78 replies to this topic

[Stefanino]

Ono cega se svi "politicari" smrtno plase!

Ono sto svi "nezavisni" i "drzavni" mediji nazivaju "anarhizam", a u stvari manipulisuci znacenjem reci "anarhizam" zele da sakriju istinu od nas.

"Od glavnog gradskog trga Puerta del Sol u u Madridu, preko trga Syntagma u Atini, trga Rossio u Lisabonu i drugih glavnih gradskih trgova sirom Evrope, narodne skupstine se sastaju da diskutuju hitne ekonomske i politicke teme, da postave zaheve vladama, i da odluce o buducim akcijama ovog pokreta"

Ako ste se pitali, sta to rade mesecima toliki ljudi na glavnim gradskim trgovima na Islandu, u Atini, Madridu, Barseloni i ostalim gradovima sirom sveta, odgovor je diskutuju. Diskutuju o vaznim temama, iznose svoja misljenja, slusaju prave i "od-vlade-i-korporacija" nezavisne strucnjake o mogucnostima resavanja aktuelnih problema, salju zahteve "vlastima", pomazu jedni drugima, pomazu onim najugrozenjima, i sve to kroz prave narodne skupstine koje su formirane spontano i koje zasedaju, zbog hitnosti i vaznosti, svakoga dana. To je pokret svih gradjana, pokret koji nema vodje i lidere i gde se razmatraju pitanja od zajednickog interesa, od interesa za sve gradjane. To je odgovor na nebrigu "vlasti". Odatle i sukobi sa policijom, jer "vlast" to ne zeli! Zna da je to pocetak njihovog kraja. Ali ono sto verovatno ne znate je da takvih lokalnih narodnih skupstina ima sirom tih istih zemalja. Te narodne skupstine su nesto slicno onom socijalistickom "samoupravljanju", samo sto ne postoji partijska i druge podele, i vodjenje tih narodnih skupstina je rotativno, tako da svi mogu voditi jednu ili vise "skupstina". Gradjani se okupljaju lokalno, pomazu u resavanju lokalnih problema, vrse pritisak na lokalne vlasti. Ovo je odgovor ljudi sirom sveta na nepravdu "vlasti". Ljudi zele da participuju u odlucivanju, dosta im je da neko drugi odlucuje u njihovo ime, ali ne i u njihovom interesu, zajednickom interesu. Tako je jos jednom ozivela participativna demokratija i narodne skupstine kao prostor za diskusiju, rad i donosenje zajednickih odluka u toj narodnoj, direktnoj ili participativnoj demokratiji sa konkretnim rezultatima na lokalnom i sirem nivou.

STA JE TO PARTICIPATIVNA ILI DIREKTNA DEMOKRATIJA?

Da bi smo na to pitanje odgovorili, pocecemo sa analizom danasnjeg "demokratskog" drustvenog uredjenja.

Trenutno svuda skoro svuda u "demokratskom" svetu je zastupljena "parlamentarna" ili tacnije, PREDSTAVNICKA DEMOKRATIJA, to jest, demokratija u kojoj mi glasamo za jednog ili vise predstavnika koji ce zastupati nase interese. U toj reprezentativnoj ili predstavnickoj demokratiji nas "predstavnik" bi trebao da zastupa nase interese, na lokalnom i nacionalnom nivou, ali je postalo potpuno jasno u poslednjih nekoliko decenija da to nije slucaj.

Osim laznih predizbornih obecanja, nikakvog drugog kontakta, cak ni sporadicnog, lokalni "predstavnici" narodne volje nemaju sa "biracima", to jest, onima koji su ih za tu funkciju izabrali i za koga treba da rade jer su za to placeni od istih, to jest, nas.
Ti "politicki predstavnici" odluke donose na osnovu svog individualnog misljenja, skoro uvek, u suprotnosti sa opstim, drustvenim interesom.
Taj despotizam, favorizacija, korumpiranost i skrivenost od "javnosti" je dostigao katastrofalne razmere sirom sveta i posledice takve "politike", koja je nista drugo do manipulisanje gradjanima u svoju, i korist svojih politickih i privrednih saradnika, olicene su u ratovima koji su vodjeni na prostoru ex-Yu, nestankom deviznih rezervi nase drzave, nestankom stednih uloga, besomucnom kradjom i rasprodajom drzavne imovine, zatvaranjem drzavnih investicionih banaka, privatizacijom banaka i konacno, aktuelnom "ekonomskom" krizom.

Nemoc obicnih gradjana, da u ovoj "predstavickoj demokratiji" koja deluje samo u interesu odredjenih pojedinaca i na stetu drzavne imovine i drustvenog interesa, uticu na odlucivanje i deluju u stvarnom, opstem interesu izazvala je ogorcenje gradjana sirom Evrope i sveta i ukazalo na potrebu za aktivno ucestvovanje svih u organizovanom vodjenju "politike", to jest, ucestvovanje u diskusiji i odlucivanju o temama i projektima od zajednickog lokalnog i sireg, nacionalnog interesa.
Tako je i zazivela ideja o implementaciji novog nacina donosenja odluka direktnim ucestovanjem svih gradjana u politickom zivotu kroz rad u NARODNIM SKUPSTINAMA, koje se bave temama od zajednickog interesa za zajednicu.

Mnostvo komentatora ukazalo je na svezinu ovih skupstina; njihovu otvorenost i kreativnost, njihov duh solidarnosti i postovanje razlicitosti misljenja. I zaista, ove skupstine su osvezavajuce i inovativne alternative danasnjoj sharadi konvencionalnih parlamentarnih politika. Ove skupstine poticu ne samo iz inicijative njenih protagonista, vec i iz istorija velikih revolucija U Evropi od 18tog do 20tog veka i ustanaka protiv diktatura i neoliberalnih rezima u 21om veku u kome su narodne skupstine ponovo bile sredstvo drustvenih pokreta za unapredjenje svojih ciljeva.

STA SU NARODNE SKUPSTINE?

Pre nego sto pogledamo neke od ovih primera, pokusacemo da ukratko odgovorimo sta su to narodne skupstine.

Narodne skupstine su "prostori" otvoreni za sve gradjane sa odredjenog podrucja, bilo da je to komsiluk, mesna zajednica, opstina, grad ili siri region. Ovaj prostor se koristi od strane gradjana da raspravljaju o pitanjima koja su vazna za njih, i da odluce kako da deluju da bi resili ova pitanja. Skupstine mogu da donose svoje odluke kroz glasanje, ili mogu da pokusaju da dodju do dogovora koji je prihvatljiv za sve (poznatiji kao koncenzus). Najvaznije obelezje narodnih skupstina je da se odluke donose na direktno demokratski nacin, sto znaci da svaki gradjanin poseduje jednaku kolicinu moci u skupstini.

To ne znaci da svi gradjani treba da budu ukljuceni u rad po svim pitanjima skupstine. Kada specificni zadatci treba da budu uradjeni ili male odluke treba da budu donete, gradjani mogu da delegiraju ove zadatke ljudima koji su izabrani od strane skupstine.Cesto, dakle, narodna skupstina ima "domacina" ili voditelja komisija koje se bave konkretnim pitanjima, u zavisnosti od okolnosti skupstine.

Narodna skupstina je mnogo vise od obicnog sastanka otvorenog za sve stanovnike. To nije jedan dogadjaj, vec serija sastanaka kojoj je dat stalni karakter. Narodna skupstina je politicka institucija, gde je cela poenta skupstine da bude najvaznija institucija za donosenje odluka na podrucju na kome se nalazi. U cilju prosirenja obim svojih ovlascenja za donosenje odluka, narodne skupstine cesto se pridruzuju drugim skupstinama u konfederacije i nastoje da stvore direktno demokratsko drustvo koje moze da izazove vazecu vlast.


NARODNE SKUPSTINE (SEKCIJE) U FRANCUSKOJ REVOLUCIJI

Od mnogih primera narodnih skupstina u ustancima i revolucijama, Francuskoj u 18tom veku i Argentinskoj u 21om veku izdvajamo nekoliko. Verovatni jedan od najpoznatijih primera gradova koji su bili vodjeni narodnim skupstinama je Pariz tokom takozvane Francuske revolucije od 1789-1793. Posle izbornih skupstina, Francuska morahija je sazvala izbor poslanika iz srednje klase za polu-narodnu skupstinu, Estates General.

Nezadovoljni ogranicenim slobodama koje ime je monarhija dala, poceli su da koriste ove skupstine za svoje potrebe. Ukinuli su nametnute klasne podele i otvaranjem skupstina za "nize klase",otvorili su brane za revolucionarni talas. Do 1793 skupstine su se sastajale dva puta nedeljno i u nekim periodima i svaki dan. Broj ucesnika je varirao od stotinak do punog sastava u slucaju ozbiljnih tema. Za kratko vreme, ove narodne skupstine su postale da fakto vlada u Parizu.

Narodne skupstine su predstavljale pravi oblik samoupravljanja. Na vrhuncu svog razvoja one su preuzele kompletnu administraciju grada. Neke skupstine su postavile svoja obezbedjenja u komsiliku, birali su svoje sudije, bili su odgovorni za distribuciju hrane, obezbedjivali su pomoc za siromasne, obezbedjivali su odrzavanje nacionalne garde i tokom tog perioda kada su uspostavili kontrolu nad cenama i platama kako bih sprecili inflaciju, skupstine su preuzele ulogu u odredjivanju fiksnih cena. Za snabdevanje Pariza, skupstine su slale svoje predstavnike u sela da kupe, obezbede prevoz i nadgledaju njihovu distribuciju po fer cenama.

KOMSIJSKE SKUPSTINE U ARGENTINSKOM USTANKU 2001-2002

Prva pobuna protiv neoliberalizma u 21om veku gde je stvoren veliki pokret narodnih skupstina je Argentina. Skupstinski pokret je rodjen nakon ekonos«mske krize koja je pogodila celu zemlju u 2001voj godini. Posle visednevnih protesta, pripadnici srednje klase koji su izgubili svu svoju ustedjevinu, radna mesta i sredstva za zivot udruzili su se u pokusaju da organizuju pokret iz haosa koji je vladao na ulicama.

Pokret komsijskih skupstina je bio njihov pokusaj da zadovolje trenutne potrebe u svojim zajednicama, i istovremeno formiranje alternativnog metoda ucesca javnosti koji je bio stvarno demokratski i odgovarajuci za ljude. Ubrzo posle pocetka pobune, osnovano je vise od 120 narodnih skupstina samo u Buenos Aires-u i pokret, koji je u medjuvremenu postao vrlo popularan, prosirio se po celoj zemlji. Istrazivanja su pokazala da je vise od jedne trecine stanosvnistva aktivno ucestvovala u radu narodnih skupstina i njihovim aktivnostima. Zajednicki gradski sastaci lokalnih komsijskih skupstina sa po nekoliko hiljada ljudi doneli su resenja o pitanjima od nacionalne vaznosti.

Narodne skupstine, ciji su se clanovi okupljali nekoliko puta nedeljno, bili su aktivni u razvoju svojih lokalnih zajednica. Posle prvobitnog negativnog impakta krize na njihov komsiluk, poceli su da organizuju besplatne narodne kuhinje, nastavu, jaslice i druge usluge na bazi potreba u njihovim zajednicama. Skupstine su takodje ucestvovale u protestnim akcijama ostalih drustvenih pokreta kao sto su pokret za ljudska prava, pokret za preuzimanje fabrika, kao i pokret nezaposlenih radnika. Neke skupstine su pocele sa osnivanjem svojih prostora u ilegalno zauzetim praznim prostorima u svojim zgradama i ukljucile se u ambicioznije projekte za otvaranje produktivnih preduzeca kao sto su zajednicke pekare.


ISLANDSKA TEKUCA REVOLUCIJA ILI POSLEDNJE STO VLASTI ZELE DA LJUDI SAZNAJU JE PRIMER ISLANDA

Evo zasto:

Posle pet godina citog neoliberalizma, rezim je napravio od Islanda (320.000 stanovnika, bez vojske) jednu od najbogatijih zemalja u svetu. U 2003. sve drzavne banke su privatizovane(kao i u Srbiji od 2001), a u nastojanju da privuku strane investitore, oni su ponudili on-line bankarstvo ciji minamalni troskovi su omogucavali relativno velike stope prinosa.IceSave racuni su privukli mnogo holandskih i engleskih investitora, ali kako su investicije rasle, tako je rastao i spoljni dug banaka. U 2003. dug Islanda je bio 200 % BND, da bi do 2007. narastao na 900%. Svetska finansijska kriza 2008. je bila kap u prepunoj casi. Tri glavne Islandske banke, Landbanki, Kapthing and Glitnir,su otisle pod led, dok je nacionalna valuta izgubila 85% vrednosti u poredjenju sa evrom. Krajem godine Island je proglasio bankrot.

Suprotno ocekivanom, kriza je rezultirala time da Islandjani oporavljaju svoja suverena prava, kroz proces direktne participativne demokratije koji je na kraju doveo do pisanja novog ustava. Ali tek posle mnogo bola.

Posle prvobitnog pokusaja tadasnjeg premijera Geir Haarde da pregovara pozajmicu od norijskih zemalja i pokusaja MMF-a i EU da preuzmu dug, tvrdeci da je to jednini nacin da zemlja vrati dug englezima i holandjanima, neprekidni protesti i neredi primorali su vladu da da ostavku. Prevremeni izbori 2009. doveli su do pobede levicara koji su osudili neoliberalni ekonomski sistem ali su odmah zatrazili da Island vrati 3,5 biliona eura. Ovo je zahtevalo da svaki Islandjanin placa 100 evra mesecno u narednih 15 godina sa 5,5 % kamate, kako bi otplatili dug privatnih lica drugim privatnim licima. Ovo je bila kap u prepunoj casi.

Ono sto se desilo nakon toga je neverovatno. Pod pritiskom javnosti, Islandski sef drzave Olafur Ragnar Grimsson, je odbio da ratifikuje zakon koji bi gradjane Islanda ucinio odgovornim za dugove njihovih bankara i raspisao je referendum.

Naravno, shefovi "medjunarodne zajednice", "MMF"-a, Holandije i Britanije su pretili potpunom izolacijom, nedavanjem bilo kakve pomoci i zamrzavanjem privatnih racuna Islandjana. Grimsson je rekao; "Receno nam je da ako odbijemo uslove takozvane medjunarodne zajednice, postacemo Kuba na severu. Ako pristanemo da platimo, postacemo Haiti na Severu" (kada Kubanci vide sumorno stanje svojih suseda na Haitiju, oni se smatraju srecnicima).

Na referendumu 2010te 93% gradjana je reklo ne. "MMF" je odmah zamrzo kredit. Ali revolucija (koja nije prenosena nigde u svetu) nije se uplasila. Furiozni gradjani su primorali vladu da pokrene gradjanske i kaznene istrage protiv onih koji su bili odgovorni za finansijsku krizu. Interpol je raspisao poternicu za ex-direktorom Kaupthing-a, Sigurdur Einarsson-om i ostalim bankarima umesanim u prevaru.

Ali islandjani se nisu zaustavili tu; poceli su sa pisanjem nacrta novog Ustava koji bi oslobodio zemlju od preterane moci medjunarodnih bankstera(bankarskih gangstera) i virtuelnog novca. Za pisanje novog ustava, Islandjani su IZABRALI 25 gradjana 552je odraslih koji NE PRIPADAJU NI JEDNOJ POLITICKOJ PARIJI, ali KOJI SU PREPORUCENI OD BAREM 30 GRADJANA. Ovaj dokument nije bio delo sacice politicara, ali je bio objavljen na internetu. Konstitutivni sastanci se emituju on-line(uzivo) i gradjani mogu da posalju svoje predloge i komentare, svedoceci dobijanje forme ovog dokumenta. Ustav koji vremenom nastane iz ovog participativnog demokratskog procesa ce biti dostavljen parlamentu na usvajanje, nakon sledecih izbora.

Danas, ta zemlja se oporavljs od finansijskog "kolapsa" izazvanog banarskim prevarama, na nacin upravo suprotan od generalno smatrano neizbeznim, sto je potvrdio i novi takozvani "sef MMF-a" Christine Lagarde. Ljudima u Grckoj je receno da je privatizacija njihovog javnog sektora jedino resenje. I oni u Italiji, Spaniji, Portugalu i kod nas u Srbiji se suocavaju sa istom sudbinom.

SVI BI TREBALI DA POGLEDAMO U ISLANDJANE. ODBIJAJUCI DA SE POVINUJU "STRANIM"(CITAJ PRIVATNIM) INTERESIMA, GRADJANI TE MALE ZEMLJE SU IZJAVILI GLASNO I JASNO DA SU NEZAVISNI.

ZATO SILAND NIJE VISE U VESTIMA!!!

PS. Umesto toga truju nas velicanstvenim pobedama nasih sportista kao svojim licnim uspehom!

ZASTO SE NARODNE SKUPSTINE POJAVLJUJU IZNOVA I IZNOVA U SREDISTU POBUNA I REVOLUCIJA?

Objasnjenje lezi delom u zalji ljudi da upravljaju svojim zivotima, a delom su stvar nuznosti. Narodne skupstine obicno se javljaju u situacijama u kojima ljudi osecaju da njihovi stavovi i potrebe nisu na odgovorajuci nacin zastupljeni od strane nadleznih institucija, i gde oni ne vide drugo resenje nego da uzmu stvar u svoje ruke.

Kao takav, Skupstina je prirodan izbor organizacije; Ako niko drugi ne postupa u nasem interesu, sta bi bilo najlogicnije u necijem svakodnevnom zivotu, nego da se spojimo sa komsijama u resavanju pritiskajucih zajednickih problema.

Tako su i komsije u Buenos Aires-u pocele da razgovaraju tokom razorne ekonomske krize u decembru 2001. i zavrsile formiranjem Narodnih Skupstina.

Kao sto je jedan svedok te krize rekao:" Bilo je ljudi svih uzrasta, polova i profesija, sa i bez politickog iskustva. Mnogi su smatrali da necemo izdrzati ni jedan mesec zajedno. Sta smo imali zajednicko? Bili smo prepusteni sami sebi, u zemlji razorenoj kapitalizmom. Ceznuli smo da odlucujemo sami za sebe kako da zivimo i nismo vise imali poverenja ni u jednog "predstavnika". To je jedina stvar koju smo delili. Skoro nista. Skoro sve"

Iako narodne skupstine cesto nastaju spontano, one cesto pocivaju na dugoj tradiciji zajednickog samoorganizovanja medju ljudima u selu i u gradovima koje se cesto pozivaju, svesno ili ne, u vremenima drustvene krize.

Postoji veliko akumulirano iskustvo iz predhodnih pokreta o narodnim skupstinama koje je relevantno za tekuci skupstinski pokret u Spaniji i u ostalim delovima Evrope. Upravo sada, na primer, u toku je predstavljanje skupstinskog pokreta svim gradjanima. Ljudi u ovim diskusijama mogu da nauce iz Francuskog, Argentinskog i drugih mesta gde su pokreti upraznjavali direktnu ili neposrednu demokratiju.

Na kraju, narodne skupstine su u srcu pobuna i revolucija, zato sto su ove vrste institucija, a ne radikalne partije i politicari, te koje mogu okupiti snage da se stvore velike drustvene promene.

Uopsteno govoreci, (sve vece revolucije modernog doba) uvek su obuhvatale sukobe izmedju ekspolatisanih i eksploatatora, bogatih i siromasnih, onih koji rade odlicno i materijalno odbijenih. Ali svesno ili ne, ove revolucije su sukobi izmedju suprotstavljenih vidjenja politickog zivota. radnici, seljaci i radikalni intelektualci su tezili da favorizuju grupacije koje su oni formirali u svojim lokalnim zajednicama, cesto suprotstavljajuci svoje decentralizovane institucije narodnog upravljanja i licem-u lice demokratije u ostroj suprotnosti sa staticnim oblikom vladavine na osnovu nacionalnosti, "odozgo na dole" kontrole, centralizma i birokratije.
Revolucija u njihovim ocima znaci INSTITUCIONALIZACIJA DIREKTNE AKCIJE; tacnije, organizovanje u samo-uprave kao normalne forme politike.


ZA DINAMIZACIJU NARODNIH SKUPSTINA U SRBIJI!

PS. Molimo vas da nam posaljete svoja pitanja, komentare, textove, izvore itd, itd.

[Dragan.]

Ja bih radije da procitam neku knjigu, ovo mi je predugacko...

[Stefanino]

Ja bih radije da procitam neku knjigu, ovo mi je predugacko...

Mogu ja to tebi i krace da objasnim.

Narodna skupstine se odrzavaju ili na trgovima ili na nekim prostorima na kojima je SVAKOM omogucen pristup. Na tim skupstinama se raspravlja o svim bitnijim stvarima i donosi koncenzus. Toj skupstini odgovaraju politicar!

Ovakva demokratija zahteva nov USTAV! I to je jedna od prvih stvari sto treba da se urade da bi se uredilo takvo drustvo. Primer Islanda je najbolji!

[Stefanino]

Ja bih radije da procitam neku knjigu, ovo mi je predugacko...

Veruj mi da je pametnije da procitas!

Ovo je bitno za svakog pojedinca bilo gde u svetu u trenutnoj situaciji a pogotovo kod nas!

[Stefanino]

Ujedno da vam najavim prvu Narodnu skupstinu pod nazivom: Ujedinjeni za globalne promene!Izadjite na svoje trgove i diskutujte!

15. Oktobra građani širom sveta će izaći na ulice da izraze ogorčenje zato što su prava nas, običnih gradjana, ugrožena savezom između političara, bankara, domaćih oligarha i velikih korporacija. Pozivamo vas da učestvujete u ovom mirnom protestu koji je pokrenula Democracia Real YA (Prava Demokratija ODMAH). Pridružite se ovom pozivu na akciju ili pozivom za druge akcije ovoga datuma. Vreme je da podignemo glas. Vreme je da kazemo dosta. Naša budućnost je u pitanju i ništa ne može zaustaviti moć miliona ljudi kada se ujedine u zajedničkom cilju. Ovo je prilika, da svi zajedno, svi gradjani Srbije i celog sveta, podignemo glas protiv ovog saveza političara, bankara, oligarha i velikih korporacija. Ovo je prilika da počnemo svi zajedno počnemo da gradimo jedno bolje, pravednije i humanije društveno uredjenje, dobro za sve.

"Democracia Real YA" je platforma koja je nastala u Španiji u koordinaciji različitih građanskih grupa za mobilizaciju. Pod sloganom "MI NISMO ROBA U RUKAMA POLITIČARA I BANKARA", hiljade ljudi izašlo je na ulice 15. maja sa zahtevom za više participativne demokratije, odbacivanjem korupcije u španskom političkom sistemu i da bi pokazalo svoje protivljenje prema merama štednje usmerenim ka običnim ljudima. Nakon uspeha u toj prvoj demonstraciji, pojavilo se nekoliko pokreta. Acampadas (šator gradovi) bili su postavljeni na središnjim trgovima širom zemlje, baš kao prva okupacija Trga Tahrir u Kairu. Acampadas je rodila građanske skupštine, gde građani oblikuju svoje ciljeve kroz participaciju a ne kroz hijerarhijski sistem delovanja. Pokret 15. maja ubrzo se proširio i izvan granica Španije i motivisao je akcije u brojnim gradovima širom sveta, uključujući i masovne demonstracije protiv Euro Pakta 19.juna.

Pod pritiskom financijskih moćnika, naši političari rade za dobrobit samo nekolicine, bez obzira na socijalne, ljudske ili ekološke posledice koje to izaziva. Stvarajući ratove za profit i osiromašujući cele naciije, naše vladajuće klase lišavaju nas osnovnog ljudskog prava na besplatno i pravedno društvo.

Zato vas pozivamo da se pridružite ovoj mirnoj borbi i širenju poruke da smo zajedno i da imamo mogućnost da promenimo ovu nepodnošljivu situaciju. Izađimo na ulice 15. oktobra.


Pozivam Beogradjanje da se 15 oktobra okupimo na Trgu Republike od 16h! Narodne skupstine ce se odrzavati svakog dana!Ovo je miran skup i svako ko bude zeleo da remeti skup ce biti prepoznat kao provokator i prijavljen policiji!

Vreme je da politicari slusaju nas.Ucinimo sve da se nas glas cuje!

[Dragan.]

http://www.tportal.h...uje-u-euro.html

Ovo je prilicno novija vest, na Islandu nista nije sjajno, a dugovi im i dalje ostaju,a usput, imaju samo 320.000 stanovnika, a BDP se zasnivao na jako povoljnim bankarskim uslugama koje su usisavale novac iz inostranstva. Nisu neki reper za Srbiju, a vidim da sakom i kapom sada grabe ka EU. Spanci, Grci, pa oni nista nisu dobro postigli, sve vise srljaju u propast i sve vise mole Nemacku. Ne razumem uopste kakav je plan, kako cemo dobiti novac, tako sto cemo unistiti banke?

[Stefanino]

Direktna participativna demokratija je jedini izlaz i spas za nasu zemlju ali i za sve ostale demokratske zemlje koje su ugrozene!

Sta nas deli od propasti,deli nas jos to malo drzavnih firmi koje posedujemo,ako nam ih oduzmu(privatizuju) kao sto planiraju i kao sto zele da urade Grckoj,oznaci ce nas kraj. Bicemo moderni robovi.

Nasi politicari novim pozajmicama se samo zakopavaju i zakopavaju,u stvari nas zakopavaju.Drzava koja nema nista u svom vlasnistvu nije vise drzava.

Ko nam sve ovo radi? Banke a sa njima u dilu i nasi politicari ili ako nisu u dilu, onda nemaju gram mozga.

Ekonomska kriza je izazvana vestacki u sklopu svetskog finansijskog osvajanja!

Da bi se uputili o cemu cemo pricati i o cemu vi treba da pricate na skupstini ili da postavljate pitanja postavicu vam video,na tom videu ce te videti kako funkcionisu Banke i ekonomija!

http://www.youtube.com/watch?v=pn88fPE6c7A&feature=player_embedded


Ovo je prvi deo Novac kao dug ostala dva imate na youtube!

Ovo je drugi deo Novac kao dug ima 5 delova! Sve je ovo poucno i tice se svih nas ali bukvalno svih nas!

http://www.youtube.com/watch?v=iaUGlnOat1s&feature=player_embedded


Predlog upucenijih ljudi je da se banke bojkotuju!

Zasto treba bojkotovati banke?

"Banke u Srbiji, posle 2000. se pretežno bave platnim prometom u zemlji i inostranstvu i davanjem uglavnom kratkoročnih kredita. Njihov kapital nije u funkciji privrednog razvoja, već su više orijentisani na poslove sa stanovništvom. Postavlja se pitanje zašto uneseni kapital i prikupljena sredstva od građana i pravnih lica nisu u funkciji privrednog razvoja, a naša privreda grca u nedostatku obrtnih sredstava.
Naše štediše, čija sredstva čine velike izvore u bilansima stranih banaka, dobijaju minimalnu kamatu od 1,5 pa do maksimalno dva procenta godišnje. Ali, kada banka odobri kredit, kamata je različita i kreće se od 9, 12, pa i više procenata godišnje.
Sve te banke su dobile najveći deo poslova platnog prometa, što je za svaku banku najinteresantniji i najprofitabilniji posao. Tu nema rizika. Znači, sredstva ulaze u banku i iz tih izvora se daje nalog za isplatu. To je cirkulacija novca, a uzima se prilična provizija. Zato se svaka država trudi da što više platnog prometa, bar od državnih i društvenih preduzeća, poveri svojim nacionalnim bankama, što kod nas nije slučaj.
Prema podacima Narodne banke, strane banke u našoj zemlji, sa minimalnim kapitalom od 5 miliona evra, dostigle su svoju aktivu i preko 800 miliona evra, zauzele prva mesta na listi od 46 banaka. Tako se može reći da je krvotok nacionalne privrede u stranim rukama."
Ono sto morate znati o privatnim bankama je da na svaki vas ulozen dinar, banka "pusti u promet", to jest, pusti 50 dinara laznog elektronskog novca. Sto bi znacilo da vlasnici banaka ( sakriveni iza raznih "fondova" i "grupa" registrovanih u poreskim rajevima sirom sveta) za ulozenih milion dinara "puste u promet" 50 i i vise miliona dinara, koje kroz davanja na kredit po kamatnoj stopi od 12-15 i vise procenata pretvaraju u ogromno (neoporezovano) bogatstvo.

Ulazuci svoj novac u banke, pomazete bankarima, ne samo da stvaraju lazan novac, vec im pomazete da visokim kamatama na izdate kredite uvedu u duznicko ropstvo jos vise ljudi, i to sve VASIM NOVCEM!!!


KAKO BOJKOTOVATI BANKE U SRBIJI?

Jednostavno!

1) NE ULAZITE NOVAC U BANKE!

2) NE PODIZITE KREDITE!

3) AKO MOZETE, PRIMAJTE NOVAC NA "RUKE" ILI KESH:)

4) AKO MORATE DA PRIMATE NOVAC PREKO BANKE, PODIGNITE GA ODMAH!

[Stefanino]

http://www.tportal.h...uje-u-euro.html

Ovo je prilicno novija vest, na Islandu nista nije sjajno, a dugovi im i dalje ostaju,a usput, imaju samo 320.000 stanovnika, a BDP se zasnivao na jako povoljnim bankarskim uslugama koje su usisavale novac iz inostranstva. Nisu neki reper za Srbiju, a vidim da sakom i kapom sada grabe ka EU. Spanci, Grci, pa oni nista nisu dobro postigli, sve vise srljaju u propast i sve vise mole Nemacku. Ne razumem uopste kakav je plan, kako cemo dobiti novac, tako sto cemo unistiti banke?

Stvari se menjaju na Islandu,kod njih je pobedila Direktna Participativna Demokratija i trenutno se pise ustav.Imas vec napisano to gore.

Na Islandu i dalje svaki dan traju skupovi i trajace i kasnije kad se donese novi Ustav! Ljudi su ogorceni na trenutnu Vladu koja je u ostavci(uskoro idu novi izbori)sto jos nikog nije uhapsila.Pre neki dan su protestovali zbog inertnosti vlade oko hapsenja:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=qI5fcAhUQVo#


Na kraju se supruga predsednika pridruzila protestima(protestantima) Ima ljudi koji imaju savest

Edited by Stefanino, 05 October 2011 - 17:00.

[Dragan.]

Ja i dalje ne razumem o cemu pricas. Problem drzave je sto je potrosnja veca od proizvodnje, to je i u Grckoj, Spaniji, Italiji. Ja jos nisam uzeo kredit jer sam obazriv i dalje cu ziveti privatno i od onog od cega stvorim i koliko imam. Za ne daj boze, zaduzicu se. Stvar stednje je u onome ko ne zna sta ce sa parama pa pokusava da ima jos vise, njegov problem. Ne vidim nikakav problem u bankama. Ja cak u mojoj nemam ni minus ni tekuce odrzavanje, dakle, nisam joj dao ni dinar, a sve sto primim brzo potrosim.

Imam utisak da je ovde rec o tome da ljudi koji su se halapljivo zaduzivali sada zele da izvrse pritisak na banke kako bi im dale neke ustupke. Ne govoris ni o kakvoj ekonomiji, ni kako je to Islandu bolje. Nemoj da mislis da ce nesto, ponovljeno milion puta postati istina samo po sebi. Trazio sam ti argument za Island, nisam dobio odgovor, samo neki opsti bojkot protiv banaka.Na Islandu je i dalje katastrofa, i video sam na nekim forumima da je ljudima sve gore i da oni koji su tamo otisli, iseljavaju se. Revolucija sama po sebi ne donosi boljitak, i dalje ne znam sta zelis ovim da postignes.

Edited by Dragan., 05 October 2011 - 17:06.

[Stefanino]

Ja i dalje ne razumem o cemu pricas. Problem drzave je sto je potrosnja veca od proizvodnje, to je i u Grckoj, Spaniji, Italiji. Ja jos nisam uzeo kredit jer sam obazriv i dalje cu ziveti privatno i od onog od cega stvorim i koliko imam. Za ne daj boze, zaduzicu se. Stvar stednje je u onome ko ne zna sta ce sa parama pa pokusava da ima jos vise, njegov problem. Ne vidim nikakav problem u bankama. Ja cak u mojoj nemam ni minus ni tekuce odrzavanje, dakle, nisam joj dao ni dinar, a sve sto primim brzo potrosim.

Imam utisak da je ovde rec o tome da ljudi koji su se halapljivo zaduzivali sada zele da izvrse pritisak na banke kako bi im dale neke ustupke. Ne govoris ni o kakvoj ekonomiji, ni kako je to Islandu bolje. Nemoj da mislis da ce nesto, ponovljeno milion puta postati istina samo po sebi. Trazio sam ti argument za Island, nisam dobio odgovor, samo neki opsti bojkot protiv banaka.Na Islandu je i dalje katastrofa, i video sam na nekim forumima da je ljudima sve gore i da oni koji su tamo otisli, iseljavaju se. Revolucija sama po sebi ne donosi boljitak, i dalje ne znam sta zelis ovim da postignes.

Pogledaj Video o bankama i kako funkcionisu,moras da pratis pazljivo pa ces shvatiti.

Reci mi jel moze nasa drzavna banka da radi platni promet pogotovo drzavnih preduzeca???

Sto se tice Islanda kasnije cu ti izbaciti sve podatke....

[Dragan.]

Pogledaj Video o bankama i kako funkcionisu,moras da pratis pazljivo pa ces shvatiti.

Reci mi jel moze nasa drzavna banka da radi platni promet pogotovo drzavnih preduzeca???

Sto se tice Islanda kasnije cu ti izbaciti sve podatke....

Moze svaka banka da radi promet, sve je stvar konkurencije i ko da bolje uslove. Ja sam radio u drzavnoj firmi koja je imala racun u UJP (bivsi SDK). Da je neko dao bolje uslove, presli bismo tamo. I dalje ne razumem o cemu pricas, pa narod ne uzima kredit iz zabave, uzima ga ili iz nekog hira jer hoce nestvaran lepsi zivot, ili iz nuzde. Pa mnogo ljudi ne uzima kredit, niti ima sta na stednji, kazem ti to niko ne radi pod prisilom, pa zato i ne razumem ove tvoje apele. Sto se drzavnoh firmi tice, kad sam cuo da je Telekom ove godine sve pare dao na stranke, penzionere i sl. i da su VIP i Telenor zavrsili infrastrukturu za 4G mrezu, ne vidim svrhu od drzavnog preduzeca, ja ga smatram za Tadicevo privatno preduzece koje lose funkcionise za moj dzep.

Edited by Dragan., 05 October 2011 - 17:27.

[Stefanino]

Moze svaka banka da radi promet, sve je stvar konkurencije i ko da bolje uslove, kakve sad ima veze da li je drzavna ili privatna?
Postoje fiskalni zakoni i pravila, ako neko zeli da vidi mahinacije, uvek moze.

Banke su van kontrole!

Evo sta su rekli poznati o Bankama:


Sta su , kroz istoriju, rekli poznati i slavni ljudi o bankama:

"Bankarstvo ne sadrzi delom obmanu, BANKARSTVO JESTE OBAMANA" ~ Tim Madden (monetarni istoricar i branilac potrosaca)

"Нама ништа друга сада не преостаје него да потонемо дубље у дугове према банкама како би обезбедили већу своту новца који је потребан народу за њихов раст. Наш монетарни систем ништа бољи није од од трика поверења. Моћ новца koja је успела да стави у засенак НАИЗГЛЕД одговорну владу, није само испољена моћ ултра-богатих , већ је мање-више нова техника којом се уништава новац додавањем и одузимањем цифара у главној књизи , и то без икакве бриге за друштво или за оним што новац треба да служи. Дозволом да постане извор прихода за приватне емитере новца, они су прво постали скривена и илегална рука владе, а напослетку супарничка моћ довољно снажна да на крају збаци било коју владу. НАША ЈЕДИНА АЛТЕРНАТИВА ЈЕ ПОШТЕН МОНЕТАРНИ СИСТЕМ"~ Dr. Frederick Soddy
( Нобеловац и аутор књиге " Богатство, виртулно богатство и дуг"

"Када je Влада зависна од банкара за новац, онда они, a не лидери Владе, контролишу ситуацију, јер рука која "даје" је изнад руке која "узима". Новац нема отаџбину, финансијери немају осећај патриотизма и осећај пристојности. Њихов једини смисао је само њихов раст" - Наполеон Бонапарте
(француски војсковођа чији су рат,због профита, финансирали енглески банкари cа Ротшилд фамилијом на челу)

"Не бих опет ишао у рат као што сам ишао да штитим неку усљиву банкарску инвестицију. Постоје само две ствари за које би требало да се боримо. Под један је да бранимо наше домове, а друга је Декларација Права. Рат из било ког другог разлога је рекет" ~ Генерал - мајор Smedley Darlyington

[Dragan.]

Da bi nesto proglasio za lose, moras da pokazes nesto sto je bolje. Ja i dalje ne vidim koju alternativu nudis konkretno za Srbiju. Kako ces da povecas proizvodnju, odakle ce da dodje novac, ko ce da finasira deficit ili je u planu hitno otpustanje 50% radnika iz drzavne sluzbe?
Reci mi konkretnu alternativu, nemoj samo pucati u prazno, svaki post ti je banka lopov, banka, lopov, pa i da jeste, reci sta da uradimo?

[Stefanino]

Da bi nesto proglasio za lose, moras da pokazes nesto sto je bolje. Ja i dalje ne vidim koju alternativu nudis konkretno za Srbiju. Kako ces da povecas proizvodnju, odakle ce da dodje novac, ko ce da finasira deficit ili je u planu hitno otpustanje 50% radnika iz drzavne sluzbe?
Reci mi konkretnu alternativu, nemoj samo pucati u prazno, svaki post ti je banka lopov, banka, lopov, pa i da jeste, reci sta da uradimo?

Pa prvo resenje je da razgovaramo,zato i sluze Narodne skupstine.Da nadjemo najbolji model za bankarstvo,da nadjemo najbolji model za prozivodnju,da se okrenemo onome sto ce doneti prosparitet nasoj zemlji.

Sto se tice otpustanja radnika iz drzavne sluzbe,moj predlog bi bio da se odmah smanji broj poslanika sa 250 na sto manju cifru,eto startne ustede(ovo je samo primer mog predloga,tako i ostali treba da izadju sa svojim misljenjem i da se donose odluke koncenzusom).

Postoji dosta resenja ali politicari nerade nista po tom pitanju(korumpirani su i razmisljaju kako ce da namaknu pare za 4 godisnji mandat i paljba)

Trziste nam je monopolizovano i to treba popraviti pod hitno i omoguciti slobodnu trgovinu!

Treba da nadjemo model o nacionalnom proizvodu(ima).....

Ps:Sto se tice bankara, da ne zaboravim da su po celom svetu protesti protiv njih.

Ako nisi znao najveci svetski problem su banke i to od trenutka kad je predsednik Amerike Wudrow Wilson potpisao FED.

Ovo je on izjavio:

"I am a most unhappy man. I have unwittingly ruined my country. A great industrial nation is controlled by its system of credit. Our system of credit is concentrated. The growth of the nation, therefore, and all our activities are in the hands of a few men. We have come to be one of the worst ruled, one of the most completely controlled and dominated Governments in the civilized world no longer a Government by free opinion, no longer a Government by conviction and the vote of the majority, but a Government by the opinion and duress of a small group of dominant men."

-Woodrow Wilson, after signing the Federal Reserve into existence

Edited by Stefanino, 05 October 2011 - 17:49.

[Dragan.]

Pa prvo resenje je da razgovaramo

To nije nikakvo resenje, resenje je da se pokrene polemika na dati predlog.
Broj poslanika na 250 a da ne diras zaposlene, meni to vec mirise na neciju demagogiju, jel ovo 15-tog neki skup onog Vulina ili SNS-a?

Ti das predlog da se broj poslanika smanji sa 250 na recimo 50, to je usteda od nekih par miliona dinara. Ja predlazem da se javna preduzeca smanje na 50% onih koji ionako nista ne rade i ustede se mere milijardama, sta ti kazes?

Edited by Dragan., 05 October 2011 - 18:00.