- Politicki lideri se ne ponasaju kao uvredjene mlade i cini mi se da bar lideri stranaka izlaze iz kruga ostrascenosti gde se politicki protivnik dozivljava kao smrtni neprijatelj. Kad bi se barem i simpatizeri stranaka ugledali na lidere.
- Politicka scena se rasciscava, male nazovi stranke nestaju, i broj od 6-7 parlamentarnih stranaka deluje razumno.
- 60% izaslih.
- Promenjivost. Juce DOS, danas vecina radikali, sutra ko zna ko ce biti u koaliciji za vladu.
- Neophodnost savladavanja vestine saradnje i dogovora da bi se opstalo. Za one politicare koji to ne nauce, ima da ih (politicki) nema, sto bi se reklo.
Za prve izbore koji lice na normalne (pa makar bili i vanredni) nije lose.
Samo jedna stvar (doduse velika) me brine. Srbija je podeljena skoro pola-pola na nazovi demokratsku i nazovi nacionalnu opciju. Ako je sudeci po ucesnicima ovog foruma, egzistencija "protivnicke" polovine stanovnika Srbije se dozivljava kao licna katastrofa i smak sveta.
NEMA DRUGE SRBIJE. Ovo je realnost i sa njome treba ziveti, zatvarati oci i ubedjivati se kako samo ludaci glasaju za one druge je opasnost od samozavaravanja koja radja gomilu gorcine i strasti koje i onako ima previse.
Dosta iskljucivih podela, bre
