Youtube Video ->Original Video
Klasična muzika - omiljeni kompozitori, izvođači, dela
Started by
Simfoničar Fudbaler
, Jul 04 2008 00:21
1029 replies to this topic
#18
Simfoničar Fudbaler
-
- Members
- 9 posts
Posted 19 December 2008 - 02:08
Zahvalna sam za ovu temu na muzičkom podforumu i svidja mi se kako je postavljena. Hvala ti Simfoničar Fudbaler što nas podsećaš na važne muzičke datume
Lista meni najdražih kompozitora i njihovih dela izgleda ovako:
Prilično je šareno ono što volim da slušam... Ne bih čak mogla da kažem da tu postoji neko pravilo...
- Johan Sebastijan Bah: "Tokata i fuga D-mol" - izvodjenje na orguljama
- Ludvig van Betoven: "Misa Solemnis" (najdraži mi je deo "Gloria" i "Credo"), a izdvajam i njegove očaravajuće sonate. Za mene je jedno od najnežnijih dela u muzici "Mesečeva sonata"
- Igor Stravinski: "Posvećenje proleću" - i orkestralno i plesno (već rečeno
)
- Dimitri Šostakovič "10. simfonija" - allegreto
- Aram Hačaturian "Maskerada" - balet iz kojega izdvajam meni najdraži "Valcer"
- Sergej Prokofjev: "Romeo i Julija" - balet koji volim više da slušam nego da gledam
- Rihard Vagner: "Tako je govorio Zaratustra" - simfonijska poema
Hvala i Vama poštovana Učesnice na prilozima za temu, posebno na onom pisanom u čast godišnjice Betovenovog rođenja. Uzgred, toga dana su rođeni i mađarski kompozitor Zoltan Kodaj (1882-1967), savremenik mnogo poznatijeg zemljaka Bele Bartoka, sa kojim je inače sarađivao i naš kompozitor Stanojlo Rajičić, rođen 16. decembra 1910. godine.
Samo, gde nađoste da je simfonijsku poemu Tako je govorio Zaratustra, komponovao Rihard Vagner?!
Pre će biti da je to znamenito simfonijsko delo komponovao Rihard Štraus (1864 - 1949), koji svojim prezimenom samo slučajno podseća na čuvenu bečku porodicu majstora opereta i muzike za igru svog vremena (uzgred, uskoro će novi Bečki Novogodišnji Koncert). 
Inače, vrlo Vam je zanimljiv muzički izbor. Ja sam sa svoje strane ipak, privržen najvećim delom, simfonijskoj muzici.
Edited by Simfoničar Fudbaler, 19 December 2008 - 02:11.
#19
Simfoničar Fudbaler
-
- Members
- 9 posts
Posted 19 December 2008 - 02:23
Povodom jedne greške:
Ova kolosalna simfonijska poema za veliki orkestar, opus 30, ujedno je i najlepši vrhunac u Štrausovom simfonijskom stvaralaštvu. U podnaslovu je istaknuto ’’slobodno po Ničeu’’. Znači, najslavnije filozofsko delo Fridriha Ničea, sada se pojavljuje kao simfonijska muzika, što mu daje posebnu neobičnost. Orkestarski aparat veoma je raskošan, muzika oblijue bogatstvom zvučnih boja. Nekoliko muzičkih epizoda se, bez pauza prilikom izvođenja, sjednijuje u veličanstvenu tonsku poemu (koja je zatim postala i predmet oprečnih diskusija među kritičarima, estetičarima i istoričarima muzike), trajanja 34 minuta. Povremeno se ističe prva violina iz orkestra, kao solistički instrument. Poema je nastala 1896. godine i 27. novembra iste premijerno izvedena u Frankfurtu na Majni, u organizaciji društva ’’Museumskonzert’’. Dirigovao je lično kompozitor.
Poema počinje mističnim uvodom. Njega obeležavaju alikvoti u trubama i kolebanje između dura i mola, koji nam dočaravaju večnu misteriju i snagu prirode; udari timapana koji na to nastupaju, dočaravaju nam prizor izlaska jutarnjeg sunca. Sledi ’’Von den Hintenweltern (O Svetovima)’’, deo koji govori o davnašnjoj čovekovoj veri o postojanju lepšeg i boljeg sveta od ovog našeg materijalnog. To je prikazano čežnjivim motivom u violončelima, na koji se nadovezuje jedan religiozni ’’Credo’’ u hornama, što predstavlja drugi deo, ’’Von der grossen Sehnsucht (O velikoj čežnji)’’. Muzička figura u basovima koja se na to nadovezuje, govori o tome da rečeni ’’Credo’’ ne donosi željeni mir. Treći deo je ’’Von der Freuden und und Leidenshaften (O Radostima i Strastima)’’. Hromatski motiv u trubama, govori nam o čovekovoj zasićenosti izazvanoj težnjom za zadovoljavanjem čulnih potreba, na šta se u orkestru čuje Zaratustrina ''Posmrtna pesma'' (''Das Grablied''), gde on peva o svojim doživljajima i likovima iz mladosti koji su sad kao iščezli. Sledi peti deo, ’’Von der Wissenschaft (O nauci)’’, u kome jedna moćna orkestarska fuga vešto simbolizuje nauku, a sastoji se iz uvodnog motiva prirode i melodije čežnje iz prvog dela. Šesti deo je ’’Der Genesende (Rekonvalescent)’’. Iz fugalnog podsećanja na motiv čežnje sada izrasta jedan motiv koji dočarava sreću čoveka koji se izlečio svoje strasti za saznavanjem teško dokučivih tajni sveta. U orkestru, predvođenim solom prve violine, sa temom koja podseća na zov ptice rugalice, dočaravaju se Zaratustrine reči da se ubija ’’ne besom, nego smehom’’ i da zato treba ’’ubiti duh koji nas pritiska’’. Sledi sedmi deo, ’’Das Tanzlied (Pesma Igre)’’, gde se prepliću uvodni motiv prirode, ’’Credo’’, motivi radosti, strasti i nauke i pretvaraju u igrački motiv karakterističnog ritma, koji nam govori da u igri čovek savladava duh koji ga pogužuje i kroz nju čovek veliča ’’duha oslobodioca’’, koji ga pretvara u ’’natčoveka’’. Osmi i finalni deo je ''Das Nachtwandlerlied (Noćna pesma – Nokturno)'', potcrtan tajanstvenim udarima zvona (koji se često zamenjuju harfom). Ove udare prate reminscencije na motive prirode i čežnje, predvođene prvom violinom u orkestru, koje u dahu muzičkog ’’prazvuka’’ dovode poemu do uzvišenog, smirenog kraja, simbolizujući tajanstvenost koja se skriva u beskraju kosmosa. To nam zapravo, simbolizuje Ničeov ’’Nokturno’’, u kom se, poput zvezde lutalice, ’’natčovek’’ odvaja od ovog sveta, dok zagonetka tog sveta, uprkos nastojanjima nauke i čovekovih istraživanja, ostaje celovita, netaknuta.
Među brojnim interpratatorima ovog tako neobičnog i tako popularnog simfonijskog dela, kao antologijski, autentično verni interpretatori njegovi, ostali su zapisani dirigenti: HERBERT FON KARAJAN sa orkestrom Berlinske Filharmonije (solo–violina: MIHEL ŠVALBE); ĐUZEPE SINOPOLI sa orkestrima Italijanske Radio Televizije iz Torina, Drezdenske Kapele i orkestrom Filharmonije Mladih Evropske Unije i RAFAEL FRIBEK DE BURGOS sa Nacionalnim Simfonijskim Orkestrom RAI iz Torina (solo–violina: ROBERTO RANFALDI).
Rihard Štraus: TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA, simfonijska poema za veliki orkestar, opus 30.
Ova kolosalna simfonijska poema za veliki orkestar, opus 30, ujedno je i najlepši vrhunac u Štrausovom simfonijskom stvaralaštvu. U podnaslovu je istaknuto ’’slobodno po Ničeu’’. Znači, najslavnije filozofsko delo Fridriha Ničea, sada se pojavljuje kao simfonijska muzika, što mu daje posebnu neobičnost. Orkestarski aparat veoma je raskošan, muzika oblijue bogatstvom zvučnih boja. Nekoliko muzičkih epizoda se, bez pauza prilikom izvođenja, sjednijuje u veličanstvenu tonsku poemu (koja je zatim postala i predmet oprečnih diskusija među kritičarima, estetičarima i istoričarima muzike), trajanja 34 minuta. Povremeno se ističe prva violina iz orkestra, kao solistički instrument. Poema je nastala 1896. godine i 27. novembra iste premijerno izvedena u Frankfurtu na Majni, u organizaciji društva ’’Museumskonzert’’. Dirigovao je lično kompozitor.
Poema počinje mističnim uvodom. Njega obeležavaju alikvoti u trubama i kolebanje između dura i mola, koji nam dočaravaju večnu misteriju i snagu prirode; udari timapana koji na to nastupaju, dočaravaju nam prizor izlaska jutarnjeg sunca. Sledi ’’Von den Hintenweltern (O Svetovima)’’, deo koji govori o davnašnjoj čovekovoj veri o postojanju lepšeg i boljeg sveta od ovog našeg materijalnog. To je prikazano čežnjivim motivom u violončelima, na koji se nadovezuje jedan religiozni ’’Credo’’ u hornama, što predstavlja drugi deo, ’’Von der grossen Sehnsucht (O velikoj čežnji)’’. Muzička figura u basovima koja se na to nadovezuje, govori o tome da rečeni ’’Credo’’ ne donosi željeni mir. Treći deo je ’’Von der Freuden und und Leidenshaften (O Radostima i Strastima)’’. Hromatski motiv u trubama, govori nam o čovekovoj zasićenosti izazvanoj težnjom za zadovoljavanjem čulnih potreba, na šta se u orkestru čuje Zaratustrina ''Posmrtna pesma'' (''Das Grablied''), gde on peva o svojim doživljajima i likovima iz mladosti koji su sad kao iščezli. Sledi peti deo, ’’Von der Wissenschaft (O nauci)’’, u kome jedna moćna orkestarska fuga vešto simbolizuje nauku, a sastoji se iz uvodnog motiva prirode i melodije čežnje iz prvog dela. Šesti deo je ’’Der Genesende (Rekonvalescent)’’. Iz fugalnog podsećanja na motiv čežnje sada izrasta jedan motiv koji dočarava sreću čoveka koji se izlečio svoje strasti za saznavanjem teško dokučivih tajni sveta. U orkestru, predvođenim solom prve violine, sa temom koja podseća na zov ptice rugalice, dočaravaju se Zaratustrine reči da se ubija ’’ne besom, nego smehom’’ i da zato treba ’’ubiti duh koji nas pritiska’’. Sledi sedmi deo, ’’Das Tanzlied (Pesma Igre)’’, gde se prepliću uvodni motiv prirode, ’’Credo’’, motivi radosti, strasti i nauke i pretvaraju u igrački motiv karakterističnog ritma, koji nam govori da u igri čovek savladava duh koji ga pogužuje i kroz nju čovek veliča ’’duha oslobodioca’’, koji ga pretvara u ’’natčoveka’’. Osmi i finalni deo je ''Das Nachtwandlerlied (Noćna pesma – Nokturno)'', potcrtan tajanstvenim udarima zvona (koji se često zamenjuju harfom). Ove udare prate reminscencije na motive prirode i čežnje, predvođene prvom violinom u orkestru, koje u dahu muzičkog ’’prazvuka’’ dovode poemu do uzvišenog, smirenog kraja, simbolizujući tajanstvenost koja se skriva u beskraju kosmosa. To nam zapravo, simbolizuje Ničeov ’’Nokturno’’, u kom se, poput zvezde lutalice, ’’natčovek’’ odvaja od ovog sveta, dok zagonetka tog sveta, uprkos nastojanjima nauke i čovekovih istraživanja, ostaje celovita, netaknuta.
Među brojnim interpratatorima ovog tako neobičnog i tako popularnog simfonijskog dela, kao antologijski, autentično verni interpretatori njegovi, ostali su zapisani dirigenti: HERBERT FON KARAJAN sa orkestrom Berlinske Filharmonije (solo–violina: MIHEL ŠVALBE); ĐUZEPE SINOPOLI sa orkestrima Italijanske Radio Televizije iz Torina, Drezdenske Kapele i orkestrom Filharmonije Mladih Evropske Unije i RAFAEL FRIBEK DE BURGOS sa Nacionalnim Simfonijskim Orkestrom RAI iz Torina (solo–violina: ROBERTO RANFALDI).
Rihard Štraus – pravi Zaratustra Evropske muzičke umetnosti.
Edited by Simfoničar Fudbaler, 19 December 2008 - 02:24.
#20
ucesnik
-
- Members
- 1,317 posts
Posted 19 December 2008 - 16:43
Samo, gde nađoste da je simfonijsku poemu Tako je govorio Zaratustra, komponovao Rihard Vagner?!
Oh, oprostite ovoj rasejanoj osobi...
Naravno da znam da je ovu cudesnu simfonijsku poemu komponovao Richard Straus - i da on nema niceg zajednickog sa svojim prezimenjacima, kao ni sa svojim imenjakom... (Jedna od mojih omiljenih ploca iz studentskih dana, s kraja 70-ih, bila je upravo ta...) Ipak, lapsusi se dogadjaju. A s obzirom na Vas prilog, radujem se sto sam napravila gresku , jer verujem da bi on u suprotnom izostao! Inace, ubedjena sam da su greske mesta rasta, a ne greh...Povodom jedne greške: (...)
Poema počinje mističnim uvodom. Njega obeležavaju alikvoti u trubama i kolebanje između dura i mola, koji nam dočaravaju večnu misteriju i snagu prirode; udari timapana koji na to nastupaju, dočaravaju nam prizor izlaska jutarnjeg sunca.
Uvod je poznat i siroj publici, kao bozanstveni muzicki motiv u meni omiljenom filmu "Odiseja 2001." gde je bio postavljen kao muzicka metafora razvoja, o cemu govore i Nice u svom delu i Zaratustra u svojim porukama...
'Nijesvejedno',
Hvala za lepotu. Uzivala sam.
#21
nijesvejedno
-
- Members
- 290 posts
Posted 19 December 2008 - 19:38
'Nijesvejedno',
Hvala za lepotu. Uzivala sam.
Nema na cemu, zadovoljstvo je...
Youtube Video ->Original Video
a evo nesto i za fudbalerov ukus
Youtube Video ->Original Video
#22
cyberwor/L/d
-
- Members
- 12,762 posts
Posted 19 December 2008 - 20:59
Najlepsi deo Mozartovog Rekvijema, Lacrimosa. Obavezno jednom godisnje u nekoj crkvi (zbog akustike). Prozima celo telo. Muzicko savrsenstvo. Abdominalno disanje, opustanje a onda samo pustiti da cela Mozartova carolija prodje kroz svaku poru.
Youtube Video ->Original Video
Edited by cyberwor/L/d, 19 December 2008 - 21:55.
#23
cyberwor/L/d
-
- Members
- 12,762 posts
Posted 19 December 2008 - 21:16
Ova zena miluje ceo univerzum svojim sopranom. Maria Callas, koja Donna! Uzivanje je eufemizam.
Casta Diva (Norma)
Casta Diva (Norma)
Youtube Video ->Original Video
#24
cyberwor/L/d
-
- Members
- 12,762 posts
Posted 19 December 2008 - 21:29
Jos jedan predivan sopran. Montserrat Caballe. Ako Maria Callas miluje univerzum svojim sopranom onda Caballe ima ceo univerzum u malom prstu. Da postoji 10 oktava ja bih rekla da ona vlada njima.
Kad covek slusa na pr. Renee Fleming u istoj ovoj numeri onda je sav napet jer ima stalno osecaj da ce glas da ode u param parcad. Ne mozes da se opustis. Doduse, Fleming je samo bila operska pomodarka. Renata Tebaldi radi sve skolski ispravno ali nije to ista stvar. Caballe kao od sale tamani oktave i prelaze. Ne osetis. Samo uzivas. Toliko prirodno kao sto udise vazduh. Cak ni Callas (moja ljubimica) ne uspeva kao Caballe da otpeva O mio bambino caro (Puccini).
Kad covek slusa na pr. Renee Fleming u istoj ovoj numeri onda je sav napet jer ima stalno osecaj da ce glas da ode u param parcad. Ne mozes da se opustis. Doduse, Fleming je samo bila operska pomodarka. Renata Tebaldi radi sve skolski ispravno ali nije to ista stvar. Caballe kao od sale tamani oktave i prelaze. Ne osetis. Samo uzivas. Toliko prirodno kao sto udise vazduh. Cak ni Callas (moja ljubimica) ne uspeva kao Caballe da otpeva O mio bambino caro (Puccini).
Youtube Video ->Original Video
Edited by cyberwor/L/d, 19 December 2008 - 21:51.
#25
cyberwor/L/d
-
- Members
- 12,762 posts
Posted 20 December 2008 - 14:56
Ovo mi danas leci prehladu i miluje dusu na repeat. Milinica za sva cula.
Youtube Video ->Original Video
#27
cyberwor/L/d
-
- Members
- 12,762 posts
Posted 21 December 2008 - 11:56
Chopin - Nocturn ...
Probudim se jednog ranog mracnog jutra i po inerciji pustim ovo. Prijalo mi. Bas je odgovaralo trenutku. Sednem za pisaci sto i isto tako po inerciji, spontano otpocnem projekat koji mi je par godina bio u fioci. Jednostavno doslo. Mozda se pretvori u zivotni projekat. Ovo me je inspirisalo. Oznacilo veliki pocetak. Niotkuda. Kao deux in machina. Prst sudbine? Zato mi jako puno znaci. Nikada necu zaboraviti trenutak. Cudne se stvari desavaju u zivotu.
Probudim se jednog ranog mracnog jutra i po inerciji pustim ovo. Prijalo mi. Bas je odgovaralo trenutku. Sednem za pisaci sto i isto tako po inerciji, spontano otpocnem projekat koji mi je par godina bio u fioci. Jednostavno doslo. Mozda se pretvori u zivotni projekat. Ovo me je inspirisalo. Oznacilo veliki pocetak. Niotkuda. Kao deux in machina. Prst sudbine? Zato mi jako puno znaci. Nikada necu zaboraviti trenutak. Cudne se stvari desavaju u zivotu.
Youtube Video ->Original Video
Edited by cyberwor/L/d, 21 December 2008 - 12:33.
#28
cyberwor/L/d
-
- Members
- 12,762 posts
