69 replies to this topic

[Kido from Junkovac]

- Mislim da treba otvoreno govoriti protiv nasilja i reagovati u situacijama u kojima nasilje prepoznamo! Cini mi se da je neophocno traziti nenasilne nacine resavanja sukoba. Ja zaista verujem da moze hrabro da se zivi s tim kvalitetom...

Izgleda da si u pravu. Najbolje je decu uciti (u predskolskim ustanovama npr.) da odmah verbalno odgovore na nasilje, jednostavnim porukama tipa: 'Prestani. To boli'.
Roditelji koji su se zadesili u ulozi sudija, treba da ohrabre svoje dete da se obrati malom buliju i kaze mu da to vise ne radi.

[dare...]

Radoznao sam da saznam kako se ova priča razrešila...

Ovakve stvari se moraju razrešavati. Ja sam svojim devojkama (16 i 18) uvek govorio da ne moram (i ne trebam) znati detalje iz njihove škole... Ne moram znati ni da li je neko uhvatio za zadnjicu ili možda opalio šamar... Ali ako takvi događaji krenu da se ponavljaju i prerastu u maltretiranje, to obavezno moraju da mi kažu i to moramo odmah da razrešavamo... Ako dete treba da se oseća neugodno i da se plaši da krene u školu, izmišlja razloge da ne ide u školu i živi u srahu od siledžije... To onda mora da se razrešava pod hitno, pa kako god...

...School Bully u jednoj shkoli je isti kao School Bully u drugoj. od fizichke konstitucije do psiholoshkog profila. njihove zrtve takodje. upravo odnos predator-plen. taj bully ce uvek za shikaniranje izabrati nekog za koga zna da ne moze da mu uzvrati, shto zbog fizichke konstitucije, shto zbog nekog mentalnog bloka (dobar primer za ovo drugo je debelo dete koje trpi shikaniranje od lika kog bi lako moglo da nosi u zubima) koji je opshte poznat.


eh sad, jednom kad razmotrish pros and cons, shvatish da nekad morash odgovoriti jezikom siledzije jer je to jedini jezik koji razume, chak i ako se to kosi sa tvojom prirodom.


btw. ukoliko dete bash bash ne ume da se tuche, onda bih sachekala to Malo Siledzijsko Govno i rekla mu da cu ga, ukoliko ne prestane da mi dira dete, ugaziti u vrelu magmu, roditelje mu preklati na spavanju a psa rascherechiti izmedju 4 besna konja. i naravno, naglasiti da cu sve to poreci ukoliko ispricha roditeljima.

Iskreno se nadam da ovako brzo i efikasno razrešavaš probleme i u RL.

Elem u osnovnoj školi imao sam svog bully-ja koji me je pronašao u nekom 3-4 razredu i pratio negde do I razreda usmerenog... Ja sam bio nizak, mršav, Hary Potter, cvikeraš, odlikaš, koji je piskutavim glasom, recitovao svake godine na školskim priredbama... (u srednju sam krenuo, kao najniži u odelenju sa 38 cipelama, da bi u trećoj-četvrtoj godini narastao do 180 i cipele 42. a tek sa 40 po tvrdnjama gospođe dare... počeo sam da ličim na muškarca )
Bully je bio moja generacija, ali je delovao starije, krupniji, crnpurast, ponavljač... Valjda sam ga iritirao svojom pojavom, jer se nismo poznavali (išao je u drugo odeljenje, a onda ponavljao). Prvo sam bio zbunjen i sklanjao se, a onda sam se pobunio i dobio batine... Nisam ja uopšte bio naivan, već mali i prgav i posle toga sam umeo da se zaletim u njega da ga prvi udarim, kad god je krenuo da mi se približava... Ali džaba, jer sam naravno svaki put sam izvukao deblji kraj... Srećom ili nesrećom, njemu je opet bilo draže da me maltretira, nego da me ozbiljno ošteti batinama, tako da sam obično završavao sa zavrnutom rukom ili kragnom dok mi je on lupao čvrge, ili na zemlji dok je on sedeo na meni maltretirajući me... I tu je priča postala ozbiljna... Roditeljima ništa nisam pričao i počeo sam da planiram put, do i od škole tako da ga slučajno ne susretnem... I uvek bi mi se formirala neka grudva neprijatnosti u stomaku, kad god bi ga ugledao u dvorištu i sva moja koncentracija bi se usmeravala ka njemu i izbegavanju susreta...

Srećom jednom karatisti iz mog odeljenja i grupi starijih mangupa je valjda moj otpor bio simpatičan, pa su mu i jedni i drugi zapretili da me ostavi na miru... I ostavio me je na miru. Ali se meni grudva u stomaku stvarala onoga momenta kad god sam ga video u školi... U prvoj godini srednje je maltretirao jednu devojčicu kada sam se umešao i prvi put progovorio sa njim posle nekoliko godina međusobnog izbegavanja, gde nas je društvo razdvojila posle kraćih pretnji... Od taga ga nisam video...

Sve dok ga negde pre 10-tak godina nisam ugledao u svojoj firmi u menzi/restoranu u društvu fizčkih radnika sa hidranta... Naravno nije me prepoznao... Uzgred ja sam sada 10 santima viši od njega i imam 80-90kg, tako da mi je izgledao nekako sitan i mali... Ali nije bilo greške, to je bio on. I opet sam osetio tu grudvu neugodnosti koja mi raste u stomaku... I džaba i godine i zdrav razum... Malo, malo, pa mi je pogled sa jela, leteo na njega...

Srećom radio je samo jednu letnju sezonu i više ga nikada nisam video...

Poenta ove moje male priče je da se takve stvari moraju razrešavati u startu pre nego patologija i strah urade svoj deo priče. Imao sam tokom odrastanja puno konflikata i tuča i puno sam batina onako sitan i prgav dobio, ali sam sve te događaje i likove zaboravio... Međutim sada dok ovo pišem, vraća mi se lik bully-ja iz moga detinjstva, koga sam toliko puta prevrnuo u mojoj glavi, u svim mogućim scenarijima našeg susreta...

I džabe zdrav razum i džabe sve ove godine... Mislim da ga opet vidim na ulici ponovo bi se javila ona grudva u stomaku zaostala iz detinjstva...

Toliko.

[Uma]

Baš me dirnula ova priča, nisam čitala sve postove, kasnije ću, ali evo nekih mojih iskustava.
Mislim da su se ova dva događaja desila u 6. i 7. razredu osnovne škole.
Jednom smo stajali ispred kabineta muzičkog i čekali nastavnicu. Ja sam još uvek nosila školsku torbu sa kaiševima preko oba ramena, a sva druga deca rance. Jedan dečak je počeo da me vuče za torbu i to nije bilo ni malo prijatno. Počeli smo da se bijemo , ali nastavnica je i naiša i ništa nije primetila.
Po završetku nastave sam ga opaučila u dvorištu i slučaj se nije ponovio.
Drugi dečak koji me proganjao da bi me uhvatio za grudi i pobegao, to uopšte nije bila retka pojava, među decom tog uzrasta, a ja sam bila devojčica koja se razvila pre nekih drugih i idalana meta za to. Naročito me spopadao na probama hora koje su bile u večernjim terminima, a malo dece u holu, pa se zaleti i jednostavno me uhvati i pobegne.
Jednom je to pokušao da uradi ispred kabineta u dugačkom hodniku, ja sam ga primetila i opaučila takvom snagom da su mu naočare koje je nosio otišle na drugi kraj hodnika .
Činjenica da su oba dečaka bila manja od mene, jer se devojčece u tom periodu valjda, nešto brže razviju i činjenica je da se maltretiranje nije ponovilo.
Ne sećam se da li sam o ovome pričala roditeljima.
Inače, nisam vaspitavana, da budem agresivna, da uzvraćam. Možda moji roditelji nisu ni smatrali da je tako nešto potrebno prilikom vaspitanja ženskog deteta. Bila sam odličan đak, često predstavljala školu na raznim takmičenjima i sl .
Naravno ne predlažem ovo kao model, naglašavam da su impulsi došli iz mene ali mogu da kažem da sam se mnogo bolje osećala nakon što sam "skenjala" male bulije .

[honey]

Ovakve stvari se moraju razrešavati. Ja sam svojim devojkama (16 i 18) uvek govorio da ne moram (i ne trebam) znati detalje iz njihove škole... Ne moram znati ni da li je neko uhvatio za zadnjicu ili možda opalio šamar... Ali ako takvi događaji krenu da se ponavljaju i prerastu u maltretiranje, to obavezno moraju da mi kažu i to moramo odmah da razrešavamo... Ako dete treba da se oseća neugodno i da se plaši da krene u školu, izmišlja razloge da ne ide u školu i živi u srahu od siledžije... To onda mora da se razrešava pod hitno, pa kako god...

Ovde si napisao nesto interesantno, sto smo mi ostali cini mi se propustili. Ni je ne bih smatrala da treba da priskocim i razresavam svaku nesuglasicu koja iskrsne medju decom, sve dok su u pitanju pojedincani slucajevi: sporeckala se deca, mozda su se i potukli, neko je izvukao deblji kraj, pomirice se, naci ce nacin da izglade. Ali ako krene da se ponavlja jedna te ista prica svaki dan i jedno te isto dete pocne da bude meta napada u upadne u ulogu zrtve, dok je neko drugi uvek napadac i pocne da vazi medju vrsnjacima kao siledzija, tu je djavo odneo salu i odrasli moraju da istupe i uzmu stvar u svoje ruke.

Razumem i ovo sto pricas, o strahu koji ostaje duboko u nama, i to sto su te zadesile mnogo gore stvari i spopali tezi strahovi u zivotu ne moze da izbrise secanje na prezivljeni teror iz detinstva, onaj koji se ponavljao iz dana u dan. (za mene je to bilo nesto drugo, nisam imala svoj bully-ja, ali je osecaj isti)

[Koko Bil]

...Naime (ma koliko to izgledalo neverovatno) nasilje nije prirodno covekovo stanje, ono stvara patnju i kod nasilnika. Dolazi kao nakaradna strategija za ostvarivanje nekih bazicnih ljudskih potreba: ponekad iz potrebe za uvazavanjem, ili iz potrebe za pripadanjem (odredjenom krugu, gangu...), ponekad iz potrebe za empatijom - da i drugi oseti kako boli kad te maltretiraju, jer je on bio (ili jos uvek jeste) maltretiran!....

Ovaj argument - maltretira jer je i sam maltretiran se često poteže. Ali mnogo češće nego što je to u praksi slučaj. Mnogo češće su nasilnici razmažena dečurlija koja nema osećaj za bol i tuđu patnju, jer najgore što može da mu se desi je jedno 'no-no'. NJihovi su roditelji uglavnom intelektualci koji svoje dete vaspitavaju po metodama doktora Spoka i kad njihovo mezimče, ustvari drugar, razbije njonju drugarici iz razreda, to jest onoj glupoj a pri tom i debeloj kravi sa seljačkim kikama, oni će mu pedagoški objasniti da to nije lepo, i on će im obećati da to više neće raditi. Do sledeće prilike, kad će roditelji ponovo morati da se angažuju i sa njim pričaju, pričaju, pričaju, objašnjavaju, objašnjavaju, objašnjavaju, i tako ga vaspitavaju u duhu XXI stoleća...

[Shedou]

Ovaj argument - maltretira jer je i sam maltretiran se često poteže. Ali mnogo češće nego što je to u praksi slučaj. Mnogo češće su nasilnici razmažena dečurlija koja nema osećaj za bol i tuđu patnju, jer najgore što može da mu se desi je jedno 'no-no'. NJihovi su roditelji uglavnom intelektualci koji svoje dete vaspitavaju po metodama doktora Spoka i kad njihovo mezimče, ustvari drugar, razbije njonju drugarici iz razreda, to jest onoj glupoj a pri tom i debeloj kravi sa seljačkim kikama, oni će mu pedagoški objasniti da to nije lepo, i on će im obećati da to više neće raditi. Do sledeće prilike, kad će roditelji ponovo morati da se angažuju i sa njim pričaju, pričaju, pričaju, objašnjavaju, objašnjavaju, objašnjavaju, i tako ga vaspitavaju u duhu XXI stoleća...

Objasni malo podrobnije ovu vezu/tezu: Intelektualci - Dr.Spok - maloletni nasilnici.

Ako sam dobro razumeo deca koje roditlelji (fizichki radnici) mlate kaishem uglavnom nisu nasilnici?

[Koko Bil]

Objasni malo podrobnije ovu vezu/tezu: Intelektualci - Dr.Spok - maloletni nasilnici.

Ako sam dobro razumeo deca koje roditlelji (fizichki radnici) mlate kaishem uglavnom nisu nasilnici?

Sve sam objasnio, pročitaj još jednom - Mnogo češće su nasilnici razmažena dečurlija koja nema osećaj za bol i tuđu patnju, jer najgore što može da mu se desi je jedno 'no-no'. NJihovi su roditelji uglavnom intelektualci koji svoje dete vaspitavaju po metodama doktora Spoka i kad njihovo mezimče, ustvari drugar, razbije njonju drugarici iz razreda, to jest onoj glupoj a pri tom i debeloj kravi sa seljačkim kikama, oni će mu pedagoški objasniti da to nije lepo, i on će im obećati da to više neće raditi. Do sledeće prilike, kad će roditelji ponovo morati da se angažuju i sa njim pričaju, pričaju, pričaju, objašnjavaju, objašnjavaju, objašnjavaju, i tako ga vaspitavaju u duhu XXI stoleća...

Ne znam otkuda ti ovi fizički radnici i mlaćenje kaishem. Toga u mom postu nema.

[Shedou]

Sve sam objasnio, pročitaj još jednom - Mnogo češće su nasilnici razmažena dečurlija koja nema osećaj za bol i tuđu patnju, jer najgore što može da mu se desi je jedno 'no-no'. NJihovi su roditelji uglavnom intelektualci koji svoje dete vaspitavaju po metodama doktora Spoka i kad njihovo mezimče, ustvari drugar, razbije njonju drugarici iz razreda, to jest onoj glupoj a pri tom i debeloj kravi sa seljačkim kikama, oni će mu pedagoški objasniti da to nije lepo, i on će im obećati da to više neće raditi. Do sledeće prilike, kad će roditelji ponovo morati da se angažuju i sa njim pričaju, pričaju, pričaju, objašnjavaju, objašnjavaju, objašnjavaju, i tako ga vaspitavaju u duhu XXI stoleća...

Ne znam otkuda ti ovi fizički radnici i mlaćenje kaishem. Toga u mom postu nema.

Nisi nishta objasnio. Izneo si svoju (pogreshnu) tezu.

boldovano: Pa zato shto je to zakljuchak tvoje teze. Intelektualci+Spok=razmazeno dete+nasilnik. Fizichki radnici+prebijanje kaishem=ok dete.

Shta je to u pedagoshkom pristupu dr Spok-a shto proizvodi ramazenu decu?

Kojom statistikom se rukovodish kada upotrebljavash "uglavnom" pa posle ublazeno "mnogo chesce" kada kada okrivljujesh intelektualce i Spoka.

[Koko Bil]

Nisi nishta objasnio. Izneo si svoju (pogreshnu) tezu.

boldovano: Pa zato shto je to zakljuchak tvoje teze. Intelektualci+Spok=razmazeno dete+nasilnik. Fizichki radnici+prebijanje kaishem=ok dete.

Shta je to u pedagoshkom pristupu dr Spok-a shto proizvodi ramazenu decu?

Kojom statistikom se rukovodish kada upotrebljavash "uglavnom" pa posle ublazeno "mnogo chesce" kada kada okrivljujesh intelektualce i Spoka.

Izneo svoj stav, ne tezu i potkrepio primerom.

To što si boldovao je neka konstrukcija koja veze nema sa mojim zapažanjem. Ako već ulaziš u polemiku pokušaj se fokusirati na ono što sagovornik govori a ne na ono što ti (pogrešno) misliš da govori.

Nisam kompetentan da analiziram pristup uvaženog kolege. Primena, međutim, njegovog metoda od strane mamica i tatica kojima je Dr. Spok prva i jedina knjiga koju su osim obavezne lektire i udžbeničke literature pročitali često proizvede nesnosne male monstrume koji izrastaju u loše osobe.

Nikoga ja ne okrivljujem. I nemam nikakvu statistiku već vlastito iskustvo. Kao roditelj deteta u višim razredima osnovne škole i član saveta roditelja imao sam prilike da budem uključen u rešavanje, recimo više od deset a manje od dvadeset, slučajeva vršnjačkog maltretiranja, ili kako se ovde kaže učeničkog nasilja. U svim slučajevima, dakle 100% slučajeva, mali nasilnici su deca iz 'dobrih kuća', čiji su roditelji bar fakultetski obrazovani, ili imaju i više obrazovanje. Sve su to 'dobra deca', koja su, eto, samo malo nestašna i sva ta deca od roditelja nisu u životu ni čvrgu popila, a kamoli šta drugo. Sad, kad takvo jedno dobro dete i talentovani centarhalf šutne drugaricu iz (četvrtog) razreda među noge tako da ovoj line krv - školski lekar je konstatovao da je izazvao menstruaciju - ja za takvo dobro dete znam samo jedan metod. Možda nije po dr. Spoku i možda je malo zastareo, ali izuzetno je efikasan za preventivu budućeg nasilja u porodici.

[Shedou]

Izneo svoj stav, ne tezu i potkrepio primerom.

To što si boldovao je neka konstrukcija koja veze nema sa mojim zapažanjem. Ako već ulaziš u polemiku pokušaj se fokusirati na ono što sagovornik govori a ne na ono što ti (pogrešno) misliš da govori.

Nisam kompetentan da analiziram pristup uvaženog kolege. Primena, međutim, njegovog metoda od strane mamica i tatica kojima je Dr. Spok prva i jedina knjiga koju su osim obavezne lektire i udžbeničke literature pročitali često proizvede nesnosne male monstrume koji izrastaju u loše osobe.

Nikoga ja ne okrivljujem. I nemam nikakvu statistiku već vlastito iskustvo. Kao roditelj deteta u višim razredima osnovne škole i član saveta roditelja imao sam prilike da budem uključen u rešavanje, recimo više od deset a manje od dvadeset, slučajeva vršnjačkog maltretiranja, ili kako se ovde kaže učeničkog nasilja. U svim slučajevima, dakle 100% slučajeva, mali nasilnici su deca iz 'dobrih kuća', čiji su roditelji bar fakultetski obrazovani, ili imaju i više obrazovanje. Sve su to 'dobra deca', koja su, eto, samo malo nestašna i sva ta deca od roditelja nisu u životu ni čvrgu popila, a kamoli šta drugo. Sad, kad takvo jedno dobro dete i talentovani centarhalf šutne drugaricu iz (četvrtog) razreda među noge tako da ovoj line krv - školski lekar je konstatovao da je izazvao menstruaciju - ja za takvo dobro dete znam samo jedan metod. Možda nije po dr. Spoku i možda je malo zastareo, ali izuzetno je efikasan za preventivu budućeg nasilja u porodici.

Vrlo dobro sam se fokusirao i tvoj logicki sled je upravo takav kako sam naveo.

Da li si se zapitao mozda da nasilje/maltretiranje kod pomenute dece kao pojava nisu rezultat primene DrSp. metode vec toga da ih roditelji NE VASPITAVAJU uopshte.

Znachi tvoj zakljuchak je da nasilnike treba prebiti i time ce se zaustaviti njihovo nasilnichko ponashanje? Zashto onda siledzije ne tuku bar 1h dnevno u zatvoru, silovatelje ne siluju...itd.

Rascheprkaj malo po literaturi kakve su posledice premlacivanja dece u ranoj dobi i kako se to reflektuje na njihovu lichnost i odnos prema nasilju.

[mrd]

Ovaj argument - maltretira jer je i sam maltretiran se često poteže. Ali mnogo češće nego što je to u praksi slučaj. Mnogo češće su nasilnici razmažena dečurlija koja nema osećaj za bol i tuđu patnju, jer najgore što može da mu se desi je jedno 'no-no'. NJihovi su roditelji uglavnom intelektualci koji svoje dete vaspitavaju po metodama doktora Spoka i kad njihovo mezimče, ustvari drugar, razbije njonju drugarici iz razreda, to jest onoj glupoj a pri tom i debeloj kravi sa seljačkim kikama, oni će mu pedagoški objasniti da to nije lepo, i on će im obećati da to više neće raditi. Do sledeće prilike, kad će roditelji ponovo morati da se angažuju i sa njim pričaju, pričaju, pričaju, objašnjavaju, objašnjavaju, objašnjavaju, i tako ga vaspitavaju u duhu XXI stoleća...

A moguce je da tom detetu nesto smeta, fali. Mozda ne cuje dobro, nema olovku ko drugo dete, patike mu nisu match.
Postoji mnogo drugih razloga. Mozda tata bije mamu a to samo dete vidi.
Dansnja deca nose toliko na njihovim plecima, a mi matori to i ne primecujemo, zaboga nas je posao toliko vazan, moramo da prehranimo nejach...

Nepostoji obrazovni model porodice koja pravi rasplaze, sto bi moja baba rekla, ali se oni javljaju u porodicama gde ih neshvataju na nacin koji bi deca to htela.
P.S.
Kasno sam video, ali me mnogo interesuje, pa se ukljucih.

Edited by mrd, 18 August 2009 - 04:16.

[Koko Bil]

Vrlo dobro sam se fokusirao i tvoj logicki sled je upravo takav kako sam naveo.

Ja te molim da me, ako želiš da nastavimo ovaj prijatan razgovor, ispoštuješ kao sagovornika i da mi ne podmećeš kojekakve tlapnje. Ako ne želiš, opet dobro. Ja ću tebe ispoštovati i pojasniti, za slučaj da se stvarno ne razumemo:

Iskontruisao si sledeći logički sled: Intelektualci+Spok=razmazeno dete+nasilnik. Fizichki radnici+prebijanje kaishem=ok dete. Ovo drugo nisam ni pomenuo i to se nikako ne može izvući iz mog stava, osim ako je neko zlonameran. Izrekao sam stav, zasnovan na vlastitom iskustvu, da je slučaj A itekako moguć, ako ne i dominantan, jer su mali nasilnici koje ja znam mahom deca iz dobrih kuća i mahom se radi o deci čiji roditelji imaju fakultetsko obrazovanje. Što ih (roditelje) u principu ne kvalifikuje da budu intelektualci, ali ajde, recimo da danas u Srbiji ne možeš tražiti više. Ono što nisam rekao, a mogao sam, je da dete nasilnika čiji je otac fizički radnik koji ga premlaćuje kaishem tek treba da vidim. Što nikako ne znači da model B ne postoji, i nikako ne znači da je takvo dete ok kako si ti iskontruisao, i nikako ne znači da je to model vaspitavanja kojem treba težiti. Kao što se ne može generalizovati i reći da SVI obrazovani roditelji koriste metod dr. Spoka, niti da SVI neobrazovani roditelji koriste premlaćivanje kaishem kao osnovni i/ili jedini vaspitni metod. Moguće su, znaš, i razne kombinacije, recimo Intelektualci+prebijanje kaishem=ok dete, ali i fizicki radnici+spok=razmazeno dete+nasilnik.

Ono što sam hteo da kažem i što sam rekao, ali ti izgleda ne možeš da ukapiraš (osim ako me ne pržiš, jel) jeste da mislim da je insistiranje na tome da je isključivi razlog za pojavu malih nasilnika to da su mali nasilnici morali i sami biti izloženi nasilju prilično bandoglavo i kontraproduktivno. Jer to se uvrežilo kao predrasuda i drugi uzroci se i ne traže. Neki mali nasilnici verovatno jesu takvi usled pomenutog uzroka ali to je već patološko nasilje. Vršnjačko maltretiranje koje sam ja imao prilike da vidim jeste posledica čiste obesti malih nasilnika koji ne znaju za fizičku kaznu. Ne to tvoje tendenciozno 'premlaćivanje' i 'prebijanje', već jedno prebacivanje preko kolena koje ne ostavlja ni traume ni posledice, to je fizička kazna.

Nego, ti podržavaš divljačko iživljavanje malih huligana nad drugaricama iz razreda? Ili kontaš da sa dečačićima koji puštaju krv drugoj deci treba drugarski porazgovarati, da će oni prihvatiti da to što su uradili nije lepo, te da će jedno recimo 'izvini Jelena' biti dovoljno? I da, ako se stvar ponovi, treba ponoviti i razgovor i izvinjenje? Kaži mi, da su tvojoj ćerki pustili krv, ili je nahranili ptičijim govnima, ili joj držali glavu pod vodom, i da ti je došla kući izbezumljena i izobličena od užasa i da ti je majka tog huligana rekla - to nije lepo, ali Petar je dobro dete, izvini se Petre, ti bi smatrao da je stvar u redu i da Petar više neće činiti stvari koje su no-no? Kontaš da se treba držati dr. Spoka do kraja, pa ako ne upali, gradićemo sigurne kuće?

btw, nisam nikakav ostrašćeni i osvetoljibivi roditelj, moje dete nije bilo žrtva nasilja. Ali gotovo svaki put kad vidim kako su maštovito surovi ti mali monstrumi i kako ih majke i očevi štite, brane i tetoše ne znam kakvo zlodelo da su učinili, pomislim da ovaj svet i mora otići u tri lepe materine...

[mrd]

Deca uce u skoli, kuci, na ulici, gledajuci TV.
Nasilje mogu svuda da vide, pitanje je koliko su roditelji svesni sta se desava s'njihovom decom.
Po prirodi deca su cista i neiskvarena, vole da se dodvore i cuju lepu rec.
Neka deca zastrane zbog nedostatka neznosti, a ne zato sto su razmazena, vec zato sto su nevoljeni. Nije uslov da je roditelj intelektualac pa da je dobar i nezan roditelj.

Deca moraju da snose posledice za njihove postupke. Drugim recima moraju da odgovaraju za sve sto urade. U skoli mora da se regulisu pravila ponasanja i kao takva moraju da se postuju.
Tuci decu je vema lako, ali nista ne resava.
Samo razgovorom i obrazovanjem mogu da se rese problemi nasilja.

[Koko Bil]

Neka deca zastrane zbog nedostatka neznosti, a ne zato sto su razmazena, vec zato sto su nevoljeni. Nije uslov da je roditelj intelektualac pa da je dobar i nezan roditelj.

Naravno, slažem se 100%.

Deca moraju da snose posledice za njihove postupke. Drugim recima moraju da odgovaraju za sve sto urade. U skoli mora da se regulisu pravila ponasanja i kao takva moraju da se postuju.

Ne u školi, u porodici. Porodica je, kako ono beše - osnovna ćelija društva, ili tako nekako. Domaće vaspitanje ne može se steći u školi, niti škola (nastavnici i školski psiholog) mogu da nadomeste onaj nedostatak ljubavi i pažnje o kojem si govorio.

Tuci decu je vema lako, ali nista ne resava.
Samo razgovorom i obrazovanjem mogu da se rese problemi nasilja.

Možda nekad može i da reši, zavisi od deteta. Nisam zagovornik nikakvog mlaćenja, prebijanja i sličnih iživljavanja nad decom, naprotiv, ali mislim da opcija fizičke kazne mora ostati otvorena. Da, razgovor i obrazovanje na prvom mestu, ali zatvoriti opciju straha od kazne, naročito kad se radi o nanošenju povrede drugima ili pravljenju materijalne štete je smatram kontraproduktivno i loše za formiranje ličnosti. Jer ako nema straha od kazne, nebo je granica.
Mislim da se s tim preteruje. U moje vreme, dakle pre tridesetak godina, to je bila najnormalnija stvar na svetu. Kad bih napravio kakvu pizdariju, ponekad bih dobio samo grdnju, nekad katanac, nekad mi ne bi kupili nekakvu čokoladu, a događalo se bogami i da me ispraše, uglavnom kad su morali da plate neku štetu. I šta, big deal, već sutra je cela stvar bivala zaboravljena. Ustvari, možda sam bio maltretiran a da to nisam ni znao... To bi objasnilo posledice koje se manifestuju kao opšta nesklonost prema bilo kakvom radu

[mrd]

Ne u školi, u porodici. Porodica je, kako ono beše - osnovna ćelija društva, ili tako nekako. Domaće vaspitanje ne može se steći u školi, niti škola (nastavnici i školski psiholog) mogu da nadomeste onaj nedostatak ljubavi i pažnje o kojem si govorio.

Bas u skoli mora da bude tih sankcija, posto je to prvo socijalno iskustvo koje iskusimo. Sto se tice paznje, tacno profesori moraju da budu vicni da je pokazu svakom djaku na nacin koji individui znaci. Profesor NE SME da dopusti da se desi bilo kakva manifestacija mrznje, maltretiranje, ili tuca.

Mislim da se s tim preteruje. U moje vreme, dakle pre tridesetak godina, to je bila najnormalnija stvar na svetu. Kad bih napravio kakvu pizdariju, ponekad bih dobio samo grdnju, nekad katanac, nekad mi ne bi kupili nekakvu čokoladu, a događalo se bogami i da me ispraše, uglavnom kad su morali da plate neku štetu. I šta, big deal, već sutra je cela stvar bivala zaboravljena. Ustvari, možda sam bio maltretiran a da to nisam ni znao... To bi objasnilo posledice koje se manifestuju kao opšta nesklonost prema bilo kakvom radu

Danas se vise zna o vaspitanju, i vise se ne veruje u tvrdnju da je batina iz raja izasla. Stoji da kod neke dece raci jedan samar, ali samo da ih vrati u normalu. Neka su deca impulsivna i skrenu u trans ne primajuci nikakve spljasnje nadrazaje. Medjutim, dogovor je najbolje sredstvo. Uvek postoje nacini za kaznjavanje, nema cokolade, nema kompjutera, nema onoga sto dete voli vise ili manje u zavisnosti od prekrsanja.
Jedino sto je jako vazno mora da se reaguje u startu, posto je posle mnogo teze.