Otvoriti topik posvecen liku i delu Airtona Sene u 2018. mozda izgleda malo cudno. Medjutim, svaki put kada me uhvati period da gledam stare trke F1 (zapravo, vrlo retko gledam same stare trke kao takve, jer su odavno odgledane 
, ali pojavljuju se na internetu sve cesce trke iz 80ih i 90ih koje je radio BBC i koje sadrze uvod u trku i analizu posle trke, sto je prava dragocenost jer obuhvata i intervjue sa vozacima) i svaki, ali svaki put o ovom coveku saznam nesto novo i isto tako menjam misljenje o njemu da li je bio ljudina ili najbeskompromisniji vozac ikada.
Kada je poginuo, od Mareja Vokera su trazili intervju nakon sto je saopsteno da je Sena preminuo u bolnici. Marej ga je opisao kao jedinstvenu, misticnu i neponovljivu licnost kakva se vise nikada nece sresti u ovom sportu, i po mom misljenju ga je savrseno opisao. Poginuo je dan nakon sto sam ja napunio 4 godine, tako da na zalost nisam imao priliku da cujem nista o njemu dok je bio ziv, i mogu da sudim samo na osnovu starih trka i intervjua.
Nije bio lojalan nijednom timu, jedino sebi. 1992. je vec posle Menselove pete pobede zaredom stvarao sliku da je Meklaren njega izdao, uz recenicu da njega pobedjuje masina, a ne drugi vozaci. Nije mu bio problem da kaze "pokusavam vec neko vreme da obezbedim sediste u tom Vilijamsu". U Belgiji je te godine hteo da se povuce, jer je "za nekog drugog da se vozi ukrug bez prave mogucnosti da pobedi, ali ne i za njega". 1990. je uspeo da predstavi svetu da je zaista nepravda veka sto on startuje sa prljave strane iako ima pol poziciju, i da je to Balestr uradio zbog Prosta, iako je cinjenica da je i 1988. i 1989. pol pozicija bila sa te atrane, i da su i u te dve godine on i Prost startovali kao 1-2, ali mu to tada nije smetalo druge vozace je bio spreman da udari na stazi i van staze, ali i da rizikuje svoj zivot za njih pretrcavajuci stazu da im pomogne posle udesa i prakticno im spasi zivot. Nerealan lik, neponovljiv. Smeo je da kaze apsolutno sve sto misli, da udje u sukob sa svakim, njegovi intervjui su neponovljivi. Imao je tu neku svoju pravdu, koju je bio spreman da istera do kraja ako je smatrao da je u pravu, a uvek je smatrao da je u pravu U danasnje vreme gde se svako vredja za svaku sitnicu a kontroverze se prave od najobicnijih sitnica, ne znam kako bi se proveo. To je covek kome nije bio problem da kaze da Menselovo obrazlozenje o povlacenju nije tacno i da ne odlazi svojom voljom, vec Prostovom.
Svaki post na temu ovog neponovljivog vozaca i licnosti je dobrodosao, ali on sto mene prvenstveno zanima je kakva je bila percepcija ljudi o Seni dok je bio ziv? Da li je i tada vecina ljudi smatrala da je najbolji ikada? Da je kao osoba bio dobar ili los? Gde je bolje potraziti odgovore nego na ovom nasem forumu, koji i dalje ima toliko vrhunskih poznavalaca i fanatika za ovim sportom. Mnogo bih voleo da na ovu temu cujem Dasubovo misljenje, koji vise ne zeli da pise na forumu, ali se jasno secam da je pricao o tome kako je promenio misljenje o Seni nakon njegove smrti.
Edited by alpiner, 21 April 2018 - 09:32.
Tu sad dolazi do izrazaja ta Senina specificnost, kako je nakon samo par odgledanih trka on meni usao pod kozu pa iako je isti lepi bolid vozio i Prost za mene je postojao samo Ajrton. Upravo ono sto je Radoje napisao, Sena je bio veliki emotivac i neretko reagovao impulsivno, plus je uvek pokusavao da istera svoju pravdu, bas kao i ja (u drugom ili trecem osnovne sam organizovao strajk u skoli trazeci ista prava za decake na velikom odmoru kao sto su imale devojcice 
). Uz takav stav, ludacku brzinu u kvalifikacijama, ne prezanje od duela, vec tad mi je postao idol. E sad to je vreme bez interneta pa sve dodatno sto sam mogao da saznam o njemu bilo je iz ponekog casopisa koji su mi ujaci donosili. Sve sam upijao. Svaki intervju citao po nekoliko puta. I onda je dosla ona trka u Suzuki 1989, udes, moje suze, ali vraca se u trku, pobedjuje, neizmerna radost i onda diskvalifikcija!!! Auuuu, mislim da sam to teze preziveo od samog Sene. To je bio prvi put kad sam resio da nikad vise necu gledati taj pokvareni i neposteni sport (i naravno vec sledece sezone se zalepio za ekran ponovo). Osveta u Japanu je bila tako slatka, jos se secam tog zadovoljstva i osmeha na licu koji nije silazio nedeljama, kao ja licno da sam uzeo titulu. Svaka trka je bila dozivljaj, a sve iskljucivo zbog Sene. Nedostatak informacija plus mlade godine su mi omogucavale da i u onim godinama nemoci Meklarena pred svaku trku se nadam da ce on svojim supermocima uspeti da pobedi sve. Logicno zbog toga sam zamrzeo Vilijams iako u to vreme apsolutno nista nisam znao o tom timu, i taj animozitet je ostao do danas. Prosto oni su bili ti koji su sprecavali najboljeg vozaca na svetu da pretekne Fandja u knjigama istorije i postene vecni broj 1.
