658 replies to this topic

[ControlFreak]

honey me podsetila...moji baka i deka su ziveli na samoj ivici grada i imali su veliki plac i puno voca, zapravo je i bio vocnjak, gajili su breskve, jabuke, kajsije, kruske, ali bilo je i malina, dunja...bili su spolja ogradjeni visokom zivom ogradom i kad se ulazilo sa kapije do kuce je bio vrlo dug puteljak. mi smo ziveli u samom centru pored pijace i cetvrtak je bio veliki pijacni dan. onda su se uvek ispred nase kuce parkirali konji, kocije (tj, to mu dodje zaprege na nasem, jel'da?). kapija nam je bila drvena sa metalnom verigom, tako da smo imali privatnost, medjutim trebalo se izmuvati od svih ljudi i konja i uspeti uci. jednom je moju mamu ujeo konj za rame i ja se samo secam kako sam od tada strahovala da im pridjem blizu. zbog toga sam, kad bih se vracala kuci iz skole, cesto znala da odsetam pravo do bake iako je to setnja od nekih pola sata, niz male sokake, pa kroz mostic i sva srecna da zagrlim baku koja je uvek imala besprekorno uredjenu kucu i pravila mi sta god pozelim. onda bi se napravila uzbuna zato sto se nisam javila mami i deda (bio mnogo strog i opasan, voleo da skrguce zubima) bi me odvezao kuci. bilo mi je jako zao kada su prodali kucu i preselili se. sada je sve toliko izmenjeno da se retko sta prepozna, a njihova kuca nije poslednja u ulici, tako da ne mogu ni da odredim tacno gde je bila. imam samo lepe uspomene .

[angelia]

kad citam necije memoare i taj neko se "seca" do u nazivopisnijih detalja necega sto se desilo kad je imao 3.5 godine a ja se pitam wtf, kako je ovo moguce, mora da mu je neko prepricao dogadjaj kme je bio prisutan mnogo kasnije, pa se seca u stvari tog prepricavanja. Meni su ta najranija secanja nesto kao flashbacks od po par sekundi trajanja, ne bi zauzelo u memoarima dva reda, a kako sam se osecala pri tome, pojma nemam.

Moje prvo pravo secanje je sa 5 godina - sedela sam u dvoristu ispod kruske koje vise nema i igrala se u travi, dosla je mama i rekla 'dosao postar i sta imamo ovde?" masuci belim papirom sa onim pogledom 'nesto lepo za tebe'. Bio je to poziv za upis u predskolsko i u toj 5toj godini imam neke falshbackove - ali sam otkrila da imam i ranije, recimo secam se kad su moju sestru doneli iz bolnice (4godine) ali samo par slika, to smo letos ustanovili kad sam mojima pricala situacije kojih se secam i oni povezali i iznenadili se jednako kao i ja - ja sam bila ubedjena da je to situacija sa bratom par godina kasnije. Ali je bilo smesno da smo se ja i tata raspravljali ko se tacno seca tog dana kada je moj brat rodjen i ispalo je da sam ja u pravu.

Juce i danas je bas bio dan za secanja, moj malac je danas napunio 12 ko da je juce bilo, pa me uhvatio u jednom trenutku i kaze 'sto me tako gledas' reko secam se kakav si bio kao beba.

[ControlFreak]

evo, angie, sad me ti podseti na nesto. imam sestru 3 godine mladju i kad je imala manje od godinu dana, nesto se razbolela i dali joj penicilin. mama je napolju u dvoristu prala ves, a ja oko nje i primetim kako se "krevelji" i odem kod mame i kazem "seka" pravi grimase, krivi usta i koluta ocima i rukica joj se krivi....kad ono ispalo da je seka alergicna na penicilin, majka zvala svog ujku doktora, tu se nas'o moj deda, umotao seku u cebe i peske trk do bolnice. taj momenat, njen izraz lica mi je ostao zauvek urezan u secanju.

[Golubica]

E kud me sad nadjoste ovako dokonu...

- jedan Dnevnik 2, i moje pitanje: "Nano, a hoce li oni doci i do Beograda?"
- Dan kada smo otisli u porodiliste po brata, med. sestra me odvela u neku prostoriju sa dve bebe, jednom vecom i jednom manjom i rekla da pokazem onu za koju mislim da mi je brat. Ja odabrala vecu, posto sam nacula da je krupna beba, tu bebu smo i doneli kuci a ja provela ostatak dana pitajuci se da se nisam slucajno zahebala
-nakon nekog razgovora odraslih o tome kako vreme sporo prolazi kad si mali, zakljucila da mi je ta 1994. zaista sporo prolazila. Svaka sledeca je isla sve brze, a i dan-danas mi se cesto cini da je to bilo pre jedno desetak godina, i da su ljudi rodjeni 70-ih u kasnim dvadesetim...

[angelia]

-nakon nekog razgovora odraslih o tome kako vreme sporo prolazi kad si mali, zakljucila da mi je ta 1994. zaista sporo prolazila. Svaka sledeca je isla sve brze, a i dan-danas mi se cesto cini da je to bilo pre jedno desetak godina, i da su ljudi rodjeni 70-ih u kasnim dvadesetim...

Naravno da smo u kasnim 20tim

Ah ta '94 je promenila toliko toga u mom zivotu i nekako je proletela, ili barem danas deluje tako, tako da ta iluzija da godine brze lete stoji. Ali toliko toga je stalo u tu godinu.

Procitah onaj text juce za godisnjicu Studentskog Protesta - 15 godina, a meni se cini da je proslo 2-3 godine ponekad.

[ControlFreak]

Juce i danas je bas bio dan za secanja, moj malac je danas napunio 12 ko da je juce bilo, pa me uhvatio u jednom trenutku i kaze 'sto me tako gledas' reko secam se kakav si bio kao beba.

nek mu je srecan rodjendan, jos malo pa tinejdzer

[acajou]

Procitala ja ovaj topic Andjin ali nikako da skapiram u cemu je kljucno pitanje...
u menjanju secanja ili secanjima?


Imam dobro pamcenje sto se tice nekih detalja i dogadjaja naravno, i uglavnom biram da pamtim lepo, ali nije obavezno, nekad se ruzno nametne..ne iskrivljujem secanja da bi ih ulepsala, nije mi to dato.
Ali ja u sustini uopste nisam sentimentalna u klasicnom bar smislu pa valjda zato zaobilazim ovaj topic.

Pored svoje osnovne skole sam prosla bar jedno 1500 puta jer je moj stan i dalje tamo u komsiluku, nikad mi posle prvog srednje nije palo na pamet da tamo udjem.Iako je to jedan od najlepsih , ako ne i najlepsi period mog skolovanja ( ne druzenja, nego skolovanja plus druzenja).I volim da vidim te ljude, i istinski im se obradujem, ali je poslednji i jedini pokusaj nalazenja iako smo se lepo dogovorili da cemo doci samo mi zavrsen sa prikolicama u vidu devojaka/momaka/ zena koji su se naravno, smarali , pa se razgovor zavrsio sa pricom o decijim sirupima sto je , buduci da smo bili u srednjim dvadesetim, izazvalo neskirveno nezadovoljstvo ...skoro svih prisutnih.
Tako da sto se mene tice-never more.


Tamo gde ne mogu da napravim neku novu pricu sa nekim drugim secanjima i lepim dogadjanjima ne idem vise.lepo je prisecati se ali odlaziti na mesta gde je samo proslost pa se njome baviti...meni nekako staracki i tuzno.Bas tuzno.

Tako da na proslost pristajem samo ako je ona baza za neku sadasnjost...toliko mogu, ostalo nije u mojim rukama.

I da, studenstki protesti i uopste studentski dani mi izgledaju kao da je bilo pre jedno 500 godina, ne u prethodnom nego u pretprethodnom zivotu, volim da ih se setim ali nista mi od toga ne nedostaje u sadasnjem, stavise cini mi se da je bilo istinski mnogo izgubljenog vremena, mislim na fakultet, ne na ljude, i da je to nepovratna steta.Al sta da se radi, sto se manje bavim time, manje ima vaznosti.

Uvek mi je interesantno kako to neki ljudi dozivljavaju kao blisku proslost.I ja mislim da je vreme nemerljivo i neke su mi godine zgusnute u nistavilu (tj jedva se cega secam) ...pamtim stvari cesto i po mirisu, to mi je ipak glavni orjentir kroz secanja.

[comandante]

ne znam zasto ali onako na brzaka sam (pogresno) svatio da tema topika je prvo secanje ili koje prvo secanje otkada znate za sebe ili nesto slicno...

pa moram da objasnim moj (cudan) slucaj...nisam siguran da li se to ikada desilo ali i dan danas se secam da kao dete ili bolje reci ko beba dok sam se vukao (ne znam kako se tacno kaze, mislim na ono ko onaj mali kico u crtacu 'popaj') i pao na kucnom pragu sa glavom u betonu (nije bas beton, ali i za to ne znam kako se tacno kaze, nesto slicno betonu), i ne da se secam toga nego i danas mogu da gledam taj dogadjaj u svojoj glavi u 360° ko scene u 'matrixu'...jednom sam pitao mamu da li se stvarno desilo nesto slicno, ona mi rece - ne znam, nisam sigurna ali verovatno jer puno puta si pao...

[angelia]

Procitala ja ovaj topic Andjin ali nikako da skapiram u cemu je kljucno pitanje...
u menjanju secanja ili secanjima?

Iskreno u menjanju ali nekako smo tu i tamo skliznuli u obicnu nostalgiju.

Ne mislim ja da mi namerno iskrivljujemo secanja da bi bila lepsa, mislim da odredjujemo nesvesno prioritete u secanju pa zaboravimo manje vazne stvari (nama manje nekom vise), te rupe mozak popuni skracenim vremenom ili ih malo ispremesta, i nastane jedinstveno secanje.

Uz to imas slucaj jedinstvenog osecaja, honey pomenu kako joj je ta kuca izgledala kao dvorac, danas je jedna obicna kuca, jer se njoj perspektiva promenila.

Nisu to preterane varijacije, ali dovoljno da bude interesantno kad se uporede sa cinjenicama.

I volim da vidim te ljude, i istinski im se obradujem, ali je poslednji i jedini pokusaj nalazenja iako smo se lepo dogovorili da cemo doci samo mi zavrsen sa prikolicama u vidu devojaka/momaka/ zena koji su se naravno, smarali , pa se razgovor zavrsio sa pricom o decijim sirupima sto je , buduci da smo bili u srednjim dvadesetim, izazvalo neskirveno nezadovoljstvo ...skoro svih prisutnih.
Tako da sto se mene tice-never more.

Potpuno neprihvatljivo mislim na dovodjenje prikolica.

I da, studenstki protesti i uopste studentski dani mi izgledaju kao da je bilo pre jedno 500 godina, ne u prethodnom nego u pretprethodnom zivotu, volim da ih se setim ali nista mi od toga ne nedostaje u sadasnjem, stavise cini mi se da je bilo istinski mnogo izgubljenog vremena, mislim na fakultet, ne na ljude, i da je to nepovratna steta.Al sta da se radi, sto se manje bavim time, manje ima vaznosti.

Ne nedostaje mi nista iz studentskog protesta, osim moje dvadesete. Ali ja uglavnom i nemam osecaj da imam 15 godina vise (osim kad pogledam dete)

[Amelija]

ljudi rodjeni 70-ih u kasnim dvadesetim...

pih pa to se i meni čini


a inače tu priču sa "kad si mali vreme sporo prolazi" nikada nisam kapirala iako sam je često čula


neki periodi mi jesu delovali da su prošli brže a neki sporije, ali to nema nikakve veze sa tim koliko sam ja tada imala godina



nego sad mi pade nešto napamet:

u (krimi) filmovima neretko bude pitanje "šta ste radili 31vog oktobra 2010te?"

da li biste mogli da odgovorite na takvo pitanje?

[Golubica]

pih pa to se i meni čini

a inače tu priču sa "kad si mali vreme sporo prolazi" nikada nisam kapirala iako sam je često čula

neki periodi mi jesu delovali da su prošli brže a neki sporije, ali to nema nikakve veze sa tim koliko sam ja tada imala godina

Ma naravno, nego se secam da sam bas o tome razmisljala i zapamtila sam da je bila 1994. A hajde i da odgovorim na temu, desavalo se da ljudi pricaju o necemu sto se desilo recimo u nasem osnovnoskolskom uzrastu i cemu sam prisustvovala, a ja pojma nemam kad se to desilo, potpuna praznina. Neke price koje moji roditelji cesto pominju su mi negde u glavi, ali nakon toliko godina vise nisam sigurna koliko je to moje secanje, a koliko zamisljanje situacije koju prepricavaju. Naravno, i par sitnica koje su u teen periodu delovale vazne i velike kao kuca, sada su u secanju upravo to, sitnice. Da ne pominjem kako mi je nekada stan u kome sam zivela delovao veliko, a u stvari je relativno mali ili kako je prvi krompir sa piletinom zapecen u rerni koji mi je napravila baka imao bolji ukus od svakog narednog (jos ga pamtim )

nego sad mi pade nešto napamet:
u (krimi) filmovima neretko bude pitanje "šta ste radili 31vog oktobra 2010te?"
da li biste mogli da odgovorite na takvo pitanje?

Nema sanse Ako je nesto relativno skoro, jos i nekako, ali ako je potpuno random datum, mogla bih samo da nagadjam na osnovu uobicajenih aktivnosti. Eto recimo, stvarno nemam pojma sta sam radila 31.10.2010...

[vilhelmina]

a inače tu priču sa "kad si mali vreme sporo prolazi" nikada nisam kapirala iako sam je često čula

Za ovo postoji naucno objasnjenje: Covek meri vreme na osnovu sopstvenog iskustva o svom postojanju. Za desetogodisnjaka je godinu dana tek desetina njegovog zivota (ili cca sestina njegovog secanja), dok je za starije taj odnos bitno drugaciji.
Nigde nisam nista slicno procitala, ali ne bi me cudilo da je isto i s velicinom dvorista, kuca, soba... kojih se secamo iz detinjstva. Nije isto da li plafon mozes da dodirnes rukom, ili ti se nalazi visoko iznad glave. Tesne gradske ulice koje su u nasem secanju kao avenije, ili kucerci kao dvorci, su verovatno tacno sacuvane slike, onako kako su nam onda izgledale.

[honey]

pa moram da objasnim moj (cudan) slucaj...nisam siguran da li se to ikada desilo ali i dan danas se secam da kao dete ili bolje reci ko beba dok sam se vukao (ne znam kako se tacno kaze, mislim na ono ko onaj mali kico u crtacu 'popaj') i pao na kucnom pragu sa glavom u betonu

Crawling (puzanje). Mora da si dobro zviznuo u to sto je slicno kao beton kad se toga secas

nego sad mi pade nešto napamet:

u (krimi) filmovima neretko bude pitanje "šta ste radili 31vog oktobra 2010te?"

da li biste mogli da odgovorite na takvo pitanje?

Ako me pitaju 1. novembra 2010 . A tako bi valjda, za par dana najvise. Pretpostavljam da tog dana desilo nesto znacajno (ubistvo u krimi filmu) i pitanje je za one koji su svedoc/osumnjiceni ocekivano. A jos lakse ako pitaju bez navodjenja datuma, nego u relaciji sa necim znacajnim iz privatnog ili javnog zivota (npr. gde ste i sa kim bili kad ste culi da je pocelo bombardovanje Srbije, za starije kad ste saznali da je poceo WWII). Uglavnom pamtimo te velike traume i radosti.

A za najranija secanja sam mislila ne samo do u detalja dogadjaj, nego i osecanja pri tome. Secam se i ja da sam kad mi se rodio brat bila veoma ljubomorna, ali to je sve sto mogu da kazem, ne bih umela da na 1-2 strane opisem tu ljubomoru, pa se cudim da to neko moze; pitam se da li je to projekcija iz sadasnjosti ili stvarna osecanja 3,5-godisnjaka.

Kuca-dvorac je imala/ima jedan sprat vise od ostalih kuca u ulici. Ovo sto je iznad napisala Vilhemina mi je logicno objasnjenje za te pojave.

[angelia]

nego sad mi pade nešto napamet:

u (krimi) filmovima neretko bude pitanje "šta ste radili 31vog oktobra 2010te?"

da li biste mogli da odgovorite na takvo pitanje?

Datumi mi nista ne znace ako nisu u kalendaru (kompjuterskom) pa mogu da nadjem sta sam imala tog dana zakazano.

Ako nisam onda mi isto znaci kao i 1. april 2011 ili 31. oktobar 2011.

Ali ti zato u detalje mogu reci gde sam bila i sta sam radila kad je bio onaj zemljotres pred bombardovanje

Valjda mi vreme ne znaci mnogo pa zato i premestam dogadjaje vremenski.

Ovo sto Vili kaze zvuci logicno, ja sam pre 2-3 godine otisla kod nekih rodjaka gde nisam bila jedno 20 godina, i zaprepastila se da je soba u kojoj smo se mi kao deca igrali i jurcali sad sobica u kojoj nemam mesta.

[ControlFreak]

A za najranija secanja sam mislila ne samo do u detalja dogadjaj, nego i osecanja pri tome. Secam se i ja da sam kad mi se rodio brat bila veoma ljubomorna, ali to je sve sto mogu da kazem, ne bih umela da na 1-2 strane opisem tu ljubomoru, pa se cudim da to neko moze; pitam se da li je to projekcija iz sadasnjosti ili stvarna osecanja 3,5-godisnjaka.

Kuca-dvorac je imala/ima jedan sprat vise od ostalih kuca u ulici. Ovo sto je iznad napisala Vilhemina mi je logicno objasnjenje za te pojave.

i ja sam bila ljubomorna na mladju sestru, ali ne kad se rodila, vec kasnije kad je imala godinu, dve, tri i to pamtim zato sto je bila neverovatno slatko i drago dete koje su svi voleli i poklanjali joj paznju . imala sam osecaj da me niko u familiji ne voli kao nju . jednog leta smo isli u ohrid na kampovanje sa nekim prijateljima. sedeli smo za nekim montaznim astalom i jeli supu, ali sam sasvim "slucajno" pomerajuci se, prosula vrelu supu i zavrsila je na njenim nogicama......nikako da se setim sta je bilo pre tog incidenta, vec se samo secam tog momenta i supe i njenih butina i nekih velikih mehura na njenoj kozi...