspadom SFRJ, ima malo duzu istoriju. No, svejedno, stoji cinjenica da su knjige (iz skoro bilo koje oblasti) koje postoje na engleskom govornom podrucju (a i na francuskom, slucajno znam) zaista neuporedive sa bilo cime sto tamo imamo i sto smo imali, cak i u ona tzv dobra vremena.

Pao sam na teme kad sam svojevremeno po prvi put zasao u ove novosvetske biblioteke, i video knjige koje su (premda 100% ozbiljne) bukvalno zabavne, lepe za gledanje, citanje... Ne bazira se sve samo na suvom tekstu, ima puno fantasticnih ilustracija, itd. Drugo, tekst ne tece prosto linearno kao sto je u svim nasim udzbenicima, vec je prepun zanimljivih text-boxova i slicnih "razbijacha dosade"...

Ako se trazi preporuka, pominjao sam ranije ovde neke naslove, a za ovaj put mogu ono iz cega sam prenosio jedan deo ranije. (Sledeca poruka, radi preglednosti).

[Indy]

COVEK I ZEMLJA


Then the Lord God fashioned the earthling (ha-adam)
from the soil of the earth (ha-adama),
and breathed into his nostrils the breath of life,
so the earthling became a living soul.

-Genesis 2:7


Biblijska slika nastanka covecanstva, citirana iznad, otkriva duboki uvid koji je moderna civilizacija u velikoj opasnosti da zaboravi. Nasa urodjena i neodvojiva pripadnost zemlji manifestuje se u imenovanju prvog ljudskog bica, od reci adama, hebrejske imenice zenskog roda koja znaci “zemlja” ili “tlo”. Originalno nacinjeni zemlljanin, ha-adam (znaci “od zemlje”), je kasnije diferenciran u coveka i zenu, nazvane Adam i Hava, za koje je receno da su praroditelji svih razlicitih naroda koji nastanjuju planetu. Adamovo ime u sebi sadrzi ljudski pocetak i sudbinu: nase postojanje i sredstva za zivot su od zemlje, za koju smo privezani celog zivota i u koju se vracamo na kraju nasih dana. Ime Adamove drugarice, Hava (kasnije transliterovano u Eva), znaci «ziveca», ili «zivotodavna». Sjedinjavanje Adama i Eve, dakle, oznacava sasvim bukvalno uzajamnu zavisnost zemlje i zivota.

Ista snazna metafora odjekuje i u latinskom imenu za coveka – homo – nastalom od reci humus, zivi deo zemljisnog materijala. Dakle, pridev «ljudski», ili «humano» takodje podrazumeva i «zemno». Druge stare kulture su takodje imale snazne asocijacije i osecanja obozavanja prema zemlji. Za stare Grke, zemlja je bila Gea, velika materinska boginja koja, zatrudnevsi sa Uranom (bogom neba), dade zivot svim bogovima grckog panteona. Njeno ime je deo takvih modernih reci kao sto su geologija, geofizika i geoponika (nauka o poljoprivredi), cak i u cestom imenu Georgije (engl George, nastalom od geo+ergon, sto znaci «raditi zemlju», dakle, zemljoradnik). Jedan od Geinih potomaka je i Demetra, boginja zemlje, za ciji duh se veruje da zivi u svetim stenama, potocima i pecinama. Rimljani su je poistovecivali sa boginjom poljoprivrede, Ceres, modifikacijom cijeg imena je nastala rec «cereal» (jestivo zrno) i ciji glavni festival – Cerealija – je bio slavljen u prolece. U ucenjima Bude, kao i u tradiciji Afrikanaca, americkih Indijanaca i australijskih Aboridzina, zemlja je bila obozavana kao izvor plodnosti, mesto klijanja i obnove, zaista materica zemaljskog zivota.

Zemlja (obuhvatajuci u sebe zemljiste u svom sirem kontekstu zivotne sredine) je odigrala tako vaznu ulogu u staroj mitologiji iz vrlo ubedljivog razloga: nasi davni preci su ziveli u intimnom kontaktu sa zemljom i dozivljavali pojave u vezi sa njom direktno. Oni su osecali neublazeni udar grada i orkanskog vetra, podnosili teret susa i besnjenje poplava. Cistili su i orali zemlju, sejali seme i sadili sadnice u mekano tlo, i gledali kako kisne kapi slepljuju grudvice zemljista i kako jarko sunce susi i pravi pukotine na goloj povrsini tla. Molili su se za lagane kise koje ce obezbediti da se zemljiste ni ne osusi a ni da ga voda ne odnese, i brizno gajili svoje useve. Cuvali su zrno koje pozanju u trapovima, gradili kuce od blata, i otkrili da se glina moze ispeci da proizvede nov i trajni materijal – nazvan keramika – od koje su oni pravili cupove za hranu i ploce za pisanje. Tokom celog svojeg zivota, bili su zahvalni za zemljine plodove, a da to nikada nisu uzimali zdravo za gotovo. Ljudi koji zive na zemlji u potpunosti zavise od svog poznavanja tla u stalnom naporu da iz njega izvuku ono sto im je potrebno za egzistenciju.

Nasa civilizacija vitalno zavisi od zemlje vise nego ikada, jer je nas broj porastao dok su se pristupacni resurs zemljista smanjili i istrosili. Paradoksalno, medjutim, paralelno sa tim kako nasa zavisnost od zemlje raste, vecina nas je postala fizicki i emocionalno odvojena od nje. Vecina ljudi u tzv razvijenim zemljama provodi svoje zivote u vestackoj sredini grada, izolovana od direktne izlozenosti prirodi. Neki stanovnici grada pokusavaju da ukrase svoje domove sa ukrasnim biljkama koje su prilagodjene da rastu u sterilnim medijima, a ne u zemljistu. Mnoga deca podrazumevaju da hrana dolazi iz supermarketa. Malo ko se danas moli za kisu, a mnogi je smatraju samo nepogodom.

Odvojenost je rodila neznanje, a od neznanja je nastala iluzija da se nasa civilizacija uzdigla iznad prirode i oslobodila od njenih okova. Poljoprivreda i snabdevenost hranom, erozija i zaslanjivanje, degradacija i unistenje prirodnih ekosistema, odlaganje otpadaka, nestanak i zagadjenje povrsinskih voda i akvifera, trendovi koji pogadjaju kvalitet lokalne i globalne sredine – svi ovi procesi, koji ukljucuju zemlju ili direktno ili indirektno – postali su tek apstraktni za vecinu savremenih ljudi. Sam jezik koji koristimo odaje nas nemar za taj tako obican materijal pod nogama, koji cesto zovemo i «prljavstina». Neki pedantni roditelji zabranjuju deci da se igraju u blatu i zure da operu njihove «uprljane» ruke kada deca poslusaju urodjeni instinkt da se ipak igraju u blatu. Na taj nacin se obezvredjuje i tretira kao necisto ono sto je u stvari osnovni medijum preciscavanja na planeti, u cemu se otpaci raspadaju i prirodna produktivnost iznova obnavlja.

Ocigledno je da moderno drustvo nije u stanju da uspesno i trajno upravlja onim sto suvise ljudi, ukljucujuci i kreatore domace i medjunarodne politike, ne poznaje i samim tim se ne brine, niti stara o tome. Nepoznavanje zemaljske sredine, na povrsini koje lezi zemljiste, vodi daljem pogresnom koriscenju i zloupotrebi. Stoga je jedan od glavnih zadataka naseg doba da generise i siri pravo znanje u oblasti zivotne sredine i procesa, posebno posto su ovi ugrozeni – makar i nenamerno – ljudskom aktivnoscu.


Daniel Hillel, Environmental Soil Physics, Academic Press, USA. (str. xix-xxi)
(preveo Indy)

[Kosmarac]

Ziveo HOMOTERAS!

[Indy]

Mislim da je ova knjiga sjajna za "obrazovane laike"...

Evo ga pasaz koji govori o Darvinu, evoluciji, slucajnosti, itd. Vrlo aktuelno, uvek, na forumu...


".....To this day, and in quarters where they should know better, Darwinism is widely regarded as a theory of 'chance'. It is grindingly, creakingly, crashingly obvious that, if Darwinism were really a theory of chance, it couldn't work. You don't need to be a mathematician or physicist to calculate that an eye or a haemoglobin molecule would take from here to infinity to self-assemble by sheer higgledy-piggledy luck. Far from being a difficulty peculiar to Darwinism, the astronomic improbability of eyes and knees, enzymes and elbow joints and the other living wonders is precisely the problem that any theory of life must solve, and that Darwinism uniquely does solve. It solves it by breaking the improbability up into small, manageable parts, smearing out the luck needed, going round the back of Mount Improbable and crawling up the gentle slopes, inch by million-year inch. Only God would essay the mad task of leaping up the precipice in a single bound. And if we postulate him as our cosmic designer we are left in exactly the same position as when we started. Any Designer capable of constructing the dazzling array of living things would have to be intelligent and complicated beyond all imagining. And complicated is just another word for improbable - and therefore demanding of explanation. A theologian who ripostes that his god is sublimely simple has (not very) neatly evaded the issue, for a sufficiently simple god, whatever other virtues he might have, would be too simple to be capable of designing a universe (to say nothing of forgiving sins, answering prayers, blessing unions, transubstantiating wine, and the many other achievements variously expected of him). You cannot have it both ways. Either your god is capable of designing worlds and doing all the other godlike things, in which case he needs an explanation in his own right. Or he is not, in which case he cannot provide an explanation...."


Climbing Mount Improbable
by Richard Dawkins, 1996.

[Herr]

Vi ste stvarno zesci problem verovatno zbog ekipe genija koja vodi faks chez Njegos. Nedaj boze da imate pretplate na elektronska izdanja casopisa. Sta te briga predavaces grdjansko.

[darwin]

bozanska cestica - ledermen lion

pisac je dobio nobelovu nagradu iz fizike 1988. godine.
10 godina bio direktor fermilaba (jedan od najvecih suprekolajdera na svetu)

u knjizi se radi o modernoj fizici i potrazi za higsovim bozonom (tzv. bozanska cestica), koja stvara higsovo polje, a to polje daje svim cesticama masu

lepa knjiga. preporucujem ljudima koji zele da saznaju malo vise o modernoj fizici...
nije uopste "tesko" stivo, ni za laike..

ako nekome treba imam u elektronskoj formi. PM

[lightmath]

Mislim da u ovu kategoriju knjiga spada "Gedel, Ešer, Bah" Daglasa R. Hofštetera.
Kod nas je na zalost objavljen samo delimican prevod u izdanju Prosvete.
Knjiga na vrlo zanimljiv nacin govori o matematici, njenoj filozofiji i istoriji kao i vezi sa umetnoscu.

Takodje vrlo je zanimljiva knjiga "Fermaova poslednje teorema" Sajmona Kinga. Pisac na jednostavan nacin (bez detaljnih matematickih dokaza) objasnjava put do konacnog resenje cuvene teoreme. Deo je istorijski i biografski, o matematicarima koji su se bavili tim i slicnim problemima u proslosti.

[Indy]

Climbing Mount Improbable
by Richard Dawkins, 1996.

Upravo sam zavrsio sa citanjem ove knjige i mogu da je preporucim svima, posebno onima koji imaju neko predznanje iz biologije (lakse i brze se cita, mada mozda moze i bez toga).

Sta da kazem, ima stvarno fascinantnih stvari - u stvari, sam zivot je fascinantan. Onima koji vole kompjutere, dopasce se programcici za 'evoluciju'. Knjiga zadire u neke tradicionalno nedokucive stvari, Dawkins zaista sa lakocom tretira materijal koji je vise nego kompleksan. Uvek mi je darvinizam bio jasan i prihvatljiv, ali posle citanja ove knjige sam na neki nacin prosao ceo put kroz duboko geolosko vreme i razvio gotovo neki osecaj za to kako je to uopste moguce. U stvari, sve je vrlo jednostavno, ali ono sto nije jednostavno je shvatiti duboko vreme, shvatiti logaritamski rast (zamislite ovaj primer: ako krenete da previjate hartiju, savijete je jednom, dvaput, triput, cetiri puta, itd - naravno, posle nekog vremena ce vam biti tesko da je previjete, ignorisimo to zasad - kada je previjete samo 50 puta, bice debela od - Zemlje do Marsa!)... tu su se opet kompjuterski programi, koje je Dawkins jos obilato koristio osamdesetih, vrlo dobro pokazali. Pokazuje se da je evolucija oka, nesto sto je zbunjivalo i samog Darwina, po kompleksnosti, od najprostijih fotoreceptora do oka ribe, trajala najvise pola miliona godina (sto je 'bleep' u geoloskom vremenu).

Sam princip je, dakle, jednostavan: mutacije (koje su uslovno receno slucajne), seksualno razmnozavanje (miksanje genetskog materijala) stvaraju 'pool' gena odakle prirodna selekcija moze po potrebi da bira ono sto ce dati - u postojecim uslovima - najbolji moguci rezultat. To je neka vrsta 'pritiska' koji ziva bica 'gura' u pravcu usavrsavanja, ili, drugacije receno, ono sto nije adekvatno situaciji koliko moze da bude, prestaje da postoji (kao genotip).

Kada se tome dodaju interakcije organizama, to se usloznjava do nevidjenih nivoa slozenosti. Celo poglavlje je, npr, posveceno osama koje oprasuju smokve. Ti odnosi su toliko komplikovani i "neverovatni" (na neki nacin), da je to npr Tolkin stavio u neku cetvrtu knjigu Gospodara prstenova, svi bi rekli, al ovaj ima bujnu mastu. A to se stvarno dogadja, a trebalo bi mi par sati da ga ukratko opisem... osa koja je specijalizovana za oprasivanje samo jedne od 900 vrsta smokve, i samo ta osa za samo tu smokvu.

Smokva je dvodoma, pri cemu muske biljke izgledaju isto kao zenske. Ose nisu u stanju da ih razlikuju. Osa ima tri pola, zenke, koje lete, muzjake koji se radjaju i umiru unutar smokvinog ploda i nemaju krila, i muzjake koji lete, sasvim razlicite (morfoloski) od prethodnih, kao treci pol. Delikatnost medjusobnog odnosa svih ovih elemenata je ravna nekoj multidimenzionalnoj arabeski. Osa i smokva su "koevoluirale".

Nivo fascinantnosti prevazilazi mnoge produkte ljudske maste i interesantno je, da i pored takvog sveta u kome zivimo, ljudi ipak potrebuju "cuda koja nisu od ovoga sveta". Familiarity breeds contempt, izgleda, mislim da bi se i na Isusa ovde brzo navikli, uostalom, videli smo kako je prosao (usputna opaska).

Za kraj, "Evolution is an enchanted loom of shuttling DNA codes, whose evanescent patterns, as they dance their partners through geological deep time, weave a massive database of ancestral wisdom, a digitally coded description of ancestral worlds and what it took to survive in them".



Sledeci na redu (iz velike amazon posiljke) je Edward O. Wilson, The Future of Life. Izgleda vrlo zanimljivo. Genetski, tj. evoluciono, covek je predodredjen da ima na umu samo kratkorocni interes (kao i bilo koje drugo zivo bice). Globalne i dugorocne stvari ne mogu da nas istinski emotivno pomere, to nije slucajno. Ova knjiga je manifest o potrebi za promenom. E.O. Wilson je, inace, jedan od najslavnijih americkih naucnika danas i dobitnik 2 Pulicerove nagrade - sto objasnjava lakocu sa kojom se cita. Sa lakocom se i slusa, sto sam imao prilike da se uverim pre 3 godine na konferenciji.

Zatim me cekaju The Selfish Gene (Dawkins), Blank Slate (S. Pinker), The Universe in a Nutshell (Hawking) i ... Consciousness Explained (D. Dennett).

[betty]

Indy, slazem se sa tvojim vidjenjem Dawkinsovog stila. Climbing Mount Improbable jos nisam procitala, jerbo se jos uvek bavim citanjem Blind Watchmakera. Ali stoji mi na stolu (dobro de, na podu kraj kreveta, povrh vece gomile knjiga i papira) i ceka...

Da li je neko citao Olivera Sacksa? Ja procitah "The Awakenings" i "Island of the Colourblind" i uopste mi nije jasno zasto je covek toliko popularan. Navodi zanimljive price, ali ne trudi se ni najmanje da medju njima nadje neku zajednicku nit, a i ne preza od opsirnog zalazenja u krajnje dosadne teme (tipa kako on voli bastovanstvo i sta sve radi po svojoj basti kad je kod kuce).

> Sledeci na redu (iz velike amazon posiljke) je Edward O. Wilson, The Future of Life. Izgleda vrlo zanimljivo. Genetski, tj. evoluciono, covek je predodredjen da ima na umu samo kratkorocni interes (kao i bilo koje drugo zivo bice). Globalne i dugorocne stvari ne mogu da nas istinski emotivno pomere, to nije slucajno. Ova knjiga je manifest o potrebi za promenom. E.O. Wilson je, inace, jedan od najslavnijih americkih naucnika danas i dobitnik 2 Pulicerove nagrade - sto objasnjava lakocu sa kojom se cita. Sa lakocom se i slusa, sto sam imao prilike da se uverim pre 3 godine na konferenciji.

Zatim me cekaju The Selfish Gene (Dawkins), Blank Slate (S. Pinker), The Universe in a Nutshell (Hawking) i ... Consciousness Explained (D. Dennett).

Vrlo lep izbor. I ja sam u potrazi za Wilsonom trenutno. A odlucih da se upoznam i sa Gouldom, tim arch nemesis-om evolucionih psihologa. Uskoro ce mi pasti saka njegova "Mismeasure of Man". Odnosno, "Kriva mera covjeka".

A "Selfish Gene" je mozda trebalo da procitas pre ovoga... Meni je, iskreno, posle vrlo laganog ali lepog kursa iz (humane) genetike na faksu, dobar deo prvih nekoliko poglavlja bio jednostavno... dosadnjikav. Ma koliko da je knjiga dobra, ipak se oseti da je pisana odavno. Mada je divno sto sve potkrepljuje sjajnim primerima. Spominju se i osice koje oplodjuju smokvice, a hrane se cvetovima unutar istih. Pa kad osa pojede previse, drvo odbaci tu smokvu! Koje je cudo ta evolucija.

[semele]

Mogu toplo da preporucim dve knjige: Hawking-ovu Brief History of Time i jednu knjigu koja obrazovanom laiku priblizava algebru, Fermat's Last Theorem Simona Singh-a.

[Indy]

A "Selfish Gene" je mozda trebalo da procitas pre ovoga... Meni je, iskreno, posle vrlo laganog ali lepog kursa iz (humane) genetike na faksu, dobar deo prvih nekoliko poglavlja bio jednostavno... dosadnjikav. Ma koliko da je knjiga dobra, ipak se oseti da je pisana odavno. Mada je divno sto sve potkrepljuje sjajnim primerima. Spominju se i osice koje oplodjuju smokvice, a hrane se cvetovima unutar istih. Pa kad osa pojede previse, drvo odbaci tu smokvu! Koje je cudo ta evolucija.

Hm - nista ne steti da se podsetim. A tacno je da je logicno bilo da prvo procitam S.G., ali je sticajem okolnosti ova porudzbina od amazona podeljena u 2 paketa (mislim da imaju ogranicenje za broj knjiga u jednom paketu) - jedan je stigao pre Xmasa, a drugi posle. Tako da sam prvo otpoceo sa Mount Improbable. S.G. sam ja odavno trebao da procitam, pre par decenija - ali mi tu knjigu nije niko preporucio (moj profesor genetike, stari KPJ kadar, mogao je jedino T.D. Lysenka da mi preporuci - druga su to vremena bila).

PS. Smokva odbacuje plod u kome osa zametne svoja jaja u previse cvetova. Smokva "zna" da nema dovoljno (ili uopste) svojih semenki u tom plodu, i nece da trosi resurse na sazrevanje ploda iz koga ce se samo izleci osice... fenomenalno.

[Mallorn Tree]

Mladi forumski svete – oprosticete mi sto cu vam predloziti neke starije knjige, (pa i ja sam vintage model, after all), ali mislim da neke od njih dobijaju novi smisao, kada se procitaju sa vremenskom distancom.

Knjiga A.C.Clarke-a “Profiles of the future” izasla je davne 1962. godine i dozivela vise docnijih izdanja. Ja imam izdanje Pan Books London and Sidney is 1976.
Citat iz New York Times-a tim povodom:
“The range of this enthralling book is immense: from the remaking of the human mind to the vast reaches of the universe. Newly revised, even the remarkable events of the last decade have affected few of the exciting speculations by Arthur C. Clarke – a scientist whose expert and wide knowledge is matched only with his brilliant imagination”.

Toplo preporucujem.

Zatim “Stonehenge decoded”, Gerald-a S. Hawkins-a (Fontana, 1975)
Sa Back cover-a : “The episode of Stonehenge and IBM computer is one of the most bizzare and unexpected in science…How and why the men of Stonehenge constructed their elaborate sun-and-moon temple is speculative.
But the computer and Professor Hawkins have shown that they possessed constructional and astronomical skills of a quite unexpectedly high order. Historians, astronomers, druids and mere tourists all owe the Professor debt of
gratitude”. Observer

Carl Sagan – Dragons of Eden
Obavezna lektira za svako mislece bice. Za citanje i procitavanje.

[Mallorn Tree]

Knjiga koju bih uvela kao obaveznu lektiru

The Ascent of Man – J. Bronowski (BBC)


Ovu knjigu moram posebno da izdvojim. Dok je TV jos licila na nesto normalno i pristojno, prikazivana je serija pod ovim naslovom (nazalost koliko znam nije bila reprizirana). U knjizi su sakupljeni tekstovi svih emisija sa 219 ilustracija.

Zanimljivo je da u to vreme pojam “multidisciplinarnost” nije postojao (ili bar nije bio u modi), a Bronowski je bio (za mene) prvi covek , koji je odredjene epizode u u usponu coveka i njegovom civilizacijskom i naucnom razvoju tako objasnjavao.

Evo sta sam kaze u uvodu knjige o onome sto ga je pokrenulo da uopste napravi takvu seriju:

“There has been a deep change in the temper of science in the last twenty years : the focus of attention has shifted from the physical to the life sciences. As a result, science is drawn more and more to the study of individuality. But the unterested spectator is hardly aware yet how far-reaching the effect is in changing the image of man that science moulds. As a mathematician trained in physics, I too would have been unaware, had not the series of lucky chances taken me into the life sciences in middle age. I owe a debt to the good fortune that carried me into two seminal fields of science in my lifetime : and though I do not know to whom the debt is due, I conceived The Ascent of man in gratitude to repay it.”

[Quelqu'un]

Mallorn Tree,

da li je to Jupiter na tvom avataru?

Aj da i ja nabrojim neke knjige, koje su mi se posebno svidele, iz oblasti astronomije:

patriotski, prvo naša:
1. Kroz vasionu i vekove, Milutin Milanković (istorija astronomije, veoma lako štivo)
2. Crne rupe i zakrivljeno prostor-vreme, Vilijam Kaufman (o evoluciji zvezda)
3. Kosmos, Karl Sagan i
4. Plava tačka u beskraju, Karl Sagan (pravi paprikaš svega i svačega iz astronomije)
5. Moja teorija, Albert Ajnštajn (simpatično objašnjenje specijalne i opšte teorije relativnosti)
6. Božija jednačina, Amir Acel (još o teoriji gravitacije + kosmologija)
7. Vasiona u ponoć, Ken Krosvel (odlična naučno-popularna knjiga o kosmologiji)
8. Kratka povest vremena, Stiven Hoking (upravo čitam ...