1 reply to this topic

[srdjanf.]

u proshlosti, dok sam se josh borio sa nekim povredama, iskreno, kojima nisam bio uzrochnik, primer: moj narod i moja zemlja su sauchestvovali u drastichnim razaranjima, da bi zatim druge zemlje doshle, i pod izgovorom da idu na jednog vodju imeno, unishtile moju celu zemlju i ranile sve moje sunarodnike; imao sam problem da kazhem da sam Srbin ali sam i istovremeno osecao gnev prema drugim zemljama jer su one unishtile moju celu zemlju, ranile ceo moj narod i gurnule nas, namerno, u strmoglav natrag u vreme.
u retkim trenucima opushtenosti, u pauzama izmedju ambivalentnih osecanja i konflikta izmedj stida i ljutnje, prijala mi je jedna zanimljiva pogreshka, dolazeca od spolja, naime, ljudi su, buduci nevichni da razaznaju poreklo mog akcenta kao i boja moje tamnjikave puti, chesto upitkivali da li sam ja Portugalac! meni je to bilo simpatichno, u mojoj unutarnjoj razdeljenosti, jer, Portugaliju sam veoma zavoleo sa chuvenim filmom nemachkog reditelja Wenders-a 'Lisabonska pricha', a i ta zemlja mi je izgledala nekako neutralna i politichki korektna, i osecao sam da s njom mogu biti prijatelj.
sada, kada sedim u ovom prelepom gradu u kojem dominiraju simpatichne nasmeshene kuce zhivih, pastelnih boja, i sa krovovima od opeke, jedna shiroka reka i jedan veliki okean, mogu da kazhem sa sigurnoshcu da sam zaljubljen u ovaj lepi grad i u zemlju kojoj on prestolstvuje, i u njegove uzane ulichice i smeshne, bucmaste tramvaje, staru tvrdjavu narushenu strashnim zemljotresom iz proshlosti, i ovu lepu kafanu shto se smeje nad crvenim krovovima grada i nad rekom (il je to okean?), i govorim o svojim zemljama i o potrebi da se razume da su i moji narodi pripadnici globalne obitelji, govorim universalni Jezik i podizhem zdravicu:
- Zhivotu, prijatelji, sa velikom nadom i s izuzetnom snagom!

pozdrav i ljubav iz Lisboa-e, serzh

[debaser]

Ziv bio Srdjane!

Podsetio si me na Majakovskog, u stvari ti predeli kojima napajas oci...

Pitka filozofija na dubokim mestima

Postacu ne Tolstoj,
no nesto mnogo gore,
jedem,
pisem,
i ludim od toplog svoda.
Ko jos nije filozofirao nad morem?
Voda.
Ko vrag ljut bese
okean proslo vece,
danas -
golubica na jajima,
pun smirenja.
Kolika razlika!
Sve tece…
Sve se menja.
A ima voda svoje vreme:
plima, oseka,
jedno po jedno.
Samo kod Stjeklova
voda ne izlazi iz teme.
I to nepravedno.
Crknuta riba usamljena sred vode.
Ko slomljena krilca -
peraja trag.
I pliva tako, i ode vragu.
U susret trom, fokinog tela,
brod iz Meksika,
a mi - tamo sada.
Drukcije i ne moze.
Podela rada.
Kazu - kit.
Moze biti.
Vrsta ribljeg Bjednog -
trostrukog obima.
Samo kod Demjana brci su spolja,
a kit ih unutra ima.
Godine - galebi.
Poredjaju se i u more se zariju
kljukajuci se ribom nemilice.
Pa se sakriju.
U samoj stvari, gde su te ptice?
Ja sam se rodio, sisao isprva
ziveo, radio, i starost ce doci…
Evo, i zivot kao Azorska ostrva
ce proci.

Uzivaj!