No replies to this topic

[yenta]

u filmu do kraja sveta glavni junaci se voze drumom a prati ih tih ritmichna muzika koja je na shpici predstavljena kao muzika dece pigmeja.
nigde nisam mogla da je nadjem (moracu da skidam sa videa na kraju balade) ali proshle godine nadjoh u nekom etnografskom muzeju u shvajcarskoj cd sanza muzike, naroda gbaya (oko 500 000 dusha) koji naseljavaju republiku centralnu afriku i kamerun.

kao i svaka repetitivna muzika, pochinje posle nekog vremena da ti bushi nove puteve po mozgu, ali to je vec pricha mog lichnog dozivljaja.

pre neki dan pokushah na politici da zapochnem dijalog o kulturi kao takvoj (chuj neupucenog idealiste), naravno, zakopashe me u predele jure natashom kandic za pet minuta...

chitam knjizicu uz cd, a tamo pishe, slobodno prevodim:
bodoe kultura, koja se prenosi oralno, podrazumeva uchenje ne kao akumulaciju odredjenih znanja, nego prihvatanje specifichnog procesa mishljenja koji moze biti reprodukovan od strane bilo koga koji ga je savladao... drushtvo je sastavljeno od generalista, nema specijalizacije (kolonizacija je narushavala ovaj poredak, kao i misionari, ali ne toliko da ga potpuno istisnu)

nema ekskluzivnih profesija rezervisanih za pojedine grupe ili pojedince. pod ovim uslovima, sve znanje pripada svima i svakome. (ovaj deo mi se dopada B) )
kao i u ostalim domenima, muzika je pristupachna za sve. svi pevaju, igraju i sviraju instrumente. ali, poshto ukus i sposobnosti variraju, i rezultati su veoma razlichiti. oni koji vishe uzivaju u muzici, i koji joj posvecuju vishe paznje, su naravno superiorniji izvodjachi. virtuoznost ipak nije odvoljnan razlog da nekoga pretvori u muzichkog specijalistu. sa druge strane, nikomnece pasti na pamet da se podsmeva nekome ko falshira: ako mu se peva, ko sme da postavlja pitanje da li bi on to trebalo da radi ili ne?


pa ti vidi...