E odlican je ovaj topic, bas se fino razigrava
!
Bas sam se obradovala sto si me se setila.
Muz mi je u bolnici, bilo je prilicno gadno nekoliko dana, ali sada se stvari polako popravljaju i to je najbitnije. Pored toga, sada su na meni sve kucne i poslovne obaveze (jer radimo samostalno, zajedno), stara bolesna majka itd. itd. Deluje prilicno smorno kad se krene u tu pricu, zato je bolje ne duljiti o tome.
......
O cemu se jos ono ovde pricalo....a da o shefovima. Pa nemam neka losa iskustva sa sefovima, naprotiv. Eto ja sam se udala za svog sefa, i dalje mi je sef ali imam i ja prava da podviknem ponekad. Salim se, nije lako raditi sa muzem, stalno ste skupa pa ponekad pocnete da rezite obostrano. S druge strane, neki teski momenti u poslu se lakse prezive i nema stresa da neces zadovoljiti, dobiti otkaz ili nesto sl. Zato ima druga strana medalje, a to je da zivis sa tim svojim poslom 24 sata i da snosis sam (sami) svu odgovornost obavljenog ili neobavljenog posla, lose ugovorenog posla, nenaplacenog posla, etc. etc.
Neverovatno. Ovo naše mestašce mi liči na "anonymous support groups"! Zakačili smo kartice sa niknejmovima, prebrodili fazu upoznavanja, a sad nam je draže da izmedju sebe razmenjujemo efemerije, probleme i dileme. U mom slučaju je to malčice autistično, priznajem. Lakše mi je da vama napišem da mi je mama bolesna nego da to napišem na Medicini i da mi tamo dvadeset nepoznatih "lica" odgovara i komentariše, prijatnije mi je da vama pokažem sličice bižuterije nego da "tamo negde" otvaram topic u koji ce zavirivati neka nepoznata lica
Djordjo, zao mi je zbog zdravstvenih problema tvog muza, a drago mi je sto se stanje popravlja. Meni je danas javljeno da mi nisu ni rekli da je u medjuvremenu tata imao ogroman pritisak i da su ga odvezli u bolnicu i našli trista čuda i da su ga vratili i da sad tetka i ujna naizmenično spavaju kod nas i neguju i mamu i tatu.... Hebem ti život.
Dopada mi se taj tvoj opis rada sa mužem, i ja to sve proživljavam poslednjih 6 meseci, pa čak i ako ponekad završi režanjem (što je istina) uglavnom je to neopisivo lepo osecanje - upravo to osecanje da se ti teški momenti prožive unutar porodice i da nema lažnog ulagivanja i precutkivanja. Ma prosto ne mogu da zamislim da bih se vratila da radim negde. Ma ne želim da sedim na tudjoj stolici i slušam tudju muziku. Prestara sam za oboje
Edited by wegga, 09 April 2008 - 23:35.
