3066 replies to this topic

[Amelija]

bas sam se ranije raspravljavao sa nekim ljudima oko toga da je najbogatiji jezik, upravo engleski

i opet ćeš

ne bih ni za jedan jezik rekla da je "najbogatiji" - u svakom jeziku postoje stvari koje je mnogo lepše i lakše izraziti nego u nekom drugom/nekim drugim

[Krosh]

Najbogatiji u smislu najvise reci.

[Uma]

Danas uzmem knjigu iz biblioteke, volim pisca, tako da nisam previše gledala i listala. Sad pogledam korice na kojima izdavač prenosi kritike i pročitam :
...Priču o gospodaru i sluZi...
Izdavač "Paidea", lektura : Milena Dorić ( mogla je da se zabavi i koricama, ako je već lektorisala ceo roman)
Ovo me podseća na neke sportske komentatore iz ranijih vremena., nadam se da ih više nema koji su govorili u liZi, umesto u ligi.

Edit :
Znam da ovome što sam napisala ovde nije mesto, otvorila sam temu o prevodilačkim greškama, sad se setih. Nije zaživela, valjda ljude mrzi da pored čitanja romana i upisuju greške (većinu mrzi i da čitaju knjige), pa onda traže da li su u pravu ili ne, meni je oduzimala dosta vremena, ali bila mi je korisna, naučila sam neke stvari.
http://forum.b92.net...showtopic=49742

Edited by Uma, 25 April 2009 - 14:25.

[alcesta]

U lizi ne može da se kaže, ali i sluzi i slugi je pravilno.
Ja greške često pamtim, mrzi me da ih zapisujem, ionako me dovoljno nerviraju.

[Uma]

U lizi ne može da se kaže, ali i sluzi i slugi je pravilno.
Ja greške često pamtim, mrzi me da ih zapisujem, ionako me dovoljno nerviraju.

Hvala , ja sam išla analogijom lizi, sluzi, vidiš nikad ne bih rekla da može i ovaj oblik.
Edit :
Zahvaljujem se svojoj forumskoj druzi alcesti na ispravci

Edited by Uma, 25 April 2009 - 19:22.

[Uma]

manžeta, -e i manžetna, -e = manšeta, - e ž
[fr. manchette prema manche rukav] posuvraćeni donji deo rukava ( obično se zakopčava) ili nogavica na pantalonama.
Bila sam u nedoumici, ali sam je sama rešila pomoću Velikog rečnika.... Klajna i Šipke.
Mislila sam da može samo manžetna, ali kao što vidite i ovi drugi oblici su ravnopravni.

[turbulencija]

Osim nebrojenih pleonazama koji su evidentni u svim nivoima komunikacije, nešto mi baš bode uši, a nisam sigurna da li sam u pravu, radi se o:
"Pada kiša".
Kiša i ne može ništa drugo da "radi". Deluje mi kao "palo je dole".
Da li se radi o pleonazmu? Nije li ispravnije: kiši, pljušti?

[Amelija]

Hm pa na srpskom sve pada, i grad i sneg i kiša i susnežica itd.

Ajd "kiši" još i može da prođe mada čudno zvuči, ali "sneži", "gradi" ...


Na nekim drugim jezicima postoji glagol za <manje-više> svaku padavinu.



A "pljuštati" i "vejati" su već posebne priče :-)

[Marcus Lupus]

"Киша пада" је сасвим правилно, и она може и свашта још да "ради": бесни, ромиња, пљушти итд. Иначе облик "киши" се ретко налази, а "снежи" је у књижевном језику пронађено само код једног писца, који је, чини ми се, Хрват био.

[ironside]

Kako prevesti "eligible", znam sta znaci, ali mi srpska rec izmice, "ispunjava uslove"?

Podoban, podesan.

@ Rahel:
Kako se na srpskom jednom rečju (ili dve) kaže komad materijala ili navlaka koja se prebacuje ili na drugi način pričvršćuje preko nečega ili na nešto da bi se time taj deo ojačao ili da bi se prilagodila visina različitih elemenata? Obično je od drveta, ali može da bude i od nekog drugog materijala. Na nemačkom je to "Aufdoppelungsstück".

Podmetač, podložak.

[ironside]

Gle sniježi.

Divnog li otkrića! Trebalo bi zapravo da se ti zoveš Alan Kolumbo?

Magnus&Bunker, Zimska idila, Super strip biblioteka, No 98.

Sniježi, zasniježilo je, kiši... su u hrvatskom knj. jeziku sasvim uobičajeni, štoviše češći nego pada kiša, dok se u kolokvijalnom govoru nešto češće rabe izrazi poput pada kiša ili pada snijeg, a najčešće se kaže samo [i opet] pada. Slično kao u engleskom i njemačkom (it snows, es schneet, es regnet)
Čudno da srpski ne rabi glagole poput sn(ij)ežiti, kišiti.

[Div]

Sniježi, zasniježilo je, kiši... su u hrvatskom knj. jeziku sasvim uobičajeni, štoviše češći nego pada kiša, dok se u kolokvijalnom govoru nešto češće rabe izrazi poput pada kiša ili pada snijeg, a najčešće se kaže samo [i opet] pada. Slično kao u engleskom i njemačkom (it snows, es schneet, es regnet)
Čudno da srpski ne rabi glagole poput sn(ij)ežiti, kišiti.

Retko se koriste glagoli snežiti i kišiti, ali se često kaže kiša je, kiša će, biće snega.
Ako je nepravilno, pada kiša, iako ona zaista pada, šta reći za maglu, kaže se i pada magla i diže se magla, ili za mrak, mrak pada, noš pada, ali dan ne pada niti se diže.

[turbulencija]

и она може и свашта још да "ради": бесни, ромиња, пљушти итд.

Da, ali ona ipak može samo padati (jer ako ne pada, onda je i nema), zbog toga mi se čini kao pleonazam. Kada koristiš reč BESNI, tada moraš da kažeš i šta, jer se radi o glagolu koji se odnosi na ljude i životinje, ili se koristi metaforički uz određenu imenicu. Uz reči: rominja, pljušti, kiši, suvišno bi bilo navesti imenicu kiša, pa bi se zasigurno radilo o pleonazmu. No, mene i dalje "bode" ono pada kiša.

Edited by turbulencija, 11 May 2009 - 18:37.

[mango]

Najbogatiji u smislu najvise reci.

a sta cemo s arapskim?

No, mene i dalje "bode" ono pada kiša.

zasto. pada i sneg.

[mango]

Danas uzmem knjigu iz biblioteke, volim pisca, tako da nisam previše gledala i listala. Sad pogledam korice na kojima izdavač prenosi kritike i pročitam :
...Priču o gospodaru i sluZi...

meni se cini da je o sluzi ispravno.

koja to bese palatalizacija ili tako nesto....

osim ako nema neka lista gde je ta rech izuzeta.